Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je, shodno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju članovi Vlade i gospodin Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kao i gospođa Ružica Stojiljković, pomoćnik direktora Uprave za trezor.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU(pojedinosti)
Nastavljamo pretresom po amandmanu na član 5, razdele 3. i 14, koji je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Aćimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam amandman na Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu koji je podneo gospodin Momir Marković ispred grupe SRS.
U članu 5, na poziciji 4.2.3, usluge po ugovoru, u koloni 6 i 8, iznos od 13 miliona dinara zamenjuje se iznosom od pet miliona dinara kabineta prvog potpredsednika Vlade.
U članu 5, na poziciji 4.5.1, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6, iznos od 17 milijardi i 285 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi i 293 miliona, a u koloni 8 iznos od 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom od 17 milijardi 893 miliona dinara u budžetu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
SRS smatra da je neophodno smanjiti iznos za usluge po ugovoru i isti iznos svesti u realne okvire zbog globalne ekonomske i finansijske krize i štednje u državnim organima. Smatram da ova sredstva od uštede treba prebacivati u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je, za razliku od ostalih ministarstava, uskraćeno finansijski za 26%, dok su ostala ministarstva uskraćena za 15% sredstava u budžetu. Kome to ide na štetu? To su ponovo poljoprivredni proizvođači, koji nisu i u ovoj godini dobili predviđena sredstva koja im pripadaju po uredbi.
Pedeset posto je onih koji su junad prodali klanicama širom Srbije i još uvek su uskraćeni za 70 evra po grlu. Takođe, oni koji su kupovali zalivne sisteme i mehanizaciju nisu naplatili predviđena sredstva koja im pripadaju po uredbi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U Ministarstvu odgovor za neisplaćen novac je nepotpuna dokumentacija poljoprivrednih proizvođača. Smatram da prihvatanjem ovog amandmana stvoriće se veća šansa da ispoštujete najugroženije građane Srbije, a to su poljoprivredni proizvođači. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 12 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, većina amandmana poslanika SRS na član 5, gde se, juče sam to rekla, zapravo raspoređuje oko 700 milijardi dinara građana Srbije, odnosi se upravo na to da sa nekih pozicija, za koje smo mi smatrali da je predviđeno više sredstava, pogotovo za 2009. godinu koja se predviđa kao godina koja će biti veoma loša u materijalnom pogledu za građane Srbije, da se ti iznosi smanje na neku racionalnu i normalnu meru i da se sve ono što je predviđeno na tim pozicijama zapravo prebaci za subvencije za poljoprivredu.
Mi mislimo da je previše lažnih obećanja, možda je ovo preblag izraz kada kažem malo previše, jer svi se i u izbornim kampanjama i ne samo u izbornim kampanjama, i dalje u javnosti kada govorite o budžetu, vi iz vladajuće koalicije i predstavnici Vlade pogotovo, vi dalje pričate građanima bajke, kako ste vi odvojili dovoljno sredstava, kako ste povećali ovaj ili onaj deo budžeta.
Očigledno je da vi zapravo kroz ovaj budžet niste imali nameru da uradite ništa što bi doprinelo, koliko je to moguće u teškoj godini kakva nas očekuje, boljem životu građana Srbije. Očigledno je da je budžet urađen tako da će restriktivnost najmanje osetiti visoki državni funkcioneri. To nije dobro.
Najpre, normalno bi bilo da svi državni organi dele sudbinu svog naroda u svakom pogledu, a kada je u pitanju raspodela sredstava iz budžeta, onda je normalnije, i pametnije, i ozbiljnije, i državotvornije i kako god hoćete da kaiš stežu državni organi, pa onda ako se baš mora i građani Srbije.
Očigledno niste tako planirali i zato nama ministri svakodnevno šalju vrlo čudne poruke, od toga da kaže Oliver Dulić da on svoj skromni kućni budžet štedi tako što isključuje kompjuter kad izlazi iz kuće, isključuje televizor, gasi svetla.
