Konsultujemo se. Predstavnik predlagača ima reč. Zapravo, kroz pravno-tehničku redakciju ovaj amandman bi mogao biti prihvaćen. Prosto tehnički nije obrazložen i napisan na način kako bi predstavnik predlagača mogao da ga prihvati, ali ako se slažete kroz pravno-tehničku redakciju, Vlada prihvata ovaj amandman.
Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, gospodin Dačić, želi završnu reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, mislim da je cela ova rasprava, koja je bila o zakonima u načelu i o zakonima u pojedinostima, pokazala da ima veoma  veliki broj pitanja oko kojih, kada stvari spustimo na taj profesionalni nivo i kada razgovaramo o onome što je predmet zakona, možemo kod velikog broja pitanja da dođemo do zajedničkog stava.
Nesumnjivo da je zajednički stav svih da je neophodno doneti ovakve vrste zakonskih propisa, imajući u vidu da su prethodni zakoni koji regulišu ovu oblast doneti pre više decenija, da se promenila društvena scena u Srbiji i nema više one nekadašnje države u kojoj smo živeli, nema ni mnogih službi koje su tada postojale, nema ni novih privrednih subjekata kako su ih nekad zvali.
Jednostavno se promenio ambijent u kojem funkcioniše služba koja jednim delom je vatrogasno-spasilačka, a drugim delom je, kada govorimo o celom sektoru, sektor za zaštitu i spasavanje, a želja je da ovim zakonom to bude definisano kao služba za vanredne situacije.
Predloženo je 69 amandmana na ova dva zakona. Dozvolite mi da kažem i o prethodnom zakonu, već kad sam uzeo reč, 69 amandmana ukupno. Mi smo prihvatili 24, i ovaj amandman o kojem ste malopre govorili, mislim da je reč isključivo o tehničkoj grešci koja je nastala kada je pisan amandman i ne vidim razlog da mi to ne prihvatimo i da ne promenimo.
Da jednostavno prihvatimo ovu sugestiju o kojoj ste govorili, te molim da se iznađe način da ovo o čemu ovde govorimo dođe do zakonskog teksta, jer u tekstu amandmana ne stoji šta se zamenjuje ovim rečima "vatrogasne službe". Jednostavno stoji samo da se stav 1. člana 1. menja i glasi, zamenjuje se rečima "vatrogasne službe". Ne piše šta se zamenjuje.
Imajući sve u vidu vas molim, ako postoji mogućnost neke pravno-tehničke redakcije ili usaglašavanje kada dođe do glasanja, da se sve to ima u vidu. Mi prihvatamo i slažemo se sa tim amandmanom. Ali, jednostavno Zakonodavni odbor, čini mi se, na kojem je bio taj amandman, odbacio ga je kao pravno nepotpun, da upotrebim taj izraz.
Danas smo predali 10 novih vatrogasnih vozila vatrogasnim spasilačkim jedinicama MUP Republike Srbije. Treba da znate da prosečna starost vozila koja koristi naš Sektor za vanredne situacije je 25 godina.
Takođe, ukoliko želimo, ono što je cilj ovih zakona, a to je da se građani Srbije osećaju bezbednije kada je reč o tim civilnim vanrednim situacijama, jer ovde apsolutno nije reč ni o kakvim oblicima oružanih dejstava, niti bilo kakvih ugrožavanja šire bezbednosti građana, naš je zajednički interes da stvorimo sve tehničke preduslove, sve tehnološke preduslove i naravno politički kroz zakonodavnu aktivnost ove skupštine i kroz normativnu aktivnost MUP kasnije u donošenju različitih pravilnika i podzakonskih akata da sve ove službe deluju koordinirano, da postoji integrisani sistem reagovanja u slučaju vanredne situacije.
Obaveza našeg ministarstva će biti da u narednih šest meseci, dok ovaj zakon ne stupi na snagu, da donesemo čak 41 pravilnik, od kojih smo mi osam već na neki način usaglasili do samog kraja i ovo je čitav zbir svih onih kriterijuma koji treba da se saberu kako bismo imali celovit sistem sektora za prevenciju, odnosno za zaštitu od civilnih vanrednih situacija.
Želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u raspravi. Mislim da ste pokazali visok nivo odgovornosti prema temi o kojoj govorimo i želim još jednom da izrazim žaljenje što su predlozi ovih zakona bili u okviru šire tematike, odnosno dnevnog reda koji je verovatno zbog potrebe završetka rada Skupštine pre novogodišnjih praznika, te smo došli u situaciju da smo možda delili vreme koje je bilo potrebno da razgovaramo isključivo o ovim zakonima.
