Neću ustajati. I ustajanje treba neko s druge strane da zasluži; govorim o vama, gospođo predsednice.
Član 104, u odnosu na član 27, koji predstavlja određene vaše obaveze, koje očigledno ne poštujete.
Maločas ste reagovali, prekidajući govornika, to jest ministra odbrane, upozoravajući ga na jedan deo izlaganja kada je govorio o stručnoj spremi poslanika i mogućnosti tumačenja Ustava.
Reagovali ste onda kada ste čuli žamor iz sale i negodovanje nas prisutnih zbog takvog obraćanja, što je već drugi put u dva dana; to je bilo juče, i danas se ponavlja.
Mislim da niste reagovali na adekvatan način. Ono što ste izrekli, navodno, opominjući ministra odbrane i njegovo izlaganje, sramota je, kao i ono što je ministar odbrane rekao.
Vaša obaveza kao predsedavajućeg i predsednika ovog doma je da zaštitite demokratiju u ovom domu i osnovne principe parlamentarnog delovanja. Nije poenta u tome da li je neko pravnik ili nije i da komentarišete ko je dao bolje ili lošije tumačenje Ustava.
Ovaj dom se sastoji od 250 narodnih predstavnika. Ni u Ustavu, ni u zakonu, ne piše kakve su stručne spreme, a sloboda izlaganja i tumačenja odluka koje ovaj dom donosi, bez obzira na to koja je njihova pravna snaga, da li je u pitanju Ustav ili drugi zakoni, imanentno je pravo svakog narodnog poslanika od kako je parlamentarizma, pa do dana današnjeg, i morate to da štitite.
Pri tom, ne reagujete na dalje kršenje dostojanstva ovog doma od strane ministra odbrane, u njegovom daljem izlaganju, na šta vas podsećati sada neću, baš zbog toga da ne bih time izazivao dalju polemiku, koja je ovde nepotrebna, kao što niste reagovali ni kada je ministar odbrane, odgovarajući na moje izlaganje, držao 85% vremena svoju desnu ruku u džepu, što nikako lepo ne deluje ni pred kamerama, ni pred narodnim poslanicima, niti onda, a to ću vam istaći, kada je u jednom prenesenom značenju, pominjući bivšeg ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, gospodin Dragan Šutanovac rekao da ne poštuje narodne poslanike. On je to ovde javno rekao. Pročitajte član 104.
Vi se, gospođo predsednice, ne ponašate u skladu s Poslovnikom, vi kršite ovaj poslovnik, ne gospodin Šutanovac, zato što gospodin Šutanovac govori onako kako misli i kako je vaspitan, ali vi ste ovde da vodite računa o dostojanstvu ovog doma.

Ako bih reagovala, gospodine Aligrudiću, u skladu s vašim instrukcijama, morala bih sada da komentarišem upravo vaše izlaganje, počev od termina ''vaspitanje'', koji upućujete gospodinu ministru, predstavniku izvršne vlasti, pa preko tona i načina kako se meni obraćate. Trudim se da se kroz poštovanje procedure rada ne ometa sadržaj i efikasnost rada i u svakom momentu procenjujem i taj element svog ponašanja.
Izvinjavam se gospodinu Šutanovcu što sam ga prekinula, a nisam mu dozvolila da završi. Tu sam pogrešila. Dakle, govornik treba da završi, uključujući i ministre, a rekla sam ono što sam mislila. Poslanik ima pravo na slobodu govora, uključujući i sadržaje vezane za svaki zakon, pa i Ustav. Podrazumeva se da je dobro da poslanik bude pripremljen i da u skladu sa sadržajima o kojima govori ima uporište u zakonu, Ustavu, Poslovniku itd.
Dakle, tačno sam rekla ono što sam želela da kažem i mislim da sam na taj način napravila intervenciju koja je u skladu s onim o čemu govorite, a to što vi i ja imamo različit stil govora i ponašanja, to je zaista prirodno.
Gospodine ministre, izvolite.

