Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona uporedite sa propisom koji se odnosi na uknjižbu prava vlasništva kada je u pitanju katastarska knjiga. Nije usklađena, a u katastarske knjige, kao javne knjige, vrši se upis prava svojine i upis prava vlasništva. Dakle, između katastarskih i zemljišnih knjiga kod nas postoji bitna razlika i nije izvršeno usaglašavanje.
Ako ćete i u katastru i u zemljišnoj knjizi povodom iste pravne stvari i istog pravnog osnova tražiti uknjižbu, videćete da kod katastra nije usklađeno sa zakonom i sa druge strane da okolnosti zbog kojih se traži izmena i dopuna, odnosno povećanje taksi nije opravdano u ovakvom iznosu iz više razloga. O tome su govorili Nataša Jovanović i Zoran Krasić, poslanici SRS, koji su ukazali da naši građani treba da ostvare svoja prava pred sudom, ali na ovaj način biće im uskraćeno pravo, jer neće moći da plaćaju enormno visoke takse koje se traže za podneske kojima se građani obraćaju pred sudom.
U Predlogu ovog zakona u Taksenoj tarifi, u tarifnom broju 1. – pred sudovima opšte nadležnosti za tužbu, protivtužbu i prigovor traži se plaćanje takse u iznosu od 1.300 dinara, a povodom istih takvih i sličnih podnesaka i vrednosti ako se obraćate trgovinskom sudu tamo je 2.600 dinara. Nije jasno, zašto se pravi razlika ako je u pitanju trgovinski sud i ako je u pitanju sud opšte nadležnosti.
Po mom mišljenju, trebalo bi da bude ujednačena taksa ako se građanin obraća tužbom sudu opšte nadležnosti, ako podnosi podnesak, protivtužbu, ako podnosi prigovor, ako podnosi žalbu, da u tom slučaju ne može biti razlika između trgovinskog suda i suda opšte nadležnosti.
Ponovo napominjem, do 10.000 dinara vrednosti, u tarifnom broju 1, pred sudovima opšte nadležnosti je taksa 1.300 dinara, a kod trgovinskih sudova 2.600. Zašto? Nema obrazloženja za to, niti ima opravdanja da se pred trgovinskim sudovima plaća veća taksa nego što je to kod ovih sudova opšte nadležnosti.
Ponovo da ponovim da između katastra i zemljišne knjige, takođe, postoji velika razlika kada se obraćate za uknjižbu prava vlasništva. U pravnom saobraćaju građani nemaju drugome da se obrate da regulišu neka svoja osnovna prava, nego sudu.
To znači, overa ugovora o poklonu, o kupoprodaji, overa testamenta, overa ugovora o doživotnom izdržavanju, podnošenje tužbe po bilo kom osnovu, ulaganje žalbi, revizija. Dakle, mislimo da se nisu okolnosti toliko promenile da bi se u ovolikom procentu građanima nametnulo davanje.
Zamislite ako je vrednost spora 100.000 dinara, duguje nekome 100.000 dinara, on treba da plati taksu 6.500 dinara samo na tužbu. Uz to, ako se građanin upusti u parnicu i ako sud nije agilan i vredan, pa ta parnica bude trajala godinama, ovaj građanin će tri putav više morati da plati, nego što bi to u realnim uslovima trebalo da plati, a pogotovo ako se odlažu ročišta.
Kada su u pitanju sudske takse, napominjem i ponavljam da SRS smatra da pravosuđu treba ostaviti takse sto posto, a ne uzimati i ne usmeravati u budžet Republike Srbije.
Dakle, i budžet pravosuđa mora biti jednog dana konačno obezbeđen da se pravosudni organi finansiraju iz tog budžeta i da taj budžet niko ne dira sa strane, ni Vlada, ni ministar finansija, a da uticaja mora imati ministar pravde pri kontrolisanju izvršenja ovog dela računa kada su u pitanju sudske takse.
