Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 1/3 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Nikola Novaković i Suzana Grubješić.
Pošto je Narodna skupština završila načelni pretres o svim predlozima zakona iz dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, prelazimo na pretres predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slobodan Adžić, Miloljub Albijanić, Vesna Obradović i Vladimir Homan, Meho Omerović i Ljiljana Nestorović, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Petar Jojić, Nemanja Šarović, Momir Marković, Milan Stevović, Branislav Rankić, Nataša Jovanović, Dragoljub Stamenković, Goran Cvetanović, Sreto Perić, Vojislav Milajić, Gordana Pop-Lazić, Mileta Poskurica, dr Paja Momčilov, Zoran Anđelković, Milorad Mirčić, Hranislav Perić, Milisav Petronijević, zajedno Toma Bušetić, Hranislav Perić i Milisav Petronijević, kao i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 4. Predloga zakona. Da obavestim da se ovim članom praktično menja član 19. postojećeg zakona koji reguliše materiju uslova za sticanje prava na starosnu penziju.
Taj član 19. sada glasi: "Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju", odnosi se na osiguranike zaposlene, pa idu tri tačke: "1) kada navrši 63 (muškarac), odnosno 58 (žena) godina života i najmanje 20 godina penzijskog staža; 2) kada navrši 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja; 3) kada navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života."
Ova odredba ovako izgleda od 2003. godine kada je usvojen novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ranije je ovo bilo drugačije određeno. Kada kažem - ranije, znači preko dvadeset i nešto godina je kod nas važio neki standard.
Što se tiče tačke 1), kao uslov se ne traži 63 i 58 godina, nego 60 i 55 godina i 20 godina staža osiguranja. U odnosu na tačku 3) uslov nije bio 53 godine života, nego 50 godina. To je promenjeno 2003. godine.
Sada, u ovom predlogu Vlada predlaže nešto što je još dalje, pa bi nova tačka 1) glasila – 65 godina muškarac, 60 godina žena i 15 godina staža osiguranja. Nova tačka 2) bi glasila – 40 godina muškarac, 35 godina staža osiguranja žena i najmanje 53 godine života. Nova tačka 3) bi glasila – 45 godina staža osiguranja, bez uslova koji bi se odnosio na godine starosti.
Srpska radikalna stranka se zalaže za ono što je nekada bilo. Nalazimo se u materiji i obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja i moramo da kažemo šta je to osigurani slučaj.
Kada je u pitanju starosna penzija, osigurani slučaj jesu godine života, odnosno starost osiguranika. Smatra se da je sa 65 godina života čovek izgubio radnu sposobnost. Znači, od njega se više ne može očekivati da radi i po osnovu rada stiče i obezbeđuje svoju egzistenciju.
U našim propisima ranije, godine života su određene tako što je prilikom određivanja starosne penzije kao dodatni kriterijum kojim se dokazuje, kako to danas neki kažu, generacijska solidarnost korišćen još i uslov staž osiguranja.
Ne bih želeo da ponavljam neke diskusije iz načelne rasprave, ali kod nas je, s pravom, dosta dugo ta godina sa kojom se stiče pravo na starosnu penziju bila 60 za muškarce, 55 za žene. Samo kao korektivni faktor išao je staž osiguranja, koji je bio određen sa 20 godina.
Predlažemo da se to vrati u nešto izmenjenom obliku, imajući u vidu, pre svega, demografsku karakteristiku na teritoriji Republike Srbije i faktičko stanje koje postoji.
Predlažemo da se godine starosti sa 63 godine pomere na 60, a kod žena 55, s tim da se ovaj korektivni faktor – staž osiguranja, kao dokaz te generacijske solidarnosti, sa 20 godina poveća na 25.
Znači, i ovaj član tretira uslove za sticanje prava, ali ne tiče se obima prava koji se garantuje ovim zakonom. To su druge odredbe zakona o metodologiji i načinu utvrđivanja starosne penzije. Zašto ovo predlažemo?
Zato što je veliki broj građana posle 50. godine praktično ostao bez radnog mesta, nije u radnom odnosu; država, firme, zašto ne bi rekli i sami pojedinci snalaze se na razne načine da taj čovek bude u nekom sistemu osiguranja, da obezbedi te uslove da bi nekada mogao da stekne pravo ne penziju.
