Na član 12, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Član 12. kaže da način i rokove izveštavanja iz člana 8. stav 1. ovog zakona, zatim, sadržinu registra iz člana 11. stav 3. ovoga zakona, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje ovog zakona bliže uređuje Vlada. Tražimo da se doda – u roku od 15 dana.
U svim relevantnim pitanjima koja su vezana za način i rokove izveštavanja, za sadržinu registra, kao i za ostala pitanja, Vlada donosi posebne akte. Ali, kada će Vlada da donese te akte? To vam MMF verovatno nije rekao i sve što vam MMF ne kaže, tu nastaje neka pravna praznina. U kom roku će to Vlada da uradi? Može da prođe tri meseca a da Vlada ne donese ove akte, je li tako?
Do sada nas Vlada nije uverila u svoju ažurnost, u svoju revnost. Zaista nemamo poverenja u ovu vladu, da će ona u nekom razumnom roku doneti ove akte. Zbog toga tražimo da to bude u roku od 15 dana, kako odredba ovog člana ne bi bila bespredmetna. Predlažemo da je Vlada obavezna da, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovoga zakona, donese ove akte.
Kad god se traži nešto konkretno, to Vlada izbegava. Jer, davati nekome obavezu da nešto uradi, a ne predvideti rok u kome će taj neko nešto da uradi, pogotovo ako je u pitanju Vlada Srbije, zaista je iluzorno i treba prihvatiti ovaj amandman SRS-a. Hvala.

Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 13, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, kao i u prethodnom zakonu – o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, u članu 8. tražili smo da reči: „poslove finansija“, zamenimo rečima: „državne uprave i lokalne samouprave“.
Radi se o istoj stvari – kršenje Zakona o Vladi po dva osnova. Jedan – ministarstvo, kao što je Ministarstvo za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj, na čijem je čelu Mlađen Dinkić, zadire u nadležnosti drugog ministarstva, a to je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a posle toga Ministarstvo za regionalni razvoj predlaže da nadzor nad ovim zakonom vrši Ministarstvo finansija. Znači, ovaj amandman je suvisao i u skladu sa Zakonom o Vladi.
Nadamo se da ćete prihvatiti ovaj amandman i na taj način poboljšati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami. Samo vas molim da se još jednom prijavite u elektronski sistem. Izvolite.

