PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 08.02.2005.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

11. dan rada

08.02.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:30 do 18:02

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vesna Obradović, Milorad Belić i Dejan Rajčić (pre podne).
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RADU (pojedinosti)
Na član 125. amandman je podneo poslanik Dušan Mrvoš.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 125. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Zoran Anđelković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Toma Bušetić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, u ovom članu 125. kaže se da zaposleni ima pravo na isplatu zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac, u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka. To je rešenje po predlagaču, u ovom zakonu.
Mi smo predložili da zaposleni ima pravo na naknadu bolovanja i zarade za period za koji mu naknada i zarada nisu isplaćeni, znači sve vreme, i to može da bude godinu dana, 18 meseci.Naše je mišljenje da je čitav ovaj član nejasan, a pogotovu ova odredba, da su predložena rešenja nepravedna, da se isplata neisplaćenih zarada kod preduzeća u stečaju ograniče na devet meseca pre pokretanja stečajnog postupka.
Znači, zalažemo se da radnik, čije je preduzeće u stečaju, dobije sve neisplaćene zarade i naknade. Ovde je još jedna stvar nejasna. Ko će vršiti isplatu? Da li će to vršiti poslodavac, da li će vršiti Zavod za zdravstveno osiguranje ili neko treći? Ako je reč o poslodavcu, on ima obaveze kada je reč o bolovanju samo za mesec dana, a preko mesec dana sve isplate vrši Zavod za zdravstveno osiguranje.
Da li neko može da nametne obavezu Zavodu za zdravstveno osiguranje da isplaćuje i ove naknade? Poznato je po zakonu da Zavod za zdravstveno osiguranje plaća bolovanje i onim firmama koje ne isplaćuju plate. Ali, u trenutku kada neka firma ode u stečaj, tu Zavod za zdravstveno osiguranje nema nikakvu obavezu. Najverovatnije da su predlagač, Vlada, ministar, ovde mislili da će ova sredstva isplatiti Nacionalna služba za zapošljavanje, i to je jedino moguće rešenje.
Ako je tako, onda mi smatramo da je ovaj naš predlog veoma umesan. U praksi Evrope, kada je reč o ovim situacijama, te nadoknade se vrše za period od devet meseci najmanje do 18 meseci. Zašto tu nismo uzeli ovo rešenje koje je najpovoljnije za zaposlena lica i lica koja će ostati bez posla, jer preduzeće, firma odlazi u stečaj.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
...
Socijalistička partija Srbije