Učiniću nešto što možda ovde nije običaj, ali nemam problem da se, ukoliko mi gospodin Šormaz zamera što sam spomenuo da nije školovan u smislu da ne može da tumači Ustav, izvinim.
Evo, izvinjavam se od srca, stvarno nisam želeo da vas uvredim, niti sam imao tu ideju. Ako sam slučajno držao ruku u džepu, verujte mi, sve vreme stojim pred vama, neko drugi sedi. Ne mogu da vam se izvinim zato što više poštujem Jočića nego vas. Šta je tu sporno? Naprosto je to tako. Hvala.

Gospodine Šormaz, pošto je javljate drugi put, da li dozvoljavate da nastavimo, pa ćete dobiti reč kasnije. Pre vas se javila gospođica Nataša Jovanović, dakle, ona ima reč, pa vi iza toga.
Molim vas, Poslovnik je regulisao da ocenu o tome ko ima pravo na repliku donosi predsedavajući, procenjuje i daje reč. Ja ocenjujem da smo se razjasnili i nema razloga za repliku. Možete u okviru vremena koje je ostalo vašoj poslaničkoj grupi da dobijete reč, ali posle gospođice Nataše Jovanović. Nataša, prijavite se. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih da uozbiljim raspravu o ovoj temi, koja je zaintrigirala srpsku javnost, naročito zbog činjenice što građani Srbije koji gledaju direktan prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, dozvolićete, ne moraju da znaju ništa o oblasti Čada ili Darfura, a naročito o tome ne treba da se brinu naši Srbi na KiM-u, koji verovatno, u ovom periodu kada mi raspravljamo o ovoj temi i o sanitetskoj ulozi pripadnika Vojske Srbije u ovoj centralnoafričkoj oblasti, nemaju struju.
Tema je otišla toliko daleko i mislim, pre svega, gospodine Šutanovac, da ne priliči ministru da se na takav način obraća narodnim poslanicima. Pokazali ste neznanje, kao nekadašnji predstavnik naroda i kao poslanik, najpre, kada ste rekli Čedomiru Jovanoviću da podnese amandman na odluku, a malopre, kada ste, pošto poznajem vas i način na koji se obraćate kada imate animozitet prema nekoj ličnosti, omalovažili kolegu Šormaza, bez da sam ja njegov ''drveni advokat''.
Morate da znate, gospodine Šutanovac, da svaki narodni poslanik, bez obzira na svoje zvanje, obrazovanje, pol, starosnu dob, ima pravo da podnese zakon koji, hipotetički, ako to Narodna skupština u danu odlučivanja o dnevnom redu usvoji, dolazi na dnevni red. Kako onda neko na koga je narod preneo deo svog suvereniteta, suveren u ovom parlamentu, može da podnese zakon, a ne može da tumači Ustav?
Moram da krenem odatle. Znači, to što proces razvoja parlamentarne demokratije, posle 19 godina, hoćete da suspendujete u Srbiji, ne ide u prilog ni vama lično. Jedna nevladina, izrazito srpska, organizacija je rekla da vi želite da uvedete vojnu huntu u Srbiju i da suspendujete demokratske procese, kada ste doneli odluku o učešću naših vojnika, koja je kasnije opozvana, u manevru, odnosno u operaciji Partnerstva za mir u Gruziji, i time pokazali da zabadate Rusima prst u oko.
Ispraviće me kolege koji su neku godinu duže u Parlamentu, kao što je kolega Krasić, koji je trenutno izašao iz Skupštine, ali mislim da bi i gospodin Zoran Nikolić i gospodin Aligrudić mogli da daju doprinos u tome.
Hajde da krenemo redom, od gospodina Slobodana Unkovića, Aleksandra Bakočevića, Dragana Tomića, Predraga Markovića, Olivera Dulića, do Slavice Đukić-Dejanović, da li su to bili diplomirani pravnici po struci? Ukoliko ne znate šta pričam, moram da vam kažem da su, po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, predsednici Parlamenta i predsednici Odbora za ustavna pitanja.
