Od vremena Poslaničke grupe potrošeno je minut i 50 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić, Miroslav Petković i Milan Lapčević.
Narodni poslanik Aleksandar Pejčić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Biće mi zadovoljstvo ponovo da polemišem s ministarkom, ako ona to želi. Spreman sam za tako nešto, pošto sam se pripremio za ovaj set zakona.
Naime, moram da vam kažem iskreno da mi iz DSS-a nismo protiv racionalizacije. Ta racionalizacija mora da bude transparentna, javna, a ne da se kriterijumi određuju paušalno. Zamislite, gradonačelnik Leskovca je rekao da mu je izuzetno žao što će samo 347 radnika otići iz lokalne samouprave, pazite, samo 347. To je 347 porodica, puta četiri, preko 1.200 radnih usta ostaje bez posla.
Napomenuo sam da je izuzetno loša privatizacija urađena u Leskovcu. Svi su zapošljavali u lokalnoj samoupravi, počevši od DSS-a, ne aboliram sebe, pa preko drugih stranaka – G17 plus, DS-a, SRS-a i svih ostalih stranaka. Ljudi su našli uhlebljenje jedino u toj lokalnoj administraciji.
Normalno je da racionalizacije treba da bude. Mi smo predlagali, pošto je Leskovac velika opština, peta opština u Srbiji, sa preko 160 hiljada stanovnika, da to bude na principu novih opština, da se lokalna samouprava relaksira na taj način što će se otvoriti neke nove opštine, pa će ta predimenzionirana radna snaga otići u te nove lokalne samouprave, kao što su Vučje, Grdelica, Brestovac, Pečenjevci, da ne nabrajam još, tamo ima potrebe za određenim brojem lokalnih samouprava. Znači, to je bila naša ideja.
Ono što želim da vam postavim kao pitanje, izuzetno je bitno, pošto smo ovih dana usvajali Zakon o komunalnoj policiji. Pošto je Leskovac grad od preko 50 hiljada stanovnika, imaće potrebu za otvaranjem novih radnih mesta. Mi, s jedne strane, otpuštamo administraciju, a, s druge strane, uposlićemo određeni broj stanovnika. Takođe, usvojili smo Zakon o stambenim agencijama, koji će, isto, morati da dobiju novu radnu snagu. Kako će se to desiti? Postavio sam pitanje i u lokalnom parlamentu – da li će prioritet imati ljudi koji gube posao? Ne. Prioritet će imati samo stranački ljudi, pod znacima navoda, tako je rečeno. Dakle, svi oni koji su deo vladajuće koalicije moći će da se zaposle u tim novoformiranim institucijama, agencijama, a ostali neće moći.
Dakle, ono što sam i potvrdio. Ovaj zakon je izuzetno dobro tlo, pogodno tlo za sukob i odstranjivanje političkih neistomišljenika. Ono što će biti i te kako loše po građane Leskovca, jeste što se ovaj zakon već primenjuje. Gradonačelnik Leskovca, bez ikakvih uputa Skupštine, bez ikakvih uredbi Vlade, već primenjuje ovaj zakon.
Da li ćete vi, kao Vlada, reagovati na tu njegovu drskost, nadobudnost, pošto, kažem, bez ikakvih odluka, bez ikakvog zakona, on već uveliko otpušta radnike po Leskovcu. Zahvaljujem.

Od vremena Poslaničke grupe, iskorišćen je minut.
Na član 6, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić, Miroslav Petković i Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić i Miroslav Petković.
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 8, kojim smo predložili da se stav 1. menja i glasi: "Za sprovođenje ovog zakona odgovorna je Vlada, o čemu u roku od 30 dana obaveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije", a da se stavovi 2, 3. i 4. brišu.
Stavovi 2, 3. i 4. ovog člana definišu šta se dešava ukoliko lokalne jedinice lokalnih samouprava ne ispoštuju ovaj maksimalni broj, odnosno ne otpuste dovoljan broj radnika do maksimalnog broja. Tu se predlaže da se jedinicama lokalne samouprave smanjuju transferna sredstva, i to na svakih 0,1 promila preko maksimalnog broja zaposlenih – 1% od planiranih transfernih sredstava.