Branče Stojanović

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, samo kratko, zašto je važno da ovaj amandman, koji je podneo Toma Bušetić, bude prihvaćen. Dakle, zato što u praksi imamo katastrofalnu situaciju. Samo ću dve firme da navedem kao slučaj gde je situacija krajnje alarmantna.
Preduzeće "Fagram" iz Smedereva, firma koja je nekada bila ponos srpske, pa i jugoslovenske privrede, došla je u takvu situaciju zbog nerešenih odnosa, zbog toga što se ne zna ko u slučaju stečaja isplaćuje zaostale plate, ovo o čemu je govorio gospodin Bušetić, došli su u situaciju da radnici tuže firmu.
A sud je doneo presudu da radnici mogu da uzimanjem imovine iz ovog preduzeća nadoknade svoje zaostale zarade. Imali smo jednu stranu situaciju gde je došlo do iznošenja mašina, do jedne otimačine oko mašina.
Slična je situacija u PK "Godomin", gde upravni organi "Godomina" donose odluku da se ide u privatizaciju. Odluka je krajnje paušalna, ne znam od koga naučena, jer moralo je da se zna da je veliki deo imovine, pre svega zemljišta, državna svojina, i da kao takva firma ne može da ide u privatizaciju. Sada je situacija, obzirom da u međuvremenu nije moglo da dođe do privatizacije, takva je da radnici tuže Kombinat, sud donosi presudu da radnik ima pravo na naknadu zaostalih ličnih dohodaka i postavlja se samo pitanje da li će i u "Godominu", kao i u "Fagramu", da dođe do toga da praktično radnici zbog presude, a to su pravosnažne presude, iznose opremu, deo opreme ili već kako nadoknađuju to što je sud doneo.
Prema tome, mislim da je ovaj amandman izuzetno važan, dakle, da član bude precizan i jasan, kako, iz kojih fondova i ko je obavezan da ono što pripada radnicima na ime zaostalih plata treba da namiri. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Na član 125. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Branislav Rankić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 125. zakona o radu se odnosi na stav 1. tačka 1) – zarade i naknade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac, u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka.
Znači, zaposleni ima pravo na isplatu. Amandmanom je predloženo da to bude 12 meseci i nama je zaista nejasno kojom je matematikom, kojim parametrima, finansijskim, logičkim ili bilo kakvim drugim, predlagač došao baš do cifre devet meseci.
Dvanaest meseci bi mogao biti neki prihvatljiv rok, a setićete se da je donet Zakon o stečajnom postupku i da je osnovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, i stoji i dalje nejasnoća na koji način i ko je obavezan da sve ovo isplaćuje.
Vidite, u članu 124. stavu 2. kaže se da se prava, radi se o isplatama iz prvog stava tog člana, ostvaruju u skladu sa ovim zakonom, a ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. Znači, mogu biti isplaćena i po Zakonu o stečajnom postupku.
Kada već obrazlažem amandman na član 125, zadnji stav ovog člana kaže da zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.
Nama se veoma često dešava da predlagač zakona neće da bude potpuno jasan i da sve ono što je predvideo zakonom stavi da to bude mnogo jasnije i narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije.
Nikakve potrebe nije bilo za ovim zadnjim stavom. Moglo je to da se ubaci u prvu tačku, pa bi onda to glasilo - ima pravo naknade za vreme odsutnosti zbog privremene sprečenosti po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, ali ima pravo i naknade po zakonu o obaveznom socijalnom osiguranju. Vi znate da je ovo obavezno socijalno osiguranje praktično podeljeno na penzijsko i invalidsko i na osiguranje u slučaju nezaposlenosti. I, da bi se ovo isplatilo, predviđeno je dalje u zakonu osnivanje fonda solidarnosti. Fond solidarnosti će se naravno puniti iz budžeta Republike Srbije i, ukoliko ostane višak sredstava fonda solidarnosti, on će se uplatiti u budžet Republike Srbije, iz koga će se finansirati program zapošljavanja.
Međutim, nigde nije zakonom rečeno šta ukoliko u fondu za solidarnost ne bude dovoljno sredstava da se isplate sva potraživanja iz člana 125. koja je dužan da obavi poslodavac ili neko drugi ko je obavezan da to isplati.
Takođe, potpuno nam je nejasno, mi znamo da je po Zakonu o stečajnom postupku taj postupak oročen i može da se završi stečajem ili bankrotstvom, ili praktično ozdravljenjem firme. S obzirom da je privredna situacija takva kakva je, najveći broj stečajnih postupaka će biti završen bankrotstvom.
Drugo, biće mali motiv da se uopšte pokrene stečajni postupak, s obzirom na to da onaj ko pokreće stečajni postupak treba da obezbedi novac za primenu stečajnog postupka.
Pitanje je ko će imati motiv da pokrene stečajni postupak, pogotovu što nakon sprovedenog stečajnog postupka može da se desi da ni uloženi novac u sprovođenje stečajnog postupka neće moći da vrati, a kamoli potraživanja ako stečajni postupak pokreće neko ko ima potraživanja prema određenom privrednom subjektu.
Dakle, minimum je 12 meseci, neki minimum, koji bi mogao da obezbedi kakvu-takvu sigurnost onim radnicima koji će ostati bez posla u toku sprovođenja stečajnog postupka, i mi mislimo da ovaj amandman treba usvojiti u danu za glasanje, a bilo bi dobro da i oni poslanici koji podržavaju većinu pročitaju bar neke delove ovog zakona i da praktično prihvate naše mišljenje.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima poslanik Nikola Todorović.