Dakle, SRS je protiv povećanja, jer za to nema opravdanja. Građanima Srbije nije povećana ni plata, ni penzija, a nažalost, penzionerima se skidaju penzije i smanjuju, pa i oni imaju pravo da se obrate sudu ako treba da ostvare neko svoje pravo.
Porezi i dažbine građana takođe su povećani. Mi mislimo da se okolnosti nisu promenile da bi se moglo ići sa povećanjem sudskih taksi.
SRS neće glasati za ovaj predlog, ali ponovo podvlačim da je SRS ponovo, ponovo i ponovo, i zato je ministar pravde i oni koji se pitaju, oni koji imaju uticaja na Vladu, da se formira jednom pravosudni budžet, ali sudska taksa da ostane sudovima, jer će se na taj način poboljšati položaj sudija, tužilaca, a i zaposlenih u pravosuđu.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na ovaj član, tražeći da se briše predložena izmena i to iz više razloga. Neprincipijelno je rečeno u obrazloženju ovog zakona da se u stvari predlaže povećanje iznosa sudskih taksi za 30% i već se dalje,– "s obzirom na inflaciju koja je u periodu od 1. januara 2002. godine do 1. januara 2005. godine iznosila 41,71%".
Ukoliko već vršite isključivo usklađivanje sa inflacijom, ukoliko ste želeli da sudske takse dovedete na onaj nivo na kome su one bile 1. januara 2002. godine, zašto onda niste pratili ovaj iznos koji sami dajete kao iznos kolika je inflacija bila. Trebalo bi vas podsetiti da je tada, 2002. godine, 1. januara kada su stupile ove nove takse predložene od strane ministra pravde Vlade Republike Srbije Vladana Batića, da su ove takse bile izuzetno velike, da su povećane mislim od 5 do 15 puta u zavisnosti od tarifnih stavki i da su one tada bile zaista veliki udar na džepove građana. Ovo što ste rekli, da se samo vrši neko inflatorno usklađivanje, nije tačno, a govori nam naredni stav u obrazloženju gde kaže, da se, kada je u pitanju taksa "u postupku za raspravljanje zaostavštine", predlaže "petostruko povećanje maksimuma sudske takse".
Ovde je očigledno da se ne radi o tehničkom povećanju, već da se upravo suštinski menjaju neke odredbe i da vi ovde vršite promene raspona određenih maksimuma u okviru nekih različitih sudskih postupaka. Ono što bi trebalo da bude osnovna ideja vodilja u ovom setu i promeni seta pravosudnih zakona, pored nekih terminoloških izmena vezano za zakone koje smo imali prethodno na dnevnom redu, bilo je poboljšanje materijalnog položaja sudija najpre, a zatim kako kažete, i zaposlenih u pravosuđu. Na ovaj način sudije bi trebale da dobiju neko minimalno povećanje plata, ali to bi povećanje bilo samo u nominalnom iznosu, jer od 2002. godine i bombastih obećanja da će sudije dobiti platu od 1.000 maraka, (što je u to vreme izazvalo burno negodovanje u javnosti i salve protesta i napada na sudije po sudovima) do ispunjenja tog obećanja, naravno, nikada nije došlo.
Sudije su i tada dobile oko 27.000 dinara, plate su u prethodne tri godine i pored inflacije za koju sami kažete da je bila veća od 40% nisu menjane. Plate koje imaju sudije u ovom trenutku u Srbiji i pored velikog broja predmeta i činjenice da dobar deo sudija pošteno obavlja svoj posao, postale su mizerne. To je dalje dovelo do toga da najbolji kadrovi beže iz srpskog pravosuđa i praktično, svaki sudija koji može da se snađe na neki drugi način, on to i čini – da li prelaskom u advokaturu ili na neki drugi način. Što je sigurno, sigurno je to da je pravosuđe zbog ovog načina rada u sve gorem i gorem položaju.