Zahvaljujem se svima koji su, i pored tog nedostatka vremena za pripremu i nedostatka vremena za raspravu, dali sve one primedbe koje postoje.
Želim da vam kažem da, kao i kod drugih zakona, ne smatram da donošenje zakona predstavlja otklanjanje jedne od obaveza koje neko ima, nego mislim da je zakon takođe jedna živa materija čiju primenu treba pratiti. To znači da smo veoma otvoreni da analiziramo stalno efekte primene ovog zakona i način funkcionisanja službe i sektora koje smo ustanovili ovim zakonima i spremni smo da u bilo kom periodu, ukoliko uočimo da postoje bolja rešenja, uvažimo svaku vašu primedbu i da damo novi predlog izmene i dopune već usvojenih zakona.
Bez obzira što svako onaj ko piše tekst zakona, vi bar to dobro znate, oni koji se bave tom problematikom, nisam pravnik, ja sam politikolog, on je ljubomoran na svoj tekst i veoma retko prihvata amandmane i misli da je uvek najpametnije uradio, ta pravno-tehnička redakcija je najteži oblik usaglašavanja zato što svako misli da je u pravu.
Ništa ne želim da kažem loše o svemu tome, pošto su ovde ljudi, moji saradnici koji se nalaze u Sekretarijatu našeg MUP. Želeli smo da prihvatimo više amandmana i da time pokažemo da nemamo nikakvih razloga da ne razgovaramo otvoreno i budemo kooperativni u realizaciji onoga što nam je cilj.
Ostvarenje i realizacija ovih zakona će biti u interesu svih građana. Nadam se samo da nećemo imati potrebe da ovaj naš sektor i služba za vanredne situacije, vatrogasno-spasilačka i vatrogasno-spasilačke jedinice intervenišu. Kao kada su vojska i policija u pitanju, oni se školuju godinama i pripremaju za ratove i za sukobe, a najviše od svih su zainteresovani do sukoba da nikada ne dođe. Tako je i ovde.
Nadam se i želim da sve ovo što smo doneli kao zakonska rešenja bude mera pripreme društva našeg i svih službi koje postoje, integrisanog sistema, upravljanja vanrednim situacijama i da to ostane kao zakonsko rešenje koje smo doneli na papiru i u praksi sprovedeno od MUP, a da nikada nemamo potrebe da to vidimo u svakodnevnom životu, odnosno da nemamo posledica po zdravlje i živote ljudi ovde u Srbiji.
Želim da se zahvalim svima na primedbama. Mislim da će to biti jedan veliki korak napred, donošenje ovih zakona. Takođe, želim da se izvinim onima čije primedbe nismo mogli da uvažimo zbog suštine i smisla ovog postojećeg zakonskog teksta i pozivam sve da aktivno učestvujemo u primeni ovog zakona. Siguran sam da će od toga građani Srbije najviše imati koristi.
Zahvaljujem se svim poslanicima, svima onima koji su učestvovali i bili prisutni tokom svih ovih rasprava. Izvinjavam se što na početku današnje rasprave nisam mogao da budem prisutan od samog početka, jer smo upravo imali ovaj događaj koji sam malopre spomenuo. Tako je vreme napravilo, da smo jutros predali 10 novih vatrogasnih vozila našim službama, Sektoru za zaštitu i spasavanje, odnosno za vanredne situacije u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Veliki korak napred zato što je prosek vozila sa kojima se služi naša služba 25 godina.
Nadam se da ćemo, uz našu podršku, napraviti jedan moćan sektor za vanredne situacije koji će omogućiti građanima Srbije da gledaju u susret i idu u susret svim mogućim problemima koji mogu da proisteknu iz svakodnevnog života. Znate, kada se desi požar, tek onda se razmišlja o tome da li je prilaz zgradi za gašenje požara dobar ili nije, da li imamo dovoljno visoke merdevine za gašenje požara, da li vozilo radi, kakvi su uslovi u kojima vatrogasci rade? Mi ne smemo da čekamo te situacije. Pametni ljudi znaju da gledaju unapred, a mislim da je vreme da Srbija počne tako da se ponaša.
Zahvaljujem se svima i pozivam vas da glasate za predloge ovih zakona, bez obzira na poziciju u vladajućoj strukturi ili među opozicionim političkim partijama. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Zaključujem pretres Predloga zakona o zaštiti od požara u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanik Mirko Munjić i Odbor za pravosuđe i upravu. Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu kao i mišljenje Vlade.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji ima svega tri člana. Svojim amandmanom sam reagovao na član 3. predloga ovog zakona koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
U prvom delu ovog člana 3, kao što se vidi, predlagač zakona je dobro sproveo odredbu člana 196, poslednjeg stava Ustava Srbije, koji kaže da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, ali je potom napisao da se primenjuje od 1. januara 2010. godine.