Sada je, po našem poslovniku, najkompetentnija za tumačenje Ustava Slavica Đukić-Dejanović, koja je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, ali vi to ne znate.
Molim vas, elementarno se pripremite, kao predstavnik izvršne vlasti, pošto ste zaboravili kada ste bili poslanik, kada dođete pred narodne poslanike. Mene to vređa, iz prostog razloga što ste niz optužbi na račun Parlamenta izneli. Mogu da sumnjam da ste, osim što ste NATO lobista, lobista za degradaciju najvišeg zakonodavnog tela, jer se mi, upravo, degradiramo. Ko to radi? Boris Tadić, kao vrhovni komandant, jel tako?
(Glasovi iz klupe: Nije.)
Sad vi što dobacujete – nije, vi obožavaoci lika i dela Borisa Tadića, dozvolite meni da tumačim da je on na sebe preuzeo ulogu izvršne i zakonodavne vlasti i da radi šta hoće. Verovatno na takav način brifuje svoje ministre da se ovde tako ponašaju. To ne može. Moramo da vratimo ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini i da znamo šta ko radi.
Kada govorimo o našoj ulozi, zbog čega ovo dolazi pred Parlament – to je Ustavom jasno definisano, da to sad ne ponavljam. Zbog čega je tako? Baš zbog toga što Narodna skupština najbolje može da proceni da li je politika koju država vodi dobra ili nije.
Čuli smo niz argumenata, ali da pođemo od toga šta je to što SRS, što nas, sa velikim argumentima koje imamo, a mnoge od njih je izneo gospodin Krasić, govoriću i ja i kolega Aleksić, sprečava da glasamo za ovu odluku?
Najpre ste u ovom obrazloženju sa Vikipedije skinuli, da nama, kao narodnim poslanicima, približite, gde je Čad, koliki broj stanovnika ima i kakvi su etnički sukobi. Izostavili ste klimatske uslove, pa je trebalo da kažete da su, verovatno, verujem da jesu, pripadnici ove misije, ove ekipe koja će otići po odluci, očigledno, sposobni da izdrže takvu klimu. Kaže se da je pustinjska klima, supsaharska, veoma suva klima. Verujem da vi ne biste uspeli da se snađete u takvoj klimi.
Toliko je suvo da zelenila, voća i povrća nema mnogo; možda bi nešto drugo odgovaralo, pa se stanovništvo uglavnom hrani mesom, kaže Bonardo.
Ko je gospodin Bonardo? Gospodin Bonardo je onaj predstavnik UN-a koji vodi računa o tome šta se dešava s predstavnicima Misije UN-a koji se pojave u Čadu. On kaže, to nismo želeli ni da sporimo, za kontingente koji dolaze, odnosno predstavnike država koje učestvuju u ovom tzv. sektoru, kao što je sanitetski tim Vojske Srbije – za sada nije bilo situacije da, ne daj bože, neko ko je predstavnik sanitetskog tima bilo koje države strada, što ne znači da ne mora. Kaže da su bolnice u kojima oni rade izolovane od mesta sukoba, a i to je sada sve manje sporno.
Mi svakome želimo dobro zdravlje, da profesionalno obavlja svoj posao, ali se ne slažemo s tim, iako imamo najlepše reči hvale za naše medicinske, naročito za vojne stručnjake, posebno sa VMA Srbije, koja je jedna od najprestižnijih zdravstvenih ustanova na Balkanu, koji dobro obavljaju svoj posao, da ih Srbija šalje, pa makar, to ste nam vi rekli, pod zastavom, pod trobojkom Srbije sa četiri "S", tako se pravilno kaže, u kontingent Norveške, zbog toga što je Norveška pokazala eksplicitno svoj stav kada je u pitanju naša država, naš teritorijalni integritet i suverenitet.
