Zahvaljujem gospodinu Rogoviću. Gospodin Slobodan Maraš, LDP, ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, gospodine Cvetkoviću, ključno predizborno obećanje koje je na kraju i formiralo ovu vladu je bilo - evropske integracije. Nažalost, ono je neispunjeno.
Samo sam hteo da kažem dve reči gospodinu Samardžiću povodom toga. Gospodine Samardžiću, tačno je da je potpredsednik Republičke vlade tada bio Čedomir Jovanović kada je 2003. godine gospodin Živković rekao da ćemo 2007. godine u Evropu. Ali, zaista da je znao da će gospodin Koštunica biti premijer četiri godine, rekao bi da će 2077. Srbija ući u Evropu. To nije opravdanje za gospodina Cvetkovića i za ove usporene evropske integracije.
Nažalost, gospodine Cvetkoviću, bojim se da ste se okrenuli mnogo više Rusiji. To najbolje vidimo kroz ovaj sporazum, koji je u početku bio naftno-gasni sporazum, sporazum sa Ruskom federacijom, za koji definitivno, svakoga dana i to najviše iz redova same Vlade, dobijamo potvrde da nije u interesu Republike Srbije.
LDP je i pre nego što je stigao taj sporazum u Skupštinu i za vreme rasprave i posle rasprave bio protiv tog sporazuma iz nekoliko ključnih razloga: prvi ključni razlog je taj što se krše odredbe Ustava, i to odredbe Ustava koje govore o slobodi tržišta, odredbe Ustava koje govore o konkurenciji, načinu korišćenja prirodnih resursa i, gospodine Duliću, zaštiti životne sredine.
Takođe, bili smo protiv ovog sporazuma zato što je on direktno suprotan Sporazumu o stabilizaciji, pridruživanju i samoj suštini evropskih integracija. Zbog toga je LDP podnela inicijativu za zaštitu zakonitosti i ustavnosti Ustavnom sudu.
Nažalost, ova Vlada je dobila, ratifikacijom u parlamentu ovog sporazuma, ovlašćenje da sklopi ugovor o izgradnji gasovoda, ugovor o izgradnji skladišta Banatski Dvor i da se sklopi ugovor o prodaji NIS-a 51%. Mi smo protestovali i zbog toga. Nijedna država koja je predviđena u tom budućem Južnom toku nije prodala svoju rafineriju - 51%.
Međutim, šta je ono što se desilo u međuvremenu, nakon ratifikacije? Po rečima jednog od ministara i potpredsednika Vlade Republike Srbije, došlo je do promene platforme. Ta promena platforme je bazirana na protokolu koji je potpisan istog dana kada je potpisan i sporazum u Moskvi.
Međutim, taj protokol nikad se nije ni našao pred poslanicima Skupštine Republike Srbije, tako da smo i u poslednje vreme tvrdili da su i poslanici bili obmanuti kada su raspravljali o tom sporazumu.
Nakon toga Vlada neovlašćeno donosi odluku da se sklopi samo ugovor o prodaji 51% NIS. Dugo smo verovali da je u pitanju podrška Rusije kada je u pitanju Kosovo, međutim, sada smo duboko ubeđeni da je u pitanju obaveza koju je preuzeo predsednik Republike Boris Tadić prema sada premijeru Ruske federacije gospodinu Putinu i da se zbog tog razloga prodaje trenutno samo NIS.
Ostavke šefa pregovaračkog tima kada je u pitanju sporazum, sada već samo naftni, i članova tog pregovaračkog tima, odnosno izmene koje su se desile, a to da za šefa pregovaračkog tima dođe šef kabineta ministra inostranih poslova, najbolje govore o samom sporazumu. Ovaj sporazum nije ekonomski sporazum, a pogotovo nije ekonomski isplativ za Srbiju. Ovaj sporazum je čisto politički sporazum, to smo čuli od poslanika iz vladajuće koalicije. Iz geopolitičkih razloga je neophodno potpisati prodaju NIS-a 51%.
Nažalost, gospodin Cvetković nije trenutno u sali, ali nadam se da će mu njegove kolege ministri preneti da LDP i dalje zahteva da se sačeka konačna odluka Ustavnog suda po našoj inicijativi, kojom smo tražili da se oceni ustavnost i zakonitost sporazuma sa Ruskom federacijom.