Zahvaljujem.Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospođo ministar, ovaj član 13. mu i dođe kao neka višnjica na šlagu torte, nazovitorte, koju predstavljaju ovaj i prethodni zakon.
Ne, nije tačka na pljačku, gospodine Krasiću, ovo je tačka na ljudsku pamet. Naime, predložiti da Ministarstvo finansija vodi računa o sprovođenju ovog zakona, prosto mi je neshvatljivo. Još bih nekako razumeo da se radi o posebnom poslu, za koji nije predviđeno u Zakonu o Vladi ko će da ga obavlja, pa sad, hajde, neko ministarstvo da ga obavlja.
Gospođa Dragutinović bolje da vodi računa o onim milijardama koje su joj se negde zaturile, a ovaj posao neka prepusti onom ministarstvu, ako uopšte neko ministarstvo treba da vodi računa o ovome, umesto da se u to petlja Ministarstvo finansija.
Kad smo već kod finansija, mislim da se, strateški, lokalna samouprava loše finansira, u smislu lošeg načina finansiranja. Ovih problema, pa ni ovog zakona ne bi ni bilo da je u lokalnoj samoupravi izvršena decentralizacija, ali ne separacija, nego decentralizacija države Srbije, da je lokalnoj samoupravi ostavljena mogućnost da zarađuje novac, na primer, tako što bi joj se odobrio neki porez na promet, pa bi bila zainteresovana za poslove na svojoj teritoriji, pa onda neka na osnovu svojih prihoda i rashoda zapošljava koga hoće i koliko hoće.
Ponovo ću se vratiti na oba ova zakona. Prilika je da se zaključi diskusija na ovu temu. Ovo je, nažalost, jedan u nizu, a imali smo više takvih zakona ove vlade, zakona koji su monstrumi od zakona, zakoni van svake pameti i svake logike, zakoni koji pokušavaju da reše jedan problem tako što će da naprave još hiljadu i jedan problem i, zapravo, ništa rešiti neće.
Isti je takav bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju, pa će na kraju da završi na Ustavnom sudu ili u Strazburu. I ovaj zakon će da završi u nekim udžbenicima za neke buduće generacije, kao primer kako se neadekvatnim sredstvima pokušava rešiti neki problem.
Ceo problem je u tome što smo mi obećali MMF-u da ćemo, umesto 10% bruto dohotka, trošiti 8% na plate u državnoj upravi, što ne umemo da rešimo taj problem, a pokušavamo sve to da opravdamo nekim, rekao bih, demagoškim pričama. Da se razumemo, niko ne voli administraciju, ja prvi je ne volim. Proveo sam dane i nedelje stojeći po raznim šalterima, često za potpuno besmislene stvari, ali nemojte se zavaravati, neće onih milion nezaposlenih postati srećniji ako se pojavi još 10 hiljada nezaposlenih, jer to samo znači još veći pritisak na razna socijalna davanja, na narodne kuhinje, na, kraju krajeva, konkurenciju u traženju posla. Ništa se ovim zakonom, ama baš ništa, promeniti neće.
Na stranu što je realno, i tu sam računicu izveo, ukupan saldo svih ovih zakona, u odnosu na naše budžetske deficite, minimalan, gotovo nikakav, a kad se uzmu troškovi koji će da proisteknu primenom ovog zakona, čak mislim da će država biti u minusu.
Umesto svega toga, hajde da napravimo stvarno ozbiljan rez. Za to su, verujem, zainteresovane sve političke stranke, da se napravi stvarno efikasna administracija, da rešimo problem. U krajnjoj liniji, što reče gospođa Kalanović, eto, ima tamo nekih koji rade 20 godina a ne znaju posao koji treba da rade. Znam da ima mnogo onih u administraciji koji ne razlikuju sasvim do kraja računar od pegle, odnosno jedinu sličnost vide u tome što se utaknu u struju. I to treba rešiti.
Treba, s jedne strane, naći mesta za mlade i školovane. S druge strane, treba imati uviđavnosti prema onima koji su proveli 30 godina u toj administraciji, koji su na pragu penzije i kojima bi, po logici stvari, trebalo nešto obezbediti. Računati na to da će oni da se obuče sada, sa 60 ili 55 godina, teško da to može.
Hajde da napravimo neku logiku, hajde da krenemo onako kako se to radi, da snimimo koje su nam realne potrebe, da vidimo da li imamo manjka ili viška. Ako imamo viška zaposlenih, šta ćemo s tim viškom, na koji način da se oni obezbede, na neki način, ako su pred penzijom, ne znam, da im se otkupi radni staž. Samo nabacujem neke ideje. To sve treba lepo osmisliti i lepo napisati.
Ovo što se predlaže je hajdučija, a ono što ozbiljno brine je što je to postao stil. Hajdučija ne sme da bude stil, gospođo Kalanović. Ovo je već treći ili, čak, četvrti zakon čiji je osnovni moto hajdučija. S hajdučijom se daleko stići neće, to vam garantujem, ali ne sekiram se ja za vas, sekiram se za ovu državu, koja će posle, tj. čijih će sledećih pet vlada morati da pegla ovakve hajdučije.
Prema tome, molim vas, kad već nećete da prihvatite amandmane DSS-a, koji su svi u jednom pravcu, a to je da ovo bude zakon o proceduri, načinu na koji će se doći do smanjenja broja administracije, ako to već nećete, onda, aman, povucite ovo čudo od zakona i dajte da taj problem, a svi smo saglasni, rešavamo onako kako valja. Zahvaljujem.

