Dame i gospodo, suština amandmana koji podnosi SRS, odnosno poslanici SRS, da se što racionalnije utroše ova sredstva koja su ostvarena nekim nazovisuficitom.
U članu 6. vrši se raspored viška sredstava na nešto što očito Vlada, imajući u vidu da ne može dugoročnije da rešava probleme sa kojima se suočava, Srbija pokušava da gasi trenutne požare koji izbijaju, tako da recimo u tom pokušaju Vlade da dodatnim sredstvima smiri ili smanji probleme u RTS-u, faktički Vlada na ovaj način potvrđuje, kao i ona prethodna, da je nesposobna da reši problem kada je u pitanju ova nacionalna kuća.
Kada bi bili dovoljno naivni onda bi mogli da poverujemo da je to kontinuitet nesposobnosti. Međutim, naivnosti u politici nema, pogotovo u vlasti. Očito da i ova vlada ima tendenciju, kao i prethodna, da finansijski drži u zavisnosti informativnu kuću koja se zove Radio-televizija Srbije. Kada neko finansijski zavisi od nekoga, onda mora da prihvata i njegove uslove.
Očito da smo svedoci jedne nove faze medijske kampanje koju sprovodi ova vlada, uz uslovljavanje finansijskim sredstvima. Najava je da će finansijski problemi, kada je u pitanju pretplata i pretplatnički odnos, biti uskoro rešeni, tako što se procenjuje da će pretplata po televizoru, po komadu, biti približno 300 dinara. Međutim, od onoga što se donese kao odluka, do realizacije, uvek znamo da je veliki raskorak. Kada je u pitanju realizacija tog projekta, moramo biti svesni da procenat naplate i nekih drugih usluga nije na zavidnom nivou.
Ovaj deo koji iz suficita sada Vlada opredeljuje za RTS je pokazatelj kako će se ubuduće voditi politika u oblasti informisanja. Vodiće se onako kako ministar finansija to bude hteo.
Ako ministra finansija direktor RTS prikaže kao supermena, kao čudotvorca, odavno je prepoznatljiv kao ekspert, onda će RTS imati od toga koristi. Ako ne uspe da ga prikaže tako, a i sam svojim delima dokazuje da ne može ni približno da bude takvoj nekoj viziji, onda će RTS imati smanjena sredstva.
Isto kao što je u prethodnom obraćanju kolega Kragović govorio o racionalnom trošenju sredstava kada su u pitanju dodatna sredstva za funkconisanje Vojske SCG, mi srpski radikali imamo u vidu da će tu biti potrebna i dodatna sredstva zbog troškova koji se pojavljuju, jer posle ove potpisane kapitulacije, Vojska SCG dobila je novu ulogu. Ta ualoga će se ogledati u tome da obezbedi sigurnost i bezbednost konvojima NATO pakta prilikom okupacije teritorije Srbije. Jasno u ugovoru stoji, od onih 17 tačaka, jedna tačka ugovora kaže da bezbednost konvoja prilikom kretanja kroz teritoriju Srbije i Crne Gore, Momire Markoviću ovo bi mogli i vi da čujete, mora da uradi Vojska SCG, kao i policija.
Pogledajte apsurd. Ministar je ovde pričao kakve sve probleme imamo oko finansiranja Vojske SCG i samo se jednom rečenicom osvrnuo na jedan ogroman deo sredstava koji je van kontrole Republičke vlade, a samim tim i republičkog parlamenta, a odnosi se na prodaju imovine Vojske SCG. Prosto čovek ne može da poveruje.
Ogromna sredstva, milionski iznosi su se u proteklom periodu sakupljala na računu jedne komericijalne banke, koju je kontrolisao i sa tim novcem upravljao tzv. Fond za reformu Vojske SCG, koji je protivno i suprotno Ustavnoj povelji formiran i funkcionisan, a samim tim i protivzakonito upravljao i raspolagao novčanim sredstvima, ostvarenim od prodaje dela imovine Vojske SCG.