Smatramo da čovek sa 56, 57 ili 58 godina, koji nije u radnom odnosu, a ima preko 20 godina radnog staža, kada napuni 60 godina života treba da stekne pravo na starosnu penziju.
Znači, ne ulazimo u to kolika će ta starosna penzija da bude, pošto to regulišu druge odredbe ovog zakona.
Dalje tražimo da se zadrži onaj princip koji je godinama postojao, a to je: 65 godina života, odnosno 60 godina za ženu i 15 godina staža osiguranja, gde se promoviše taj trajni princip godina starosti i da se zadrži princip sa određenim brojem godina staža osiguranja - 40, 35, uz odgovarajuću varijaciju koja se, pre svega, tiče činjenice da je sada promenjena metodologija utvrđivanja poslova na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju.
Prihvatili smo, u krajnjem slučaju, ovo što je Vlada predložila - 45 godina staža osiguranja, kao jedini uslov, bez obzira na godine života, jer kada je u pitanju beneficirani radni staž, sasvim je izvesno da se sa 45 godina staža osiguranja, pa i tog uvećanog, prelazi 55 godina života.
Nemamo odgovor na pitanje da li Vlada prihvata ovaj amandman ili ne. Verovatno ne prihvata, s obzirom da je ovaj amandman u suprotnosti sa intencijom koja preovladava u ovom predlogu zakona, a to je da se pooštre uslovi za sticanje prava na penziju i uopšte uslovi za korišćenje prava po osnovu penzijsko-invalidskog osiguranja, kako bi što duže u tom statusu zaposlenog, nezaposlenog, itd. bio osiguranik, kako bi se smanjio priliv onih koji treba da budu korisnici prava, znači, pre svega penzioneri, kako bi se uravnotežila strana prihoda i rashoda Fonda PIO.
Moram priznati da ostaju i dalje nerešeni problemi ljudi koji nemaju obezbeđenu egzistenciju, nisu u radnom odnosu, možda se vode na nekoj evidenciji, nalaze se u godinama kada baš nisu atraktivni za zapošljavanje, jer u novoj privrednoj strukturi u Srbiji pretežno se i u oglasima potencira - do 35 godina života, i ti ljudi imaju neku prednost.
Dakle, imamo jednu populaciju koja je u nekom bezvazdušnom prostoru, na granici je da ispuni ove uslove za sticanje prava na penziju koje predlaže SRS, daleko je od trenutka da iskoristi sve uslove za sticanje prava na penziju kako predlaže Vlada, te onda možemo statistički da se hvalimo da smo nešto uravnotežili, ali faktički, životno nismo rešili problem.
Mi smo voljni da popričamo, ako treba, do detalja, zbog ove inovacije. Znači, mi ne vraćamo na ono što je nekada bilo, svesni smo da to ne može da se vrati u pogledu uslova. Videli ste i sami, mi našim amandmanom u tački 1) ne tražimo 20 godina staža osiguranja. Ne, nego kažemo - 25 godina staža osiguranja, kao što i u ovoj novoj trećoj tački, što se tiče godina života, to podižemo na 55 godina života, pravimo jednu kombinaciju, koja ne bi smela da ugrozi one kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju. Jer, oni su jedna posebna kategorija osiguranika, potencijalnih korisnika prava, gde se, po definiciji, priznaje, odnosno daje neka prednost.
Smatramo da na ovaj način može da se uredi onaj deo koji je, da bi to bilo jasno svima, ostao bez posla, poput onih koji su nekada radili u bankama, u preduzećima koja su otišla u stečaj, na drugim radnim mestima gde je prestala potreba za njihovim poslom i za njihovim radom posle 20 i kusur godina neposrednog rada na tim poslovima.
Reguliše se to bezvazdušno stanje i, ako mogu tako da kažem, ova naša politička inicijativa uklapa se u ovu tendenciju regulisanja dokupa penzijskog staža i priznavanja penzijskog staža uplatom od strane države. To je jedna od sledećih tačaka ovog zasedanja – da se, znači, poveže staž, da bi ljudi mogli da ostvare pravo, da nemaju te crne rupe u penzijskom stažu. Znači, ova naša ideja se uklapa u tu intenciju.