Nemojte, gospodine Šutanovac, da već dva dana vršite zamenu teza. Ja sam član Parlamentarne skupštine SE, gospodin Zoran Krasić –Parlamentarne skupštine NATO-a, baš kao i gospodin Šormaz, ili druge kolege. Recite mi, molim vas, otkud vama ideja da kažete da se parlament, samo kada ovo dođe na dnevni red, bavi ovim pitanjima?
O krizi u Darfuru je Parlamentarna skupština SE, kad biste vi to znali, raspravljala još pre dve godine, jel tako, gospodine Aligrudiću, kada je i naša delegacija uzela aktivno učešće u tome. U raspravi nismo imali amandmane, kao što smo uzeli aktivno učešće, ali ne svi, nisu Dragoljub Mićunović, Miloš Jevtić i Nataša Vučković, jer to njih ne zanima, pošto su oni ti koji vode antirusku politiku, zajedno sa svima vama iz DS-a, i to odgovorno tvrdim. Vi ste taj koji lobira za NATO i vi ste ministar koji trguje Kosovom i Metohijom, to vam odgovorno kažem.
Na svaki način, ne da vam je dato, da vam je to dedovina, nego svojim ponašanjem, svojim stavom, dajete zeleno svetlo svima onima koji se osokole da nas i dalje uslovljavaju, da nas ucenjuju i da nam dalje ispostavljaju uslove.
Ko se bavio rusko-gruzijskom krizom i rezolucijama u Savetu Evrope? Jeste li vi možda putovali u SE da podnosite amandmane, ili su to radili članovi delegacije koji su patriotski orijentisani?
Ne, to je radio Miloš Aligrudić, zajedno s nama, srpskim radikalima.
Gospodin Todorović i ja smo putovali istog dana kada i on, zato što nas je zamolila parlamentarna delegacija, na čelu sa gospodinom Kosačevim, ali isto tako smo mi njih zamolili da pomognu nama, i koleginica Donka Banović, takođe, izvinjavam se, kada nam je bilo potrebno i kada je, sada već pokojni, lord Rasel podnosio one monstruozne rezolucije protiv Srbije, da nam se otme KiM, koje su bile uvod u dolazak Euleksa, protivpravno i protivustavno.
Sada da se vratimo na Čad i na Darfur. Dame i gospodo narodni poslanici, da li vi mislite da je to neka bezvezna stvar i da je Srbija tamo, kako Šutanovac reče, da bi jačala svoj spoljnopolitički kapacitet, pa ste se pozivali na vreme Josipa Broza, pa ste rekli da su oni koji su bili najveći obožavaoci lika i dela Josipa Broza, u neko tamo vreme, sada najglasniji kritičari.
Mi nismo bili obožavaoci lika i dela Josipa Broza. Pod režimom Josipa Broza, zbog svoje ispravne nacionalne politike i ideologije srpskog nacionalizama, od režima Josipa Broza i njegovih zlikovaca je stradao predsednik SRS-s prof. dr Vojislav Šešelj, što su sada, čak, priznali, pre neki dan, kada sam bila u Sarajevu, na jednoj konferenciji koja se tiče baš snaga bezbednosti u oblasti jugoistočne Evrope, i neki koji su tvorci Islamske deklaracije. Oni to sada priznaju, jer kad prođe vreme, ide točak istorije, vidi se ko je ko, kao što će proći tek, nadam se, nekoliko meseci, pa će na vrata ovog parlamenta ući doktor Vojislav Šešelj kao predsednik naše stranke i nosilac naše izborne liste.
Nisam ovde da držim vama časove demokratije, nego da vam govorim strateški zašto se SRS ne slaže s ovim. Ako krenete ozbiljno, u okviru Vojske imate izuzetno kvalitetne i stručne ljude, odnosno u okviru Ministarstva odbrane, bez obzira na to što su to ljudi koji su prošli mnoge faze odbrane ove zemlje. Neki su uspeli da opstanu, naročito u pojedinim upravama. To znam, jer sam putovala nedavno s tim ljudima na jedan seminar u Brisel, kada smo morali i NATO paktu da kažemo šta nam je uradio i zašto Srbija neće u NATO, i da imamo Rezoluciju o vojnoj neutralnosti.