Ministar Milosavljević kaže nemojte da kupujete šporete i frižidere. Onaj šalje onu poruku, onaj onu, jednostavno zbunjujete građane Srbije, a zapravo im šaljete poruku - baš nas briga za vas, nama je važno da je nama koji vladamo dobro.
To nije dobro, dame i gospodo, ni za vas, a to će građani vrlo brzo da vam pokažu i pokazuju vam svaki dan ovim protestima na zimskom vremenu. Vas to ne dotiče. Predsednik Vlade šalje poruke da treba da se čuvaju radna mesta, valjda je to naučio, što bi rekao Krasić, na subotičkom plenumu.
Kaže da se radna mesta ne mogu sačuvati štrajkovima, protestima, jer poslodavcu će to da dosadi, pa će poslodavci početi da vam daju otkaz. On poručuje poslodavcima samo vi dajte otkaze, baš nas briga, smanjite nam samo ove grupe ljudi ispred Vlade Republike Srbije, ispred zgrade predsedništva.
Imamo nešto što je vrlo interesantno, što je gospođa Kalanović izjavila u jednom intervjuu, i to molim gospođu Dragutinović da što pre, ako je moguće još danas, a mislim da je moguće, da od službi dobijete taj podatak, gospođa Kalanović je rekla da će Vlada ozbiljno da štedi na troškovima mobilnih telefona.
Meni je to bilo interesantno iz dva razloga. Prvi, i zato tražim odgovor na to pitanje: koliko se to sredstava troši na mobilne telefone u Vladi Republike Srbije, ako ušteda na telefonima može značajno da se odrazi na budžet?
Dakle, koliko u iznosu se troši mesečno za mobilne telefone i koliko se mobilnih telefona u Vladi Republike Srbije koristi o trošku građana Srbije?
Ne mislim samo na ministre, mislim na sve mobilne telefone koji se koriste.
Na to pitanje me je isprovocirala izjava gospođe Kalanović, jer nisam mislila da to može biti neka stavka koja može da utiče ni pozitivno ni negativno na stanje u budžetu.
Gospođo ministar, tražimo da nam odgovorite gde su predviđena sredstva koja su, objavljeno je to u jednim dnevnim novinama - milion evra za Mladića.
Akcioni tim Vlade Republike Srbije za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom ponovo je raspisao nagradu od milion evra u dinarskoj protivvrednosti za informaciju koja će dovesti do lociranja i hapšenja Ratka Mladića.
Kada je reč o informacijama o drugom haškom optuženiku Goranu Hadžiću država je ponudila nagradu od 250 hiljada evra. Na svojevrsnoj poternici, do koje je redakcija "Kurira" došla, piše da svako ko ima informacije koje bi dovele do pronalaženja i lišenja slobode lica optuženih za ratne zločine tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, može da kaže sve što zna na broj neki, a tajnost podataka i identitet lica je zagarantovana.
Komentariše se da ovaj put, to je zapravo gospodin Todorović rekao, odlučili su ovi iz Vlade da daju milion evra za Mladića, pa se onda postavlja pitanje ko će da uzme ona četiri miliona, s obzirom da je i dalje na snazi naredba Amerike i EU da za glavu Ratka Mladića daju pet miliona evra.
Gospođo ministar, u kom razdelu, u kojoj glavi, u kojoj funkciji, u kojoj ekonomskoj klasifikaciji ste predvideli milion i 250 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti za nekoga ko bi vam otkrio gde se nalaze Ratko Mladić i Goran Hadžić?
Dugo pitanje: da li ste pitali građane Srbije koji pune ovaj budžet, koji plaćaju i vas i mene, koji plaćaju sve korisnike budžeta, da li ste pitali te građane da li su spremni da svoj jedan jedini dinar daju za glavu Ratka Mladića?
Uverena sam da većinu za tako nešto ne biste imali i nemate pravo na taj način da raspolažete sredstvima građana.
Molim vas, stavila sam vam primedbu pre neki dan, ostavljate utisak ministra koji pažljivo sluša narodne poslanike zato što sedite tu po ceo dan, međutim, sedim iza vas i primetila sam da vas baš briga šta pričamo, dok pričamo vi kuckate poruke, tražim da na ova pitanja koja sam vam postavila odgovorite jer možete da ove podatke dobijete u narednih 15 dana od vaših saradnika u službi.
