Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, amandman na član 9. je podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9, amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko, imajući u vidu da je ovaj amandman sličan onom o kome smo danas govorili prilikom rasprave o Predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
Naime, u okviru kriterijuma za koje se zalažemo kada se utvrđuje broj neraspoređenih posle usvajanja sistematizacije radnih mesta, zakon je predvideo da se prilikom utvrđivanja tog statusa vodi računa o rezultatima rada i imovnom stanju. Imajući u vidu da je to još jedan od amandmana koje je sindikat uputio, kao i da i dalje insistiramo na stalnom socijalnom dijalogu između poslodavca i sindikata, smatrali smo da taj amandman treba da uđe u proceduru, ne bi li se, sve do konačnog rešenja, našlo najbolje rešenje.
Naši kriterijumi, o kojima sam danas govorio, stavljaju na prvo mesto opštu korisnost radnog mesta, da li to radno mesto uopšte treba da postoji, na drugom mestu je stručnost, efikasnost, rezultati rada, i kada su ispunjena oba, tražimo da se posebno obrati pažnja i da se zaštite posebne kategorije zaposlenih, određene kategorije u skladu sa Zakonom o radu, kao što su: zaposlene žene za vreme trudnoće, na porodiljskom odmoru ili odsustvu zbog nege deteta, samohrani roditelji, roditelji sa više dece, osobe s invaliditetom i da ne nabrajam dalje.
U tom smislu smo i predložili amandman kojim se, pored rezultata i imovnog stanja, dodaje i primena Posebnog kolektivnog ugovora koji važi za državne organe, imajući u vidu da je, malopre ste pomenuli, Odbor za rad i socijalnu politiku usvojio amandman koji, oslanjajući se na obrazloženje koje je dala Vlada, obuhvata sve to.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Na član 10, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podnela narodna poslanica Daniela Lovrin-Gavrilović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman, s ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Gospođo potpredsednice, gospođo ministar, dame i gospodo, članom 10. stav 1. Predloga zakona predviđeno je da ukoliko je broj zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji na dan stupanja na snagu ovog zakona manji od maksimalnog broja zaposlenih, taj broj se ne može povećati do 31. decembra 2010. godine.
Dozvoljavanjem moguće korekcije, koju sam predložio podnetim amandmanom s ispravkom, a to je da se u članu 10, na kraju stava 1, umesto tačke stavi zapeta i dodaju reči – osim u slučajevima koji su nastali zbog stupanja na snagu zakona kojima su utvrđene nove nadležnosti jedinica lokalne samouprave, a najviše do maksimalnog broja zaposlenih, praktično se to dozvoljava, za slučajeve koji su nastali bez uticaja jedinica lokalne samouprave, a zbog stupanja na snagu zakona kojima su utvrđene nove nadležnosti jedinica lokalne samouprave,
Time se omogućava kvalitetnije obavljanje poslova jedinica lokalne samouprave. Ograničenjem ove korekcije na „najviše do maksimalnog broja zaposlenih“, prate se u potpunosti i drugi razlozi za donošenje zakona, kao što je racionalizacija lokalne administracije i smanjivanje broja zaposlenih u javnoj administraciji i administraciji jedinica lokalne samouprave u njenom sastavnom delu.
Usvajanjem amandmana, s ispravkom, dovešće se u ravnopravan odnos jedinice lokalne samouprave koje su do danas znatno smanjile broj zaposlenih.
Moram samo da kažem da je stupanjem na snagu, na primer, Zakona o komunalnoj policiji, uvedena obaveza obrazovanja komunalne policije grada, a članom 2. stav 2. tog zakona – da grad obezbeđuje broj komunalnih policajaca koji odgovara. To je samo jedan od primera zbog kojih bi trebalo ovaj amandman, s ispravkom, prihvatiti.