Mi ovde razmišljamo kako da u narednom periodu poboljšamo finansijske uslove za funkcionisanje ne samo vojske, nego i policije, pogotovo na prostoru juga Srbije i u zaštitnoj zoni, a sa druge strane imamo nešto što je enklatantan primer bezakona i protivustavnog delovanja organa koji se zove Fond za reforme. Na čelu tog fonda su po ključu određeni ljudi, na osnovu volje, mišljenja ili opredeljenja tzv. Ministarskog saveta.
I umesto ministar da kaže - da, mi od postojećeg suficita koji smo ostvarili na jedan volšeban način, od dodatnog poreza, dodatnog nameta, mi izdvajamo određena sredstva za poboljšanje uslova rada i funkcionisanje Vojske SCG, ali tražimo, insistiramo da se sredstva koja se nalaze na računima komercijalnih banaka, kojima raspolaže Fond za reformu vojske, stave pod potpunu kontrolu Republičke vlade, može i Ministarstva finansija. Zašto? Zato što je to logika stvari.
Logika stvari govori da iz budžetskih sredstava koja koristi Vojska SCG, 90% troškova finansira Republika Srbija, a da u tom istom fondu 99% kontroliše druga članica državne zajednice. Kako? Pa, preko svojih emisara, preko svojih ljudi. Pri tom, ne smemo da zaboravimo i odgovornost onih koji su postavljeni i predloženi od strane Ministarstva za finansije, jer ne ublažava njihovu odgovornost činjenica
što oni nama saopštavaju da se ta sredstva nalaze, i to saopštavaju nakon perioda od godinu dana.
Logika stvari nameće razmišljanje zašto suficitom gasiti trenutne požare, zašto ovim suficitom i određenim sredstvima ne rešavati dugoročno određene probleme sa kojima se suočava ova država. Očito da u čitavoj ovoj preraspodeli sredstava ima i o naj element marketinga. Očito da Vlada marketinški želi da prikaže raspoređivanje ovih sredstava, kako bi sebi pripremila teren za naredne izbore.
Gospodo, nemojte da gubite iz vida - svaka vlada, pa i ova, u proteklom periodu pravila je istu ili sličnu grešku, tako što je pred izbore, dodvoravajući se penzionerima, socijalno ugroženoj kategoriji, izdvajala ogromna sredstva. Niti su imali koristi penzioneri, ni socijalno ugrožena kategorija stanovništva, a stranke koje su učestvovale u takvim vladama redovno su i po pravilima doživljavale poraze na izborima.
Gospodo, ne možete sa ovakvim marketinškim postupcima, sa ovakvom medijskom kampanjom da postignete efekat koji je i te kako potreban Srbiji. Srbiji je potrebno da u ovom trenutku ima stabilnu odbranu, to znači da su stabilni izvori finansiranja i omogućena stabilna sredstva za funkcionisanje Vojske SCG.
Srbiji je potrebna objektivna medijska kuća koja se zove RTS, a ne da bude privatna prćija, pa da po stranačkom ključu, dok vi određujete ko će biti direktor a ko će biti glavni urednik, virtuelno se prikazuje na toj televiziji Srbija koja živi u bogatstvu, Srbija po kojoj teče med i mleko, a Srbija sve više i više tone u bedu i propast. Srbiji preti realna opasnost, zbog nedostatka sredstava, da bude ugrožena njena bezbednost.
(Predsedavajući: Vreme.)
A da vam na kraju kažem ono što ste većinom vi - koalicioni partneri zainteresovani, ako ne obezbedite dovoljna sredstva za funkcionisanje Vojske SCG, onda će vaši saveznici - NATO okupatori biti ugroženi. Bar o tome vodite računa, pa da vas to opredeli da izdvojite veća sredstva za Vojsku SCG, a samim tim i za MUP.

Narodni poslanik Boško Ristić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, DS će glasati protiv rebalansa budžeta, jer smatramo da budžet koncipiran na ovakav način, u stvari, uskraćuje mnoga prava korisnicima budžeta, pre svega, građanima Srbije, preko institucija koje su direktni ili indirektni korisnici.