Molimo da nam na ta pitanja date odgovor.
Što se tiče amandmana kolege Momira Markovića, gde smo tražili da se u razdelu 3, glava 3.2, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 423, smanje usluge po ugovoru kabineta prvog potpredsednika Vlade, svakako da taj amandman treba da se prihvati, jer uvek pitamo otkad raspravljamo o budžetima šta su vam to usluge po ugovoru, a s obzirom, ponavljam ono što sam rekla juče, da nemamo mogućnost da raspravljamo o tome kako je budžet za prethodnu godinu potrošen, jer ne dobijamo završne račune za budžet, nikad ne znamo šta su vam ove usluge po ugovoru.
Predvideli ste kabinetu prvog potpredsednika Vlade 13 miliona dinara za usluge po ugovoru. Gospođo ministar, da li je možda tih 13 miliona predviđeno za Vladu Divca kao specijalnog savetnika prvog potpredsednika Vlade?
Dakle, moramo da znamo, građani Srbije žele da znaju gde ide svaki njihov dinar, a da vi potrošite nekih 13 miliona dinara za usluge po ugovoru, ove stavke imate u svakom ministarstvu, u svakom državnom organu, vrlo visoke iznose na osnovu ukupnog iznosa budžeta Republike Srbije, i to morate da nam odgovorite. Svakako treba da prihvatite amandman gospodina Momira Markovića i da ovaj iznos sa 13 miliona smanjite na pet i da osam miliona prebacite u subvencije za poljoprivredu.
Prestanite samo da pričate da se zalažete za ovu ili onu kategoriju građana Srbije, učinite nešto konkretno. Evo, mi poručujemo građanima Srbije da smo tražili da se sve usluge po ugovoru u svim ministarstvima, u svim državnim organima smanje na iznos manji od polovine predviđenog, da se sva ta sredstva prebace za subvencije za poljoprivredu.
Uvereni smo da bi to zaista koliko-toliko doprinelo ozbiljnosti države, odnosno da bi država na taj način pokazala, naravno raspoređujući na pravi način na sredstva za oblast poljoprivrede, da vodi računa o toj kategoriji građana Srbije, u kojem svi mi upiremo oči i svi znamo da nam je poljoprivreda najbitnija, da dok nam naši seljaci rade i obrađuju svoju zemlju mi možemo računati na to da nećemo biti gladni, ali moramo da računamo i na to da oni mogu da proizvode samo za sebe...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... Završavam.
Dakle, molim vas, prihvatite i ovaj amandman i sve amandmane, gde umesto nekakvih ugovora sa Divcem ili ko zna s kim pare prebacite za potrebe poljoprivrednika.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo mi je drago što je gospođa ministar danas ovde kad hoću da govorim o jednoj temi koju sam načela prošle nedelje, ali pošto je tada bio gospodin Bradić nisam našla sagovornika za ovu priču, a pošto znam da je gospođa ministar izuzetno razumna osoba, mislim da treba da sasluša ovo o čemu hoću da govorim.
Želim da u ime poslaničke grupe DSS podržim amandman kolega iz SRS zbog toga što je zapravo poljoprivreda uslovno jedina izvozna šansa Srbije na evropsko tržište. Želim da podržim upravo zbog toga što je tema poljoprivrede i tema stočarstva, o kome hoću ovde da kažem ovog trenutka, izuzetno važna za Srbiju.
Prošle nedelje sam napomenula u kakvom je stanju veterinarska služba Srbije i do čega će dovesti ovaj maćehinski odnos Vlade, sa neisplaćivanjem 700 miliona duga samo terenskoj službi veterinara u Srbiji za poslove koje su radili za Srbiju i za sve građane Srbije tokom 2008. godine, a od jula 2008. godine nije im isplaćeno ono što im pripada. Zapravo, veterinarska služba je zaštitila ceo stočni fond Srbije u toku 2008. godine, bez obzira da li seljaci sami imaju novca za svoj stočni fond ili nemaju, država ga pokriva u tom delu i to je vrlo važno da znamo.