Ukoliko se bude potpisao ugovor o prodaji 51% NIS-a mislimo da će Vlada učiniti krupnu grešku, grešku koju neće biti moguće ispraviti, a bojimo se da će sigurno takvim potezom biti prekršen Ustav. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Elena Božić-Talijan, poslanička grupa SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodo ministri, državni i nacionalni interesi Srbije su ugroženi u samom temelju. Aktuelni režim, na čelu sa Borisom Tadićem, započeo je proces priznavanja protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova i to treba jasno i otvoreno reći građanima Srbije.
Vlast je promenila državnu politiku prema KiM pod pritiscima Brisela i Vašingtona i spremna je da se odrekne južne srpske pokrajine u ime neizvesnog ulaska Srbije u EU.
Vlast i dalje obmanjuje građane da su pitanje ulaska u EU i pitanje KiM dva odvojena pitanja, uprkos jasnim uslovljavanjima i porukama koje stižu sa zapada. EU nema nameru i ne želi da razgovara sa Srbijom kao sa ravnopravnim partnerom. Naprotiv, sasvim su očigledne namere i spremnost EU da u potpunosti uruši teritorijalni integritet Srbije.
Režim, na čelu sa Borisom Tadićem, mesecima je vodio tajne pregovore o prihvatanju i razmeštanju nelegalne misije Euleks. To je ključni razlog što je svih ovih meseci vladajuća većina odbijala da na dnevni red stavi raspravu o rezoluciji o KiM, kojom bi se jasno definisao odnos prema nezavisnosti Kosova i prema Euleksu.
Podsetiću vas samo na izjavu gospođe Nade Kolundžije, datu u vreme kada je prvi put Vladin predlog rezolucije o Kosovu stavljen na dnevni red, a ta izjava glasi: suština naše rezolucije o Kosovu je da ne ugrožava naše evrointegracije.
Dakle, ako je neko pomislio da je cilj te rezolucije o KiM trebalo da bude pokazivanje jasnog stava države u odbrani teritorijalnog integriteta, strašno se prevario. Na osnovu ovoga vidimo da je cilj te njihove rezolucije o Kosovu bio upravo ono što i jeste njihova celokupna politika, a to je da pokaže idolatrijski odnos Srbije prema EU.
Mandat Euleksa je precizan, to je sprovođenje Ahtisarijevog plana, koji predviđa nezavisnost Kosova, sprovođenje Ustava i zakona te takozvane države Kosovo.
Misija Euleks je neprihvatljiva i njeno priznanje mora da odbaci svako čiji je cilj zaštita teritorijalnog integriteta Srbije. Svako drugo obrazloženje ili objašnjenje, a naslušali smo ih se poslednjih meseci, o nekakvim srpskim uslovima pod kojima je ova misija prihvatljiva, ima za cilj jedino obmanjivanje građana. Potpuna besmislica je tvrdnja predstavnika vladajuće većine da Euleks ne primenjuje Ahtisarijev plan, kao i današnji pokušaj ministra Jeremića da nas u to ubedi.
Doris Pak, šef delegacije evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, ističe da je Euleks izvršno telo koje treba da pomogne da se ostvare uslovi iz Ahtisarijevog plana. Dalje kaže, taj sadržaj Ahtisarijevog plana je i u kosovskom Ustavu.
Koliko je tvrdnja aktuelnog režima da Euleks ne sprovodi Ahtisarijev plan besmislena pokazuje i odgovor američkog analitičara Danijela Servera. Na pitanje novinara - ako Euleks počne da radi pod novim sporazumom koji obuhvata srpske uslove, da li bi to značilo da u stvari Euleks postaje nova misija a ne misija koju je projektovao Marti Ahtisari, Danijel Server je dao vrlo plastično objašnjenje. On kaže - ako rep nekog konja nazovete nogom, koliko nogu ima taj konj. Euleks je Euleks, zaključuje Server.
Vlada pokušava da prikrije pravi zadatak i mandat Euleksa floskulom o navodnoj statusnoj neutralnosti Euleksa. Legalizacijom Euleksa ukida se misija UN Unmik. Misija UN je jedina misija predviđena Rezolucijom 1244 i to je jedina misija koja poštuje teritorijalni integritet Srbije.
