Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Kojčić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Izvolite.

Dame i gospodo narodn poslanici, pre nego što obrazložim ovaj amandman pročitao bih ga. U članu 101. stav 2. menja se i glasi: "Ocenjivanje je po pravilu brojčano. Ministar može, uz saglasnost Komisije za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, utvrditi predmete koji se ocenjuje opisno".
Mislim da je sam amandman dovoljno fleksibilan da ostavlja Ministarstvu mogućnost da odabere koje predmete treba ocenjivati opisno. U suštini, zalaganje SRS-a je za brojčano ocenjivanje, a znači za jedan viši kriterijum pri ocenjivanju i samim tim za kvalitetnije školstvo.
Sve ovo što se dešava ovih deset i više sati, u stvari, od strane SRS-a jeste zalaganje za kvalitetnije školstvo, za kvalitetnije obrazovanje i strah da bi eventualnim izmenama došli u situaciju da dobijemo nekvalitetnije školstvo, a što nije u interesu ni đaka ni našeg društva u celini.
Svesni smo mi, srpski radikali, da je u današnje vreme neki kvantum znanja na nekom svetskom nivou uvećan za 10 godina i da je dupliran, i da je potrebno da se naše obrazovanje i vaspitanje prilagodi tom trendu, i to je nešto sasvim normalno. Svesni smo da ne možemo da pariramo ostalim zemljama u svetu proizvodima u koje nije ugrađeno znanje od izuzetnog značaja za razvoj našeg društva i privrede.
Čini mi se, slušajući pojedine kolege, nismo u potpunosti svesni koja je razlika između obrazovanja u Evropi i obrazovanja kod nas. To se po meni nekritički poistovećuje. Ono što se propušta, a to je činjenica da u Evropi i razvijenom svetu postoje, sem javnog obrazovanja, i privatne škole, i to je ona bitna i velika razlika između njihovog i našeg obrazovanja.
Te privatne škole imaju dugu tradiciju, izuzetno su kvalitetne i u njima se školuje elita tih razvijenih zemalja, školuju se ljudi koji preuzimaju najodgovornije funkcije u svim društvenim oblastima. Zbog toga upoređivati njihove javne škole sa našim, stavrno nema nikakvog smisla.
Potrebno nam je javno školstvo koje je znatno kvalitetnije od onog školstva koje imaju oni u zapadnim zemljama. To školstvo treba da nam omogući da imamo kvalitetne kadrove, da školujemo kadrove koji su potrebni našoj privredi i da ne zaostanemo u razvoju za ostatkom sveta.
Rekao bih još u vezi amandmana samo par reči, da sticajem okolnosti imam sina koji je u drugom razredu osnovne škole i ovaj amandman se odnosi na prvi i drugi razred osnovne škole, da je ocenjivanje brojčano i da, čini mi se, omogućava roditeljima da bolje sagledaju koji nivo znanja imaju njihova deca. Ne vidim nikakav problem iskreno.
Kao i u mom slučaju, veliko je interesovane roditelja za razvoj svoje dece i imam uticak da opisno ocenjivanje veliki broj roditelja ne razume. Ono sigurno ima neke kvalitete, jer je jasnije i tačno se primenjuju oblasti koje je dete propustilo, ali to je popriličan administrativni napor za same učitelje.
A kažem, čini mi se da pojedii roditelji nemaju dovoljno znanja o naučnom planu i programu da bi mogli u potpunosti da prate naučno i opisno ocenjivanje, pa smatram da ovaj amandman omogućava ministru da izdvoji predmete koji bi se ocenjivali opisno i brojačno.
Čini mi se da bismo eventualno usvajanjem ovog amandmana izbegli neke traume koje bi mogle da nastupe, mislim na treći razred. Na ovaj način, jednim kombinovanim ocenjivanjem, dete bi bilo prilagođenije i spremnije za nastavak školovanja. Hvala na strpljenju.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo poslanici, kako vreme odmiče i obrađujemo jedan po jedan amandman SRS, verujem da je i onima koji su naši politički protivnici jasno da sve više čine jednu celinu, odnosno da bi mogli da postanu osnova za donošenje novog zakonskog projekta. Naime, ova oblast ocenjivanja je mnogo bitna oblast, jer ovaj član zakona reguliše materiju koja interesuje gotovo sve naše građane, i tu se slažem.
Govorio sam još u načelu da je, Gašinim zakonom predviđeno opisno ocenjivanje u prvom i drugom razredu, neprihvatljivo. Govorio sam, da bi bila prava ocena, da bi razumeo učenika i nastavnik i roditelj, treba da bude brojčana. Svi eksperimenti koji su do sada vođeni u svetu u obrazovanju i vaspitanju pokazali su da je brojčano ocenjivanje najbolje, najverodostojnije i najpreciznije.
Primera radi, u postojećem zakonu samo da se izvede ocena za jedan predmet, pretpostavimo da je to srpski jezik, potrebna je razredna knjiga gde će da postoji osam rubrika.
U tih osam rubrika učitelj je dužan da opiše jezičku recepciju, jezičku interakciju, medijaciju, interpretaciju, znanje u jeziku, znanju u književnosti i medijsku pismenost.
Gospodo, posle ovog opisa o stanju učenika i kvalitetu znanja iz jednog predmeta treba učenik da formira ishode. Mi smo rekli da su ti ishodi nama širok pojam, da je to strana reč i da ishod ne može biti mera znanja. Zamislite sada roditelja koji će doneti knjižicu prvaka kući i početi da čita kakav je uspeh postiglo njegovo dete, koliko bi se obrazovanih ljudi snašlo ovde, šta je u stvari taj prvak postigao iz ovih oblasti, koj je to ocena i da li je zadovoljen ili nije.
Postoje ishodi koji regulišu da je učenik uspešno savladao, delimično savlado, treba da savlada određenu oblast. Ovi ishodi su stvarno pojam koji niko ne razume u ovoj zemlji. Ovaj zakon, odnosno predloženi zakonski projekat predviđa da se ishodi zamene zadacima.
Tačno je to da je usvojen amandman da opisno ocenjivanje bude samo u prvom razredu, ali i to opisno ocenjivanje pitanje je kako će se regulisati. Možda će i za tu oblast biti neki strani mentori, sponzori, pa će možda morati da prihvate nešto slično. Verujem da bi sve učitelje naše države obradovalo kada bi se izbacilo opisno ocenjivanje, to bi obradovalo i učenike i roditelje.
Znači, ovaj amandman koji je predložila SRS je u nizu amandmana koji je morao biti prihvaćen, ali bez obzira, danas ili sutra, ovakva reforma školstva, ovakav zakonski projekat će doživeti promene, jer ovo sigurno neće dozvoliti srpski radikali, a i građani koji nas podržavaju. Hvala.

