Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija  reč na osnovu člana 100. stav 1.

Moram da priznam da me je strah sad kad sam videla da je gospođa Đukić-Dejanović napustila ovu salu, jer sam se setila onog 18. jula kada je isto ovako izašla, otišla do Borisa Tadića, obavestila nas da Skupštinu raspušta, odnosno da daje pauzu na neodređeno vreme. U tom  momentu već je imala informaciju od Tadića da je kidnapovan Radovan Karadžić. U to vreme je to  znao onaj koji pomogao to kidnapovanje, odnosno ko je potkazao Radovana Karadžića.
Danas se nešto dešava oko navodnog hapšenja Ratka Mladića. Verujemo i želimo da verujemo da je Ratko Mladić nedostupan ovima koji ga traže, nadamo se da to jeste tako, ali, kako god, ovo što radi Vlada Republike Srbije i ovo što radi predsednik države je ponižavanje građana Srbije, ponižavanje dostojanstva ove države.
Aman, dajte, ponašajte se kao državnici, ponašajte se kao vlast ove države, vodite računa o nacionalnim interesima. Nemojte da javnost zamajavate nekim trivijalnim stvarima. Budite ozbiljni prema ovom parlamentu.
Recimo, vi gospođo Dragutinović, juče sam vas lepo zamolila da nas najdalje danas obavestite o tome da li je finansijska inspekcija bila na Aerodromu, šta se dešava, šta je tamo Bojan Krišto zaista radio, kakav je tamo kriminal, da li je bilo kriminala, možda i nije, ali očekujemo od nadležnih organa.
Vi ste danas ovde došli i možda ćete sada i da date neki odgovor, a da vas nisam podsetila, sigurno ništa ne biste rekli, zato što vas u suštini baš briga šta mi kažemo, baš vas briga šta kažu građani Srbije. Opet ovo nije ništa lično, nego govorim o Vladi i predsedniku države. Vi imate nešto što ste vi zacrtali da je vaš interes. Vi taj interes i to ispunjavate pod svakim uslovom, to nije dobro ni za vas, ali verujte, baš me briga za vas, kao što je vas baš briga za državu, jer to nije dobro za državu, to nije dobro za građane Srbije, to nije dobro za srpske nacionalne interese. U obavezi ste...
(Predsedavajuća: Navedite, molim vas, član Poslovnika koji je povređen.)
Član 204, gospođo Čomić, povređeno je dostojanstvo moje, kao člana ovog parlamenta, jer me ignoriše ministar.

Pretpostavljam da ste mislili na član 104. Nema povrede, ministarka sluša sva pitanja.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Mogla bih da odgovori, jer od juče do danas je dobila zadatak da odgovori.)
Kad i kako joj damo rok da odgovara, onda će dati odgovor na pitanja. Obrazloženje koje ste dali za kršenje dostojanstva Narodne skupštine ne stoji.
Narodni poslanik Dušan Marić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se jedan dio optužnice protiv Ratka Mladića zasniva na optužbi da je vojska pod njegovom komandom počinila etničko čišćenje, iskoristiću ovu priliku, ali moraću se još jednom javiti po Poslovniku, da postavim pitanje: Zašto država Srbija ne preduzima ništa da zaštiti prava svojih državljana koji su žrtva etničkog čišćenja izvršenog od strane Hrvata i muslimana na području BiH?
Naime, U Srbiji živi nekoliko hiljada ljudi porijeklom iz BiH, kojima je onemogućeno da se vrate na svoja prethodna imanja, gdje su ranije živjeli i onemogućeno da koriste svoju imovinu. Od 1992. godine i izbijanje rata u BiH, u federaciji BiH etnički je potpuno očišćeno i uništeno 527 naselja u kojima su Srbi prije rata činili apsolutnu većinu stanovništva.
Muslimanske i hrvatske vlasti su u ratu sve stanovništvo pobili ili proterali, a onima koji su preživjeli su nakon rata zabranili da se vrate na svoja imanja. Tamo gde su postojale njihove kuće sada postoje u korov zarasle ruševine, postoje razrušena groblja, srušene crkve. Ne postoji nijedan trag života.
Od tih 527 naselja najviše se nalazi na području hercegovačke opštine Ravno – 71 naselje. Na Ozrenu uništena su 32 srpska naselja. U gornjem toku Vrbasa, u Bugojnu i Gornjem Vakufu Srba nema u 42 sela i zaseoka u kojima se prije rata činili apsolutnu većinu stanovništva.
Jedna od najlepših bosanskih sevdalinki počinje rečima - sa Igmana pogledat je lijepo, gdje se Bosna razliva daleko. Onaj ko sada pogleda sa Igmana može da vidi 57 uništenih srpskih sela u kojima nema nijednog živog stanovnika.
Nažalost, povratak Srbima nije onemogućen samo u seoske sredine. Postoje gradovi u federaciji BiH u kojima se broj povratnika Srba može izračunati na prste dve ruke. Počeću od primera mog Kupresa, ali pošto mi je vrijeme isteklo, javljam se ponovo po Poslovniku.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav1.

