Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti Srbije se obično ne mogu čuti priče koje su oslobođene dnevnopolitičkih tema kada se govori o slanju mirovne misije našeg ministarstva odbrane i Vojske Srbije pod okriljem UN-a, a, pre svega, tu su prisutne demagoške priče,  dnevnopolitičke teme, i građani ne mogu steći uvid u to šta je to značajno za Srbiju ukoliko učestvuje u ovakvim misijama.
Podsetio bih poslanike i javnost na jednu vest od 20. septembra 2006. godine, koja kaže – Zoran Stanković, bivši ministar odbrane, ugovorio s ministarkom odbrane Norveške Anom Gretom Sturm učešće vojnog saniteta Srbije u Misiji u Avganistanu. Lekari Srbije bi, kao deo norveškog kontingenta mirovnih snaga itd., učestvovali u ovoj misiji. Takođe, u Burundiju, tri vojna posmatrača, 2004. do 2005. Tada Vlada nije bila u ovom sastavu, to je bilo pre dve vlade.
Jasne su neke stranke koje a priori odbijaju bilo kakvu vojnu saradnju s drugim državama, ali čudno je da one stranke koje sada kritikuju ovakvu saradnju, kritikuju to samo zato što nisu u vlasti. Kritikuju i to što nema izbora zato što nisu u vlasti, a 2006. godine je bilo važno da Srbija bude stabilna. Mislim da je sada najvažnije da Srbija bude stabilna i najvažnije je da se izađe iz aktuelne ekonomske krize.
Što se tiče slanja u ovu misiju pod okriljem UN-a u Čad, to će predstavljati doprinos spoljnoj politici Srbije. Dakle, razvijamo partnerske odnose s razvijenim zemljama sveta. Podsetiću, u ovoj misiji učestvuje 20 država, između ostalih, to su Rusija, SAD, Francuska, Austrija. Ne vidim zašto je problem da Srbija bude u društvu ovih država.
Što se tiče bilateralne saradnje, sigurno doprinosi bilateralnoj saradnji sa Norveškom i to što čine okolne zemlje, koje nisu dovoljno razvile svoju vojnu tehnologiju, nemaju dovoljno opreme, uvek kada mogu, u okviru slanja misija pod okriljem UN-a i ostalih regionalnih organizacija. To je da, kada pošalju svoju misiju, oni dobijaju opremu koju ne poseduju u svojoj vojsci i nakon toga zadržavaju tu opremu, koju mogu da koriste i kasnije.
To je još jedan način na koji zemlje koje su to razumele usavršavaju svoju vojnu opremu. Sigurno je da je tu najdalje otišla Rumunija, koja je daleko najviše opreme dobila na osnovu učešća svojih vojnika u mirovnim misijama.
Što se tiče ove konkretne misije, našoj vojsci je donirana ovakva bolnica, u vrednosti od milion dolara, i niz kurseva i treninga. Podsetiću da smo dugo bili u svojevrsnoj izolaciji i da je potrebno da naši oficiri steknu uvid u nove tehnologije, da sarađuju s vojnim stručnjacima iz drugih, razvijenih zemalja.
Posebno mislim da je značajno veliko poverenje koje je na ovaj način iskazano našim lekarima. Oni su pozvani da učestvuju u ovoj misiji i da leče neke oficire i vojnike iz daleko razvijenijih zemalja, što je posebna čast i priznanje za naše lekare. Ovo su neborbene akcije, nisu toliko opasne. Ne bih se složio s nekim kolegama i ne bih nipodaštavao ni Čad, ni ijednu drugu državu, jer nije u redu govoriti o nekakvim plemenima. Sigurno ne volimo kada neko o nama tako ružno priča, pa mislim da nema razloga ni da mi tako govorimo o njima.
Neprocenjivo iskustvo koje naši lekari stiču u ovim akcijama je, takođe, i neka ratna hirurgija, neko ambulantno lečenje na terenu, u tim posebnim terenskim uslovima, koje ne mogu da steknu u mirnodopskim uslovima i uslovima koji nisu krizni.
Srbija sigurno želi da bude regionalni lider, želi da sarađuje s ostalim zemljama regiona.