Ovaj budžet nije izbalansiran, ne postoji balans između prihoda i rashoda. Sa druge strane, suficit u budžetu je stvoren na jedan veštački način, tako što su sredstva za pojedine institucije umanjena, onemogućeno je njihovo normalno funkcionisanje, a s druge strane se veštački stvara suficit koji neće doneti ništa dobro građanima Srbije. Takav je primer, recimo, sa pravosuđem. Pravosuđu je ove godine, ovom izmenom budžeta, uzeto oko 80 miliona dinara, iako ono ima sve veće obaveze i u svojoj organizaciji i prema građanima Srbije.
Primer za to je recimo i odluka ministra pravde da se u Opštinski sud Preševo i Bujanovac i tužilaštva uvede dvojezičnost, da se postupci u Preševu i Bujanovcu vode na albanskom i na srpskom jeziku. To znači da sudija Albanac može da zahteva i da insistira da se postupak vodi na jeziku nacionalne manjine, a isto tako kada je u situaciji građanin srpske nacionalnosti da se prema njemu vodi postupak.
Ministar pravde je doneo ovakvu odluku 5. jula ove godine. Za ovo su potrebna neka sredstva, a objasniću vam da je to tema vezano za rebalans budžeta. Dakle, ministar je tajnom odlukom, koju nije obznanio, uveo dvojezičnost u sudove u Preševu i Bujanovcu, odredio način kako će se to sprovoditi, a u zadnjem stavu kaže, "sredstva za materijalne troškove izazvane sprovođenjem ovih obaveza obezbediće ovo ministarstvo na vaš konkretan zahtev."
Ta sredstva koja se tiču ove odluke i verovatno će doći iz nekog tajnog budžeta, pošto sredstva nisu predviđena u rebalansu budžeta. Pogledajte stavku koja se odnosi na pravosuđe u Srbiji i videćete da za ovo sredstva nisu predviđena. Postavljam drugo pitanje, suštinsko: od koga ministar krije ovu odluku. Od DS ne treba da krije. Mi se zalažemo za prava nacionalnih manjina.
S druge strane, ili on nije iskreno prihvatio ovu odluku, ili želi da prikrije izvor sredstava za finansiranje ove svoje odluke, ili to krije od svojih birača, simpatizera ili koalicionih partnera, ili od svih onih koji podržavaju ovu vladu. Tražim od ministra finansija objašnjenje, iz kojih sredstava će se finansirati ova odluka ministra pravde i da li je on za ovu odluku znao, da li Vlada zna za ovu odluku ili postoji neka drugačija namera ministra pravde. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu.
Dobro znamo kako je stvoren budžetski suficit i o čemu je ministar finansija pre neki dan govorio skoro dva sata. Danas Mlađan Dinkić ima na raspolaganju punu kasu, deli šakom i kapom, kako mu se ko svidi. Ali, ono što je naša stvarnost i za šta je odgovoran upravo ministar finansija, to je velika nemaština i siromaštvo građana Srbije. Ovim amandmanom na član 6. predloga rebalansa traži se povećanje iznosa namenjenog Republičkom fondu za PIO.
Poreski nameti rezultirali su prelivanje novca iz džepova građana u budžet kojim jedino ministar finansija potpuno raspolaže i više niko. Neka se ne poziva Dinkić na čuvenog radikalskog ministra Lazu Pačua. On je vodio računa o državnoj kasi, ali nije smišljao ekonomske represivne metode kojim bi pljačkao sopstveni narod. Doprineo je jačanju ondašnje srpske vojske kupovinom naoružanja i opreme, za razliku od današnjih eksperata iz G17 plus, koji su našu vojsku skoro sasvim pretvorili u civilnu zaštitu. Načelo, prodajte tenk pa kupite konzerve za mesec dana da vojska jede, upropastiće sasvim naš sistem odbrane.
Ovim amandmanom na član 6. predlažemo da se iznos od 73.032.500.000 zameni iznosom od 83.032.500.000, dakle, da se poveća za 10 milijardi, a koji bi bio upotrebljen za isplatu penzija i invalidnina. Ako je Ministarstvo finansije sprovođenjem svoje poreske politike već uzelo mnogo novca od radnika, preduzetnika, seljaka, od pacijenata, studenata, a onda je red da to kroz ovaj fond to i vrati. Ovom sumom bi se donekle izmirile obaveze države prema penzionerima iz radnog odnosa, invalidima i penzionerima koji primaju zemljoradničku penziju.
