Ostalo je, pa vi sebe zovete šefom, a ja sam vas nazvala predstavnikom. Izvolite, gospodine predstavniče poslaničke grupe.

Zameniče, da pogodimo jedanput, gospođo predsedniče.
Hteo sam da vam kažem da ste loš primer naveli. Ništa vam ne sporim za vaše lične zasluge bilo kom čoveku u ovoj državi. Ako ste sve to uradili, možda kao hrišćani i ne treba da pričamo ono što sve uradimo, imali smo, pa smo uradili. Uopšte vas nisam pomenuo po tom osnovu. Ne znam odakle vam to, zaista ne znam.
Ako su vas pogodili neki podaci o satovima s tim mehanizmom, govorila je moja koleginica Janković, to je druga stvar. Ako vam je smetalo što sam aplaudirao, pa ste se meni lično obratili, vaše kolege ovde iz DS-a, ima ih danas, ne znam zbog čega, malo više nego nas, mnogo snažnije aplaudiraju nego ja. Zašto vam to nije smetalo? Da li je to zbog toga što aplaudiraju vašim velikim mislima, a kada mi govorimo o kritikama, onda vam se to ne sviđa?
Želim da se vratim na temu ovog razgovora, koju vi izbegavate. Vi niste odgovorili, ne meni, nego građanima Srbije, koji je bezbednosni rizik ako tamo neko pleme, ili plemenski poglavica, proceni da su ti naši lekari njemu neprijatelji, pa pošalje nekog opasanog dinamitom u centar Beograda? Da li takve bezbednosne procene postoje?
Vi ste navodili i stalno govorite šta je bilo pre dve godine, pre tri godine, ko je bio predsednik Vlade, ko je bio ministar odbrane. Vi ste se malopre osvrnuli na jedan period kada je ministar odbrane bio sadašnji predsednik države. Da li ste svesni toga? Ili mislite – to će tako da ide, ko je ministar odbrane, on će posle da bude i predsednik države?
Nemojte ličnu kampanju da vodite. Ne verujem da će se to desiti. Prema tome, vi treba, gospodine Šutanovac, da odgovorite građanima ono što sam pitao. Vrlo sam korektan, ali vi ovde palite vatru zato što nemate odgovore na neka pitanja.
Posle vam je krivo kad, onako, narodski rečeno, kažemo – dobijete po nosu, pa ovu diskusiju svedete na ''kupusijadu'' u Mrčajevcima. Ovo nije ''kupusijada'' u Mrčajevcima, ovo je narodni parlament od koga ste vi izabrani, kao predstavnik vrlo važnog resora, što se mene tiče, najvažnijeg, ministar odbrane, i ima da se ponašate s poštovanjem prema narodnim poslanicima. Inače, morao bih da vas podsetim na vama drage Mrčajevce, kao i meni, tamo ima jedna narodna uzrečica, tako malo, uz kuvani kupus i pivo, video sam da to radite dobro, i ja to volim, ništa nije sporno, tamo, gospodine ministre, kažu ovako – lepo pevaš, malo znaš. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Poslanici SPO, u okviru poslaničke grupe ZES-a, glasaće za donošenje odluke o upućivanju pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u Mirovnu misiju u Čad i Centralnoafričku Republiku.
Više je razloga za to, izdvojiću samo neke. To je, pre svega, ispunjavanje međunarodnih obaveza naše zemlje, s obzirom na to da smo članica UN-a i da nam po tom osnovu sleduju prava, ali i obaveze, od kojih je jedna, veoma značajna, i učešće u mirovnim misijama.
Inače, u ovom trenutku, u 18 zemalja širom sveta učestvuju pripadnici UN-a, a naši pripadnici Vojske i Ministarstva odbrane su u tri takve misije.
Ovo je i značajno priznanje ugledu naše zemlje, ugledu naše vojske i Ministarstva odbrane. Učešće u ovoj misiji, svakako, doprinosi i procesima integracije naše vojske u međunarodne bezbednosne procese, zatim, jačanju i izgradnji partnerskih odnosa. Uvek treba podsetiti da smo mi u Partnerstvu za mir, da se naša stranka, SPO, zalaže da Srbija postane članica NATO-a i da i ovakve misije tome doprinose.