Od vremena Poslaničke grupe iskorišćeno je osam minuta. Na raspolaganju je još 2.30 minuta.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Zaista je neverovatno da ovde treba da bude uključeno Ministarstvo finansija, umesto Ministarstvo za državnu upravu. Razumem da iza ovoga stoje veliki finansijski efekti koji moraju biti praćeni, pa se zbog praćenja finansijskih efekata čitave ove operacije obezglavljivanja ljudi u državnoj administraciji  Ministarstvo finansija javlja kao nadležno ministarstvo da isprati ovaj posao.
Sećam se uvodnog izlaganja ministra Mlađana Dinkića, kada je rekao, što se u stenogramima može proveriti, da su finansijski efekti ovog zakona vrlo mali, ili minimalni u odnosu na druge pozitivne efekte koje ovaj zakon može da ima, kada je reč o racionalizaciji državne uprave, odnosno državne administracije. Po našem mišljenju, taj njegov stav o racionalizaciji i poboljšanju državne administracije ovim zakonom nije tačan. To je sve samo nije tako, ali čovek je priznao da su finansijski efekti izuzetno mali.
Otpustićete 3.000 ljudi i štošta još po lokalnoj administraciji, silom zakona, naravno, putem političkog pritiska, političke prinude i političkog izvršenja, kroz nepopravljivu ocenu – ne zadovoljava, koju ćete upućivati službenicima, donetu i po babu i po stričevima, ali da nadzor nad celim ovim poslom treba da obavlja Ministarstvo finansija, to je, verujte, potpuno neobjašnjivo. Ovo je neposredan resor, sve ovo o čemu pričamo, Ministarstva za državnu upravu.
Šta se tu između vas u Vladi dešavalo? Verovatno je pritisak koji je G17 plus vršio, preko svog predsednika, na ostatak Vlade da se ovakvo rešenje usvoji rezultat svega toga. Pretpostavljam da drugi ministri, naročito resorni ministar za državnu upravu nije lako prihvatio da to padne na njegov teret, kako obrazlaganje ove materije u Narodnoj skupštini, što je evidentno, tako ni preuzimanje bilo kakve neposredne zakonske odgovornosti nad ovim projektom. To je stvar politike, to je stvar vašeg političkog dogovora, s jedne strane, mada, s druge strane, taj politički dogovor očigledno pokazuje kako stvari stoje u ovoj stvari.

Vreme je iskorišćeno, dva minuta i 30 sekundi. Zahvaljujem.
Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Narodni poslaniče, molim vas, samo jedanput, za registraciju u elektronski sistem. Izvolite.

Dame i gospodo, cilj ovog zakona, kako ja razumem, jeste da se izvrši neka racionalizacija i uštede budžetska sredstva.
Što se tiče Pančeva, da bi se obezbedila sredstva u budžetu, pre svega, i došlo do uštede, trebalo je raskinuti sledeće ugovore o privatizaciji i na taj način obezbediti da građani Pančeva imaju neku korist od onog što su ranijih desetina godina radili, stvarali, a što su drugi opljačkali. Pre svega, Veterinarska stanica u Pančevu je privatizovana, zatim VP "Pansirovina", "Utva vozila'', NIP Kibernetski centar – Pančevo, "Jabuka", Industrija skroba Pančevo, "Utva servis" Pančevo, "Tamiš informatika" Pančevo, "Utva projekt" Pančevo, "Silomont" Pančevo, Mlekara a.d. Pančevo, "Konstruktor" Pančevo, "Seme Tamiš" Pančevo, "Tamiš trgovina" Pančevo, "Minel oprema" Pančevo, "Elektropromet" Pančevo, "Gaj", "Staklo" Pančevo, "Petroremont" Pančevo, "Zvezda" auto-moto društvo, zatim Fabrika krzna "Krznara", HIP "Azotara", Pekarska industrija, ''Stari Tamiš'', Pamučni kombinat "Trudbenik", Fabrika sijalica i PIK Tamiš, sa 10 svojih ranijih kompanija.
Dame i gospodo, ako ćete uštedu, od 25 ministarstava, izvolite, smanjite ih na 10, kao što to priliči uporednom pravu i uporednim državama, plus 111 republičkih organa i fondova. Imate 17 uprava, 20 agencija, 11 fondova, pet direkcija, devet zavoda, službi i inspektorata i da ne nabrajam, još osam hiljada korisnika budžetskih sredstava.
Ono što je govorio gospodin Đurić Arsen, kada je u pitanju Čajetina, tamo nema dovoljnog broja policije, nema ni zdravstvenih radnika, nema ustanova, institucija, a dnevno se na Zlatiboru, u opštini Čajetina, okupi i 50.000 ljudi. Dakle, dame i gospodo, onda morate pojačati, ovo je specifična opština. Radi se i o drugim opštinama, zato ovo, generalno, nije moralo i nije trebalo da bude ovakav predlog zakona, kada su u pitanju pojedine opštine i pojedini gradovi. Dakle, tu vam je moguća ušteda.