Dakle, režim se zalaže za ukidanje misije UN koja poštuje teritorijalni integritet Srbije i za prihvatanje misije Euleks koja ne poštuje teritorijalni integritet Srbije i koja ima zadatak da obezbedi sprovođenje nezavisnosti Kosova.
Vladajuća struktura se takođe pohvalila navodnim diplomatskim uspehom da je uspela da izdejstvuje odluku Saveta bezbednosti UN o prisustvu misije Euleks na Kosovu.
Podsetiću vas da je upravo to bio predlog generalnog sekretara UN Ban Ki Muna na sednici Saveta bezbednosti koja je održana još 21. juna ove godine. Taj predlog nisu prihvatili Rusija, Kina, Indonezija i Vijetnam. To je Ki Munov plan koji podrazumeva takozvano redefinisanje misije Unmika, koja suštinski znači postepeno ukidanje ove misije UN i preuzimanje nadležnosti od strane kosovskih institucija i Euleksa. EU je ovaj plan, koji ni Savet bezbednosti UN nije odobrio na toj sednici održanoj 21. juna, oduševljeno prihvatila. Upravo ovaj Ban Ki Munov plan podrazumeva podsticanje dijaloga između Prištine i Beograda o praktičnim pitanjima. Dakle, podrazumeva onih šest tačaka o kojima toliko slušamo u poslednje vreme.
Kroz ovu saradnju o takozvanim praktičnim stvarima zapravo se provlači faktičko priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti. Podsetiću vas i da je ono što je na toj sednici 21. juna Boris Tadić govorio o tom Ban Ki Munovom planu i o njegovim predlozima dijametralno suprotno od onoga što Tadić govori danas. Na toj sednici je rekao: Misija UN nije završena. Drugim rečima, ona nije ispunila svoj mandat i u takvim okolnostima UN niti mogu niti smeju da odu sa Kosova.
Tadić je polemisao i sa Banovom tezom da je kosovski Ustav tako koncipiran da nastoji da Unmiku, kao privremenoj civilnoj upravi, oduzme efektivna ovlašćenja. Tadić je istakao: Takvo uzurpiranje mandata Unmika izaziva zabrinutost, takođe zabrinjava i činjenica da i izveštaj daje utisak prećutnog kršenja Rezolucije 1244.
Kada su u pitanju tvrdnje predstavnika vlasti da je Ahtisarijev plan sahranjen dogovorom o šest tačaka koji su postigli ministar Jeremić i Boris Tadić, dovoljno je da citiram izjavu Aleksandra Ivanka, portparola Unmika, od 3. decembra ove godine pa da svima bude jasno da i ovo predstavlja obmanjivanje građana. ''Euleks će početi sa brzim raspoređivanjem i Unmik će se brzo povući. Videćete sve manje Unmik policajaca i onda kada se Euleks rasporedi u potpunosti Unmik policajaca više neće ni biti.''
Ne znam da li ste bili u prilici da vidite deo intervjua koji je juče dao šef Unmika Zanijer, a koji je objavljen danas. Veoma jasno je rekao da neće biti nametanja šest tačaka. Odluke koje će se donositi biće striktno u koordinaciji sa vladom u Prištini.
Dakle, sve ono što aktuelna vlast predstavlja kao strategiju za odbranu KiM zapravo je strategija za posredno priznanje nezavisnosti Kosova. Ulazak Srbije u EU biće neprekidno uslovljavan, od Haga preko statusa Kosova, zatim se otvara i pitanje koje je najavio nemački ambasador Cobel za status Vojvodine, onda verovatno Raške oblasti, Vranjske kotline, oblast koju oni nazivaju Preševska dolina.
Dok se Srbija potpuno teritorijalno ne rastoči i ne svede na Beogradski pašaluk neće biti poželjna za EU. Da li će i tada EU postojati, to je sasvim drugo pitanje. Visoki predstavnik EU Havijer Solana posredno je priznao da će pitanje priznanja KiM biti postavljeno kao uslov Srbiji za ulazak u EU.
Početkom jula, nemački ministar za Evropu, Ginter Gloser je izjavio - Srbija će morati da prizna nezavisnost KiM da bi ušla u EU. Srbija treba da podrži proces za koji se zalaže EU na Kosovu, kako bi EU podržala proevropske procese u Srbiji.