Ako hoćemo da budemo regionalni lider, a hoćemo da to budemo u političkom smislu, u ekonomskom smislu, u vojnom smislu, u tom slučaju moramo sarađivati sa svim razvijenim, demokratskim zemljama, moramo da poštujemo Povelju UN-a i treba da se uključimo dobrovoljno, onoliko koliko možemo, u misije koje su pod okriljem UN-a, kao što je ova.
Što se tiče samog regionalnog liderstva, Srbija svakim danom pokazuje da izrasta u regionalnog lidera. Sigurno je da je i energetska bezbednost jedan vid bezbednosti i Srbija je pokazala protekle zime, kada smo imali krizu sa gasom, na intervenciju predsednika Srbije Borisa Tadića, da razume šta je energetska bezbednost i to je sigurno bila jedna od prvih vesti na svim međunarodnim stanicama. Pokazali smo da razumemo taj problem, a slanjem ove misije pokazujemo da smo deo UN-a, da smo deo sveta i da hoćemo da učestvujemo u onim mirnodopskim misijama koje imaju za cilj očuvanje mira.
Poslanička grupa DS-a će glasati za ovu odluku i još jednom bih želeo da zahvalim Ministarstvu na dosadašnjoj prezentaciji. Hvala.

Zahvaljujem kolegi Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre, vi ste dali neke komentare. Iznad vas, iznad svih nas stoji veliki grb Republike Srbije. Na tom velikom grbu nalazi se dvoglavi beli orao, na njegovim grudima nalazi se štit sa krstom i četiri ocila. Krst sa četiri ocila je simbol koji nose pripadnici Vojske Srbije. Oni ne nose znamenje sa četiri "S", mogu da nose znamenje sa četiri "S", eventualno, ali to je, želim da još jednom istaknem, krst sa četiri ocila.
Da se vratimo na temu – Predlog odluke o učešću profesionalnih pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastavu norveškog kontingenta u Mirovnoj misiji UN-a u Republici Čad, i to u okviru plemena Zagava, kako se navodi u obrazloženju ove odluke. Pod tačkom 1. Predloga odluke, navodi se da je osnov za razmatranje aranžmana pozivno pismo ministra odbrane Kraljevine Norveške, gospođe Erihsen, dakle, ne UN-a, upućeno ministru odbrane, gospodinu Šutanovcu, da se profesionalni pripadnici sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije angažuju u sastavu norveškog kontingenta u misiji UN-a u Čadu.
U istoj tački Predloga odluke se navodi da Kraljevina Norveška neprekidno pokazuje veliko razumevanje za situaciju u Republici Srbiji. ''Do sada je, kroz donacije u različitim društvenim sektorima, uložila više od 50 miliona evra. Bilateralna vojna saradnja sa Kraljevinom Norveškom je jedna od najrazvijenijih i nikada nije politički uslovljena''.
U istom delu Predloga vaše odluke, navodi se da je ovaj angažman samo deo sveobuhvatne strateške vojnomedicinske saradnje sa Kraljevinom Norveškom i da će njime naše osoblje steći mnogobrojna iskustva koja će biti od koristi za celokupan, pazite sad ovo, odbrambeni, ali i zdravstveni sistem Republike Srbije.
Najpre, čista je laž da Norveška neprekidno pokazuje veliko razumevanje za situaciju u Republici Srbiji, kako se navodi u Predlogu vaše odluke. Norveška je učestvovala u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Materijalna šteta naneta našoj državi tom prilikom iznosila je 30 milijardi nemačkih maraka. Zemlja je bombardovana osiromašenim uranijumom. U intervjuu koji je dao španski pilot Adolfo Luis de la Os, koji je leteo na F-18 "superhornetu", on kaže da je NATO alijansa upotrebljavala i biološko i hemijsko naoružanje.
Ovih pola miliona dolara koje ste odvojili za slanje ove misije, mogli ste da date domaćim stručnjacima koji su razvili preparat na bazi zeolita, vulkanskog minerala koji može da apsorbuje do 80% osiromašenog uranijuma. Osiromašeni uranijum se samo tako zove, diplitid jurenium (depleted uranium), inače, to je supstanca, tj. element bez gama zračenja, sa alfa i beta zračenjem, koje je najpogubnije za ljude.