Dakle, zaštitili su i fond goveda, ovaca, koza, svinja, konja, živine, pasa i mačaka. Navodim namerno, jer znamo da postoji besnilo u Srbiji u mnogim okruzima, znamo da postoji svinjska kuga kao latentna mogućnost da se pojavi jer neće moći veterinarske službe da rade svoj posao.
Zaštitili su posredno stočni fond, neposredno i građane Srbije od svih bolesti koje dolaze zajednički za ljude i životinje koje se prenose preko mesa. Država ima nije platila, kažem, samo za terensku službu 700 miliona i za laboratorije još otprilike 300 miliona. Znači, milijardu dinara ovog trenutka država duguje veterinarskoj službi i Upravi za veterinu.
Kada pogledam sad predlog budžeta za 2009. godinu vidim da je za sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja, za proizvodnju bezbedne hrane, za uklanjanje klaničnog otpada, suzbijanje i iskorenjivanje naročito opasnih i zaraznih bolesnih životinja Vlada predvidela 60% sredstava manje u 2009. nego u 2008. godini.
Da to izrazim u brojevima - 2008. godine bilo je 2,5 milijarde predviđeno za ovaj program mera, u 2009. predviđate 816 miliona. Kad pogledam ovo, onda moram da postavim pitanje da li Vlada želi da plati dug koji ima prema veterinarskoj službi i prema Upravi veterine, odnosno Ministarstvu za poljoprivredu?
Ako neće da im plati dug, a to ne vidim da je predviđeno u budžetu, računajte na to da mi nećemo moći da izvezemo ništa u EU, a da ćemo mi građani Srbije, znači svako naše dete i svaki građanin koji ima mogućnost da kupi parče mesa, razmišljati da li je njegova hrana bezbedna i da li sme da je da svom detetu.
S druge strane, ako Vlada želi da plati dug, a računam da ste vi razumna Vlada, jer prosto ni u jednoj zemlji u svetu od postanka veterinarske službe nije postojala zemlja koja je odbacila usluge veterinarske službe u programu zaštite mera za zdravlje životinja, ukoliko ne nameravate da platite dug, računajte da ćete ugasiti službu. Ako ugasite službu ili ne uplatite ove dugove, šta će se dogoditi? Imaćemo potpuno nezaštićen stočni fond. Pojaviće se naročito opasno zarazne bolesti - kuga svinja, tipična kuga živine. Pojaviće se zaraze kod ljudi koje prenose životinje, bolesti zajedničke za životinje i ljude, tzv. zoonoze.
Doći će do potpunog uništavanja stočnog fonda, do propasti farmi i seljaka na kraju. Doći će do klanja podmlatka, uništavanje kvalitetnog priplodnog materijala. Stopiraće se izvoz, a računajte na to da je to naša izvozna šansa. EU neće uvoziti ni životinje, ni proizvode životinjskog porekla - meso, jaja, mleko.
To je naša jedina šansa, ponovo kažem, a moram da vam kažem da 19. januara u Srbiju dolazi komisija poljoprivredna, odnosno veterinarska komisija EU i dolaze vrlo kvalifikovani ljudi, koji neće dozvoliti Srbiji da izveze jedan gram mesa, nijedno jaje, ni pola litra mleka ukoliko ne bude imala određene sertifikate, a svi koji su u tome znaju kako to izgleda.
Znači, prosto mi moramo da shvatimo da ćemo zaustaviti proces približavanja Srbije EU upravo zato što nećemo imati mogućnost da platimo dug i da uplatimo sredstva za narednu godinu.
Moram da vam kažem da od 35 hiljada stranica koja služe za usaglašavanje naših propisa propisima EU, 15 hiljada, gospodo, pripada veterinarskoj službi i zaštiti bezbednosti hrane. Ako smo pametni, ovo je naša šansa.