Morate građanima Srbije da objasnite kako je uopšte došlo, kada ste tako pametni, a vi tvrdite da jeste, do krize i u Čadu i u Darfuru. Ko je indukovao tu krizu i od kada ona traje? To nije smešno, to rade upravo oni koji su vaši prijatelji, a to su Amerikanci i Bajden, s kojim ste vi razgovarali o tome. Jaka stvar, hvalite se time kako ćete da pošaljete sanitetsku grupu Vojske Srbije. Amerikanci su zbog geostrateške politike u tom delu sveta, u centralnoj Africi, i mi to vrlo dobro znamo.
Trebalo je u januaru da bude održana konferencija centralnoafričkih zemalja u Libiji, na kojoj bi se, između ostalog, raspravljalo o tome; žele i Libiju da uvuku u sve to, upravo zbog činjenice što je gospodin Gadafi na početku te krize želeo da bude mirotvorac. Jer, pitanje Darfura, ipak je pitanje Sudana, kao što bi i trebalo da bude, ali ne daju Amerikanci. Kao što je i pitanje Čada njihova stvar, jer sami ste rekli, gospodine Šutanovac, da je Čad stekao nezavisnost 1990, a konačno je proglašena 1996, kad je izabrao i svog predsednika.
Što se sada meša Francuska na takav način? Zbog francusko-američkih sukoba tamo. Zbog čega?
Razumem ove ljude, oni neće da idu pod prisilom, ali pitanje je principijelnog stava. Nikako ne mogu da idu sa snagama države koja je izrazito antisrpski raspoložena i koja vodi takvu politiku, kao što je Norveška. Oni će dobiti naknadu i platu za to, pola godine, godinu, da li su lekari, da li je drugo medicinsko osoblje, a šta će Srbija da dobije time? Zašto ne razmišljate o toj ulozi Amerike da se svuda, kao žandar, meša, apsolutno svuda na kugli zemaljskoj, gde se god šta dešava?
Ti plemenski sukobi, koje ste naveli ovde, zbog toga što je sever zemlje, uglavnom, muslimanske veroispovesti, a jug – hrišćanske, traju više decenija, više od jednog veka, ali nije poenta u tome, gospodine Šutanovac, dame i gospodo poslanici, nego je poenta u tome što su velika nalazišta nafte u Čadu počela da se eksploatišu i da ih Čad izvozi 2004. godine. Da li vi mislite da Amerikanci idu tamo gde nema nečega što može da se zgrabi? Ne samo to, nego zbog drugih resursa. Isti vam je slučaj, isto pitanje i sa Sudanom.
Zaboravili ste da kažete gde se zaista vrši pravi pokolj, kao što je pred Savet Evrope stigao sa lica mesta monstruozan izveštaj o tome šta se dešava u Darfuru, samim tim i u Čadu, jer se to prelilo iz jedne oblasti u drugu, gde se ljudi ubijaju na najzverskiji način, a Amerikanci skupljaju kajmak. Žele da tu ostvare svoje interese i da istisnu Kinu, jer je upravo Kina ta, koja je jedna od vodećih svetskih sila, prijateljska zemlja prema Srbiji, uvek je bila i biće, uložila mnogo i u naftna polja, i u eksploataciju, i u druge projekte i u Čadu i u Darfuru, odnosno u Sudanu, a što vi ne eksploatišete, jer ste NATO saveznik i NATO lobista. To je cela suština.
Onda se postavlja pitanje – kakvu spoljnu politiku vodi naša zemlja? Neko vam je rekao ovde, čini mi se kolega Jovanović, da vi ne možete da vodite politiku, jer predstavljate Vojsku. Ne, vi predstavljate izvršnu vlast, a izvršna vlast je ta koja u jednom delu kreira politiku.