Dakle, to ste mogli da potrošite na zeolit, da se zaspu oblasti koje su bombardovane u agresiji NATO pakta, između ostalog, i u okolini Vranja. Reći ću vam da su naši stručnjaci, domaći stručnjaci, napravili te projekte, ali da Vlada Republike Srbije nije htela da izdvoji novac za to. Rekli su da nema para.
Dalje, kako je navela Agencija AFP, 28. 03. 2008. godine, Norveška je priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je tada saopštilo da se nada da će se na Kosovu i Metohiji poštovati prava manjina, misleći na preostale Srbe koji žive u getima. Dakle, kao što je Hitler trpao Jevreje u geta, tako radi i NATO sa Srbima na KiM-u. Još 20. februara 2008. godine, šef norveške diplomatije, Stere, najavio je da će ova zemlja priznati nezavisnost južne srpske pokrajine. Dakle, plan je postojao odavno.
Kako se ponašaju norveški vojnici i norveška vojska, koju vi ovde veličate? "Nedeljni telegraf", 26. februara 2004. godine, u tekstu pod naslovom "Pripremljen novi scenario za Kosovo", ističe: ''Norveška je ovih dana u šoku. Na tamošnjoj televiziji emitovan je video-zapis divljanja njenih vojnika na Kosovu. Zabeleženo je kako vojnici ubijaju kučiće u selu čije ime nije navedeno. Vidi se, npr, kako pas stoji ispred svoje kućice u dvorištu, maše repom, a zatim ga norveški vojnici hladnokrvno ubijaju iz puške i potom se smeju'', kao vi sada, gospodine Šutanovac. ''Pogotovo o svakodnevnim ubistvima Srba na KiM-u, mediji u ovoj zemlji gotovo da ne izveštavaju, verovatno zbog toga što nema video-zapisa''.
Kako su mediji preneli, 11. marta 2009. godine, norveška policija uhapsila je Srbina osumnjičenog za navodne zločine na KiM-u. Ime uhapšenog u gradu, po Hangeru, nisu objavili tom prilikom. Norveška policija navodi da je uhapšeni Srbin, navodno, isterivao Albance iz njihovih domova, ali da nije optužen za ''direktno nasilje''. NATO i narko-država Kosovo odmah su zatražili izručenje ovog Srbina. To je vaša Norveška.
Postavlja se pitanje, kako režim Borisa Tadića, u Predlogu odluke o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u Čad u okviru norveškog kontingenta, može da tvrdi da Norveška neprestano pruža podršku Srbiji i na taj način svesno obmanjuje građane? Norveška je učestvovala, još jednom podvlačim, u monstruoznoj agresiji NATO pakta na SRJ, među prvima je priznala nezavisnost KiM-a, ona hapsi i drži u zatvorima nedužne Srbe.
Gospodine Šutanovac, vi ste se juče pozvali na Mihajla Pupina. To je tragikomično. Govorili ste kako je on radio u Americi, kako je dao svoj doprinos u Americi. Mogli ste da pratite ono što je pisao Mihajlo Pupin u američkim časopisima.
U američkom "Indipendentu", Mihajlo Pupin, 1914. godine, povodom atentata na Franca Ferdinanda, podržava Gavrila Principa i ističe da su Bosna i Hercegovina dva dragulja u srpskoj kruni. Dakle, izričito smatra teritoriju BiH srpskom teritorijom. U amerikanskom "Srbobranu", povodom oslobođenja KiM-a, Mihajlo Idvorski Pupin, po kome jedna od najvećih laboratorija za fiziku Kolumbija univerziteta nosi ime, gde je školovano sedam nobelovaca, kaže sledeće: "Ovo je najsvetliji dan u istoriji svakog Srbina. Neprijatelj je poražen, a Kosovo osvećeno. Svetlo srpsko oružje je ponovo povratilo svoj sjaj."
Smete li vi tako nešto da kažete, gospodine Šutanovac?
Šta je sa NATO kancelarijom u Ministarstvu odbrane? Koliko kvadratnih metara prostora je ustupljeno na korišćenje NATO organizaciji u prostorijama Ministarstva odbrane i koje prostorije su date na korišćenje NATO kancelariji?