Nikola Todorović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, da bi se razumeo član 125. treba pažljivo pročitati prethodni član 124, a i članove 126. i 127. Povezani su, uslovljeni su i onda se tek mogu razumeti odredbe člana 125. u celosti.
Već je rečeno da je predlagač u formulaciji teksta zarade i naknade zarade za ovaj period, da ne citiram odredbe zakona, imao jedan previd, da naknada zarade u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, koja je u obavezi poslodavca da je isplaćuje u periodu dužem od 30 dana kada je nastupilo bolovanje, ide na teret Zavoda. Znači, obračunava i isplaćuje poslodavac iz sredstava Zavoda.
Tu je u članu 51. Zakona o zdravstvenom osiguranju veoma strogo propisana procedura. Znači, na osnovu obračuna poslodavca Zavod utvrđuje prava i u roku od pet dana prenosi sredstva organizaciji, i organizacija je dužna da ta sredstva isplati zaposlenima. U slučaju da prođe rok od 30 dana, ta sredstva se vraćaju, uz kamatu za vreme koliko su bila na računu poslodavca. Ta sredstva ne mogu biti predmet izvršenja, sem za namenu za koju su data.
Otkuda da je poslodavac u obavezi da za zadnjih devet meseci od pokretanja stečaja neka sredstva isplaćuje po tom osnovu, kada je to praktično nemoguće, sem za onaj deo sredstava koja se odnose na naknadu za bolovanje do 30 dana. To je prvi apsurd.
Koliko je sve ovo komplikovano vidi se po tome što je u članu 124. utvrđeno pravo, a u članu 125. rečene su osnove u četiri tačke. U članu 125. u stavu 1. se govori da sve ono što je poslodavac bio u obavezi da isplati biće isplaćeno u iznosu minimalne zarade i sve to za onih devet meseci od momenta pokretanja stečajnog postupka.
Šta se dešava ovakvom primenom propisa? Biće oštećeni svi oni zaposleni koji su više meseci bili bez isplate zarada, odnosno naknada. Neće biti pokriven staž osiguranja i biće praktično pogođen najveći broj tih radnika, koji su siromašni i u teškim uslovima živeli i čekali da poslodavac stvori uslove za rad i isplatu zaslužene zarade.
Ovo je nedopustivo iz puno razloga. Kada se pogleda malo pažljivije šta je imao na umu predlagač, uglavnom se to svodi na preduzeća koja su u društvenom sektoru ili preduzeća gde je država većinski vlasnik kapitala.
Pokazalo se da je država loš poslodavac, da država praktično želi da ošteti sve poverioce, a u ovom slučaju radnike, koji su zaslužili tu zaradu koja im nije isplaćena u periodu koliko preduzeće nije bilo u situaciji da isplaćuje zaslužene zarade, i na taj način samo deo, i to najminimalniji deo zarade da isplati zaposlenima.
Oštetiće ih tako, zavisno od slučaja do slučaja, za period od više godina; neće im biti pokriven staž osiguranja, što je
nedopustivo.
Radnici će biti u zabludi da su praktično imali upisan staž u knjižicu, a neuplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko u matičnoj evidenciji neće biti podataka da su imali staž osiguranja i neće moći ostvariti pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
To je komplikovan i težak zadatak, ali ova formulacija je tako napravljena, što bi rekao naš narod - da se Vlasi ne sete, i krajnja je nekorektno za veliki broj zaposlenih u društvenom sektoru, gde će biti veoma teško ostvariti određena prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja. Jer, znate, obaveze iz matične evidencije, do kraja aprila svaki poslodavac je bio dužan, kroz prijavu M-4 o zaradama i vremenu provedenom na radu, da dostavi matičnim službama penzijsko invalidskog osiguranja. To nije urađeno.
I, ako država taj problem ne reši imaće veliki problem socijalnih nemira i veliki broj sporova. Primera radi, samo da povežem sa ovom odredbom, koja čak govori u delu gde je presuđeno pravosnažnom sudskom presudom, da se isplaćuje samo polovina od toga što je presuđeno. Gde je tu pravna sigurnost?
Zamislite, recimo, da je zaposleni vodio spor protiv poslodavca iz člana 119. stav 1. tačka 3), u pitanju je naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je radnik imao povredu na radu i vođen je spor protiv poslodavca, i dobio je pravosnažnom presudom određeni iznos, ovim odredbama zakona, nakon pokretanja stečajnog postupka, država praktično pola od te presuđene sume uskraćuje za štetu koja je nastala krivicom poslodavca.
To je nedopustivo. Tu nema nikakve pravne sigurnosti. Ne znam da li se u svetu nešto slično radi, ali kod nas je to pokušaj da se praktično ono što je presuđeno, što je konačno pravosnažnom sudskom presudom doneseno, da se sada kroz neku odredbu zakona to uskraćuje. Ne znam da li to negde u svetu ima.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima poslanik Momir Marković.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Branislav Rankić je u ime SRS podneo amandman na član 126, gde traži da se broj 9. zameni brojem 12. Šta ovo znači?
Ukoliko preduzeće ode u stečaj, samo malo da pronađem tekst - zarade i naknade za vreme odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac, u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci, a mi tražimo da to bude 12 meseci.
Radi se o bolovanjima, radi se o porodiljskom odsustvu, radi se o drugoj sprečenosti za rad. Smatramo da radnik ni u kom slučaju nije kriv za stečaj koji je nastao u preduzeću i da treba poslodavac, odnosno država na ovaj način da zaštiti radnika.
U obrazloženju koje je dobio gospodin Rankić zašto mu amandman nije usvojen kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Snežane Lakićević-Stojačić. U obrazloženju zašto nije prihvaćen amandman gospođe Snežana Lakićević-Stojačić kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona dato prema raspoloživim mogućnostima u budžetu Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su glasali protiv budžeta upravo zbog ovakvih i sličnih manjkavosti koje su se nalazile u predlogu budžeta. Vi ste u budžetu predvideli 80 miliona dinara za izdržavanje porodice Aleksandra Karađorđevića, NjKV, kako pišu pojedina sredstva informisanja, prestolonaslednika, kako ga vi oslovljavate, a mi o njemu imamo jednu drugu izreku koja nije za ovu govornicu.
Vi ste tog NjKV doveli u Srbiju, vi ste mu dali Beli dvor, koji usput ne pripada njemu jer ga njegov otac nije ni gradio. Pripada u krajnjoj liniji državi Srbiji, ali nije ga gradio njegov otac nego ga je gradio knez Pavle. Vi ste napravili svađu između potomaka porodice Karađorđević, jer gospođa Jelisaveta ne može da uđe u Beli dvor, a i ona pripada Karađorđevićima. Vi ste na kraju u ovom budžetu 80 miliona odvojili za NjKV, da može da pravi terevenke, da ne kažem koktele, na koje vi rado odlazite.
Vi nađite pare da radnike obezbedite, a što se nas tiče nadam se da će uskoro, kada dođu izbori, a ove godine su neminovni, uskoro će SRS odlučivati i o budžetu i o svim drugim stvarima, pa ćemo onda mi to malo sirotinje malo drugačije deliti građanima Srbije.