Ako ste vi, gospodine Šutanovac, početkom marta ove godine rekli da će time da se jača spoljnopolitički kapacitet naše zemlje, na šta ste mislili?
Da li ste se onda drznuli da kažete Bajdenu da smo mi morali ponovo da tražimo članstvo u UN-u posle petooktobarskog puča, a jedna smo od država osnivača UN-a? Zašto mu niste rekli da su upravo Amerika, zapadne sile i njeni saveznici do zuba naoružali Hrvate i muslimane i krenuli u razbijanje srpskog nacionalnog, kulturnog i etničkog prostora, da su do zuba naoružali šiptarske teroriste i separatiste i da su im direktno pomogli da urade što su uradili?
Kakva je to politika i zagovaranje? Vi kažete da postoje izvesne skrupule i animoziteti prema NATO-u. Pažljivo sam pratila vaše izjave, jer želim ozbiljno da radim ovaj posao, naročito zbog toga što su mi Parlament, pre svega, moja stranka, ukazali poverenje da ih predstavljam u jednoj međunarodnoj organizaciji kao što je Savet Evrope. Kako to mislite – aha, Srbija će u članstvo NATO pakta i tako će da se osigura da dalje neće nešto da joj se dešava Narod je prepoznao da NATO pakt, upravo, hoće da čereči i da dalje rastače Srbiju. Bombardovali su nas, a vi nam pričate o tome koliko košta jedna poljska bolnica; rekli ste, 50 miliona evra, odnosno piše ovde, uložila je Norveška vlada.
Zašto niste pomenuli da 30 milijardi maraka, to je minimum procenjene vrednosti, iznosi materijalna šteta od besomučnog 78-dnevnog bombardovanja NATO zlikovačke alijanse našeg naroda? To ne bi bio kraj, izdržaćemo to, mnogo smo kao Srbi izdržali, kao narod, i podigli se iz pepela, ali živote ljudi koje su NATO-vci ubili, nažalost, ne možemo da vratimo. Zbog toga je važno da Srbija, naravno, to ne može pod vlašću Borisa Tadića i DS-a, jasno definiše gde se nalazi u svetu i kakvu spoljnu politiku vodi, šta mi tražimo i ko su nam prijatelji.
Vi ste se juče smejali i rekli ste da ovo nije ruska Državna duma. Kada se dešavaju stvari kao što su slučajevi povrede ljudskih prava, štrajk glađu do smrti, što je bio prinuđen da radi dr Vojislav Šešelj, sastala se ruska Duma i Ministarstvo inostranih poslova da reaguju na činjenicu da jedan politički sud, koji je NATO, sa CIA-om, osnovao, ad hok Tribunal u Hagu, a vi se ponosite da sarađujete s njim, ubio jednog čoveka kome nije dokazan nijedan individualni zločin, koji je tamo zbog svoje ideje i zbog svoje ideologije.
Šta je ideologija Vojislava Šešelja i SRS-a? Zbog čega smo mi protiv ovoga? Mi smo za miroljubivi savez sa svima onima u svetu koji žele dobro Srbiji, ali Norveška ne želi dobro Srbiji. To što postoji Norveška kuća u Gornjem Milanovcu, nadomak mog Kragujevca, to što ste pominjali šta se dešavalo u ranijem periodu, znate, i druge nekada prijateljske zemlje su to zaboravile.
Ko su danas naši prijatelji i sa kim možemo da razgovaramo i da tražimo pomoć? Upravo od onih zbog kojih je Amerika indukovala ovu krizu i zbog kojih je doneta Rezolucija 1778 Saveta bezbednosti, 25. septembra 2007. godine, o upućivanju mirovne misije UN-a.