Od ovih ukupno opredeljenih sredstava, ogroman procenat odlazi na izmirenje obaveza PIO, dok otprilike 5% otpada na materijalne troškove, u koje spadaju plate zaposlenih, održavanje infrastrukture, potrošnja radnog materijala, službeni automobili itd. Kada smo već kod zaposlenih po filijalama u unutrašnjosti Srbije, kada ste im poslednji put povećali platu. To je pitanje koje su vam uputili ljudi koji tamo rade, a radi se o periodu od unazad dve godine.
Što se tiče samih penzija o kojima govori član 7. razdeo 7, a na koji sam podneo amandman, ministar finansija i ministar Lalović, poznat kao pola ministar pola poslanik, sa izborne liste G17 plus, zajedno kreiraju status budućih penzijsko-invalidskih osiguranika. Tako će armiju nezaposlenih posle sprovedene privatizacije u Srbiji, od kojih je većina u godinama i koji su se nadali odlasku u penziju sa 63 godine, ovaj uigrani par ministara obmanuti i ostaviti na belom hlebu još dve godine.
Ono što je takođe očigledno, a ne znam da li o tome imaju ikakva saznanja i predstavnici Ministarstva finansija, odnosno sam ministar, s obzirom da se dosta "kreće" po narodu, veliki broj porodica u Srbiji živi upravo od penzija od svojih najstarijih ukućana, jer su mlađi redom ostali bez posla. Nekom je preduzeće otišlo u stečaj, nekom je banka likvidirana, neko je postao tehnološki višak, neko je uzeo mizerni socijalni program od par hiljada evra i danas nemaju ništa. Jedini posao im je da čekaju dedinu penziju.
Setimo se samo slučaja iz sela Glogovac kod Jagodine, kada je snaja držala sakrivenu mrtvu svekrvu skoro pola godine da bi mogli da žive od staričine penzije. Ovakvih morbidnih slučajeva sigurno još ima u Srbiji i samo su odraz stanja u kome se Srbija sa budžetskim "suficitom" nalazi.
Prihvatanjem ovog amandmana verovatno bi ministar, bar donekle, stišao socijalnu buru koja se nadvila nad Vladom Republike Srbije. Statistika je jedno, o kojoj nam je naširoko pričao Mlađan Dinkić, ali stvarnost je sasvim drugačija. Priča o caru Trojanu trebalo bi da bude poučna i za sve one koji sami sebi ovde čitaju hvalospeve. Mi iz opozicije javno iznosimo ono što mislimo o Mlađanu Dinkiću kao ministru finansija i o njegovoj poreskoj politici.
Nevolja je za poslanike vladajuće koalicije, koji dobro znaju da im zbog Dinkićević poteza svakodnevnog pata rejting kod građana Srbije. Oni svi u Vladi Srbije moraju da ćute. Jedino ako idu tajno na neko brdo, iskopaju neku rupu i tu sve lepo ispričaju ono što misle o ministru finansija.
Na kraju, kada nas je ministar malo vratio u istoriju, pa nam objasnio da je Knjaz Miloš u vreme Miletine bune imao finansijsko knjigovodstvo, završni račun, a to je u stvari bila kesa dukata pod njegovim krevetom, onda neka krene kao i sam Knez Miloš, neka se lepo preruši, pa neka krene od sela do sela, po vašarima i pijacama, i neka uđe u najgoru birtiju, neka pita zantlije, trgovce i seljake kako se živi i šta misle o nekom Dinkiću, ali da vode računa da ga ne prepoznaju.
Dakle, povećanje sredstava za PIO poboljšaće donekle veoma težak položaj veoma velike populacije u našem društvu. Ako novca nema, uzmite ga od mnogobrojnih agencija koje uzaludno troše novac poreskih obveznika ne radeći ništa.
Takođe, poslanicima Narodne skupštine želeo bih da se obratim, a u vezi slučaja sa radnicima filijale Poreske uprave u Paraćinu. Što se tiče konkretnih radnika, ovaj slučaj je izašao u javnost pre tri nedelje, o tome je pisala štampa, "Blic", "Glas javnosti" sa naslovom - Dinkić podelio otkaze po Paraćinu. O čemu se radi? Grupa od osam radnika, ovom prilikom neću čitati imena ni novoprimljenih radnika, ni radnika koji su dobili otkaz 30. juna, odnosno dobili status neraspoređenih, a to su lica sa 16 do 30 godina staža u poreskoj upravi.