Zbog čega to želimo? Ako već hoćemo da se poštuje Rezolucija 1244, koja garantuje integritet naše zemlje, onda i mi moramo da poštujemo određene obaveze, a najbolji i najsigurniji način da se srpski vojnici vrate u južnu pokrajinu, na područje KiM-a, jeste da budemo aktivniji u Partnerstvu za mir i da kroz te procese uđemo u NATO, jer je to garancija i za smanjenje napetosti u regionu, za izgradnju poverenja i za povratak naših vojnika na celokupnu teritoriju Srbije.
Možda to izgleda neobično, ali se Kosovo i Metohija danas brani i u Čadu i Centralnoafričkoj Republici. U svakom slučaju, bolje je da naši vojnici budu u svetu u mirovnim misijama, nego da, kao što je bio slučaj u prethodnim godinama, zahvaljujući politici nekih stranaka koje su tada bile u Vladi, strani vojnici dolaze na našu teritoriju. To se više neće dešavati. Sada je situacija drugačija.
Nemojmo se ponašati tako da od prijatelja stvaramo neprijatelje. Diplomatska veština je upravo obrnuta, da od protivnika, od onih s kojima imamo nesporazume, stvaramo prijatelje. Nemojmo da od Norveške, prijateljske zemlje, stvaramo neprijatelja i bez ikakvog razloga ili povoda tu zemlju sumnjičimo i optužujemo na ovaj način u ovom domu. Nemojmo da se ponašamo po principu – e, sad neću ni kako hoću.
Zakon o učešću profesionalnih pripadnika naše vojske u mirovnim operacijama i drugim aktivnostima u inostranstvu donet je 2004. godine. Za njega su glasali i poslanici onih stranaka koje se danas protive ispunjenju obaveza upravo iz tog zakona i slanju naših vojnika u mirovne misije, a sve po principu da – neću ni kako ja hoću.

Zahvaljujem. Gospodin Dragan Šormaz ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pročitaću vam ponovo član 140. Ustava, koji ste juče komentarisali kako ste komentarisali, posle mog govora.
Mislim da se trudite da u ova dva dana budete i argumentovani, braneći svoje stavove, ali čini mi se da u određenim situacijama prelazite granicu korektnosti i poštovanja ovog parlamenta, iako govorite da ga poštujete i uvažavate.
Navešću vam primer – član 140. Ustava Republike Srbije kaže, odnosi se na Vojsku Srbije, to su tri člana – 139, 140. i 141 – Upotreba Vojske Srbije van granica: ''Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije''.
Gde ste vi ovde prepoznali policiju? Zašto ste spominjali gospodina Jočića koji nije ovde i ne može ništa da kaže povodom toga? Mislim da je to jedna granica korektnosti koju ste prešli. Mislim da nije u redu što ste to spominjali uopšte, a da ne govorim da je to ono o čemu govorimo ceo dan ovde, ili celo popodne – 17. februar 2008. godine, to je granica, to je razlika. Desilo se nešto veoma traumatično, nešto veoma ozbiljno po ovu državu.
Jeste, policija je poslala i učestvuje u mirovnim misijama u Haitiju i Liberiji. Spomenuli ste Haiti, kažem vam još – i Liberija. To su misije UN-a, ne NATO-a i nije se otišlo u okviru, ne znam ni ja, bilo koje druge države, nego kao srpski policajci. Otišli su kao srpska policija i kao srpski policajci. Mislim da taj primer nije trebalo da navodite.
Pominjete odlaske nekih naših vojnika iz vremena kada je gospodin Koštunica bio predsednik države; gospodin Tadić je bio tad vojni ministar. Demokratska stranka je učestvovala tad u vlasti, vrlo dobro znate, bila je u vlasti, Saveznoj vladi itd. Učestvovala je u svemu tome.
Uostalom, formalno učešće, da se vratimo na temu, u mirovnim misijama UN-a, o čemu ovde govorimo sve vreme, ne narušava poziciju vojne neutralnosti, to ne govorimo, ali narušava ako naša vojska, pripadnici naše vojske idu u okviru kontingenta države članice NATO pakta, konkretno, Norveške.
Zbog toga se protivimo celom ovom slučaju. Država Norveška je član NATO pakta. Priznala je nezavisnost Kosova, kao što je ovde rečeno, 28. marta 2008. godine. Priznala je nezavisnost Kosova. Možda neko smatra da je ona prema nama prijateljska država, ali je priznala da 15% naše teritorije nije naše.