Izvolite vi.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda ste primetili da već nekoliko amandmana, čiji su podnosioci poslanici SRS, nisam hteo dodatno da obrazlažem, baš zbog toga da bih uštedeo vreme ovoj Skupštini, ali ovaj amandman moram da obrazložim na jedan specifičan način na osnovu jednog primera.
Tačno je da kroz istoriju školstva nije pronađen bolji način i bolji sistem ocenjivanja od brojčanog, i navešću vam primer jedne devojčice, i kako se to dešava u zemljama koje su mnogo bogatije od nas, i koje sebi mogu dozvoliti luksuz eksperimentisanja na ovu temu.
Naime, jedna devojčica iz Čačka stigla je u SAD na godinu dana pre upisa u prvi razred osnovne škole, Angelina Radović, a u toj školi se ocenjivanje đaka prvaka vrši na taj način što đaci u toku jednog školskog časa mogu da skupe najviše pet zvezdica.
Međutim, desilo se veliko iznenađenje kada je u toku jednog časa ta devojčica toliko uspešno obavila zadatak da je zaradila sedam zvezdica. Nastao je problem, naime, koliko je ona zaslužila i kako se može kvalifikovati njeno sticanje znanja na tom času.
Da su bile u pitanju brojčane ocene i da je dobila sedam petica, cifre bi se sabrale, podelile brojem sedam i bila bi prosečna ocena pet. Ovako, sedam zvezdica ako podelite brojem sedam, dobićete broj jedan i izjednačićete dete sa onim ko je u toku časa dobilo samo jednu ocenu, odnosno jednu zvezdicu. Eto zašto to nije dobro.
Ministar je ovde i mogla bi odmah da se izjasni, i bilo bi dobro da se prihvati ovaj amandman, da se brojčano ocenjivanje u našim školama obavlja u prvom i drugom razredu.
Na kraju, bez obzira da li dete u prvom razredu može shvatiti šta je to broj pet ili ne može, svako dete u prvom razredu odlično shvata šta to znači kada dođe kući i kaže roditeljima - dobio sam ili dobila sam peticu. Ne bi bilo dobro da se uskrate buduće generacije đaka prvog i drugog razreda tog zadovoljstva, a i zbog efikasnosti u ocenjivanju, bolji sistem u svetu do sada nije pronađen.