Ne mogu da kažem šta bi usvajanje ovog amandmana neposredno značilo sa gledišta finansija Fonda PIO i budžeta. Zašto ne mogu da kažem? Pa, ne mogu da kažem iz prostog razloga što ni uz ovaj predlog zakona mi nismo dobili nijednu projekciju. Nismo dobili projekciju za vladin predlog, šta će to neposredno da znači i kakva su očekivanja. Ako Vlada nije mogla da da egzaktne podatke o tim svojim očekivanjima povodom ove promene, nemojte ni od mene da tražite egzaktne podatke.
Ja takvih podataka nemam, ali znam da postoji jedna velika kategorija ljudi koja je u tom neregulisanom statusu, i kako koji dan ide budite uvereni, sve veći broj građana će doći u tu situaciju da ima staž osiguranja 20-25 godina, nema one godine koje su propisane, a sada se to povećava - ovde se kao minimum stavlja 63 godine, pa se u prelaznim i završnim odredbama daje neka hronologija i neka dinamika kako se ta starosna granica pomera sukcesivno za sledećih nekoliko godina.
Na ovaj način mi dolazimo do jednog konačnog, izvesnog statusa velikog broja ljudi, a ne utičemo značajnije na obim prava. To je vrlo značajno. Neko stiče pravo, a da li će on to pravo da koristi (ja pre svega komentarišem novu tačku 1) zavisi od osiguranika. Koliki će obim prava biti, opet zavisi od drugih odredbi koje su na opšti način regulisale korelaciju između staža osiguranja i godina života.
Zato kažem, neku precizniju projekciju ne mogu da dam u ovom trenutku, ali smatram da se uklapa u ovu tendenciju i da omogućava našim građanima da relativno pod povoljnijim uslovima u odnosu na ovo što stoji u zakonu, a na identičan način, kao što su to mogle generacije do pre dve-tri godine, ostvaruju pravo na penziju, a da li će neposredno koristiti penziju, da li će neposredno da podnesu zahtev, to je već neko potpuno drugo pitanje.
Usvajanjem ovog amandmana mi nismo uskratili mogućnost ljudima, neka tu neke obaveznosti. Verovatno, ako je neko u radnom odnosu neprekidno i napunio je 60 godina i ima 25 godina staža, ima interesa i dalje da radi i treba, u svakom slučaju, i dalje da radi, u krajnjem slučaju.
Znači, ne ugrožavaju se prava niti osiguranika, a stičem utisak da se bitnije ne utiče na budžet, jer se uklapa u ovu intenciju, vezano ne samo za onu prvu tačku dnevnog reda, nego i za treću, četvrtu, pa zašto ne reći i petu tačku dnevnog reda ovog zasedanja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona, kojim se vrši izmena u članu 19. zakona, i posle tačke 3) dodaje se novi stav, koji glasi: "Pravo na starosnu penziju stiču i svi drugi građani kada navrše 70 (muškarci), odnosno 65 (žene) godina života, bez obzira da li imaju staž osiguranja ili nemaju, i to u visini najniže penzije koju imaju osiguranici."
Razlog zbog kojeg sam podneo ovaj amandman, mogu da kažem da ovo postoji u nekim zemljama, i to je sigurno u zemljama gde postoji bolja organizacija, u zemljama koje imaju bolju ekonomiju itd.
Reformom penzionog i invalidskog sistema trebalo bi zaštititi, odnosno obezbediti sve građane. Imajući u vidu da je mali broj građana koji nisu osiguranici ili nemaju staž osiguranja, a koji će biti obuhvaćeni ovim amandmanom, to neće biti veliki izdatak za državu da i ova kategorija građana bude materijalno obezbeđena.
Na ovaj način obezbedili bismo i one građane koji su u svom radnom veku ipak dali kakav-takav doprinos za izgradnju naše države. Ovo tim pre što su ovo građani koji nemaju ni minimalni staž osiguranja, a ipak su dali određeni doprinos, bilo da su obrađivali poljoprivredno zemljište, bilo da su se bavili stočarstvom ili povrtarstvom, tako da su i oni zaslužili da u godinama kada nisu više za privređivanje i kada se obično sami snalaze budu pomognuti od države i da imaju neka minimalna sredstva za život.
Čuo sam da ovaj amandman nije prošao na Odboru za rad i da je za njega glasala samo Socijalistička partija Srbije, ali i to je dobro da se vidi ko samo za ovom govornicom glumi da se sekira za građane, za poljoprivrednike i seljake, a kada je prilika da za to glasaju - glasaju uvek protiv.