Slične pretnje stigle su i iz stranke kancelarke Angele Merkel. To je precizno i jasno poručeno Srbiji i u poslednjem godišnjem izveštaju evropske komisije.
''Srbija treba da zauzme konstruktivan pristup prema učešću Kosova u regionalnim inicijativama i u međunarodnim forumima.'' Ovim je izvršen dodatni pritisak na Beograd da prizna nezavisnost Kosova.
Veliki problem kada je u pitanju ulazak u EU jeste činjenica da je medijski blokirana bilo kakva javna rasprava i sučeljavanje argumenata o ovom pitanju. Građani nemaju pravu sliku šta znači ulazak u EU, nisu im dostupne činjenice. Bukvalno smo bombardovani propagandom o evroblagostanju.
Mi nismo analizirali ni činjenicu koja je uzdrmala EU, činjenicu da su Irci odbili Lisabonski sporazum. Zašto su ga odbili? Šta to Ircima smeta u tom evroblagostanju? Veliki porast radne snage iz istočno evropskih zemalja doveo je do pada zarada i pada standarda. Za običnog čoveka povećanje jedinstvenog tržišta znači pad zarada. Jedinstveno tržište pogoduje krupnom kapitalu i multinacionalnim korporacijama. To je ono što su Irci shvatili, a to je činjenica koju vlast želi da sakrije od građana.
Dug je spisak obećanja koje je aktuelni režim na čelu sa Borisom Tadićem davao, a apsolutno ništa nije ispunjeno. Ova vladajuća koalicija je zemlju teritorijalno urušila i dovela je do ekonomskog kraha. Što je najgore, nema apsolutno nikakve odgovornosti za sve pogrešne poteze, za obmanjivanje građana, za politiku ličnih interesa koja se sprovodi preko grbače naroda.
Dovedeni smo dotle da se više ni ne postavlja pitanje kako omogućiti građanima nešto pristojniji život, život dostojan čoveka, nego kako obezbediti puko preživljavanje, kako da narod preživi ovaj potpuni ekonomski krah do koga je dovela aktuelna vlast, a sve u ime nekog budućeg neizvesnog evroblagostanja. Stvorili ste armiju nezaposlenih, siromašnih, ojađenih, poniženih, kojima ste na tu muku nametnuli i osećaj krivice da su sami krivi za sve što ih je snašlo. To su tzv. gubitnici tranzicije, kao da je to nešto što je bilo neizbežno i što je moralo da ih zadesi. Opet nigde vaše odgovornosti.
Aktuelni režim je do sada ispunio sve zahteve koji su stigli sa zapada, a nema ni pomaka kada je u pitanju poboljšanje standarda građana. Naprotiv, samo sunovrat.
Na kraju, navešću deo jednog članka Branka Raduna - Stara srpska politička misao, koji pogađa samu suštinu stvari. U ovom članku on citira sadržaj nacističkog plakata iz vremena okupacije tokom Drugog svetskog rata, a izvor mu je knjiga dr Koste Nikolića "Nemački ratni plakat u Srbiji u periodu 1941-1945. godine".
Zapanjujuća je podudarnost istorijske situacije i propagande koja se koristi. Radun navodi šta piše na jednom plakatu - Srbija mora postati član evropske porodice naroda. Srbija nije izolovano ostrvo. Srbija je sastavni deo Evrope.
Zatim sledi da bez evropske zajednice nikome, pa ni nekome u Srbiji nema života. Citiram - Srbine, ti s pravom želiš lepšu budućnost, a ona se nalazi u Evropi. Srpski narod postaće član velike evropske zajednice naroda. Srbija više neće biti moneta za potkusurivanje, otpočeće nov, bolji život. Rad će biti vrednovan i poštovana privatna svojina. Nestaće straha od novih ratova i ljudi će se posvetiti podizanju blagostanja.
Zbog neverovatne podudarnosti naglašavam još jednom, nisu ovo poruke koje građanima upućuju Boris Tadić, ministar Jeremić, Mlađan Dinkić i drugi, dakle, ovo je sadržaj nacističkog plakata iz vremena okupacije tokom Drugog svetskog rata.