Svi imaju položen stručni ispit za rad u organima državne uprave. Konkretno, radi se o dva lica sa visokom stručnom spremom, dva lica sa višom stručnom spremom i četiri lica sa srednjom stručnom spremom ekonomskog smera. Na njihova mesta primljeno je petoro novih radnika, od kojih su svi članovi G17 plus, odnosno kako u pismu kažu bivši radnici Poreske uprave - niko nema položen stručni ispit za rad u organima državne uprave, u stalni radni odnos primljeni su isti dan, kada su gore navedeni otpušteni.
Sve radnice su članovi G17 plus ili su im muževi visoki funkcioneri u stranci. Sada se mi pitamo, da li neko kada bi trebalo da dobije posao u organima poreske uprave treba da postane član G17 plus i da li je ovo preporuka za ulazak u EU. Da li je ovako nešto moguće tamo da se radi? To verovatno znaju eksperti, a moja obaveza je bila da javnosti iznesem ovaj slučaj. Samo da napomenem da su se radnici Poreske uprave obratili pre tri nedelje ministru finansija Mlađanu Dinkiću, zatim direktoru poreske uprave Vladimiru Iliću i do dana današnjeg nisu dobili nikakav odgovor.
U rešenju koje je potpisao Vladimir Ilić konkretno se navodi razlog zašto su ta lica neraspoređena, pa se kaže - navedenim pravilnikom izvršene su promene u organizaciji i metodu rada Ministarstva i ukidanje nekih poslova, zbog čega je došlo do smanjenja broja zaposlenih potrebnih za obavljanje određenih poslova. Kaže se, po sprovedenom postupku utvrđeno je da zaposleni nije mogao da se rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti u istom organu, kao ni drugim organima državne uprave, pa se odlučuje kao u dispozitivu. Znači, tog istog dana kada se utvrdilo da ne postoje radna mesta gde bi se ovaj višak radnika zaposlio, zapošljavaju se nova lica i to lica iz G17 plus političke stranke.
Ovo je izgleda postala praksa u Srbiji, s obzirom da smo ovakve slučajeve imali i u Poreskoj upravi, odnosno filijali u Užicu, pa smo čuli pre neki dan i u Kruševcu, Paraćin je još jedan grad u nizu, a tako će verovatno biti i u mnogim drugim gradovima Srbije.
Govorio je o tome Milovan Radovanović, poslanik SRS, reč je opet o Paraćinu i o poseti ministra finansija Mlađana Dinkića lokalnoj samoupravi i Opštinskom odboru G17 plus.
Pa je Mlađan Dinkić prosledio jedan određen iznos donacija lokalnoj samoupravi, ali mesne zajednice koje su postale korisnici tih donacija su upravo mesne zajednice odakle su rodom funkcioneri G17 plus.
Već je pomenuto, mesna zajednica Drenovac, odatle je ministar zdravlja Tomica Milosavljević, mesna zajednica Čepure, odatle je aktuelni predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Predrag Marković, mada ne verujem da je on lično imao uticaja da se ta sredstva opredele. Možda je dodvoravanje lokalne samouprave, ali nije bitno. Treća mesna zajednica je mesna zajednica odakle je odbornik G17 plus u SO Paraćin. Zahvaljujem

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 6, odeljak 5, odnosi se na kancelariju za saradnju sa medijima. To je kancelarija koja se naknadno otvara, do sada je nije bilo i izražavam principijelan stav SRS da sa kancelarijama, fondovima i agencijama, kojima se samo opterećuje budžet svih građana Srbije i uvećava izdvajanje za rad državnih organa, uvećava se javna potrošnja i direktno utiče na privredna kretanja u Srbiji, mora da se prestane.
Želeo bih da kažem da je suficit koji je promovisan od strane ministra ipak samo jedan medijski trik. Činjenica je da je spoljni dug države toliki da nema govora o suficitu. Činjenica je da imamo pad proizvodnje i da sa ovakvom proizvodnjom nećemo moći da servisiramo ni ove dugove koje trenutno imamo, a očigledno je namera Vlade da se i dalje zadužuje.