        Na član 10, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe NS-a, podnela sam amandman na član 10. stav 1, koji treba da se menja i glasi: ''Ukoliko je broj zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji na dan stupanja na snagu ovog zakona manji od maksimalnog broja zaposlenih, taj broj se može povećati do maksimalnog broja do 31. decembra 2010. godine''. U članu 10. stav 3. se onda briše.
Kolega Mirko Munjić je pomenuo Čačak, opštinu iz koje dolazi, kao opštinu u kojoj se godinama odgovorno prema budžetu građana vrši opštinska vlast i gde je broj mogućih zaposlenih daleko manji od onoga koliko je dozvoljeno zakonom do sada, a ipak je opština izuzetno efikasna. Takav je slučaj i u opštini Topola, pa smo smatrali, ovim amandmanom, da tim opštinama, koje do sada evidentno nisu zloupotrebile nijednog momenta svoje pravo na vršenje vlasti, treba ostaviti mogućnost da povećaju svoju administraciju u slučaju stvarne potrebe, jer smatram da će oni to da opravdaju.
Međutim, ono što moramo da prihvatimo u rešavanju pitanja administracije, jeste da nije dobra polazna tačka da budžet treba da bude najveći poslodavac. Najveći poslodavac mora da bude privreda. Tada će budžeti lokalnih uprava i republički budžet biti bogati i tada se ovakve mere neće morati sprovoditi, jer ovakve mere ponekad deluju zaista kao karikatura, s obzirom na to da mi trčimo malo pre nego što treba u Evropu, pa smo prihvatili taj standard da je 4.000 građana mera za jednog opštinskog službenika, a znamo da postoje službe, mislim da je gospodin Šami o tome vrlo jasno govorio, koje moraju da funkcionišu i u opštinama koje imaju 6.000 stanovnika, 66.000 stanovnika i u gradovima koji imaju 600.000 stanovnika.
Dakle, postoji nešto što je život i postoji nešto što je administracija. U praksi često to nije spojivo, ali ako bismo se držali slova na papiru koje zagovara ovaj zakon i koji pokušava da prepiše Evropu u Srbiji u ovom trenutku, to znači, gledajući situaciju u Srbiji od severa do juga, da opština Nova Crnja, koja ima 12.705 stanovnika, može da zaposli za sve potrebe opštine, iz svih svojih mesnih zajednica, tri službenika, da opština Novi Kneževac, koja ima skoro 13.000 stanovnika, može da zaposli tri službenika i 1/4, znači tri i frtalj, što bi rekli moji Bačvani. Opština Bački Petrovac ima više sreće, ima skoro 15.000 stanovnika, tri i po službenika. Sremski Karlovci – samo dva i 1/4. Opština Ljig, četiri službenika cela. Golubac – dva i po na 9.913 stanovnika. Žabari – tri i 1/4. Lapovo – dva službenika. Ćićevac – dva i po, Trgovište – jednog i po službenika.
To bi trebalo da budu službenici koji treba da se bave lokalnom politikom, da sprovode ono što lokalna vlast odredi, da se bave finansijama, komunalnom delatnošću, da servisiraju sve te poslove, da se bave opštim poslovima, društvenim delatnostima, da izdaju uverenja, dozvole, da primaju razne predstavke građana, da pri tom uvek budu efikasni, a u tim opštinama, pogotovo na jugu Srbije, znamo da postoje mesne zajednice, mesne kancelarije, kod kojih je krajnji tehnološki domet sijalica. To možemo da vidimo i na televiziji, u nedavnim prikazima tih mesnih zajednica.
Dakle, zaista ne vidim adekvatno obrazovanje tih službenika, adekvatne lične sposobnosti kojima oni mogu da izađu u susret potrebama ovog zakona i potrebama stvarne administracije na terenu. Da li to mogu da vrše neki ''supermeni'', neki ''spajdermeni'', neki ''betmeni''? Moguće da mogu, ali u Srbiji takvih za sada nema.
Tvdrim da se ovaj zakon po tim evropskim standardima neće sprovesti, jer u opštinama se i trenutno, gospodin Marković nije tu, a on je najpozvaniji, sprovodi znatno zapošljavanje novih kadrova, niko se ne otpušta. Znači, nepotrebno je da karikiramo celu priču, da pred MMF-om pokažemo da smo doneli ovaj zakon, kao da oni neće videti da od toga u stvarnoj priči, u životu, nema ništa.

Iskorišćeno je ukupno vreme Poslaničke grupe NS-a i vreme predstavnika.
Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, gospođa Zlata Đerić je u potpunosti u pravu, ovaj zakon se donosi, pre svega, zbog MMF-a. Dovoljno je da pogledate obrazloženje zakona i videćete da nema preciznih podataka o uzrocima koje je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja radilo za anketu koja, navodno, obuhvata 16 država EU. Dakle, to je prvo što pada na pamet kada vidite obrazloženje zakona.
Drugo, što se tiče konkretnog amandmana, on je zasnovan na sledećim argumentima. Niko nam ne garantuje da će se kriza okončati do kraja 2010. godine. Jedino MMF ima prognozu da će BDP porasti u sledećoj godini. S druge strane, imate „Unikredit banku“, koja tvrdi da će u 2010. godini BDP pasti za 0,7%. Dakle, potpuno je neizvesno šta će se desiti u sledećoj godini i u tom smislu smatramo da je preuranjeno da se postavlja ovakav rok i zbog toga je i podnet amandman na stav 2. ovog člana.

Na član 10, amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milorad Buha i grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, pa narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 10. stav 3. i zatražio sam da se stav 3. briše. Naime, u stavu 3. je predviđeno da, u slučaju da lokalna samouprava zaposli povećan broj od onoga koji ste vi stavili kao standard, postoji instrument u okviru transfernih sredstava i da se ta transferna sredstva privremeno obustave.
Šta to znači – da se privremeno obustave, nije u obrazloženju rečeno, da li je to privremeno za tu godinu ili je trajno itd., ali, u suštini, pravna kategorija zaustavljanje transfera je protivustavna i protivzakonita. Niko nema pravo, po odredbama Ustava, po odredbama Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o finansiranju lokalne samouprave da ova sredstva uskraćuje lokalnoj samoupravi. To je direktno kršenje ljudskih prava građanima koji uredno izmiruju zakonom predviđene obaveze.
Ta sredstva se alimentiraju republičkom budžetu, u vidu transfera se vraćaju lokalnoj samoupravi i sada jednim zakonom, kao što je ovaj zakon, sredstva koja su građani uredno izmirivali, koja su uredno uplaćena i koja bi trebalo uredno da se vraćaju lokalnoj samoupravi, ovom odredbom ta prava građanima uskraćujemo.
Kažem, nemamo to zakonsko pravo, nemamo to ustavno pravo, to je direktno kršenje ustavnih i zakonskih odredaba i pozivam ovde prisutnog ministra da povede računa, jer ovo je notorno kršenje prava, a, s druge strane, radi se o neotuđivom pravu da svaki građanin, ako je izvršio obavezu, ima pravo na raspolaganje tim sredstvima.