Ustavom Republike Srbije, član 188. stav 4, garantovano je pravo lokalnim samoupravama na finansiranje iz republičkog budžeta, u skladu sa zakonom, i na osnovu toga je donet Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Ova odredba, znači, odredba ovog člana onemogućava finansiranje jedinica lokalne samouprave u skladu s Ustavom i pomenutim zakonom.
S druge strane, mi smo ove godine, odnosno Vlada Republike Srbije je ove godine umanjila značajno sredstva lokalnim samoupravama, u ukupnoj masi, za oko 40%, a nekim opštinama i više od toga, pa bi pretnje novim smanjenjem transfernih sredstava dovele neke opštine na rub egzistencije, odnosno onemogućile bi potpuno da funkcionišu.
Ne pričam o svojoj opštini, koja, hvala Bogu, ima dobar budžet, nego o nekim drugim opštinama čije je funkcionisanje zaista ugroženo, da ne pričam o nekim infrastrukturnim i razvojnim projektima koji su zaustavljeni u tim opštinama dosadašnjim smanjenjem transfernih sredstava. Dodatnim smanjenjima transfernih sredstava, mislim da bi one bile onemogućene potpuno da funkcionišu. Zato predlažem da prihvatite ovaj amandman.

Na član 8, amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 8, stav čije smo brisanje predvideli, predviđa kažnjavanje lokalne samouprave koja ne smanji broj zaposlenih, kako je to predviđeno ovim zakonom.
Ne javljajući se za repliku malopre, moram, gospođo Kalanović, da kažem da ''strožije mere'' za republičku administraciju jednostavno nisu tačne.
U članu 13. zakona o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji je sankcionisano ne prekoračenje broja zaposlenih, ne prekoračenje sredstava za taj broj, nego nedonošenje sistematizacije. Zaista je smešno govoriti o tome da je ovo neka kazna, a to je, u stvari, prekršajna kazna za nedonošenje jednog akta – o sistematizacije. To lepo piše u članu 13. Ko ovde od nas ne govori istinu, neka svi građani znaju.
Ali, zašto ne bi ministar doneo akt o sistematizaciji? Njega ovaj zakon ne obavezuje na poštovanje sistematizacije, nego da donese jedan papir.
Zašto tvrdim da je ovo tačno? Zato što Vlada ima ovakav pristup. Svako od nas poznaje u životu ljude koji su snishodljivi prema moćnijima od sebe, a prema nižima, prema slabijima, vrlo drski, grubi, onakvi kako je to ova vlada ovim zakonom uradila. Ne iskorišćavajući rezerve u poreskoj politici, pogotovo u finansijskoj sferi, Vlada Republike Srbije ne stimuliše proizvodnju, nego oslobađanjem od poreskih obaveza finansira i podstiče ulaganje u finansijsku sferu. To je moćan lobi. To se ne sme dirnuti.
Šta drugo Vlada radi? Ne kontroliše tokove novca, ni budžetskih, ni javnih sredstava, ne dira u agencije, za njih nema čak ni efikasne primene Zakona o budžetskom sistemu, da vidi kako se ogroman novac odliva, troši, potpuno nezakonito, poput nekih, ne svih, ali nekih predsednika opština, koji lokalnim kriminalcima omoguće prekoredno dobijanje placeva, gradnju, unosne i lukrativne poslove, a onda od tih i takvih dobijaju mrvice, jer njima omoguće ekonomsku snagu, a posle, ti i takvi upravljaju politikom ljudi na lokalu.
To je kukavička politika i najlakše je udariti najjače tamo gde ti ne mogu uzvratiti udarac. To je udarac na lokalnu samoupravu. Kakav? Napišete u obrazloženju odbijanja amandmana da morate ovako da im skrešete broj zaposlenih, jer vi njima ne ograničavate, kažete, pravo da samostalno obrazuju organe, organizacije i službe za svoje potrebe, utvrde njihovu organizaciju i rad, kao da organizacija, služba, itd., može bez ljudi da postoji.