U slučaju da nemamo mogućnost da isplatimo, da ne postoje ta sredstva, mislim da za jednu ozbiljnu državu milijarda nisu toliko velika sredstva, jer poslanici DSS su ukazivali, a i poslanici drugih opozicionih stranaka su ukazivali na mogućnosti gde može da se uštedi ova količina novca, nećemo imati više veterinarsku službu, nećemo imati zaštitu životinja i platiće seljak, a on nema odakle. Ukinuli ste mu 15% subvencije i neće imati mogućnosti da ima stočni fond.
S druge strane, mi ćemo jesti nebezbednu hranu. Znate da imamo problem sa svinjskim mesom, da imamo meso iz Argentine, iz Brazila sumnjivog porekla. Sve drugo ćemo jesti sumnjivog porekla.
Srbija i dalje jede najzdraviju hranu. Ovog trenutka računajte na to, a pitajte u institucijama nadležnim za to, pitajte Upravu veterine, Srbija ima najbezbedniju službu i najveću pokrivenost stočnog fonda.
Dakle, mislim da sam izložila neke stvari usput. Veterinari su danas dolazili i u Skupštinu. Mislim da je predsednica sa njima danas. Mislim da treba da obave razgovor sa drugim poslaničkim grupama. Mislim da treba da obave razgovor sa predsednikom Odbora za poljoprivredu. Mislim da je ovo priča koja nije priča nijedne stranke u Srbiji, nego je priča koju Srbija mora da podrži i Vlada Srbije mora da podrži. Hvala.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdele 3. i 14, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega poslanik Jeremić i ja ćemo podeliti ovo vreme zato što je tema ista.
Dakle, pokušavamo, gospođo Dragutinović, da vas ubedimo da je strateški važno da razvijamo najprofitabilniju granu i za budućnost Srbije i za veliki broj građana Srbije koji se bave poljoprivredom, da im pomognemo tako što ćemo iz kabineta potpredsednika Vlade zaduženog za tzv. evropske integracije usluge po ugovoru da smanjimo na razumnih pet milina dinara, a da ostatak iznosa, to je amandman kolege Borisa Aleksića, do 16 miliona i 40.000 dinara prebacimo na subvencije za poljoprivredu.
Zaista sam sa žaljenjem odsustvovala juče, a isto tako i sa velikim zadovoljstvom sa sednice Narodne skupštine. Naime, u prepunoj dvorani Teatra ''Joakim Vujić'' u Kragujevcu sinoć, u gradu gde je osnovana SRS i doživeće punoletstvo svog osnivanja 23. februara sledeće godine, održana je promocija knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Očerupana haška ćurka Kristina Dal".
Na promociji su bili ljudi iz svih struktura stanovništva, da tako kažem, iz užeg gradskog područja i sa sela. Zamolili su me poljoprivrednici, gospođo Dragutinović, iz šumadijskih sela, koji su sinoć došli da pozdrave i gospodina Aleksandra Stefanovića, i gospodina vojvodu Srećka Radovanovića, Ljubišu Petkovića i ostale časne ljude koji su se stavili u funkciju odbrane dr Vojislava Šešelja, da vam prenesem njihova zapažanja kada je u pitanju rasprava po ovoj tački dnevnog reda i vaše ignorisanje poljoprivrede kao za njih neophodnog i održivog razvoja i opstanka u selima u Šumadiji uopšte i u celoj Srbiji.
Malopre sam pogledala i podsetila se ekspozea koji nam je ovde, promovišući vas i svakog ministra pojedinačno i politiku ove, po nama i seljacima u Srbiji, nesposobne Vlade, Vlade koja nije u stanju ništa da pokrene za dobrobit građana.
To vide i radnici, ovi iz robnih kuća koji štrajkuju danima pod šatorima i smrzavaju se, i nemojte da mislite da neće tokom sledeće godine da krene i štrajk poljoprivrednika. To je toliko očigledno da su oni zanemareni i zapostavljeni, jer ne samo da nema nijedne reči, nijednog slova o tome šta ćete da uradite za srpskog seljaka u ovom ekspozeu, već se to uopšte ne pominje niti je to tema, niti ministar Dragin bilo gde govori o tome šta će da uradi za srpskog seljaka.