Pored ovoga, niste ništa uradili da se popravi materijalni položaj stručnih saradnika, a podsetiću vas da su to oni koji su praktično na koraku od sudija, dakle stručni saradnici sa pravosudnim ispitom, neki rade i po sedam, osam, a neki više od deset godina na tom položaju. Njihove plate u ovom trenutku su oko 16 do 17.000 dinara.
Morate priznati da to svakako nije dovoljno i da se na ovaj način ne mogu planirati korenite promene i poboljšanje stanja u našem pravosuđu. Čuli smo i to da postoji preveliki broj sudova, da postoji preveliki broj sudija, ali da oni nisu dobro raspoređeni i to je tačno; ne može se očekivati da sudija koji u radu ima 350 ili 400 predmeta bude plaćen isto kao sudija koji u radu ima 30 ili 40 predmeta.
To je, nažalost, veliki problem koji vi ni ovom izmenom još, ponavljam, sedam pravosudnih zakona, niste uspeli da rešite. Postoje određeni načini za stimulaciju sudija koji imaju povećani broj predmeta u radu, ali ako se radi o desetostrukom broju predmeta po sudiji od suda do suda, onda morate priznati da i ta stimulacija, koja je neuporedivo manja, neće biti dovoljna.
Ono što je, takođe, upadljivo kod ovih zakona je to da bez obzira što ste rekli da će ovim zakonima biti poboljšan materijalni položaj zaposlenih, od sedam zakona za pet, kaže se u obrazloženju da nisu potrebna dodatna sredstva za sprovođenje ovih zakona.
Pitam vas, kako ćete onda vi na osnovu nečega za šta nećete odvojiti neka veća sredstva, uspeti da koliko-toliko, kažete, popravite materijalni položaj zaposlenih. Ono što je još zanimljivije je to što kaže u "Analizi efekata zakona" iako zakon, po vašem sopstvenom priznanju, neće doprineti poboljšanju materijalnog položaja posebno zaposlenih u sudovima, kažete da će primena rešenja predloženih u ovom zakonu izazvati dodatne troškove građanima u privredi, posebno u malim i srednjim preduzećima, ali će istovremeno doprineti porastu prihoda u budžetu. To je ono što je suština svega ovoga. Vi, na ovaj način, umesto da kroz sudsku vlast, kao treću, a trebala bi da bude ravnopravnu granu vlasti u Srbiji, umesto da na taj način omogućujete građanima sudsku zaštitu koja svakako ne bi trebala da zavisi od materijalnog položaja.
Vi građane koji su i onako dovoljno siromašni na ovaj način pokušavate da dodatno opteretite, a moram reći da opet uzimate na pogrešnom mestu i da sečete tamo gde je najtanje. Ne možete očekivati i zahtevati od onih koji se obrate sudu za određenu pomoć, jer svoje probleme nisu u stanju da reše na drugi način, da najpre uplate ove povećane takse. Vi znate i sami da je potrebno i dan-danas i pored toga što ste, kada su prethodni zakoni donošeni, rekli da će sada suđenja biti mnogo ažurnija – sada prolazi po nekoliko meseci od ročišta do ročišta.
Vi niste obezbedili odgovarajući kvalitet i ekspeditivnost suđenja. Mislim da je krajnje licemerno da kažete, evo još jednom ćemo povećati takse, pa će to onda poboljšati kvalitet suđenja. Dajte vi od tih prihoda iz budžeta poboljšajte materijalni položaj ali svih zaposlenih u pravosuđu, a ne samo sudija. I onda kada budete povećali njihovu zainteresovanost za rad, i ažurnost i kvalitet suđenja, onda ćete, eventualno, moći da od građana zahtevate da se i oni na neki drugi način odnose prema tim sudovima.
Zbog svega ovoga, predlažem da i ovaj i ostale amandmane SRS prihvatite i da na taj način doprinesete poboljšanju stanja u našem pravosuđu. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim  taksama, zato što smo mi u SRS u principu za to, da se sudske takse ne uvećavaju, kao što je predloženo ovim zakonom.