Ovakav način zaštite starih građana je da se izbegne siromaštvo i to postoji u mnogim zemljama. Na primer, na Kosovu svako ko ima 65 godina starosti, bez obzira na pol, prima mesečno 40 evra. Verovatno će ministar reći da nema para.
Amandman je dobar i trebalo bi tako da bude. Ja kažem da ima para, samo da država uzme svoj deo para od Telekoma koji drži Karić, to je dovoljno da se isplati minimalna penzija onima koji nemaju staž osiguranja.
Imam utisak da se za jedan dan ukrade od države toliko koliko bi ove penzije državu koštale za ceo mesec. Neću sada da nabrajam šta to znači da 50 godina provedeš u poljoprivredi, da obrađuješ 5 hektara zemlje, da radiš u fabrici koja nema krov, po kiši, po velikom suncu i da proizvodiš hranu, da hraniš radnike i sve one koji rade. Ako bi sve to izračunali, videli bi da ima mesta u privredi, sva ta administracija koja se vodi po firmama, pa bih ja uporedio kome je teže, koliki je kome radni dan, ko koliko provede vremena na radu. Kada biste sve to sagledali, videli biste da je moj amandman pravičan i da bi trebalo da se usvoji.
Bez obzira na stranke, pozivam sve poslanike, verovatno imaju ovaj problem izražen u svojim sredinama, da u danu za glasanje glasaju za moj amandman, a mislim da bi se našlo para, kao što se nađe i za druge potrebe koje nisu toliko važne koliko je ova potreba da zaštitimo sve građane. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Srpska radikalna stranka zastupa ovaj stav, ali kada je u pitanju taj zakon o socijalnoj sigurnosti i materijalnom obezbeđenju porodice. Sa ove govornice verovatno 10 puta je javnost u Srbiji mogla da čuje taj deo socijalnog programa Srpske radikalne stranke, koji je prihvatljiv, kompatibilan sa nekim drugim državama koje svojim propisima uređuju da kada građanin dođe u određene godine starosti ima pravo na tzv. državnu penziju, mada taj naziv varira od države do države, ali to je materija socijalne zaštite.
Kada je materija socijalne zaštite, ona se od strane države finansira iz budžeta, a u budžetu se sredstva obezbeđuju putem poreza. Mi se ovde nalazimo u materiji obaveznog socijalnog osiguranja, gde se finansiranje pre svega vrši doprinosima.
Podsećam vas na ono iz načelne diskusije gde sam se zalagao da napokon Vlada izađe i da nam da svoj komentar pravne prirode doprinosa, obaveznog doprinosa za socijalno osiguranje, kao i penzijsko-invalidsko i zdravstveno, i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Znači, amandman je koristan, prihvatljiv, ali nije za ovaj zakon. Moram da kažem da mi nešto slično imamo u ovom zakonu o socijalnoj sigurnosti i materijalnom obezbeđenju porodice. Mi smo tu podnosili neke amandmane.
Da vas podsetim, podneli smo i predlog za izmenu i dopunu tog zakona, kažem mnogo više sa pozicija onih dešavanja na teritoriji Kosova i Metohije, pa smo čak vezivali i za porodice, da se poboljša njihov materijalni položaj.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, ideja je prihvatljiva, ideja je dobra, treba da se razradi, neka je Vlada razradi i da vidimo, tu mogu biti godine života, ali s obzirom na demografsku strukturu Republike Srbije verovatno mnogo veće beneficije treba da dobiju žene, prema broju rođene dece pogotovo, i još neke kategorije stanovnika.
Sredstva za to se obezbeđuju u budžetu, a da li preko nekog posebnog državnog fonda, to je pitanje tehnike. U nekim državama građanin sa 65 ili 70 godina dobija državnu penziju, bez obzira da li je radio ili ne, pa posle dobija svoju penziju po osnovu prvog i drugog stuba penzijsko-invalidskog osiguranja itd, ali to sve zavisi od društva i ekonomskog stanja, materijalnih mogućnosti jednog društva kako će da vodi tu socijalnu politiku.
Znači, ukoliko bi se jedan ovakav amandman našao kada se razmatra taj zakon o socijalnoj sigurnosti i materijalnom položaju porodice, Srpska radikalna stranka bi glasala za to zato što to odražava naš stav. Ali, moram da vam kažem zbog ove paradigme vezane za glumu – mnogo je ovde glumaca. Takvi naši amandmani pre nekoliko godina nisu mogli da prođu, jednoglasno su odbijani u ovoj skupštini. Naravno, mi nemamo neka autorska prava povodom ove inicijative, to je jedna politička inicijativa koja postoji. Koliko znam, još dve ili tri političke stranke u svojim političkim programima imaju ovakvo opredeljenje.