U pomenutom članku Radun savršeno precizno i tačno identifikuje i definiše šta je cilj ovakve propagande bio za vreme Drugog svetskog rata, šta je danas, a cilj je isti. To je duhovno i mentalno slamanje volje, slamanje svakog otpora nametnutim nepravednim rešenjima, to je kampanja nametanja sramotnog defetizma koji se nastoji postići, fatalističko prihvatanje svega što planiraju da urade na ovim prostorima kao istorijske neminovnosti, a što se nažalost neće završiti na Kosovu.
Radun ističe - kao i danas, i onda se govorilo kako će u novoj Evropi biti investicija i poslova za naš narod i kako će Srbija prosperirati ako prihvati trenutno stanje kao neminovnost, samo treba da zaboravi delove svoje teritorije i delove svoga naroda van sužene Srbije. Takvo kapitulantstvo se predstavlja kao realistična politika. Kao i onda, i danas se tvrdi da je bilo kakav otpor uzaludan i da Evropa nema alternativu.
Dakle, postavlja se pitanje na kraju - dokle nas je dovela vaša mantra o EU koju neprestano ponavljate? Ako već niste omogućili argumentovanu raspravu na ovu temu, evo jednog pitanja koje se nameće - zašto je taj evropski raj doveo do toga da buknu nemiri u Grčkoj i Francuskoj? Otkud u evroblagostanju kulminacija nezadovoljstva mladih sistemom obrazovanja, ukupnom ekonomskom situacijom, strahom od neizvesne budućnosti?
To su problemi na koje model, koji namećete kao model koji nema alternativu, nije dao adekvatan odgovor. To su nezaposlenost, niske zarade, neodgovarajuća socijalna zaštita.
Dakle, ovakav odnos prema građanima, prema radnicima, ne može da se toleriše. Ovakav odnos prema nacionalnim interesima, ne može da se toleriše. Ova vlada mora da snosi odgovornost i, preciznije, ova vlada mora da padne, jer je u potpunosti ekonomski i teritorijalno urušila ovu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem. Umesto gospodina Đorđa Milićevića, reč ima Dejan Radenković SPS-JS.

Unutar iste poslaničke grupe zamoljena sam za jednu izmenu i to sam i učinila, kako inače činim.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, misija Euleksa na KiM se raspoređuje prema odluci UN, koje su uvažile sve zahteve Srbije da ta misija bude statusno neutralna, da ne sprovodi plan Martija Ahtisarija i da poštuje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti.
Dolazak ove misije znači da je plan Martija Ahtisarija konačno stavljen ad akta. Očekujemo da se Euleks bavi pitanjima koja su izuzetno važna za srpski živalj na KiM. To je tehnička, a ne politička misija. To znači da treba da se bavi životnim pitanjima izuzetno važnim za opstanak Srba u Pokrajini.
Da li je politika Vlade Srbije pogrešna, kako se danas čulo sa ove govornice ili je u pitanju politika koja zaista želi da štiti interese Srba na KiM i interese Srbije, mislim da je krajnje vreme da pre svega u interesu opstanka Srba na KiM sprovodimo politiku u kojoj se nećemo inatiti sa svetom, kojom nećemo praviti neprijatelje i koja nas neće deliti na pravoverne i grešnike.
Verujem iskreno da nikome u ovoj sali nije stalo da Srbija propada, da izgubi teritoriju, već je interes svih napredak zemlje. Misija Euleks je statusno neutralna, ne sprovodi plan Marti Ahtisarija i to tvrde čelnici ove misije i to tvrde UN. Suprotno govore samo albanski političari i deo srpske opozicije. Zašto? Razumem da je to u interesu albanske političke oligarhije, ali pitam se i pitam sve nas - zašto je nekome u Srbiji u interesu da revitalizuje plan Martija Ahtisarija.
Ovakva rasprava naravno da ima odjeka u južnoj srpskoj pokrajni. Ona unosi dodatne konfuzije kod Srba na prostoru KiM. Kome ovo koristi? Opozicionim strankama kojima KiM služe kao instrument stranačke borbe. U ovom parlamentu bi svakome trebalo da bude jasno da KiM nije stranačko, već državno i nacionalno pitanje od najvećeg značaja. Molim vas da svi budemo svesni toga.