Kažete, ne diramo im u to pravo. Da, tako i ministarka pravde kaže – ne, imaju pravo da budu predlagani i oni koji ne završe obuku u Pravosudnoj akademiji, ali ne mogu da budu izabrani, jer ovi imaju nenadoknadivu prednost. Znači, nemojte nas praviti ludim.
Pravo izbora i pravo predlaganja je zakonom različito rešeno, kao i ovo, da imaju pravo da obrazuju organe. Da li imaju pravo da prime koliko im treba ljudi da te organe osposobe da funkcionišu?
Još, u obrazloženju, sledeću rečenicu kažete – pri ostvarivanju tih prava treba voditi računa o obezbeđivanju sredstava za rad tih organa, organizacija i službi, kao i da se teret njihovog finansiranja ne prenosi na druge nivoe.
Kako ste, gospodo moja iz Vlade, utvrdili koliko ko doprinosi budžetu, a koliko ko troši? Baš me zanima da li ste utvrdili, na primer, za čoveka koji živi u Novom Sadu, a radi, prima platu i troši pare u Beogradu, koji deo PDV-a ide Pokrajini Vojvodini, a koji deo ostaje u Beogradu? Na primer, porez na dobit preduzeća koje ima svoj organizacioni deo u Beogradu i u Novom Sadu, ili na jugu, kad plaća porez na dobit, koji deo, koliko je doprineo i plaćen u svakoj od ove tri organizacione celine?
Recite mi, molim vas, kako to delite, na primer, u od carina deo, od prihoda koji se carinama stiče, na deo koji je za Leskovac, Kuršumliju, Beograd, Sentu ili Novi Sad?
Ne da vi nećete, nego ne postoji mehanizam, ni poreski, ni softver koji ovo može da razdvoji. Dva osnovna kriterijuma – korisnost poreza i poreska pravednost, vi ovde hoćete da dovedete u pitanje, govoreći da vi, Bože, finansirate te lokalne samouprave.
Draga moja gospodo, onaj ko više ima, treba više i da plati poreza, jer onaj ko ima više, koristi dobre puteve koje je napravila država, onaj ko ima više, više mu ugovora i vrednih poslova država štiti, a onaj ko ima manje, manje treba i da plati. To su osnovna poreska načela, a ovaj član zakona ugrožava član 9. tačku 7) Evropske povelje, po kojoj sredstva koja se prenose kao transferna sredstva ne možete da opredeljujete vi, kao neko ko ih transferiše, ne zarađuje sam; ne možete da opredelite koliko je ko tome doprineo. Ovo je država s jednom granicom, gde ne možete precizno da odredite šta je solidarnost, a šta je poreska obaveza.

Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Na član 8, amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, na član 8, amandman je podneo Odbor za pravosuđe u upravu.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

U ime Poslaničke grupe, podneli smo amandman kojim smo predložili da se član 9. briše. Taj amandman je posedica prethodno podnetih amandmana, jer ukoliko bi prethodni amandmani bili prihvaćeni, ovaj član u zakonu bi bio preuranjen, odnosno ne bi bilo potrebe da se tu nalazi, s obzirom na to da definiše prava i obaveze onih koji budu ostali bez posla, koju vrstu nadoknade bi dobili, a predložili smo da ovo bude zakon kojim će se urediti postupak za određivanje maksimalnog broja zaposlenih.
U poslednjem stavu tog člana se kaže da se u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog u organu jedinice lokalne samouprave i utvrđivanja da za radom zaposlenog prestaje potreba u ustanovi, privrednom društvu i drugom obliku organizovanja, u obzir uzimaju rezultati rada i imovno stanje. Tu uopšte nisu definisani jasni kriterijumi na osnovu kojih će se objektivno utvrditi rezultati rada i njihovo imovno stanje, tako da postoji bojazan da će ti službenici biti ostavljeni na milost i nemilost onoj političkoj strukturi koja u određenoj opštini vrši vlast.