Mislim da je na pogrešnu stranu usmeren amandman, a verovatno je on odraz dobročinstva i neke humanosti.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se za reč da još jednom, iako sam to u načelnoj raspravi dosta govorio, skrenem pažnju na ozbiljan problem koji je napravljen brisanjem prve tačke u članu 19. postojećeg zakona, odnosno o izmenama i dopunama ovog zakona u članu 4. Iz izveštaja Zakonodavnog odbora vidim da je malo amandmana bilo na ovaj član. Očekivao sam ozbiljniju raspravu, jer se ovde radi o utvrđivanju određenih prava.
Zašto to govorim? Ako ostane tekst kao što je u predlogu, gubi se pojam penzijskog staža osiguranja. To je važno za sve one kategorije koje su do sada imale. Ništa nije popravljeno stanje u odredbama člana 70. i 71. gde se govori za 2006, 2007. i 2008. godinu u određenim uslovima da se može ostvariti pravo na osnovu tog penzijskog staža. Takođe, u članu 71. za žene sa 58 godina života i muškarce sa 63 godine i najmanje 20 godina penzijskog staža osiguranja.
Šta posle 2008. godine? Da li to znači da žene koje, u skladu sa sadašnjim postojećim zakonom i izmenama i dopunama Zakona, po osnovu člana 60. imaju pravo, po osnovu rođenja trećeg deteta, na dve godine penzijskog staža, odnosno posebnog staža osiguranja, to pravo neće moći da ostvare ni po kom osnovu?
Ne vidim kako će se to moći dovesti u red ako se ne prihvati amandman koji je podneo Krasić ili ne interveniše u tom smislu da se taj penzijski staž u bilo kojoj varijanti, u bilo kojoj tački postojećeg člana 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ili izmena i dopuna u članu 4. to ne popravi.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada govorimo o nekom vladinom predlogu u pojedinostima imam potrebu da se kratko vratim na načelnu raspravu, zato što ste vi iz skupštinske većine doneli jedan potpuno besmislen Poslovnik, čijom primenom u ovom momentu, pretpostavljam, i jedan broj narodnih poslanika, a svakako i građani koji prate rad Narodne skupštine nisu u stanju da povežu o čemu mi to danas pričamo, s obzirom da smo načelnu raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO imali ovde pre nekih desetak dana.
Ja ću zato da podsetim, pre svega, na stav Srpske radikalne stranke: za nas je ovaj predlog potpuno neprihvatljiv i o tome smo dosta govorili u načelnoj raspravi. Svakako ćemo i danas da nastavimo u istom pravcu, zato što mislimo da je ovaj zakon poguban za najstariju generaciju građana Srbije, za generaciju penzionera koji, prema mišljenju Srpske radikalne stranke, ne zaslužuju da se Vlada poigrava sa njima, da prikuplja negde drugde poene, a da svoje građane ostavi na cedilu.
Trebalo bi da Vlada ima svest o tome da penzioneri danas, sa ovakvim penzijama kakve su, a ja govorim o većini penzionera, ili jedva sastavljaju kraj sa krajem ili ne uspevaju da sastave kraj sa krajem.
Možda vam se čini preterano, ali činjenica je da penzioneri u Srbiji lagano umiru, tiho umiru, zato što nemaju sredstava da normalno žive, da žive životom kako bi trebalo. Mi srpski radikali ne želimo da učestvujemo u tome i zato, naravno, nećemo glasati za ovaj zakon.
Čudi me da nemamo mišljenje Vlade Republike Srbije, s obzirom da je ministar bio ovde ovih dana kada smo raspravljali o ovom zakonu; bio je prisutan, koliko imam informaciju, i na sednicama Odbora.
Ali, slušala sam ministra u jednoj emisiji u ponedeljak uveče; na pitanje voditelja - kakav je odnos Vlade, odnosno ministra prema nekim od amandmana, rekli ste, ministre (znači, u ponedeljak uveče), da nemate stav jer se još uvek dogovarate.