Izvolite, narodni poslanik Gašo Knežević.

Naravno, pošto je ovaj koncept opisnog ocenjivanja uveden 2003. godine, samo ću vam izneti neke argumente za opisno ocenjivanje, protiveći se stavu, ali tu smo da razgovaramo.
Mislim da je opisno ocenjivanje komplikovanije za nastavnike, to nisu zvezdice, to nisu simboli, to nisu pčelice i cveće, nema nikakve veze sa opisnim ocenjivanjem. Opisno ocenjivanje je ono što je neko ovde pročitao. To je komplikovanije, za nastavnika traži više vremena i njega zaista izlaže dodatnim naporima. To uopšte nije sporno.
Bolje je za roditelje koji imaju vremena za svoju decu, jer bolje upoznaju stepen razvoja deteta. Nije dobro za roditelje koji traže uvek u svemu oslonac u životu, dakle, koji imaju na neki način vojničku logiku, gde imate tačke oslonca itd, koji ne mogu da se snađu bez tih orijentira u prostoru.
I mislim da je bolje za decu, zato što u konkurenciju, a ocena je konkurencija, ulaze postepeno, navikavajući se dve godine na opisni njen oblik.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić i Marko Krstin.

Na sednici Odbora za prosvetu ovi narodni poslanici povukli su ovaj amandman.

Na član 36. amandman je podnela narodni poslanik Anita Beretić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vladimir Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ukoliko ne budete usvojili amandman na član 36. naše koleginice Anite Beretić, to će sigurno imati posledice na ono što je najbitnije u celom sistemu obrazovanja, a to je na sam nivo znanja sa kojim deca izlaze iz škole.
Te posledice će se ogledati u više sledećih stvari. Na prvom mestu, opet će se samo dva puta u polugodištu ocenjivati učenici, umesto četiri puta, što je daleko pedagoški opravdanije. Zašto je to tako? Pedagoški opravdanije iz prostog razloga što dva puta u polugodištu ocenjivanje navodi decu na kampanjsko učenje, što dovodi do brzog zaboravljanja, pa do same nemogućnosti upotrebe tog znanja, stečenog na takav način, i onda se zaista dovodi u pitanje sam smisao školovanja.
Osim toga, kriterijme i sva ostala pitanja vezana za ocenjivanje po vašem novom predlogu propisaće ministar bez zavoda. Postavlja se pitanje zašto se ovde struka nipodaštava, zašto su osnovani zavodi da se bave stručnim pitanjima.
Po postojećem zakonu ministar je obavezan da dobije predlog odgovarajućeg centra, što bi u vašem novom predlogu impliciralo da bi ministar makar mogao da dobije predlog od zavoda. Međutim, izgleda da je pušteno samovolji ministra da određuje sve ove kriterijume, odnosno da se bavi ocenjivanjem, a možemo da postavimo pitanje, bez obzira na to ko je ministar, šta taj ministar zna o ocenjivanju.
Ocenjivanje je ključna stvar, jer se tiče i pogađa milion dece. Ako se ovo poveže sa činjenicom da ministarstvo tiho preuzima ingerencije zavoda uopšte, kao što to čini u svojim glavnim nadležnostima, a povodom toga da planira, da koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama, zatim vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou.
Još neki primeri nam govore da je u stvari formiranje zakona po vašem novom predlogu farsa. Stvarno bih voleo da dobijem odgovor da li sam u pravu.