Gospodine Markićeviću, ne znam čemu aplaudirate, zato što srpska mladež pere leševe pre nego da služi Vojsku? I vi se tome radujete?! To vas raduje. Naprosto, to nije tačno. Po prvi put od kako je uvedena mogućnost civilnog služenja vojnog roka, imamo više prijavljenih za služenje u uniformi nego u civilu. To je podatak koji ima egzaktni pokazatelj, imamo statistiku, i to je nešto što možete pročitati bez ikakvih problema.
Sve bih ovo što ste pričali shvatio dobronamerno u situaciji u kojoj, recimo, prva mirovna misija nije bila 2002. godine, kada je gospodin Koštunica bio predsednik Republike Jugoslavije, kada smo mi otišli u prvu mirovnu misiju. Sva ta želja da se pokaže različitost bi bila u redu da vaš predsednik stranke, gospodin Velimir Ilić, nije bio na inauguraciji Buša 2005. godine, u januaru, ne bi li imao priliku da dotakne predsednika SAD-a, istog onog koji je priznao nezavisno Kosovo.
Ne možete zabiti glavu u pesak i misliti da ako ste došli u ovu skupštinu pre godinu, dve, tri, da vreme pre toga nije postojalo. Žao mi je što se ophodite i prema mom tastu na način na koji to radite. Ne mislim da privatne i porodične stvari treba da se ovde iznose. Verujte, o tome bismo mogli mnogo toga da pričamo i ne bi vam bilo lako.
Gospodine Markićeviću, jednu stvar vam nisam odgovorio. Pitali ste me šta sam uradio lično da pomognem građanima na KiM-u. Postoji jedna bolnica u Gračanici, nikakav problem nije da pozovete direktorku bolnice i pitate da li je Dragan Šutanovac lično, kao Dragan Šutanovac pomogao ljudima koji žive u Gračanici. Postoji bolnica i u Čačku. Možete da pozovete Kostu Miloševića, bivšeg direktora, pa da ga pitate da li je Dragan Šutanovac nekad doneo humanitarnu pomoć za bolnicu u Čačku, u kojoj se leče i vaša deca.
Postoje bolnice i u Beogradu, Institut za majku i dete, imam više zahvalnica, nego vi diploma, od tog instituta. Postoji još toliko bolnica u Srbiji koje sam lično pomogao, ali nisam smatrao da kao Dragan Šutanovac treba da objašnjavam vama šta sam lično uradio. Ima nekoliko dece u Srbiji koja nisu imala tu sreću da žive sa svojim roditeljima, kojima sam pomogao. Mnogo mi znači njihov osmeh kada ih vidim i verujte mi, to nije stvar koju činim zbog vas, niti činim tu stvar zbog politike, to činim zbog svoje dece i zbog sebe.
Ako treba to da bude argument u vašoj i mojoj raspravi ovde vezano za Misiju u Čadu, mislim da nije fer. Možemo da sednemo i nakon ove sednice, vi i ja se znamo devet godina, da vam pojasnim neke stvari koje vam nisu jasne, ako vam nisu jasne. Nekome mogu da pojasnim, a nekome mogu i da poklonim sat, pa on neće znati u kom je vremenu i neće razumeti vreme u kome se nalazi. Hvala.