Mi smo iz SRS očekivali, pošto smo svesni da uvođenjem poreza na dodatu vrednost imamo višak sredstava u budžetu, očekivali smo da će ovim rebalansom budžeta taj suficit koji je ostvaren biti vraćen privredi kroz smanjenje poreza, eventualno i kroz neke investicije, što se u nekoj skorijoj prošlosti nije pokazalo kao dobar put, ali smanjenje poreza je trebalo da usledi.
Očigledno je da su poreski nameti preveliki za privredu i za same građane. Očigledno je da je nelikvidnost privrede sve veća, da ovakve poreske namete ne može da prati privreda Srbije, da je situacija jako loša. Imamo i dalje pad privredne aktivnosti i sve je to moralo da rezultira smanjenjem poreza, i to je ono za šta se SRS zalagala i što je očekivala od ovog rebalansa budžeta.
Što se ovog amandmana na član 6. tiče, nije bilo potrebno da se ide dalje na uvećavanje državne administracije osnivanjem ove kancelarije. Sasvim je dovoljno bilo da te poslove obavlja generalni sekretarijat. Ne radi se o malim sredstvima. Radi se o 36 miliona dinara i zalaganje SRS je u svakom slučaju zalaganje za smanjenje potrošnje.
Ono čime se ministar hvali, to je smanjenje broja zaposlenih za nekih 10 posto u toku ove godine, očigledno pada u vodu, o tome je govorio moj prethodnik. Očigledno je da se otpuštaju oni koji nisu po volji ministra ili aktuelne Vlade, a da se primaju njihovi partijski istomišljenici. Nema govora niti o profesionalizaciji državne uprave, niti o modernizaciji, a ni govora o onome u šta su se zaklinjali i u šta se zaklinju već godinu i po dana o depolitizaciji državne uprave. Predlaže se i zakon o depolitizaciji.
Očigledno je da ponašanje vlade nije u tom smislu, nije usmereno u tom pravcu. Smatram da bi bilo sasvim normalno i sasvim logično da se ovaj amandman koji sam podneo, a koji znači smanjenje izdvajanja i opterećenja građana Srbije, usvoji i da se najzad okrenete obećanjima da ćete da smanjujete javnu potrošnju, da to ne bude samo medijska propaganda, već da to pokažete i na delu.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, evo kao što je moglo da se pretpostavi, ministar Dinkić nije danas ovde prisutan, niko iz Vlade Republike Srbije.
Radi se o amandmanima podnetim na Predlog zakona o rebalansu budžeta za 2005. godinu i u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman - u članu 7. razdeo 5, da se briše glava 5.2 Funkcija 110. Ovde se ova funkcija 110 i glava 5.2 odnose na Kancelariju za pridruživanje EU. Imajući u vidu što većina građana iz Srbije je shvatila da Srbija, odnosno zajednica ako opstane Srbija i Crna Gora neće ući u EU, ako ona uopšte bude postojala 2012. godine, sigurno do 2012. godine, a pitanje je i te godine.
Osnivanje kancelarije ili postojanje kancelarije za pridruživanje EU, a kao narodni poslanik ne znam uopšte šta se radi, šta radi kancelarija, koliko je zaposlenih, ko podnosi izveštaj o svom radu, po kom programu to rade, samo vidim ovde u Predlogu rebalansa budžeta da se radi o iznosu od 38.246.000.000 dinara.
Ovaj suficit koji je ministar finansija predložio, a Vlada Srbije podržala i predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji, jeste jedna fikcija i liči mi na nekadašnju priču kada je neko od srpskih mladića bio, odnosno otišao u vojsku pa napisao, još tri nedelje, pa mesec dana kako sam u vojsci, pa i ovaj suficit je utvrđen polovinom jula, a imamo još pet i po meseci, i pored svega ovoga što je izneto od strane poslanika SRS na kršenje Ustava i Zakona o budžetskom sistemu i predlaganje na ovaj način rebalansa budžeta.