Moram da vas podsetim, a time ću završiti, kada se već dičite time i misijom UN-a, tzv. plavim šlemovima, zašto ne spomenete onda, gospodine Šutanovac, da je Republika Srpska Krajina bila zaokružena celina, odnosno najzapadnija srpska republika, u kojoj je živelo preko pola miliona naših sunarodnika, koje su ustaški zlikovci proterali u akcijama "Bljesak" i "Oluja"? Zar ta srpska republika pod patronatom UN-a nije imala svog predsednika, svoj parlament, svoju vladu, čiji je predstavnik sada ovde u progonstvu, a poslanike SRS-a, gospodin Milorad Buha?
Da li vi mislite da su presrećni ti ljudi, koji su jedni od najsiromašnijih na svetu, iz 200 raznih plemena, bez obzira na veroispovest i da li su ovi sa severa ili ovi sa juga, u Čadu ili Darfuru, zbog toga što dolaze snage UN-a? Ne. Oni su se borili toliko godina za svoju nezavisnost, ali oni nezavisnost nemaju i neće je imati sve dok je takva politika Amerike.
Moram još nešto da vam kažem, s obzirom na to da ste pominjali u kontekstu i govor gospodina Krasića. Gospodin Zoran Krasić je član Parlamentarne skupštine NATO-a, baš kao i njegov zamenik, kolega Vuković. Oni učestvuju u ''routro'' seminarima i u drugim seminarima koje organizuje NATO pakt, ali ne da bi im se dodvoravali, ne da bi govorili nešto što nema osnova, nego ono što govori Dmitrij Rogozin, kao jedan od ljudi najvećeg poverenja gospodina Putina i Medvedeva, za koga ste rekli da ste se juče s njim sreli i koji je prijatelj srpskog naroda, a pre svega SRS-a – to i mi njima govorimo.
Ne možete da gradite odnos poverenja. Mi jesmo od pre nekoliko godina u Partnerstvu za mir, ali ne možemo da imamo poverenja u one koji nam otimaju i rastaču zemlju, koji su ubijali naš narod, koji su išli dotle, i nastavljaju s tim, da potpuno okupiraju i unište Srbiju.
Hvala na pažnji i izvinjavam se kolegama, možda sam malo više vremena potrošila. Nastaviće kolege Aleksić i Krasić. Hvala.

Izvolite.

Gospođo Donka, trebalo je da sedite ovde i da vidite kako zvuči ton.
Izgleda da sam ja jedini u ovoj sali slušao pažljivo šta ste pričali. Ne mogu da dozvolim da dajete kvalifikacije da ja trgujem Kosovom. Ne znam na koji način se ovde pokreće inicijativa za povredu Poslovnika, ali za mene je to velika uvreda. Ako to ne primetite vi, ne primete poslanici, razumem vas, vi ne slušate ovo što priča vaša koleginica. To je ušlo u zapisnik i molim vas da se na adekvatan način odnosite prema meni. Ovde sam predstavnik izvršne vlasti i ni na koji način nisam vređao ni gospođu Jovanović, niti bilo koga. Za mene je velika uvreda da mi neko kaže da trgujem Kosovom.

Zahvaljujem. Gospodin Dragan Šormaz.

Biću kraći. Mislio sam to da kažem kroz repliku, ali, dobro, može i na ovaj način.
Gospodine ministre, nisam od vas tražio izvinjenje i ne osećam se uvređenim. Vaša je stvar koga cenite, a koga ne cenite i koliko ja vas cenim kao Dragana Šutanovca, ili vi mena kao Dragana Šormaza; to uopšte nije bitno. Bitno je kako se odnosite prema instituciji narodnog poslanika i Narodne skupštine i kako se odnosi narodni poslanik prema vama, kao ministru.
Mislim da vas nijednog trenutka i nijednom svojom rečju nisam uvredio. Inače, nisam tumačio Ustav, čitao sam ga. Čitao sam ga, mada imam pravo da ga tumačim. To što vi mešate obrazovanje i stepen stručne spreme, to je, opet, vaša stvar. Vi znate moj stepen stručne spreme, koja je to tajna? To piše na Internetu i to može ceo svet da pročita, srednja stručna sprema. To ništa ne govori o mom obrazovanju.