Kolega Čotrić ima pravo na takvo mišljenje, možda je to njemu prijateljski čin te države. Ne smatram da je to prijateljsko delovanje prema državi Srbiji, uz uvažavanje svega onoga što je država Norveška učinila i na koji način je pomagala Srbiju u prethodnom periodu, od 2000. godine, naovamo.
Kada već govorimo o misijama, spomenuto je da je jedna misija na našoj teritoriji, UN-a, imamo Rezoluciju 1244, imamo Kumanovski sporazum, zašto ne insistiramo kod tih navodnih prijatelja, od kojih je visoki predstavnik, pre nekoliko dana, Džozef Bajden, potpredsednik SAD-a, bio u poseti Srbiji, na sprovođenju Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244? Zašto pristajemo na nešto što nije Rezolucija 1244?
Pristajemo na Euleks i pomažemo na takav način teroristima i kriminalcima da na našoj teritoriji prave drugu državu. Dovoljno je što im pomaže najveći sponzor, SAD i NATO, a članica NATO pakta je Norveška. Zašto ne tražimo da se naših 1.000 vojnika i policajaca vrati nazad i da tamo rade?
Ovde je svašta izgovoreno danas. Rečeno je – ne rade samo to Amerikanci, oni tamo i štite naš narod; ubili su 20 Albanaca 2004. godine. Nije tačno, nisu ubili 20 Albanaca, nego su ubili 20 terorista i zločinaca, i to u samoodbrani, kada su ovi krenuli na njih, a ne braneći srpski narod, srpske crkve ili srpske manastire. To je dokumentovano, to se vrlo dobro zna. Nisu branili ni ostale napadnute nealbance, svi smo bili napadnuti tamo, ne samo Srbi, nego i pripadnici ostalog nealbanskog življa.
Moram, takođe, nešto o korektnosti, ili nekorektnosti. Kada ste komentarisali učešće u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta, posle govora predsednika Poslaničke grupe DSS-a, gospodina Aligrudića, verovatno ste mislili na mene i na neke dnevnice. Pa, ja sam član.
S kojim pravom vi govorite o tome kako radi i šta radi Narodna skupština i njen odbor? Vi na to nemate pravo, kada već govorimo o korektnosti. Ali, ako već to spominjete, ponosan sam na svoje učešće tamo.
Imate poslanike iz DS-a koji su u toj delegaciji, pitajte ih kako ja tamo nastupam. Imate ljude koji sede pored vas, koji su bili sa mnom na nekim od tih događanja, pitajte ih kako je prošao Čeku u razgovoru sa mnom i kako su se ponašali posle toga norveški poslanici prema meni, ako već o tome govorimo. Svedoka ima, sedi pored vas, pitajte ga. Tamo se borim za interese države Srbije. To je posao narodnih poslanika.
I, valjda, za afirmaciju države Srbije u međunarodnom kontekstu veći doprinos mogu da daju parlamentarne delegacije, nego par zdravstvenih radnika u Misiji u Čadu, pa da se na takav način odnosite i da na takav način govorite o učešću u parlamentarnim delegacijama, između ostalog, i u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta.
Ako govorite kao demokrata, član ste DS-a, trebalo bi da znate da poslanici u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, to se tako zove, a, inače, znate da se tu nalaze i članice Partnerstva za mir, znam da dobro znate da se tu nalazi i 10 poslanika Rusije sa svojom delegacijom, kao i Srbija, sa pet poslanika, poslanici država članica NATO pakta izgovaraju sledeću rečenicu. Proverite, možete da nabavite, verovatno, stenogram ili zapisnik sa Parlamentarne skupštine iz Rejkjavika, gde poslanici država članica izgovaraju – NATO je zločinačka organizacija, imperijalistička, napravljena sa ciljem da porobljava slobodne narode itd. To je demokratija. Zato je Parlamentarna skupština i ne mora biti jedno mišljenje zastupljeno, kao što ni ovde, ni po jednom pitanju, ne mora biti jedinstven stav i jedno mišljenje zastupljeno.
O Avganistanu i našem učešću, recimo, i to je spominjano ovde danas, da li treba ići ili ne. Naš stav je – nigde, ni u jednu mirovnu misiju u kojoj učestvuju države članice NATO pakta, jer ih one predvode, pa makar im UN dao, poput Avganistana, rukovođenje mirovnom misijom; naša država i naši vojnici nemaju šta tamo da traže. Za Avganistan nije dovoljan razlog to što se tamo gine, da ne treba ići, tu ću se s vama složiti, postoje mnogo važniji razlozi.