Ono što mene, kao poslanika SRS, posebno iritira je to što stoji u obrazloženju Predloga zakona, vezano za razloge za donošenje ovog zakona – da se sudske takse uvećavaju usled inflacije, pa se zbog toga predlaže da se njihovo korigovanje izvrši u skladu sa stopom inflacije. S obzirom na to da je, u članu na koji sam podneo amandman, predviđeno da se uveća sudska taksa otprilike za oko 25%, a u obrazloženju piše da bi trebalo da bude u proseku za oko 30%, što je u redu, međutim, šta nije u redu, što meni smeta, iritira, kao poslanika SRS?!
To je što mnogi članovi Vlade (u političkim nastupima, u nastupima gde objašnjavaju svoje aktivnosti u svojim resorima u Vladi Republike Srbije, umeju često, ne svi, i kod ovoga, kao predstavnik ovog predloga Vlade Republike Srbije pred Narodnom skupštinom, gospodin ministar pravde Zoran Stojković, ne mislim na njega, ali mnogi članovi Vlade), mnogi ministri umeju da kažu da veoma uspešno vrše vlast, da veoma uspešno vladaju Srbijom. Navode kao opravdanje da je stopa inflacije u određenom periodu iznosila 1-2%, itd. a ovde se pominje 25% za nekoliko godina. To ne može da bude tačno i nije tačno u skladu sa tim statističkim podacima. Naravno, ona može biti manja ili veća, mislim na inflaciju, ali nikako ne može biti opravdanje i razlog za donošenje ovog zakona i uvećanje sudskih taksi.
Koji su suštinski razlozi? Razlozi su, pre svega, ekonomske prirode. Mi svi u Parlamentu znamo, pogotovu pravnici, da se u Ustavu Republike Srbije kaže da dažbine državi obveznik poreza plaća u odnosu na svoju ekonomsku snagu. Koja je ovde ekonomska snaga građanina, lica, fizičkog ili pravnog, koji plaća odgovarajuće uvećanje sudskih taksi? Da li je to ekonomska opravdanost postojanja proizvodnje, stabilne proizvodnje, da ne govorimo o povećanoj proizvodnji? Da li je ovde možda činjenica da građani sve lošije žive, da je standard građana sve manji i manji?
Država osiromašuje na razne načine. Pomenuću vam samo nezakonitu privatizaciju, gde je unazad nekoliko godina došlo do pljačke državne imovine putem nezakonite privatizacije "šećerana" u Srbiji, "cementara" u Srbiji, "fabrike duvana u Nišu", "fabrike duvana u Vranju", "Knjaz Miloš" i mnogih preduzeća. Da nije toga, država bi bila bogatija. Građani bi imali veći standard. Ne bi ni bilo razloga za podnošenje Predloga zakona za uvećanje sudskih taksi.
Jedino opravdanje Vladi, resornom Ministarstvu, pa i gospodinu ministru pravde Zoranu Stojkoviću, jeste eventualno povećanje plata sudijama, odnosno svim zaposlenim u pravosuđu – i sudijama i u javnom tužilaštvu To, sa aspekta SRS, može biti prihvatljivo. Naravno da je opravdano da dođe do povećanja plata svim zaposlenim u pravosuđu, ali ne na ovaj način. Već sam pomenuo anomalije koje postoje u našoj državi i u našem društvu.
Povećanje plata, zarada, svih koji rade u državi, pa i onih u pravosuđu, uslovljeno je povećanjem proizvodnje, zakonitom i tržišnom privatizacijom, racionalizacijom troškova uopšte, a i javnih rashoda, i drugim načinima i drugim vidovima.
Zatim, eliminisanjem građevinske mafije. Zašto zatvaramo oči kod postojanja jedne veoma izražene mafije u građevinarstvu, grupe ljudi koja osiromašuje državu i sprečava stvaranje viška vrednosti, odnosno određenih vrednosti u interesu države, građana Srbije. Stvaraju oni vrednosti, ali samo za svoj džep.