Sećate se prošle godine kad smo imali Kjoto protokol, kada smo imali neke druge zakone iz oblasti ekologije za koju je on tada bio zadužen. Bio je pun elana. Stalno je dolazio u Skupštinu, stavio se na raspolaganju poslaničkoj grupi. Kada je u pitanju amandman, sećam se da smo imali preko 30 amandmana na Kjoto protokol, ministar Dragin, koji je sada preuzeo resor poljoprivrede, danima pre toga, gospođo Dragutinović, kao ministar za ekologiju pokušavao je da on lično, vi sada imate ovaj vaš rekla bih akcioni plan, vi to tako volite da nazovete - da se konsultujete sa poslaničkim grupama, pa da vidite šta može. Znate koji su, da ne kažem zahtevi nego stavovi SRS.
Vidite, sada je već 10.40 časova, teče vreme kao na peščanom satu, polako ide jedno po jedno zrnce, skoro će ponoć - vi vidite šta ćete. Ne možete da se igrate sa najvećom opozicionom strankom u Srbiji, a isto tako ne možete jer iza nas stoje i srpski seljaci, i radnici, i službenici, i oni koji su zaposleni u prosveti, i u zdravstvu i pre svega nezaposleni. Oni od nas očekuju da mi danas branimo argumentovano njihove stavove.
Pošto su u pitanju evropske integracije recite mi molim vas, gospođo Dragutinović, evo to interesuje srpske seljake - pošto danas u Šumadiji možete da za dva džaka đubriva i, neko je rekao, za tri ture pića u nekoj kafani, u selu recimo oko Topole ili Knića da kupite jedan ar ili dva ara poljoprivredne zemlje - toliko to danas vredi. Toliko su obezvređeni svi ti mučenici, a to su srpski seljaci. To sama znam, jer često odlazim na selo, jer tamo žive moji rođaci, to su mladi ljudi koji imaju malu decu, koju školuju u tim seoskim školama i koji hoće da ostanu da žive na selu. Ko im je šta pomogao - niko?
Vredni su isto tako i ti stari ljudi. Imam jednog strica iz familije. On ima čovek 77 godina i svako jutro, evo on se sada nalazi na nekoj od pijaca u okolini, mislim da je jutros poranio i otišao na kraljevačku pijacu. Šta mu nudi država i kako mu je pomogla - ništa? Sve on sam radi sa svojom ženom, sa svojim sinom, snahom i sa dva unuka, koji su takođe studenti, a žive na selu. Kada ga god pitam kako živi, a on kaže - nikad gore. Sve mu je gore i gore, a on je jedan težak mučenik.
Recite vi meni, molim vas, kako ćemo mi da zadržimo onda ljude na selu, kada nam sela odumiru?
Kako će taj potpredsednik Vlade za evropske integracije da se bori za srpsku poljoprivredu, kada je njihov cilj - da što više ojade srpskog seljaka. Otkada su počeli da stavljaju one minđušice u uvo čitavom stočnom fondu Srbije i da se registruju naša poljoprivredna domaćinstva, srpski seljaci se hvataju za glavu.
Mi ozbiljno pristupamo svim ovim problemima i kada kažemo poljoprivreda - mi mislimo na to da su nam potrebne strukturne promene u poljoprivredi i da država za svaku granu poljoprivrede nađe odgovarajuće mehanizme kako da je unapredi.
Kolega Dejan Mirović koji je pre nekoliko dana na Mašinskom fakultetu uspešno promovisao, zajedno sa svojim izdavačem organizacijom "Srpske dveri", knjigu "Argumenti protiv EU". Nije želeo da kroz ove argumente, a bilo bi dobro da imate tu knjigu, evo zamoliću gospodina Mirovića, pošto je stručno i veoma ozbiljno, temeljno o svakom segmentu tih evropskih integracija pristupio, da vam pokloni jednu knjigu, znam da će on to hteti, odnosno recite mi gospođo Dragutinović, da li ste vi u svakom trenutku svesni toga šta stoji u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju kada je u pitanju srpska poljoprivreda.