Gospođo Čomić, kada kažem član 27, naravno znate da ne mislim na vas, pošto ste pre nekoliko minuta seli na tom mestu, ali ovo se odnosi na gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Nešto mora da se uradi u tom dogovoru između Vlade i Narodne skupštine.
Sa manje ili više uspeha, u Narodnoj skupštini se vodi ipak kvalitetna rasprava o predlozima zakona. Brane se amandmani, ne treba ulaziti u stil na koji način poslanik brani svoj amandman, ali ovaj posao ide.
Međutim, ovo što se dešava van Skupštine neminovno mora da se odrazi i na rad Narodne skupštine. S pravom poslanici traže odgovore, informacije, a javio sam se da nastavim gde sam malopre stao.
Mora sa Vladom da se napravi neki dogovor, jer svako može da kaže ispred državnog organa - nešto radimo primenjujući zakone. Međutim, vrlo često imamo situaciju da se zloupotrebljava zakon u toj primeni i načinu sprovođenja zakona.
Ovo stvarno deluje deprimirajuće na građane Srbije da na svakih 10 dana, sedam dana, 15 dana odjekne neka informacija, a znate i sami kada uzmu ovi brzi elektronski mediji, sada forsiraju te informacije, kao što je bilo u Valjevu, u toku je akcija, gledajte, s mobilnog telefona je snimljeno, u toku je akcija "Čukarica", gledajte s mobilnog telefona, u toku je akcija "Aranđelovac", gledajte s mobilnog telefona. Zašto neko plaši građane Republike Srbije?
Sa ove govornice niko nema pravo da traži da se ne primenjuje zakon. U tome sam vrlo oprezan, jer ne želim da me neko proziva i narodni poslanici ne mogu da kažu ne sme da se primeni zakon, ali ovo je očigledan primer zloupotrebe primene zakona.
Malo-malo pravi se maltene vanredno stanje u Republici Srbiji. Zbog čega? Zbog nekih sitnih stvari koje je neko obećao i neko mora da uradi. Neko je obećao nešto i sada on to sprovodi. Da l' to odgovara našim interesima, da l' ne odgovara, da l' se zalazi u nešto što je zloupotreba zakona, to njega ne interesuje.
On je nešto obećao, mora da se napravi halabuka neka, ali iz te halabuke samo su građani potišteni, jednostavno vide da život gubi bilo kakvo dostojanstvo kod nas ovde. Svako može da radi šta god hoće. Da li se primenjuje zakon? Kako se primenjuje zakon? U šta čovek da se zakune da mu bude garancija sigurnosti za poštovanje njegovog i ugleda, i časti i dostojanstva itd.
To mora jednom da se prekine. Ako se to ne prekine, onda svi postajemo jedno testo koje može da oblikuje ko kako želi.
U potpunosti shvatam onoga ili one koji su, da bi opstali na vlasti, obećali sve i svašta tom zapadu. Razumem njihov strah, jer mi imamo gorkih iskustava sa tim zapadom, kad se nešto obeća po svaku cenu, pa se ne izvrši, kako oni to izravnjavaju.
Ali, molim vas, vodite računa o tome da se politika vodi zbog građana, a ne zbog nekih ličnih interesa.
Molim vas da se na neki način utiče da se izađe iz ove situacije, jer ova situacija samo reprodukuje strah kod građana, gubitak dostojanstva i apatiju kod stanovništva. Mi ne smemo da se zalažemo za to, nego baš za nešto drugo. Mi moramo da budemo opozicija i strahu, moramo da budemo opozicija siromaštvu, moramo sve to da poništimo da bi narod digli na noge.