Navešću vam jedan primer, da ne mislite da nešto pričamo, znamo nešto paušalno, a konkretno ništa ne pominjemo. Kod hotela "Moskva" – plato, tamo se nešto radi, istovremeno znate ko tamo radi - firma "Mali kolektiv", to je firma sa kojom je tesno povezan Mlađan Dinkić. Firma "Mali kolektiv", off shore kompanija, čije je sedište na Devičanskim ostrvima. Može neko da kaže, to je sve legalno. U redu – legalno je.
Ali, ako je ta firma vezana za Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, koji su, zahvaljujući mnogim ljudima u sadašnjoj vlasti, sadašnjem režimu na vlasti, a bili su povezani i sa prethodnim članovima Vlade prethodnog režima, na nedozvoljen i protivzakonit način došli do velikog iznosa sredstava, putem državnih para i preko Nacionalne štedionice?! Znači, jednom opštom državnom pljačkom, da bi sada taj novac, koji nije zarađen na zakonit način, uložili u građevinske objekte, kao što je taj u parku na platou ispred hotela "Moskva".
Sa druge strane, imamo građane koji siromašno žive, gde postoji veliki stepen ekonomske krize i socijalne bede i mi tražimo uvećanje sudskih taksi neopravdano. Te sudske takse možda nisu u velikom iznosu, ali ako građanin, sa jedne strane plaća velike obaveze, velike dažbine državi za socijalno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, razne vrste poreza, poljoprivrednici –veliki porez plaćaju za odvodnjavanje.
Pitam vas, gospodo, koliko je to unazad – mesec i po, dva meseca? Imali smo obilne padavine i kiše u Srbiji; došlo je do izliva mnogih reka i potoka koje su nanele veliku štetu mnogim građanima u Republici Srbiji.
Efekat plaćanja tih dažbina se ne vidi. On stoji samo u obezbeđenjima mnogo godina unazad, kao i sada, posle ovih elementarnih nepogoda. Efekat i korist od plaćanja tih dažbina ne postoji. Učinimo nešto da on bude racionalan i da bude opravdan. Za sada nije. On sada ima opravdanje za postojanje određenog broja radnika, činovnika u državnim organima i ništa više.
U ovom konkretnom slučaju, u tarifnom broju 9. na koji sam podneo amandman u ime poslaničke grupe SRS, traži se povećanje sudske takse od 500 na 650 dinara za sastavljanje sudskog testamenta i međunarodnog testamenta, i u stavu (2) – za vraćanje testamenta sudu na čuvanje, umesto 150 na 195 dinara.
Malo ću povezati najnovija politička dešavanja, pa ću navesti, kažu da je Nataša Kandić, predsednik ili izvršni direktor jedne nevladine organizacije, Fonda za humanitarno pravo. Pitanje je odakle se finansira? Znamo svi da je finansira neko iz Amerike i zapadnih zemalja. S obzirom na to da je to takva delatnost, gde može da se poveže za lična svojstva, pitam se da li će obuhvatiti i gospođu Natašu Kandić kada ode u zatvor zbog nanošenja šteta državi, mnogim građanima države, gospodinu Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS, svim članovima SRS, radikalima, simpatizerima, zbog iznošenja neistina, širenja lažnih vesti i klevetanja u vezi određenih postojećih ili nepostojećih događaja, to ne znam, koja nisu vezana za Tomislava Nikolića i ljude za koje ona ukazuje da su uradili nešto što nije trebalo da urade.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se svim poslanicima i ovima koji su u sali, i onima koji su u hodniku, i onima koji su u liftu, i onima koji su u restoranu, i onima koji su na ulici, jer oni nisu izašli da se prošetaju i da kupe nešto, nego su izašli da oslušnu šta govore široke narodne mase, i naravno, obraćam se građanima Srbije.