Inače, na istoj Parlamentarnoj skupštini NATO-a, borim se za stavove države Srbije na mnogo tečnijem engleskom jeziku, i to iz glave, ne čitajući, nego što ste vi ovde prikazali da znate engleski jezik. To vam mogu potvrditi poslanici DS-a koji tamo idu sa mnom. To je što se tiče obrazovanja. Obrazovanje je nešto mnogo više od stručne spreme, mnogo šire od stručne spreme.
Vi ste, na primer, glasali da bude predsednik Vlade čovek sa srednjom stručnom spremom, gospodin Živković. Vi ste za njega glasali da bude predsednik Vlade Republike Srbije. To nije jedini primer. U Evropi imate koliko god hoćete primera, i narodnih poslanika i ministara u Vladi, imate primere izabranih predsednika, predsednika Vlade sa srednjom stručnom spremom.
Mnogi nalaze zamerku ovom predstavničkom domu, ovoj Narodnoj skupštini, razne zamerke. Mislim da je najveća zamerka, ja imam zamerku na saziv ovog parlamenta i na svoju poslaničku grupu zbog toga što nema nijednog autentičnog srpskog seljaka Narodnoj skupštini, nijednog. Ovo je predstavnički dom. Ovo nije akademija nauka. To je sasvim nešto drugo.
Vas smo branili. Vi niste bili prisutni. Zbog toga ste dužni da se, ne meni, nego celoj Narodnoj skupštini izvinite. Vas smo branili od napada načelnika Generalštaba, gospodina Ponoša, koji je za vas rekao da ste nestručni, nekompetentni i da ne znate o čemu pričate na sednici Odbora za odbranu i bezbednost. Branio sam vas, ne vas kao Dragana Šutanovca, nego instituciju ministra u Vladi Republike Srbije. Prošao je kao bos po trnju na toj sednici Ponoš, a vi niste došli; pozvani ste, rekli ste da ste bili zauzeti.
Ponovo vršite zamene teza. Ponavljam vam datum, gospodine ministre, 17. februar 2008. godine, pustite ko je išao i koje su odluke donošene pre toga.
Uostalom, opet države koje ste čitali za mirovnu misiju u Liberiju ili Haiti, to su mirovne misije UN-a. Tamo nismo otišli u kontingentu države članice NATO-a, nego kao srpski policajci, ili kao srpski vojnici, ne u kontigentu Norveške, države članice NATO, koja pravi od Kosova državu.
To je naše mišljenje, naš stav, mi ga iznosimo tamo gde po Ustavu imamo na to pravo. Ako vama nije jasno šta vam govorim, nego treba da ponovim još jednom, tamo smo otišli kao srpski policajci.
Zašto ste govorili o srpskoj zastavi? Nijednog trenutka nisam govorio o tome da nećemo ići pod srpskim obeležjima, nijednom. Ići ćemo u norveškom kontingentu, države članice NATO pakta. Da li treba milion puta to da ponovim? Da li treba i koliko puta treba to da ponovim?
Ponavljam još jednom, i time završavam, NATO ne želi Srbiju u svom okviru, NATO želi da uđe u Srbiju. On ne želi da Srbija uđe u NATO pakt, on želi da uđe u Srbiju i da od Srbije napravi državicu, ambasador to govori, te da li regionalizacija, te status Vojvodine, te Kosovo, i zna se šta je, državicu koju će da kontroliše. To se vidi svakog dana. Ko ne vidi, taj to ne želi da vidi, ili ima razlog zašto ne želi da vidi. To je činjenica.
Ako već govorite o volji naroda, podržite našu inicijativu. Hajdemo na referendum. Ako ne želite vanredne parlamentarne izbore, hajdemo na referendum. Hajde da vidimo i postavimo pitanje građanima Srbije, da li žele da Srbija bude član NATO pakta.
Hajde da im postavimo to pitanje i hajdemo na referendum, pošto se pozivate na volju građana, pa da vidimo kakav ćete odgovor dobiti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.