Danas se u Avganistanu, po zvaničnim podacima UN, gospodo poslanici, 93% ukupne proizvodnje i potrošnje heroina u svetu proizvodi. EU ima tri miliona zavisnika od heroina, tri miliona zavisnika, korisnika ima mnogo više. Gde je, pored toga, velika Rusija, gde smo mi, koji nismo članica EU, Norveška itd.?
Sedamdeset hiljada NATO vojnika se nalazi tamo. Zašto ne reaguju? Znate li da je 20 puta povećana proizvodnja heroina od kada se nalazi 70.000 NATO vojnika u Avganistanu? Kada govorimo o tome, da li treba da budemo član NATO pakta ili ne, treba da razmišljamo i o tim stvarima. Ko najviše proizvodi, ko najviše prodaje taj proizvedeni heroin u Avganistanu? Mafija Albanaca s Kosova, koja je, inače, po podacima UN-a, četvrta u svetu, a prva po prodaji heroina na evropskom tržištu.
Reći ću vam još jedan podatak, možda su neki zaboravili, Avganistan je prva država u svetu koja je priznala nezavisno Kosovo. Naravno, komplementarne su im privrede. Jedni proizvode heroin, drugi ga prodaju. Kome? Nama i Evropljanima. Ko to obezbeđuje? Ne znam. Znam da se tamo nalazi 70.000 NATO vojnika, oni su tamo najjača bezbednosna snaga, najjača bezbednosna organizacija. Cveta posao, 20 puta je povećana proizvodnja heroina od kada je NATO tamo. Onda se čudimo što NATO štiti i sponzoriše pravljenje kosovske države na našoj teritoriji i buše im tunel kroz Prokletije, da još brže funkcionišu, da mogu i more da koriste za tako nešto. Probušiše tunel kroz Prokletije, završiše. Američka firma. Ne vidim da ovde nama pomažu za koridore o kojima pričamo i za brze pruge itd.
NATO pakt je jedini vojni savez u svetu. U njemu se nalazi 10% država u svetu, 90% nije u NATO paktu. Znači, ako smo protiv toga, mi smo, u stvari, na strani većine.
Da li ćemo, pazite ovu logiku, da uđemo u NATO pakt i onda da se naši vojnici vrate na Kosovo? To je toliko naivno, to je neverovatno i izgovoriti. Hajde da tražimo ovo što je Rezolucija 1244. Uostalom, i time ću završiti, mi smo protiv upravo zato što treba da idemo u okviru kontingenta država članica NATO pakta.
Složiću se s vama još u jednoj stvari. Vi ste više puta u javnosti rekli da nas niko i ne zove u NATO. Slažem se s tim, nas, zaista, niko i ne zove u NATO. NATO i ne želi da Srbija uđe u NATO, on želi da uđe u Srbiju i tako se ponaša sve vreme. Želi da Srbija bude NATO državica, koju će da kontroliše.
Ovakav način vođenja politike je nešto što nam i te kako smeta i škodi. Ne treba ni na jedan način da damo do znanja da pristajemo na tu njihovu strategiju, igru, ponašanje i plan koji imaju sa Srbijom. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK. Samo se prijavite, gospodine Šutanovac, da vam dam reč. Gospodin ministar ima reč. Izvolite.

Izvinjavam se, potrudio sam se danas i da promenim ton, zato što je vaša koleginica rekla da joj moj ton ne odgovara, i da nastupam na drugi način. Danas je to, nadam se, prihvatljivo, ali ne mogu da prihvatim, ma koliko to vas vređalo, da vi, sa svojom školskom spremom, možete da tumačite Ustav. Prosto, to je stvar u kojoj postoji …
(Članovi DSS-a dobacuju, svi u glas.)

Gospodine ministre, poslanici mogu da tumače Ustav i, molim vas, nemojte dobacivati, izreći ću vam mere. Dakle, poslanici mogu tumačiti Ustav, istina, potrebno je pravničko zvanje i priprema za to tumačenje.

Izvinjavam se, ako je data Parlamentu mogućnost da konačno tumači i Ustav, pored Ustavnog suda, onda se bojim da nešto nije u redu.
Pričali ste o nekom ubijanju na Kosovu, ja to nisam pričao. Nisam spomenuo nijednom. Ne znam zbog čega ste to meni pričali, ali ste pričali o tome kako nikada ne biste sa NATO zemljom, Norveškom, išli u mirovnu operaciju i pomenuli ste Avganistan. Ono što je činjenica, to je da je Norveška jedna od najranije učlanjenih, ako ne, čak, i jedan od osnivača NATO-a.