Izmenom Poslovnika do kraja ogoljena je "demokratura" koju ste uveli 2001. godine, a sada je 2005.. Čini mi se da je onaj Poslovnik bio gori od onog Poslovnika po kome je radila Nataša Mićić, a sada može poslanik da bude i kod kuće, i u mislima da bude sa nama, i da tako pravi kvorum.
Dame i gospodo narodni poslanici, do pre četiri-pet meseci žestoko smo kritikovali one koji su glasali iz Bodruma, iz Soluna. Ovim poslovnikom im omogućavamo da uopšte ne prisustvuju sednici, da uopšte ne budu u Skupštini, a da istovremeno u Skupštini rade.
Podneo sam amandman, u ime poslaničkog kluba SRS, na član 21. i tražim da se član briše. Amandman se odnosi na povećanje sudskih taksi, pre svega, za upis u zemljišne knjige, za ispis iz zemljišnih knjiga i za predbeležbe u zemljišnim knjigama.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da kao i ostale strukture, ali pre svega pravosuđe, živi u veoma, veoma lošim uslovima. U pravosuđu su plate izuzetno niske u odnosu na plate, recimo, onih koji se predstavljaju kao narodni poslanici; i danas slušaju na ulici šta narod misli, i treba povećati prinadležnosti sudija, tužilaca i zaposlenih u pravosuđu.
Međutim, taksama se to ne postiže, jer s jedne strane, uzimate od onih koji nemaju da biste dali onima koji takođe nemaju. Sa druge strane, mi u državi imamo ministarstva koja se hvale da izuzetno lepo posluju. Gospodin Dinkić reče da je ostvario fiskalni suficit, u ne znam koliko velikoj cifri?!
Predlažem da se preraspodelom obavezno pravosuđu podignu i prinadležnosti i obezbede sredstva za rad; omogući normalan rad i sudijama i tužiocima i svim zaposlenima u pravosuđu, ali da se istovremeno te pare ne uzimaju od onih koji inače nemaju, jer u ovom setu zakona, koji sad usvajamo, nalazi se i Zakon o radu koji žestoko uskraćuje prava zaposlenih, nalazi se Zakon o penzijskom osiguranju, koji takođe žestoko zadire u prava penzionera i budućih penzionera.
Poljoprivreda i poljoprivrednici će ovu povećanu taksu morati da plaćaju jer i oni imaju posao sa zemljišno-knjižnim odeljenjima Bukvalno je svedena na prosjači štap zahvaljujući eksperimentima, eksperta, ministra poljoprivrede.
Danas čitav kraj Srbije bukvalno živi od malina. Govorim o ariljskom, o užičkom, o kraljevačkom kraju, o valjevskom kraju, gde su živeli za trenutak da počne berba malina, da te maline oberu, a oni koji se bave malinama znaju koliko je posla oko toga i da od toga, eventualno, žive pola godine ili devet meseci. Danas se maline otkupljuju po ceni od 60 dinara, a pre dve godine je cena bila 60 dinara.
Pogledajte kolika vam je inflacija, koliki su troškovi života! Nemojte slušati ovo što Dinkić kaže kolika je inflacija, nego pogledajte šta je koštalo pre dve godine iz te korpe koju svakog meseca mi moramo da unesemo u kuću, pa vidite koliko košta sada. Bukvalno ćete iscrpsti i zadnje atome finansijske snage iz građana Srbije.
Zato predlažem da u danu za glasanje dignete ruku i da ovaj moj amandman, kao i sve amandmane poslaničke grupe SRS, usvojite, a da sredstva koja su neophodna u pravosuđu obezbedi ministar finansija ili, ako ne može, neka stavi tamburu na leđa i neka ide da svira, to mu izgleda bolje ide od ruke.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da smo podneli amandman kojim tražimo da se član 22. briše. Razlog je jednostavan, isti je kao i za ove amandmane što smo do sada podnosili – mi mislimo da bi bilo korektnije i ispravnije da ima više vremena da se temeljnije analiziraju čak i sve ove taksene odredbe koje stoje razvrstane po nekoliko desetina članova u osnovnom tekstu Zakona, (počev od 12-13. člana Predloga izmena).