Narodna skupština Republike Srbije je 2008. godine, u okviru Rezolucije o očuvanju suvereniteta države, donela jednu deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Kako smo vojno neutralni kada imamo NATO kancelariju u Ministarstvu odbrane? Naš stručnjak Ivan Ninić je postavio ova pitanja tokom 2008. godine, između ostalog, i na koji vremenski period je NATO organizaciji ustupljen na korišćenje prostor koji se nalazi u svojini Ministarstva odbrane? Da li je prilikom ustupanja na korišćenje prostora koji se nalazi u svojini Republike Srbije Ministarstvo odbrane zatražilo i dobilo saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a sve u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije?
Da li je, osim prostora za NATO organizaciju, NATO-u ustupljeno i korišćenje opreme koja se nalazi u vlasništvu Ministarstva odbrane? Da li je osim prostora, NATO-u ustupljeno i korišćenje inventara koji se nalazi u svojini Ministarstva odbrane? Da li je, prilikom ustupanja na korišćenje opreme i inventara koji se nalaze u svojini Republike Srbije, Ministarstvo odbrane zatražilo i dobilo saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, a sve u skladu s odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije?
Vaše ministarstvo, Ministarstvo odbrane, 26. maja je donelo rešenje broj 650/2/08 kojim je zahtev SRS-a, koji je podneo Ivan Ninić, naš istraživač, odbijen, uz obrazloženje da se traži prevelik broj informacija. U međuvremenu je uložena žalba na rešenje Ministarstva odbrane, žalbeni postupak pred Poverenikom je u toku, očekuje se odluka Poverenika.
Dakle, ovo krijete, kao što ste krili ugovor SOFA godinu dana. Govorili ste da je on u Ministarstvu inostranih poslova, tj. ne vi, predstavnici Ministarstva odbrane upućivali su naše predstavnike na Ministarstvo inostranih poslova, Vladu Republike Srbije, da biste na kraju odbili naš zahtev. Ako ste već doneli zakon kojim se omogućava uvid u informacije od javnog značaja, zašto sami ne poštujete taj zakon? Kako očekujete od običnih građana da poštuju zakon, ako ga vi ne poštujete? Vi morate da ga poštujete, kao Ministarstvo, pre svega. Hvala.

Zahvaljujem:
Cimeša Dragomir ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, gospodo državni sekretari, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo tema smo u toku današnjeg popodneva pokrenuli. Čuli smo i o referendumu o ulasku u NATO, čuli smo štošta o svemu tome, ali najmanje smo pričali o lekarima i zdravstvenim radnicima koji treba da odu u tu misiju u Čad i Centralnoafričku Republiku. Mislim da sanitetske jedinice imaju svoje mesto u ovom kontigentu norveških snaga i da će naše snage, pod našom zastavom, s našim obeležjima i našom uniformom, dostojno reprezentovati Republiku Srbiju.
Nije srpski vojnik nikada ustuknuo pred nevoljama, pred vremenskim prilikama, nije razmišljao da li će zbog njegove angažovanosti stradati porodica, ili će neki bombaš doći, pa dići u vazduh njegove najmilije, ili učiniti neko veliko zlo. On je istupao hrabro, on je bio u borbama.
Srpski vojni lekar je uvek bio na diku srpskog naroda i mislim da će i ovoga puta srpski vojni lekar, srpski bolničari i srpsko osoblje u toj dalekoj zemlji, nesrećnoj, kao što smo i mi delimično nesrećni, pokazati svoj značaj i učiniti ono što je najbolje.
Nije samo lečenje oficira i kadra tu toliko značajno. Značajno je što će ti naši zdravstveni radnici lečiti i narod tih dalekih zemalja. Znate, spasiti nekome život, to je dovoljno za ceo život. Koliko puta smo govorili o VMA, o stručnjacima koji su se iznedrili iz te naučno-zdravstvene ustanove. Nismo razmišljali, nismo govorili o njihovim platama, ni o tome da li su priznati od Univerziteta u Beogradu, da li su njihove akademske diplome takve, gospodine ministre, i zbog toga vam zahvaljujem. Sada govorim kao lekar i rezervni vojni starešina sanitetske službe. Jako mi je drago što će moje kolege biti na ovom svetom zadatku u tim dalekim zemljama.