Ponovo ću da pročitam odluku iz 2006. godine, u kojoj stoji da je Vlada Republike Srbije, svojim zaključkom, poverljivo, taj i taj broj od 31. avgusta 2006. godine, izrazila svoje opredeljenje i spremnost da podrži upućivanje sanitetskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije u akciji podrške mira u Avganistanu. Ovo je 2006. godina. Možda tada u Avganistanu nije bilo 93% proizvodnje heroina u celom svetu, bilo je 87%. Tada vam nije smetalo da učestvujete u toj mirovnoj operaciji, a Norveška je bila u NATO-u i tada.
Znači, argumentacija koju iznosite ovde nije konzistentna s politikom koju ste imali pre tri godine. Ne razumem zbog čega ne kažete šta je realan problem, jer ova stvar koju navodite, da nikada ne biste ni sa jednom NATO zemljom sarađivali, opet dovodi u koliziju vašu politiku, jer ta ista Rusija, koja ima delegaciju u Parlamentarnoj skupštini NATO, ima svoje mirovnjake u Čadu.
Netačno je da će naši mirovnjaci biti pod zastavnom Norveške i netačno je da će nositi oznake bilo koje druge zemlje; nosiće četiri S koje smo uveli 15. maja 2007. godine, kada sam postao ministar odbrane, Vojske, odnosno Republike Srbije.
Malopre, kada sam pominjao dnevnice iz Parlamentarne skupštine NATO-a, nisam mislio na vas. Ne znam zbog čega ste se prozvali. Uvek se nađete prozvanim kada ja nešto zamerim ili kažem. Izvinjavam se ako sam vas uvredio po pitanju obrazovanja, nije mi bila ideja. Mašinski sam inženjer, ne bih tumačio Ustav nikada. Postoji Ustavni sud, postoje ljudi koji su plaćeni čak i više i od vas i od mene, koji to treba da tumače.
Po pitanju učešća u mirovnim operacijama policije, da vas podsetim, izrazio sam poštovanje prema gospodinu Jočiću, više nego prema svima vama, i nije mi bila ideja da ga na bilo koji način dezavuišem.
Naprosto, poštujem ga više nego sve vas zajedno, nemojte da se ljutite, to je istina. Kad smo sarađivali u Vladi, imao sam s njim saradnju koja je bila vredna respekta. I danas mi je žao što mu se to desilo. Ali, činjenica jeste da je tada u Liberiju poslata policija, po odluci Vlade.
Sada ću vam pročitati koje su zemlje u Liberiji. Znači, imamo i Liberiju. U Liberiji su, između ostalih zemalja, Velika Britanija, SAD, Norveška, NATO zemlje, a sporno je to što kada vi donosite odluku da učestvujete u operaciji s NATO zemljama, tada je to prihvatljivo, iz vama znanih razloga, a kada ste protiv te odluke, onda kažete da je to zato što u toj mirovnoj operaciji kontribuciju imaju i zemlje iz NATO-a.
Prosto, ne mogu da uhvatim konzistentnost vaše politike. Znači, da li postoji isti aršin kada ste vi na vlasti i kad ste opozicija ili ne?
To je ono što građani Srbije hoće da čuju. Šta je to što se menja u odnosu na to kad vi šaljete mirovnjake s istim timom zemalja? Mogu da ih čitam sve, nemojte da se brinete, ali kažem, tu su i Francuska, tu je veliki broj zemalja koje su članice NATO-a. Šta je to što se menja kada ide lekarski tim, a ne policija?
Policijski posao mirovne operacije je mnogo opasniji nego lekarski. To znate i vi i ja. Mnogo je složeniji, mnogo nezgodniji, više ljudi pogine u samoj operaciji nego u sukobu. Kada se izgrađuje civilno društvo i kada policija sprovodi mere izgradnje demokratskog uređenja, kada više ginu ljudi, tada gine i više policije. Niste imali problem, doneta je takva odluka.
Naprosto, prihvatam kritiku, ali samo onu koja je argumentovana.
Žao mi je ako mislite da je nepoštovanje ako sada kažem da to što govorite nije konzistentno. Promeniću to, ako treba, još fine tuning da uradim, ali žao mi je, politika vam nije dobra.

Gospodin Aligrudić ima reč, po Poslovniku.