On je naveo samo jedan segment, jer se to vodi tamo pod poljoprivrede i ribarstvo, lepo je napisao - u članu 26. EU daje koncesije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.
Međutim, već u članu 27. Srbija se obavezuje da će dati koncesije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. U stavu 1. ovog člana piše - od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, Srbija će ukinuti sva količinska ograničenja i mere koje imaju dejstvo na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Zajednice.
Šta će da rade ovi uvoznički lobiji? Hoće li opet seljaci ove godine, kao onaj čovek u okolini Niša - da zaore 50 hektara kupusa jer nema kome da proda, hoće da bacaju ovi seljaci iz okoline Ivanjice, tamo iz Kušića i Katića tone krompira?
To su takođe mučenici, jer sve to tovare na svoja leđa i distribuišu na pijace. Hoće li onda oni da kažu, a hoće sigurno ako se ovo nastavi - da oni ne mogu više da žive?
To je prosta reprodukcija. Vi danas nemate u jednom prosečnom šumadijskom selu, kada krene neko od nas u kampanju, to rade i ovi vaši, a mi srpski radikali i kada nije kampanja obilazimo seljake, vi sada dođete i od 10 sela, na potezu od Kragujevca, pa tamo prema ovim podrudničkim selima, iz jednog je odatle poreklo i predsednik Skupštine, vi ne možete da nađete tri domaćina koji imaju veći stočni fond od nekoliko krava i bikova - kako kada im se ne isplati to da rade?
Prema tome, svi ovi argumenti, i ove koje je naveo kolega Mirović, i ove koje iz života nama prenose, kao narodnim poslanicima, srpski seljaci, poljoprivrednici, treba da vam budu dovoljni da shvatite, to sam rekla pre nekoliko dana, primera radi na jednu milijardu evra za proizvodnju zdrave hrane koju ćemo mi da izvozimo, a ne oni da nas uslovljavaju da mi uvezemo sve to što oni nama preko svojih Miškovića, Delte i ostalih monopolista, prodaju na našem tržištu, mi možemo kao država da očekujemo da će u perspektivu na tu jednu milijardu već za tri godine da se dvostruko najmanje vrati.
Time će država da ima mogućnost da prehranjuje naše nezaposlene i srpsku decu koja su neuhranjena. Njih je nažalost nekoliko stotina hiljada koja nemaju osnovni obrok danas i zato je potrebno da prihvatite i ovaj amandman kolege Borisa Aleksića i sve koje smo podneli, a tiču se poljoprivrede i pomoći srpskom seljaku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovni građani Srbije, amandman kolege Borisa Aleksića je sličan ovim prethodnim, sa istim ciljem, a da bi stvari široj javnosti bile jasnije, treba istaći da je ovako predloženim rešenjem Vlade reč o dupliranju onih namenjenih sredstava potpredsedniku Vlade za evropske integracije i već postojeće Kancelarije za evropske integracije, koji bi, po logici stvari, trebalo da obavljaju isti posao.
O samom načinu i smislu postojanja ne želim ovom prilikom da govorim, želim da vam predočim nekoliko činjenica na osnovu kojih bi ipak trebalo da prihvatite predloženi amandman, ukoliko zaista smatrate, između ostalog, da je neophodno u narednoj 2009. godini maksimalno štedeti gde god se može, odnosno sredstva usmeriti na pravu stranu.
Naime, ta ista politička i ekonomska organizacija EU u 2009. godini treba da uloži oko 200 miliona evra. Treba da znate jednu činjenicu, da srpska emigracija ulaže tri milijarde evra zvanično i još oko dve milijarde evra nezvanično finansijskim tokovima u državu Srbiju. Podaci su relevantni i nema potreba dovoditi ih u sumnju, što praktično znači da su sredstva dobijena od emigracije 15 do 20 puta veća negoli EU.
Međutim, država Srbija ne posvećuje ni upola pažnje emigraciji, koja broji oko pet miliona ljudi, kao što to čini voljenoj joj EU.