Nismo mi prvi put u misijama UN-a. Mogu samo reći da je, npr, naš general-major Slavko Jović, od 1988. do 1990. godine, bio komandant mirovnih snaga na liniji razdvajanja Irana i Iraka, posle Iračko-iranskog rata, a 1963. godine je bio na Sinaju. Mi se nikada nismo plašili da odemo i da pomažemo, u okviru raznih misija, svim narodima kojima je u tom momentu pomoć bila potrebna.
Smatram da je dobro što nam je gospođa ministarka odbrane Kraljevine Norveške, gospođa Erihsen, pružila ruku prijateljstva i pozvala nas da učestvujemo u sastavu norveškog kontingenta u ovim misijama i mislim da ćemo ne izolacijom, nego našim angažovanjem na svim zadacima koje sanitetska služba treba da pruži, biti primer. Neće nas onda zvati samo u ta daleka područja, nego će nas možda zvati kada bude neki zemljotres, kao što je bio ovaj u Italiji skoro, pa smo ponudili svoju pomoć da odemo tamo, i kao sanitetlije, i kao stručnjaci. Znači, pozvaće nas u neke druge misije, možda u neke naučne misije, možda u neke prijateljske posete, razmene iskustava, itd.
Ponavljam, Poslanička grupa ZES-a glasaće za slanje naših sanitetskih snaga u okviru norveškog bataljona u Čad i Centralnoafričku Republiku. Hvala.

Gospodine Cimeša, zahvaljujem. Gospodine ministre, izvolite, samo se prijavite.

Samo kratko. Hteo bih da zahvalim na izlaganju i da doktoru Cimeši kažem da i pored toga što su se mnogi zaklinjali u VMA i što ta institucija leči veliki broj građana Srbije i veliki broj političara, niko do sada nije započeo reformu na osnovu koje bi oni napokon dobili univerzitetska zvanja koja su priznata u našem društvu i da profesori sa VMA budu priznati od našeg univerziteta. Mi smo uspeli da akreditujemo našu vojnomedicinsku akademiju, da, napokon, i ti ljudi budu u statusu, kao i Vojna akademija, i da pravimo i vojni univerzitet, sa željom da razvijemo dalje sistem odbrane.
Inače, kada smo pominjali Irak, Iran, odnosno mirovnu misiju koja je bila u tom periodu, general Perić je tada bio mlad oficir, bio je učesnik pod komandom generala Jovića, ako se ne varam. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre, posebno na informaciji vezanoj za status ovako renomirane zdravstvene ustanove i na vašem ličnom doprinosu u svemu tome.
Gospodin Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, daću neki lični doprinos da vi što bolje shvatite današnju temu. Ne smem da čitam Ustav, pošto sam jedini poslanik kome je zabranjeno da čita Ustav, jer onda dobijam opomene, a nisam više u mogućnosti da budem veliki donator DS, preko Odbora za administrativna pitanja.
Nego, da se vratimo na ovu temu. Da vidimo šta je suština ove operacije zvane „Predlog odluke“. Pošto ovde ima mladih ljudi iz DS-a, koji, verovatno, nisu imali prilike da pročitaju dosta knjiga, upućujem ih da više čitaju knjige, a što manje gledaju u Internet. Zbog čega?
Vidite, u Americi se nekada podela između demokrata i republikanaca, osim onih njihovih prepoznatljivih amblema, kao sredstvo razlikovanja, tamo su neke životinje kao amblemi, zasnivala i na politici, pa su republikanci bili svojevremeno neki izolacionisti, a demokrate internacionalisti. Ta podela odavno ne važi. Posle Regana, ta podela više ne pije vodu, čak ni u Americi.
Koja podela kod njih sada važi? Na one koji podržavaju prodaju oružja, i na one koji žele da dominiraju u svetu tako što bi kontrolisali sve naftne izvore. Onda nepogrešivo može da se pogodi da je Irak pao zbog nafte, a Klinton je bio mnogo aktivniji zbog prodaje oružja. Po svoj prilici, ''oružari'' trenutno vode kao lobi.