Na nama je da izaberemo hoćemo li stalno davati autogolove, hoćemo li da KiM koristimo samo u stranačke svrhe ili hoćemo južnu pokrajnu i položaj Srba u njoj braniti paljenjem carinskih punktova i ambasada, stvaranjem haosa, podsticanjem straha, ili ćemo odabrati drugi put, a to je put mira, razuma i razgovora.
Hoćemo li akcije na odbranu Kosova prepuštati navijačima ili ćemo imati dugoročnu državnu strategiju i ozbiljne planove, diplomatsku, ekonomsku i političku borbu za KiM?
Politički uslovi za dolazak Misije Euleksa su ispunjeni i predstoji nam veliki posao. Dolaskom ove misije znatno će se ojačati uticaj Srbije u južnoj srpskoj pokrajni. Smatram da bi Srbija trebalo da ojača veze sa mirovnom misijom u pokrajni.
Naš odnos prema Euleksu zavisiće od njegovog rada i njegovog ponašanja. Ukoliko Euleks bude izvršavao svoje zadatke i ukoliko rešava goruće probleme može da računa na podršku, ozbiljnu saradnju i podršku države Srbije. Verujem da ćemo zajednički moći da olakšamo kosovsku svakodnevicu.
Glavni motiv je da se isprave istorijske nepravde, da se osigura potpuna bezbednost za sve na KiM, da se svakome vrati imovina koja je uzurpirana, ali i da se oni koji su počinili zločine nađu pred licem nepristrasnog i objektivnog pravosuđa.
Naš cilj je da se na KiM ostvari vladavina prava, potpuna sloboda za najugroženije, a to su na KiM Srbi. Cilj je život bez straha i strepnje na prostoru KiM. Očekujemo da Euleks načini ozbiljan iskorak u obezbeđivanju sigurnosti Srba i svih onih koji su ugroženi na KiM . Takođe očekujemo da Euleks osigura slobodu kretanja, pravne slobode, povratak uzurpirane imovine i pomogne proces povratka više od 200 hiljada raseljenih lica.
Zadatak Euleksa je da suzbije sve vidove kriminala i ekstremizma u južnoj pokrajni, koji su osnovni uzrok nesigurnosti srpskog življa. Posebno smatram da Euleks mora da se suprotstavi, pre svega, etnički motivisanom kriminalu.
Molim vas, nemojte da mi otežavamo položaj Srba na prostoru KiM. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Radenkoviću. Izvolite, gospodine Samardžiću.

Poštovani narodni poslanici, za reč sam se javio samo zbog jedne iluzije koju vladajuća većina, u stvari Vlada širi oko upošljavanja Euleksa na KiM, a nju je upravo izrekao moj prethodnik. On je rekao da je odluka o Euleksu zapravo odluka UN. Moje pitanje je njemu, a i ko hoće od vladajuće većine i gospode ministara koji su tu da mi kaže - koja je to odluka UN na osnovu koje Euleks je raspoređen na KiM?
Povodom toga da će UN kontrolisati Euleks, što smo takođe maločas čuli, samo da vam pročitam jednu izjavu Iva de Kermabona, šefa Misije Euleks na KiM. Tu izjavu je on dao 6. decembra, nekoliko dana pre nego što će da dođe do odobrenja za stacioniranje Euleksa, i on je rekao sledeće - moj komandni lanac je jasan, to je EU; i ja ću raditi prema ovom jasnom mandatu i ne primam naredbe od UN, već od visokog predstavnika EU za spoljnopolitičku bezbednost, Havijera Solane. Pitanje je jednostavno i jasno - na osnovu koje odluke UN je Euleks raspoređen na KiM?

Zahvaljujem. Gospođa Aleksandra Janković, narodni poslanik NS.

Vaša poslanička grupa ima još četiri minuta.

Pomaže Bog, građani Srbije.
(Glasovi iz klupa: Bog ti pomogao.)
Uoči jedne od najvećih srpskih slava, Svetog Nikole, došli smo u situaciju da u Skupštini, koja sve više liči na kuću Velikog brata, konačno vidimo ministre koji kao da su ispali iz televizora, ovako slatkorečivi, lepo skockani, marketinški oblikovani.