Mislim da nije u redu da do saznanja o dnevnom redu i šanse da stvorimo i kreiramo amandmane, dođemo za manje od 24 sata. To je potpuno suprotno sa članom 84. i članom 85. Poslovnika, koji kaže da, izuzetno, predsednik Narodne skupštine može kreirati dnevni red sednice, ali u okolnostima kojima takve razloge treba jasno i da obrazloži.
Međutim, taj izuzetak, a doista je reč o izuzetku, postaje manir i postaje pravilo. (Zaista, ovih 45 tačaka dnevnog reda predstavlja manir u načinu nametanja rada Skupštini po tačkama koje se, u dogovoru sa Vladom i predsednikom Narodne skupštine, plasiraju poslanicima, sa veoma malo vremena da uđu u detaljnije analize.)
Uspeli smo kratkim brifovanjem ovako da intervenišemo u ovom zakonu, protiv koga u globalu jesmo, zato što je reč o povećanju taksi, povećanju cena. Iako u članu 11. piše da će se samo 10% prihoda od taksi, dakle, 60%, plasirati pravosudnim organima, sudijama i ostalim službenicima sudova, zarad poboljšanja njihovog materijalnog položaja, mi mislimo da je u pitanju mogućnost racionalnije provere visine plata.
Sam ministar je na radiju B-92 govorio o tome da su plate prilično zavidne za proseke sudijama sudova opšte nadležnosti, u specijalnim sudovima čak i preko 100, 150 hiljada i nešto, to će biti nekakve nove ili očekivane plate. U odnosu na lekara specijalistu to je dvostruko više i to lekara specijalistu sa 7-8 godina radnog staža.
Dakle, ne bi trebalo, ni sa ove govornice, polarizovati šta je značajnije, šta je društveno prihvatljivije, šta je opravdanije ili konačno šta je to bitno učiniti da bi se korupcija smanjila. Kada pažljivije pogledamo i sudstvo i zdravstvo i prosvetu, opet je, nekako, korupciji različitog ranga. Težina korupcije teško se može vagati. Možda je nešto teža za neučinjenu zdravstvenu usluga, ali za lošu ocenu presude – da od krivca napraviš dobitnika i tako dalje, to je veliki rizik. Ne bi trebalo, doista, ni da govorimo, jer radikali u principu nisu protiv povećanja plata, trebalo bi plate svima da budu dobre.
Nije ni smisao priče u tome da su te plate sudija previsoke. Govorim o jednoj realnoj diskrepanci, o tome da resorni minitar za zdavlje, (evo to mi je bliska tema) doista ne vodi računa o statusu zdravstvenih radnika. Ne može lekar specijalista sa sedam-osam godina staža da nema ni 30.000 dinara. Znate koliko je tu i ako hoćete kvantitativno škole više ili manje.
Na šta se odnosi ovaj član 22? To su razne pribeleške, zabeleške, uostalom sve ono za šta se sudu stranka redovno obraća, molba, žalba, tužba i td, odlaganje rokova, sve je to podignuto za najmanje 30% u odnosu na prethodnu varijantu zakona, odnosno na prethodno zakonsko rešenje koje je bilo ponuđeno. Prema tome, takvo podizanje nivoa i dodatno oporezivanje građana, čak i ako se smatralo da ono možda neće biti razlog koji će dovesti do odustajanja građana da ostvare svoja prava, ipak se može razmisliti o toj činjenici, a možda se i postići taj efekat. Pitanje je, koliko je taj efekat dobar, koliko treba nekoga finansijski osujetiti da ostvari svoje pravo, kolika je efikasnost sudova, niti će ovim dopunama Zakona, ukoliko se plate povećavaju, biti regulisana efikasnost.