Gospođo Đukić, zamolio bih vas da primite samo k znanju, kao hipotetičko pitanje, ne konkretno. Ova naša zemlja, pošto smo sledbenici, nekada je bila veliki proizvođač oružja, izvozila je oružje. Pre nekoliko godina, posle jedne izmišljene afere, i taj izvoz oružja je stavljen pod kontrolu.
Nismo imali sreće sa SDPR-om, neki direktori su bili pohapšeni, čekam i ove sada da uhapse. Zbog čega? Veliki je broj razloga; znate koliki je promet droge u svetu, računajte da su nešto malo manje od toga zarade po osnovu nelegalne trgovine oružjem.
Da znate da se razvija i novi posao – izvoz vojnika. Radi vašeg saznanja, u Iraku, sve logore, kampove, gde su smešteni američki vojnici, obezbeđuju privatna obezbeđenja. Amerikanci su razvili čitav sistem privatnih firmi bliskih vojnoj industriji i odbrambenim snagama SAD. One se vrlo često upućuju kao savetnici. Nekada su, 1995. godine, bili u Hrvatskoj, pa su savetovali kako treba da se sprovedu „Oluja“ i „Bljesak“. Ima ih puno i u Iraku. Čak su i neki naši oficiri, generali, doduše, u penziji, ne mogu da kažem da su aktivni, nudili svoje usluge. Zna se koja je cena angažovanja ovih ''kučića rata''.
Da li se iza ove odluke, možda, krije nešto slično, privatni posao? Ne znamo. Samo smo pročitali obrazloženje, videli smo neka plemena. Videli smo iz obrazloženja da je, prvo, bila prisutna Evropska unija tamo, pa sad dolazi UN. Kada je došla EU, ona je bila pod okriljem UN-a i Rezolucije UN-a. Nešto nam je to slično vezano za naš prostor. Mnoge stvari se dešavaju po nekoj zakonomernosti.
Vi ste gospodina Šormaza prekinuli, ne vi, nego diskusija je tamo stala, ali on je izneo vrlo tačne i precizne podatke, koje ne krije NATO, podatke koje ne kriju ni poslanici Parlamentarne skupštine NATO-a. Kanadski poslanik postavlja pitanje NATO-u, i to onom vojnom delu – za šta je potrošeno 17 milijardi dolara od 1996. godine na teritoriji BiH, jer to što se tamo napravilo Dejtonskim sporazumom, to je država idiot? Oni to priznaju.
Činjenica je da se u Avganistanu najviše proizvodi droga, činjenica je da je veliko skladište za drogu teritorija KiM-a i činjenica je da se komanda južnog krila NATO pakta nalazi u Napulju, a Napulj drži mafija. Zakonomernost kaže – gde je NATO, tu je kriminal. Zašto bismo poslali lekare da se uče kriminalu?
Kada pričate o generalu Joviću, pa on je bio u ime JNA i SFRJ, a ne oficir JNA u sastavu lake konjičke brigade Kanade, recimo. Valjda vidite da postoji neka razlika. Možda vi ne primećujete tu razliku, ali razlika postoji, pre svega, sa gledišta poštovanja suvereniteta, suverenosti jedne države. Ali, o tom potom.
Činjenica da je Norveška priznala nezavisno Kosovo. Zar se niste malo trgli? Ko je priznao Kosovo kao nezavisnu državu? Sve naši prijatelji. To kažite, kad odete kući, vašim ukućanima. Naši najveći prijatelji su SAD, znak prijateljstva – besomučno su nas bombardovali 78 dana, oteli Kosovo, napravili najveću vojnu bazu.
Preselili su Ministarstvo odbrane. Čuli ste, godinu i po dana nema odgovora na neka pitanja. U transparentnoj vlasti DS-a, mi ne možemo da dobijemo odgovore na pitanja.
Simbolika – Maršalat prodat za novu ambasadu. Promenili čak i zemljište. Zašto? Znaju čime su gađali Maršalat, tu se nalaze neki komunikacioni sistemi bivše SFRJ, ali ovi su dali sve na doboš, sve na izvolte je kod njih.
Ne znam ko će da nam da garancije da se iza ovih misija mira naših predstavnika oružanih snaga i Ministarstva odbrane, dragim nam i bliskim republikama i državama koje su priznale nezavisno Kosovo, ne krije, možda, prodaja oružja?