Bilo bi lepo (niste rekli u emisiji) da kažete ovde narodnim poslanicima sa kim se vi to dogovarate, da li sa onima koji su glumci, koji ovde pričaju da neće podržati ovaj zakon ako ne budu usvojeni neki njihovi amandmani, a suština je da će nakon nekog dogovora sa vama ipak ovde da glasaju za vaš predlog.
Naravno, građani Srbije će prepoznati ko se dosledno bori za njihova prava, a ko samo ovde priča da ne prihvata neke vladine predloge, a posle neke dobre trgovine još kako glasa za te predloge. Ali, to nije problem Srpske radikalne stranke, to je problem Vlade Srbije i onih koji trguju sa Vladom Srbije. Loši ste trgovci, i jedni i drugi.
Takođe želim da podsetim da su neki poslanici skupštinske većine ovde na neki način potvrđivali stavove Srpske radikalne stranke, kada je jedan poslanik rekla da je tačno da ovaj predlog zakona nije dobar za ljude koji su sada u penziji, ali da je dobar za neke buduće penzionere.
Ja sam vam predlagala tada, i sada ću da ponovim, čini mi se da bi vam bilo najbolje onda da rasteretite budžet, da pobijete ove sadašnje penzionere, jer to je humanije nego da ih puštate da umiru od gladi, i da onda imate čistu situaciju, da pravite fondove za neke buduće penzionere, pa da onda idete i na drugu i na treću granu osiguranja itd.
Nije dobar stav kolega koji će glasati za ovaj zakon. Podsetiću opet na još jednu interesantnu izjavu jedne koleginice koja je rekla da očekuje da će penzioneri u Srbiji podržati ovaj vladin predlog zato što je ovaj zakon dobar za njihovu decu, a pogotovu za njihove unuke. Ovo je zaista strašno: da očekujete da sadašnji penzioneri podrže zakon po kojem će njihovim unucima kada budu penzioneri biti dobro, a ne pitate se da li će ta deca i ti unuci uopšte imati gde da zarade te penzije, ne otvarate nova radna mesta, ne omogućavate ljudima da rade.
To što skidate na ovaj način sa budžeta građana Srbije penzionere Srbije, to zaista treba da vam služi na čast i to što udovoljavate MMF-u, ali vi kažete da to nije tačno, a pre toga ste nas jedno desetak dana u štampi bombardovali tim uslovljavanjima; to nije dobro i to SRS nikada neće prihvatiti na ovaj način na koji vi to radite.
Mi, dakle, mislimo da penzioneri u Srbiji zaslužuju da Vlada Srbije brine o njima, a na koji način, to već nije njihova briga. Kako će se obezbediti sredstva za penzije, to takođe nije njihova briga. Oni su radili dosta dugo. Svoj radni vek su proveli da bi živeli koliko-toliko pristojno u penzionerskim danima, a vi iz Vlade im to ne dozvoljavate.
Ovde je bilo primedbi i na tzv. invalidske penzije. Pričalo se od strane kolega koji će glasati za zakon kako ima puno tih invalidskih penzionera koji su u stvari živi i zdravi, koji su kupili nekada te svoje penzije. Naravno, mi ne tvrdimo da toga nije bilo. Bilo je, ali zašto vi to niste sprečili ako znate za takve pojave iz nekih prošlih vremena, zašto to ne sprečavate sada?
Dok mi pričamo o ovom zakonu, šest lekara, dva dana zaredom smo imali informacije u medijima, uhapšeno je zato što su prodavali rešenja o utvrđivanju invalidskih penzija. Da li je tu još neko odgovoran osim tih lekara? Ko omogućava, ko dozvoljava takve pojave u društvu?
Gospodine ministre, ima mnogo tema za vas i vaše ministarstvo za razmišljanje i rešavanje i nije dobro ovo što radite sa ovim paketom zakona. Videćete, uostalom, i reakciju građana, ali nažalost, bojim se da penzioneri neće imati snage ni da reaguju na ove vaše zakone, s obzirom na ono što ih čeka u skoroj budućnosti.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na član 5. Predložila sam da se član 5. briše, sa namerom da se zadrži postojeće rešenje iz zakona koje se odnosi na snižavanje starosne granice za ostvarivanje prava na penziju za one osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
Da podsetim, član 5. se odnosi na član 20. osnovnog zakona o čijim izmenama i dopunama raspravljamo. Taj član 20. kaže: "Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena u članu 19. tač. 1) i 2)", tako je bilo, a sada tačka 1) novog zakona, "snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to: 1) za svakih šest godina provedenih na radnom mestu", bilo je, a vi sada kažete svake tri godine provedene na radnom mestu, "odnosno na poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci; 2) za svakih pet godina", bilo je, a vi kažete svake dve godine i šest meseci, "provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci; 3) za svake četiri godine", u osnovnom zakonu, a kažete svake dve godine, "provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci; 4) za svake tri godine provedene", a sada kažete svaku jednu godinu i šest meseci, "na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci."
