Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, morate priznati da sam se dosta dugo uzdržavao da diskutijem, a kompetentan sam za diskusiju o ovoj temi.
Međutim, nekoliko stvari me je danas stvarno iritiralo da moram da se uključim. Prva je spominjanje jednog doajena koji jeste bio kreator prethodne reforme, a koga uopšte i ne cenim, a drugo, pominjanje jednog koncepta. Govoriću vam o konceptima, jer to se provlači ne samo kroz ovaj član, nego kroz sijaset članova, gde se vidi u ovoj skupštini, a sklon sam kritičkoj analizi, sukob tri koncepta.
Jedan koncept je upravo koncept gospodina Ivana Ivića, ministra za sva vremena, najpre ministra gospodina Stambolića, pa gospodina Panića, pa gospodina Soroša, pa je okupio ekipu psihologa. I to je koncept psihologa; inače, psihologe mnogo cenim.
Međutim, gospoda psiholozi su samo pomoćni radnici u obrazovanju. Oni pomažu da dođe do boljeg, kako u svom konceptu kažu - ishoda. Pedagozi govore o ciljevima i zadacima obrazovno-vaspitnog procesa, a to je koncept upravo ovog zakona koji je pred nama. Imamo koncept struke, pedagogije, koja u prethodnom slučaju uopšte nije ispoštovana.
Imamo koncept jednog mondijaliste, vojnika Soroša, koji je okupio grupu psihologa i nadam se da će gospođa ministarka odstraniti iz Ministarstva dobar deo tih koji su na platnom spisku Soroša. A mondijalisti su preko svojih metoda pokušali i kod nas, kao što su u mnogim zemljama u tranziciji, da izvrše denacifikaciju.
Jeste, neko reče, mi školujemo po ovom zakonu dobre Srbe. A zašto ne? Samo dobri Srbi će biti dobri Evropljani. Upravo zbog toga, mi iz Nove Srbije podržaćemo isključivo koncept pedagoga i struke, a to je koncept Ministarstva, i sve ove amandmane koji pokušavaju da Predlog zakona vrate na staro, odbijamo a priori.