Srbija od 5. oktobra pa do današnjeg dana, a nadam se kao poslanik SRS, a i većina građana Srbije, da nećete dugo tako raditi, bez želje da uvredim bilo koju od udovica u Srbiji, liči sada na udovičko imanje ili udovičku kuću. Ne zna se ni šta ko radi, ni ko kome odgovara, ko koga predstavlja. Kakva je funkcija predsednika Republike, kakva je funkcija Vlade Republike Srbije, predsednika Vlade.
Kakva je funkcija ovoga što je pominjan pre mene ili pre sat i po vremena, Vuka Draškovića, ko je koga ovlastio da potpisuje ovo što je potpisao, kako može to da se dogodi u državi Srbiji. Kako može da se predlaže rebalans budžeta, kako može da se ima suficit, kada postoje tolika dugovanja prema penzionerima, prema seljacima koji primaju penzije. Kako može da ministar Dinkić i Vlada Republike Srbije da prelaze preko toga da na desetine hiljada radnika ne mogu da ostvare svoja osnovna prava za neke godine koje su proveli radeći i uplaćujući doprinose za socijalno i penziono osiguranje, a da se nije našlo rešenje da im se reguliše taj staž penzioni koji nije uplaćen i da ostvare sada svoja prava za 35 godina provedenog staža.
Nasuprot tome, kroz privatizaciju, kroz pljačku otima se ta imovina koju su ti radnici stvarali, i odricali se i, nažalost, tu ni država ni Vlada, a ni nadležni drugi organi, nemaju ni snage, ni želje, ni volje da bilo šta preduzmu i da te stvari ne idu kako idu.
Kancelarija ova, kao i ona prethodna o kojoj je poslanik Antić govorio, uz mnoge ove agencije koje su formirane, sa mnogo zaposlenih, sa ovim navodnim programom Vlade o smanjenju broja zaposlenih za 10% u državnoj administraciji, pa to preneto na lokalnu administraciju, ali sa mnogo većim brojem primljenih, ili svakim danom koji se primaju u agencije, kancelarije, u ministarstva, postavljam pitanje, gde oni mogu da više sede u zgradama ministarstava.
Ali, našlo se i tu rešenje. Sticajem okolnosti, bio sam u prostorijama ili delu prostorija Agencije za privatizaciju na Terazijama. Tamo dva ili tri sprata one ogromne zgrade koristi Agencija za privatizaciju. I pored portirske službe na ulazu te zgrade, na svakom spratu postoje portiri, ne znam koja im je funkcija, tu su sekretari, sekretarice, da ne govorim o obezbeđenju koje obezbeđuje prostor.
I kada se sve to sagleda i kada se vidi na drugoj strani u kom položaju su radnici u Srbiji i seljaci, zaposleni u zdravstvu, u prosveti, onda je jasno da niko ne vodi računa i ne interesuje ga, a pogotovu ovi koji su dužni da vrše državne funkcije, da brinu o većini građana Srbije. Oni ne brinu o građanima Srbije, već brinu o svojima iz svojih stranaka, brinu o svojim rođacima, prijateljima i interesnim grupama koje stoje iza njih.
Kako jedna ozbiljna država posmatra i nevladine organizacije, to smo bili u situaciji da čujemo kako je predsednik Rusije Putin juče ili jutros, a jutros sam čuo tu izjavu, da nema mesta u Rusiji nevladinim organizacijama koje se finansiraju iz inostranstva. Nažalost, u Srbiji te nevladine organizacije su pandan državnim institucijama, državi Srbiji i one su dobile mnogo više mesta da se pitaju o svemu što je bitno za građane Srbije.
Ne osuđujem sve nevladine organizacije, nego deo koji radi već godinama, a pogotovu zadnje dve-tri godine, protiv države i naroda i snose odgovornost za to. A to nisu nikakve organizacije, to je skup pojedinaca koji sebe predstavljaju kao nevladine organizacije, imaju neograničeno mesto i na medijima, i elektronskim i pisanim, i pokušavaju da budu pamet i usmerenje i države i naroda.
Nadam se i ubeđen sam u to da prvi vanredni parlamentarni izbori, i narodnih poslanika i vlade koja će proisteći iz te većine u ovoj Narodnoj skupštini, neće se ovo nastaviti kako je sada.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.