Nedostaje samo faktički premijer, inače multipla politička ličnost, koja vodi i Srbiju, i Vladu i Vladine komisije. Lepi Bora nije tu, tačnije pokazuje odsustvo tela, ali i prisustvo duha, posebno u liku svog omiljenog đaka i dobrog dečka, koji je sa Lavrovom odavno na "ti", budući da ima ogromno diplomatsko iskustvo. Ogroman deo današnje rasprave o nepoverenju Vladi ličio je na meč, Vlada protiv Samardžića, a mladi Vuk se definitivno, uz blagoslov lepog Bore, promovisao u novog premijera. Malo nas je iznenadila njegova žustrina, ali dečko ima svetske manire, pa je skinuo pokrete, verovatno gleda i sluša hip-hop, a ne sme da izneveri očekivanja nekadašnjeg razrednog, po cenu da Srbija postane saučesnik u priznanju tzv. nezavisnog Kosova.
"Pristao sam, biću sve što hoću" - u hip-hop verziji, jeste očigledno pesma mladog Vuka koji uporno pokušava da nas uveri kako je to što se Euleks rasporedio po Kosovu sasvim cool i neutralno, jer ćemo mi jednom dobiti pozitivno mišljenje od Međunarodnog suda pravde, u ovom ili životu budućeg veka, to još jedino može da kaže onaj dobar teolog koji je danas objasnio da pravi Srbin u crkvu ide tri puta.
Imam samo jednu dilemu. Ako ovako viče na nas koji smo njegov narod, kako li se odnosi prema Amerikancima i šiptarskim teroristima? Neka tu proba sa repovanjem i vikom, možda ih žešće uplaši.
Formalnog premijera nismo baš uspeli da čujemo, sad ga i ne vidimo, a kamoli da razumemo, i osnovan tvrdim da to nije samo zbog toga što sam plavuša. Ili u Srbiji ima mnogo plavuša, ili se premijer tako malo meša u svoj posao, da ga ne prate i ne slušaju čak ni ovi dodeljeni mu ministri.
Kao što je pomenuti sveti Nikola, u čije predvečerje praznika govorimo, na Prvom vaseljenskom saboru imao pravu debatu, moglo bi se reći čak i okršaj sa onima koji su širili jeretička tumačenja, vrlo opasna po verujući narod, tako i mi danas, na ovom skupštinsko-vladinom saboru, imamo zadatak da demistifikujemo Vladu, za koju je bivši, a verujte mi, za kratko vreme i budući premijer Vojislav Koštunica, ispravno rekao da neće moći da se nosi sa krizom. Znam da vi na njega reagujete, zato ga i spominjem.
Znači, bivši, a uskoro i budući premijer Vojislav Koštunica je ispravno rekao da neće moći da se nosi ova vlada sa krizom, koja je svetska i trajaće najmanje dve godine, jer je nesposobna, i već sada kod nas kriza upravlja Vladom, umesto da Vlada upravlja krizom.
Problem je što je i od trenutka formiranja ova vlada bila u krizi, jer je sačinjena od toliko raznorodnih elemenata od kojih svako ima svoje autohtone ambicije i želje, da nikada ne može funkcionisati kao kohezivan organizam za rešavanje realnih životnih problema građana.
Verujem da se i sam faktički premijer, posebno u situaciji otkrivanja poslednjih G17 minus afera, morao požaliti svojim mentorima u Vašingtonu: Gospodo, stvorili smo Frankenštajna. Ova svetska kriza je nesposobnoj, raštimovanoj i autističnoj Vladi došla kao kec na jedanaest. Sada se sve može prebaciti na nadolazeću krizu, a ministri će opet moći da se, kao u julu mesecu... (Predsednik: Vreme.) relaksiraju sa novim pasošima i vizama, koje za njih nikada nisu bile problem, po belosvetskim centrima za oslobađanje od stresa. Ako nešto i krene loše, pa ih narod pritisne zbog učinjenih pogrešaka, na kraju uvek postoji sindrom - Krišto, udri po parama, dobro se napuni, a onda tutanj u avion iz zemlje koju si ojadio.
Samo na kraju, da bi dokazala da Nova Srbija nije nekonstruktivna opozicija, podeliću prisutnim ministrima iz Vlade, ostalo ih je ukupno šest, što je lepa brojka, daj bože da je baš tako, dva letka iz niza naših prosvetiteljskih letaka, koje smo delili nedeljom ispred "Ruskog cara" i koji se zovu "Progledaj, probudi se, osvesti se".