Za razliku od EU, srpska emigracija ne postavlja nikakve ekonomske, političke uslove, nema kamata, nema Euleksa itd. Zašto država Srbija ne sme ili ne želi da se posveti ovom pitanju?
Da ne zaboravim, pomenuti iznos od 200 miliona evra od EU je pod znakom pitanja, jer konkurisanje za određene projekte pristupnim fondovima Unije ne znače automatski i odobravanje tih sredstava. Podsetiću vas i ovom prilikom na razmišljanje američkog ekonomiste i nobelovca Džozefa Štiglica, koji je nedavno na predavanju u Beogradu ukazao da pristup tim fondovima, pod ograničenim uslovima, sa kamatnim stopama koje su visoke, još više otežavaju položaj domaćoj privredi.
Nekadašnji viši potpredsednik Svetske banke takođe smatra da su direktne strane grinfild investicije uvek bolje od svake privatizacije, a Srbija je, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući kontinuitetu koji ima i Vlada Mirka Cvetkovića, najviše kapitala uspevala da prikupi upravo privatizacijom preduzeća. Posle toga nije usledilo i reinvestiranje, pa je država gubila i svoje resurse prenela u tuđe ruke.
Posebno neslavno poglavlje predstavlja i način na koji su obavljene privatizacije. Metaforički rečeno, takvim procesima privatizacije izvršena je eutanazija višemilionskog broja radnika, građana Srbije.
Šta tek reći o konstataciji da su izvor problema u finansijskom sektoru kratkoročni bonusi na kojima su se menadžeri obogatili. Tu vas primoravaju da se kockate, pa ako firma ima dobitak i menadžer dobije bonus. Ako sledeće godine firma ne posluje dobro, od tog menadžera niko ne traži da vrati pare. Očigledno da ni gospodin Štiglic još uvek nije čuo za našeg Bojana Krišta koji će, barem kako je obećao, vratiti pare.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Boris Aleksić je svojim amandmanom imao nameru da se ta finansijska sredstva usmere na poljoprivredu, kako bi se donekle pojačala konkurentnost poljoprivrednih proizvoda srpskog seljaka.
Još jednom ću podsetiti javnost da je Vlada, predlogom budžeta za 2009. godinu, smanjenjem subvencija za poljoprivredu, a pod izgovorom svetske ekonomske krize, odlučila da ovu stratešku granu države dodatno uruši. Najveći rez je pretrpelo Ministarstvo poljoprivrede, kome je namenjeno za 1/4 manje novca nego u prethodnoj godini.
Upravo iz tog razloga je i dobar deo amandmana SRS usmeren ka sprečavanju urušavanja poljoprivrede kao strateške privredne grane Srbije.
S druge strane, nerazumna je odluka o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, koja će proizvesti prema procenama stručnjaka, ali ne ovih iz G17, manjak u državnoj kasi u vrednosti od oko 250 miliona evra, a takvom nepromišljenom odlukom najviše štete će imati upravo srpski seljak.
U prilog ovome ću vam reći da je u opštini Mladenovac, odakle dolazim, budžetom za 2009. godinu predviđeno svega pet miliona dinara za poljoprivredu, a podatak da je 70% stanovništva orijentisano ka poljoprivredi, da je Mladenovac agrarna opština, očigledno nije bio validan za one koji su to pravili.
Vladino obrazloženje odbijanja amandmana je besmisleno, jer posao evropskih integracija već obavlja Kancelarija čiji zaposleni, između ostalog, vrše i obuku drugih u domenu prava u EU itd. Tih 16 miliona dinara za usluge po ugovoru je nerazumno visok iznos. Koliko mi je poznato, postoji sedam izvršilaca, pa me interesuje - koliko je ovakvim Vladinim predlogom predviđeno angažovanja ljudi po ugovoru o delu.
Molim vas da najozbiljnije razmislite o ovom amandmanu. Smatram da je suštinski, kao i nekoliko prethodnih, i ukoliko želite da se suočite sa realnošću, pozivam vas da prihvatite amandman kolege Borisa Aleksića. Hvala najlepše.