Želeo bih još nešto da kažem, zaista mislim da su naši predlozi krajnje korektni i dobronamerni. Mislim da se slažemo u tome da postoji potreba da se izvrši racionalizacija, ali na pravi način, i mislim da bi trebalo da razmislite o prihvatanju nekih naših amandmana, jer se primena zakona ne odlaže dugo, odlaže se dva meseca, ali da se odradi na pravi i valjan način.
Ono što bih još zamolio, a što nedostaje da bi lokalne samouprave funkcionisale onako kako treba, jeste zakon o imovini lokalne samouprave. Treba inicirati donošenje tog zakona, da bi jedinice lokalne samouprave dobile određenu imovinu, dobile određene prihode od toga i da same postanu nosioci sopstvenog razvoja. Naravno, one opštine koje su manje razvijene, koje imaju male budžete, ili relativno male prihode u tim budžetima, biće dotirane od strane države, što je potpuno normalno, ali ipak mislim da treba ostaviti mogućnost lokalnim samoupravama da budu nosioci sopstvenog razvoja, time što će dobiti svoju imovinu i veće nadležnosti. Zbog toga smatram da je ovaj zakon preuranjen.
Pokrajinska administracija u Vojvodini nije obuhvaćena racionalizacijom, iz razloga što se ne zna koje će nadležnosti još dobiti zakonom o prenosu nadležnosti, pa se ne može utvrditi tačan broj zaposlenih.
Takođe, imamo dosta nedefinisanu zakonsku regulativu kada su lokalne samouprave u pitanju. Verovatno će biti zakona koji će opštinama davati nove i nove nadležnosti i obaveze, pa će to proizvesti potrebu za određenim brojem službenika, koji sada rade u republičkoj administraciji, a to će kasnije biti preneto na neki lokalni nivo. Zato mislim da još jednom razmislite i da prihvatite ove amandmane, kako bismo na valjan način regulisali ovu materiju, a ne odlažemo zakon dugo, na neka dva meseca. Hvala.

Minut i 15 sekundi od vremena Poslaničke grupe je iskorišćeno.
Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9, amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, mnogo više ću se baviti ovim zakonom u sledećem amandmanu, ali amandman koji sam podnela na član 9. ispred poslaničke grupe Nova Srbija glasi da se u članu 9. stav 5, posle reči: "rezultati rada", dodaju zapeta i reči: "porodični status". To se odnosi na famozne kriterijume kojima će se, navodno, rukovoditi prilikom sprovođenja ovog zakona.
Ovaj zakon je prilično neupotrebljiv, o tome sam ranije govorila, da ne kažem da je tragikomičan u svojoj neprimenljivosti, a kasnije ću vam dokazati na primerima opština kako će se sprovoditi na delu, ali ovde, kod ovih kriterijuma, za koje smatramo da su ostavljeni vrlo rastegljivi i nedorečeni, kaže se sledeće u obrazloženju za odbijanje amandmana – amandman se ne prihvata zbog toga što je isti predložen s obrazloženjem koje se vezuje za to da li zaposleni, odnosno njegova porodica ostaje bez prihoda, a imajući u vidu to da je u odredbi člana 9. stav 5. Predloga zakona već predviđeno da se kao kriterijum koji se uzima u obzir u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog u obzir uzima, između ostalog, i imovno stanje.
Kada stavite kao kriterijum "imovno stanje", onda tu može da se podvede sve i svašta i da se sve proglasi problematičnim imovnim stanjem, zbog čega neko mora ili ne mora da sačuva radno mesto.
Istovremeno, prilikom sprovođenja ovog zakona, ako do njega uopšte bude moglo da dođe u onoj meri u kojoj se to zagovara, onaj ko bude sprovodio zakon sudariće se sa još dva zakona – Zakonom o diskriminaciji i Zakonom o ravnopravnosti polova. Biće problem kako da se ovaj zakon, u ime one efikasnosti koju zagovara, zaista sprovede u delo. To je ono što ovaj zakon, između svih ostalih propusta, čini neprimenljivim. Hvala.