Vi ste nam tvrdili ovde da ovim zakonom ne ukidate nikakve postojeće privilegije, a ovaj član je eklatantan dokaz da upravo to radite, i ovim članom i još nekim članovima o kojima ćemo govoriti u toku ove rasprave.
U stavu 2. člana 20. stoji: "Starosna granica iz stava 1. ovog člana može se snižavati najviše do 53 godine života". Vi sada predlažete: "Izuzetno od stava 2. ovog člana, starosna granica za osiguranike koji rade na poslovima iz stava 1. tačka 4) ovog člana može se snižavati najviše do 50 godina života".
Niste nam objasnili zašto samo za ovu kategoriju snižavate tu starosnu granicu sa 53 na 50 godina života. To ne stoji ni u obrazloženju zakona. S jedne strane povećavate starosnu granicu, jer hoćete da smanjite broj penzionera, to je očigledno. Sa druge strane, ovu starosnu granicu smanjujete samo u određenoj kategoriji, znamo da se radi o vojsci i policiji. Očigledno da tu imate posebne namere, verovatno da očistite vojsku i policiju od nepodobnih, pa onda pokušavate kroz ovaj zakon, jer oni koji su u tim godinama životne dobi vama nisu podobni, s obzirom na vaše političke poglede; ne mislim na vas lično, vi sada i nemate politički pogled, pošto ne pripadate nijednoj stranci, ali mislim na Vladu Republike Srbije.
Pričali ste da povećanjem starosne granice želite da smanjite broj penzionera, a na ovaj način u ovoj branši povećavate broj penzionera, jer smanjujete starosnu granicu. Dakle, nije tačno da ste ovo radili principijelno, nije tačno da ovaj zakon ima neko utemeljenje u nekim stavovima Vlade Republike Srbije. Jednostavno, radili ste onako kako vam se ćefne, od slučaja do slučaja.
Suština je da ovim zakonom činite veoma loše za veliku populaciju građana Srbije, a to su penzioneri. Činjenica je da nemate valjano obrazloženje zašto to radite i kako će penzioneri da prevaziđu ovaj problem. To što vi pričate šta će biti za ne znam koliko godina, to ne pomaže ljudima koji danas imaju 75 - 80 godina i pokušavaju da prežive sa tako malim penzijama, koje im nećete povećavati, koje će, faktički, realno padati.
Sva ova poskupljenja koja su aktuelna i koja nas svaki dan sa svih strana saleću nažalost negativno utiču na standard penzionera, jer penzije se ni sada ne povećavaju na način na koji bi trebalo i ne prate rast troškova života. Tek prema ovom vašem predlogu zaista je zabrinjavajuće, ministre. Ne znam da li ste vi i kolege koje nameravaju da glasaju za ovaj zakon uopšte svesni u kakvu situaciju dovodite penzionere u Srbiji.
Razumem da vi ne možete to da shvatite, da i mi narodni poslanici živimo sa dobrim platama, ali imate valjda penzionere u porodici, u komšiluku, među prijateljima, valjda vidite da penzioneri, ako nemaju nekoga ko će da ih pomogne, ne mogu da žive od onoga što dobijaju i što se zove penzija, a ovo što im pripremate ovim zakonom, verujte, neće više biti mesta ni na kontejnerima, jer ljudi bukvalno neće imati šta da jedu.
Nije demagoška priča, verujte, ministre. Komunicirajte sa građanima Srbije i čućete, iako ih ne pitate. Penzioneri su jako uplašeni, plaše se za svoje živote, jer dovodite ih u situaciju da će sve više, nažalost, biti samoubistava, jer poslednjih godina najviše samoubistava vrše penzioneri.
To je činjenica, to čitamo po novinama. To ne može da služi na čast Vladi Republike Srbije, a ovo što predlažete, oni koji ne budu imali hrabrosti da se sami ubiju, nažalost, umiraće polako zato što neće imati šta da jedu.