Obrazloženje da će se i same plate povećati i nije toliko pitko i nije toliko uputno. To nije kategorija najugroženijih ili ugroženijih budžetskih primalaca plate, oni koji ostvaruju iz budžeta svoje plate. Na ovaj način samo se dodatno stimulišu; nešto i njima ostaje od ovih taksi.
Doista, to što su takse zaista za svaku zahtevnost ovde pobrojane i povećane za (jedno) 30% je realnost i ona je bila takva, a sada su samo stavke otišle naviše.
Međutim, otvara se i drugo pitanje, jer tamo gde je procena vrednosti za koju se ne može utvrditi stvarna vrednost predmeta, koji je predmet spora, ostavlja se ona varijanta da se uradi slobodna procena, pa se i tu stvara mogućnost da bi se došlo do niže tarife, da se onda eventualno i ne vrši procena vrednosti, nego da se primeni ona tarifa niža, koja je u ovom slučaju samo 390 dinara.
U ovom članu za pribelešku, zabelešku, pribeležbu, zabeležbu i tako dalje, da je to igra reči koja mi nije baš previše bliska, ali mi je svejedno jasno o čemu se u ovom članu radi.
Dakle, mi ostajemo na stanovištu da ako se radi na povećanju plata na taj način se stimuliše rad organa pravosuđa, da bi to trebalo biti jedan ekvivalent koji bi trebalo primeniti.
Generalno uzev, za sve one budžetske korisnike, ne samo segmentno izdvojiti da se ministarstva izdvajaju po svojoj sposobnosti koliko su u stanju da svojim potčinjenima uslovno omoguće i veća primanja.
Svedoci smo da nam sudstvo nije dovoljno efikasno i ne radi dovoljno kvalitetno. Očigledno da su ocene i Olafa i drugih međunarodnih organizacija, konačno i vladajuća većina priznaje takve njihove ocene, da nam je na vrhu lestvice korumpiranih struktura i samo pravosuđe.
Naravno, koliko god da se poveća plata, ako nemamo moralnog i časnog u sudstvu, (a videćemo kod imenovanja, biće priče i o tome, kada se bude govorilo) da nam to neće pomoći ni ma koliko povećanje plata da dođe na red – da na površinu izađu časni i moralni ljudi, moralne sudije.
Jedno od obrazloženja u članu 11. da će se povećanje taksi koristiti za pobošljanje materijalnog stanja zaposlenih u pravosuđu, mislim da nije ni do kraja korektno, ni pitko.
Odavno, još 2000. godine, je nekako u prvi plan ispalo pravosuđe, korigovanim platama sa enormno, za one prilike, 1.000 evra; a oni su se žalili da to nije ostvareno.
Pa su bile čitave serije materijalno-tehničkog znamenja iz različitih donacija sa strane, oprema, računarima, delili su im automobile. Obrazovanje, zdravstvo značajno zaostaje za ovim budžetskim korisnikom ili za ovim ljudima zaposlenim, koje predstavlja dotični ministar.
Dakle, ako već krećemo u takvu varijantu poboljšanja statusa nisam protiv da i sudijama doista bude bolje da rade za veće plate.
Ali, svakako da ne treba onda kada se koriste budžetska sredstva zaboraviti i za druge strukture i za druge zaposlene, korisnike budžeta kojima je poboljšanje materijalnog statusa osnovno i da krenemo istom logikom – da će možda i njima ono umanjiti mogućnost da krenu stazama korupcije, mita, ne poštovanja radnog mesta, pravila ponašanja na radnom mestu i tako dalje, što je sve naravno predlagač zakona imao u vidu, a ne samo činjenicu da bi povećanje taksi poboljšalo Dinkićev budžet ili prinadležnosti iz dela taksi kojima će se poboljšati materijalno stanje u pravosuđu.