Da li se iza ovakvih misija ne krije, možda, privatni aranžman, upućivanje nekih nazovihirurga, neke sanitetske ekipe? Ko dobija pare, možda neko trguje ljudima?
Mi smo imali prilike godinama da čitamo, u nekim našim novinama, kako se pojavljuju neka lica sa prostora bivše SFRJ, koje neko angažuje, neka privatna firma, izvoze se odavde, da bi tamo zaveli neki red, a nisu pripadnici Legije stranaca.
Oružje, vojska, to je strašan biznis. Da li se, možda, iza tog velikog biznisa, ili se tim velikim biznisom prikriva priča o međunarodnom ugledu? Gde nađoste Norvešku, koja je priznala nezavisno Kosovo?
Što niste zamolili Rusiju, ako je ona tamo prisutna, da naših sedam lekara bude u sastavu oružanih snaga Rusije? Makar i simbolično, sličan jezik. Doduše, ne znamo kako će ove jezike Norveške da savladaju. Norvežani imaju dva jezika, vrlo slična, ali dobro.
Tokom ove rasprave čula se, hajde da upotrebim reči "velika neistina", da ne upotrebim nešto primerenije našem jeziku. Niko ne može biti član EU ukoliko nije prethodno postao član NATO pakta. Uslov svih uslova za ulazak u EU je članstvo u NATO paktu.
Kada odete i razgovarate s predstavnicima NATO-a, oni jasno kažu, 2007. godine je doneta odluka da Srbija ne bude član NATO pakta. Džabe zavijate, kao kiša oko Kragujevca. Neće nas. Zašto? Veliko je neraspoloženje građana Republike Srbije prema NATO paktu. Tužili smo 10 država članica NATO-a koje su nas bombardovale. Da vas sad ne podsećam kakva je odluka bila Međunarodnog suda pravde, a tiče se nadležnosti. Sve je to palo u vodu.
Samo da vas podsetim na još jednu činjenicu. Pre nekoliko meseci je kukuriknuo malo ovaj Hašim Tači, pa je rekao – očekujemo da Španija prizna nezavisno Kosovo. Prvi je skočio diplomirani fizičar Havijer Solana, kao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, pošto oni nemaju ministra za spoljnu politiku, i rekao je, ne spavaj na to uvo, Španija nikada neće priznati nezavisno Kosovo.
Vidite, kakav je to dvostruki aršin. Taj Havijer Solana gazi druge države članice EU, traži od njih da priznaju nezavisno Kosovo, ali mu ne pada na pamet kada je u pitanju njegova država. Poštuje Španiju, poštuje suverenitet Španije, zna odakle je, zna ko ga je poslao u EU.
Pre 20 godina je u Španiji bio najveći neprijatelj NATO pakta, upravo, Havijer Solana, ali mu nije smetalo da 1999. godine potpiše odluku o bombardovanju, iako nije bilo odluke Saveta bezbednosti, pa je čak bilo i velikih razmirica unutar samog NATO pakta. NATO pakt kaže – hvala BiH, da nije bilo oružanog sukoba 1992. godine, NATO bi nestao. On nije projektovan za nešto drugo, nego za hladni rat. Hladni rat je prekinut još 1989. godine. To je istina. Prepoznajte ko je inicirao rat na teritoriji bivše SFRJ. Ko je inicirao rasturanje bivše SFRJ? NATO pakt.
Ona država koja je članica NATO pakta mora da sledi politiku NATO-a. Naravno da je Norveška kukavičje jaje, koje je podmetnuto da bi se neko zaleteo. Ako vi iz DS-a želite da budete toliko humani prema vama dragom i omiljenom plemenu Zagava, pošaljite vaše doktore preko nevladine organizacije Bernara Kušnera ''Doktori bez granica''. Pošaljite ih preko neke međunarodne nevladine organizacije, zašto lupate pečat Srbije sa četiri ''S'', sa četiri ocila? Šta prihvatate na taj način? Da li ste vi svesni šta prihvatate? Prihvatate jednu veliku podvalu. Promenio se svet, ljudi. Moramo da vodimo računa o našim interesima.