Reč ima narodna poslanica Marina Toman. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Nema povrede člana 27.

Javljam se po Poslovniku, 225. i 226. Tražim obaveštenje od nadležnih državnih organa. Naime, SRS stalno ukazuje na probleme Srba na KiM, odnosno na teške uslove njihovog života i nebrigu države.
Od ministra Rasima Ljajića, zaduženog za rad i socijalnu politiku, tražim podatke o tome da li ovo Ministarstvo ima evidenciju koliko Srba na KiM je nezaposleno, koliko njih živi ispod donje granice siromaštva?
Takođe, tražim da poslaničkoj grupi SRS dostavi program i plan socijalnog zbrinjavanja najugroženijih kategorija srpskog stanovništva na KiM.

Molim službu da stenogram izlaganja narodne poslanice Marine Toman uputi Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, odnosno ministru Rasimu Ljajiću, sa zahtevom za objašnjenje i davanje informacije.
Narodni poslanik Nikola Savić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 225. i 226.
Jutros, kada smo počinjali ovu sednicu, u ovoj sali bio je ministar za ljudska i manjinska prava, gospodin Svetozar Čiplić. Bio je da brani jedan zakon za koji i nije nešto posebno nadležno njegovo ministarstvo.
Znate da smo samo dobrom voljom opozicije dozvolili da teče rasprava po tim amandmana dok ne stigne zvanično ovlašćenje Vlade, da vidimo da li je zaista Svetozar Čiplić bio nadležan za amandmane koje je branila opozicija, a on predstavljao Vladu po tim amandmanima.
Hteo sam da kažem nešto drugo. Mislim da bi ovoga trenutka Svetozar Čiplić bio potreban da se nađe u ovoj skupštini, jer smo čuli od potpredsednika Skupštine, gospođice Nataše Jovanović, da su uzurpirana ljudska, a i privatna prava jednog građanina iz grada Aranđelovca, gospodina Ljubinka Zlatića, gde su specijalne antiterorističke jedinice i pripadnici drugih vidova organa bezbednosti upali u njegovu kuću i tamo, navodno, tražili Ratka Mladića.
Zaista se pitam, i ovi građani treba da se pitaju, koliko srpskih porodica i koliko srpskih domaćina treba da bude uznemireno, maltretirano, zato što neko traži Ratka Mladića, a ne mogu da ga nađu. Verujem i iskreno se nadam da nikada neće moći da nađu i da uhvate Ratka Mladića, a siguran sam da u Srbiji ima toliko srpskih porodica i toliko srpskih domaćina koji su spremni da, ako treba, i čuvaju Ratka Mladića, tako da, opet kažem, sigurno neće moći da ga nađu.
Treba da zna i gospodin ministar i javnost Srbije da u ovim kućama koje pretresaju snage policije ima i male dece, ima emotivnih ljudi, i da to ostavlja traume na te ljude. Zaista, zamolio bih ministra za ljudska i manjinska prava, gospodina Čiplića, da se zauzme za ove ljude koji su do sada preživljavali ovakve torture, da se vidi na neki način da im se nadomesti taj duševni bol, koji su pretrpeli zbog ove činjenice o kojoj sam govorio. Hvala.