Do pre nekoliko meseci ste s ogorčenjem gledali te ambasadore država koje su priznale nezavisno Kosovo. Da vas podsetim, isterali ste, proterali ste, tražili da se uklone, kao nepoželjne osobe, ambasadori Makedonije i Crne Gore. Znate i sami da su to uradili po nalogu Amerikanaca, pa i ovo što rade Norvežani, rade po nalogu Amerikanaca. Nije, valjda, da 99,9% Srbije sve ovo dobro zna, jedino vi glumite.
Šta glumite? Pitaće vas kući, kada odete, sestro, brate, oče, kako si smeo da digneš ruku? Zar vi želite ponovo da ubijate Milicu Rakić? Zar vi ponovo želite da rasturate most u Varvarinu? Jedva smo i to obnovili, a vi drugi put rušite nešto. Zašto? Zato što niko nije siguran da li je u pitanju privatna kombinacija.
Izvoz oružja, izvoz municije, izvoz vojske, izvoz vojnika, psi rata, pa to je najbolji posao danas. Američka vojna industrija i američka bezbednost ne može bez privatnih agencija. Gde država ne sme da ide, ona pusti privatne agencije, penzionisane pukovnike CIA-e, penzionisane generale, koji lobiraju na svim mestima da bi obezbedili stratešku poziciju SAD-a, na prvom mestu, kod energenata. Verovatno, za koju godinu, i javno će da se saopšti da je voda strateški interes broj jedan.
Ne znam kako ste u ovome mogli da pronađete neke interese Republike Srbije. Moram da vam skrenem pažnju, knjige su objavljene, samo je potrebno da pokažete malo interesovanja, volje, mogu da se pronađu i u Narodnoj biblioteci Srbije.
Idite tamo, tamo se ne ujeda. Nemojte da vam se gadi knjiga; ako naiđete na neku dlaku u knjizi, uzmite knjigu i pročitajte, poštujte knjigu. Postoje neke knjige koje objašnjavaju kako smo imali ministra odbrane i kakve smo imali načelnike Generalštaba.
Ne pričam o ovome što je bilo za proteklih osam-devet godina, da se razumemo. Pričam o onome što je bilo u onom periodu kada Vojska nije imala tu tzv. civilnu kontrolu. Jedan načelnik Generalštaba, kasnije je bio i ministar odbrane, istovremeno je bio dvostruki agent. Radio je i za sovjetsku, i za američku stranu. Veliku sposobnost je pokazao u prodaji i kupovini oružja.
Nisam saopštio ni ime, ni godinu, nisam ništa saopštio što može da identifikuje tog penzionera. Ali, znajte, kad prođe neko vreme, kada se napravi neka vremenska distanca, onda istorija proradi, pa neki podaci moraju da izađu i da se saznaju.
Ko vama garantuje da ovo nije privatni posao? Ne vidim nijednu garanciju. Ova odluka je u dubokoj suprotnosti s Ustavom, sa zakonom i s proklamovanom politikom Borisa Tadića. Njegova politika glasi – neću priznati nezavisno Kosovo, nikad neću prihvatiti nezavisno Kosovo, ljut sam na sve one koji su priznali nezavisno Kosovo.
Norveška je jedna od prvih koja je to priznala. Imamo neraščišćene odnose sa NATO paktom. Nećemo biti članovi NATO pakta. Vazduh i prostor za život tražimo kod prijatelja. Meni uopšte nije jasno ko vas je navukao na ovakav predlog odluke? Da li je to neki nalog? Da li je to neka naredba?
Znam da u DS-u postoje različite političke frakcije, različita gledišta na neke pojave i na neka dešavanja. Znam da je vrlo aktivan, čak je, u ideološkom smislu, i predvodnik ove nove DS ovaj ''otporaški'' deo.
(Srđan Milivojević, s mesta: Hvala.)
Nisam mislio na tebe. O tebi uvek razmišljam kada pričamo o dobrobiti životinja, sada pričam o Vojsci.

Gospodine Krasiću, molim vas da vodite računa o načinu kako govorite i ophodite se, odnosno upućujete direktne i indirektne komentare poslanicima. To je neprimereno i to je zaista za meru. Ljutite se što vas kažnjavam, ali vi izazivate predsedavajućeg da izrekne kazne, mere i sankcije prema vama.
Zaista vas sada upozoravam i shvatite ovo kao ozbiljno upozorenje.