Da li je sada predlagač video šta je uradio, da je to u stvari nemoguće. Uglavnom, nije prihvatio moj amandman iz razloga što se u obrazloženju Vlade kaže da bi mogle nastupiti štetne posledice za bezbednost Republike Srbije, obzirom da u periodu od 31. decembra pa do stupanja na snagu zakona neće postojati zakonom ustanovljena nadležnost određenog suda za postupanje po predlozima BIA.
Postavljam pitanje – kakve štetne posledice mogu nastupiti u ovom periodu? Kada će realno biti moguće da se primeni ono što je Vlada napisala u obrazloženju, a to je postupanje suda po predlozima BIA? Koji će to sud postupati po predlozima BIA u periodu od 1. do 5. januara iduće godine?
Da li znate vi, gospodo iz Vlade, kakva je konfuzija nastala u pravosudnom sistemu Srbije načinom na koji se vrši, odnosno kojim je izvršen izbor sudija, kako u prethodnom periodu reizbor sudija koji će biti obavljen za period od tri godine? Da li znate da ta konfuzija u sudstvu traje mesecima? Da li znate da je ta konfuzija nastavljena i dalje?
Prema tome, nema tog suda koji će u ovom periodu od 1. do 5. januara, kada se predviđa stupanje na snagu ovog zakona, po ovome kako smo mi predvideli, zaista nikakve konfuzije i nikakvih štetnih posledica ne bi bilo. Mnogo veće štetne posledice će nastupiti upravo po onim kriterijumima kako su izabrane pojedine sudije i kako su predložene pojedine sudije i zamenici javnih tužilaca u ovom predlogu koji smo razmatrali juče.
Reći ću samo da će mnogo veća, na primer, štetna posledica nastupiti što su neki izabrani, odnosno predložene sudije ili zamenici javnih tužilaca, a njihova osnovna referenca je da su bili odbornici u jednom ili više mandata i da su bili članovi upravnih odbora, kao da se ovde bira zamenik šefa odborničke grupe, a ne zamenik javnog tužioca, mnogo veća šteta će nastupiti, na primer, što nije izabran sudija Okružnog suda u Gnjilanu – Novica Stojiljković, koji radi 27 godina pravne poslove, koji je u Okružnom sudu u Negotinu imao procenat ispunjenosti norme od 155 do 165%. On nije reizabran za sudiju, a izdržava pet članova porodice. Tu će nastupiti mnogo veće posledice nego u ovom slučaju.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 3. Vlada je prihvatila amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li neko još želi reč ko ima pravo na to? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Vjerica Radeta, Elvira Kovač, Dejan Radenković, Mirko Munjić, Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Zoran Ostojić, Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Kenan Hajdarević i Sreto Perić.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika odbacio, kao nepotpun, amandman na član 4. koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Prema članu 148. stav 3. Poslovnika odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđa se jedna intervencija u članu 79. Naime, radi se o merama bezbednosti koje se mogu učiniocima krivičnih dela izreći kao mere bezbednosti.
Između ostalog, tu su obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta, proterivanje stranca iz zemlje, javno objavljivanje presude.
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, kako to propisuje član 80.
Međutim, ova intervencija je apsolutno neprihvatljiva. Zašto? Ovom intervencijom dodajući novi stav, pre svega ograničavaju se određena ljudska prava. Deklaracija o pravima čoveka garantuje u čl. 2, 7, 23. i 24. određena prava svim građanima, a ovu deklaraciju je ratifikovala i naša država.
Radi se ovde o zabrani prisustvovanja određenim sportskim priredbama. Naš Ustav i zakon, a i ova deklaracija i Povelja o ljudskim pravima i slobodama garantuje pre svega kako predviđa i član 20 – sloboda udruživanja, što bi se u svakom slučaju odnosilo i na ove slučajeve o kojima je ovde reč.
Pre svega, zakonodavac treba da propiše određena krivična dela, da se tim određenim krivičnim delima, kao dispozicijom norme, tačno odredi koja krivična su u pitanju, ako je pre svega javni skup, sportske priredbe i da ne nabrajam.
Ova zabrana koja se predviđa je protivustavna, ona je u suprotnosti sa Deklaracijom o ljudskim pravima jer se ograničavaju osnovna ljudska prava građanima Republike Srbije da mogu da prisustvuju javnim skupovima i javnim priredbama.
Učinioci prekršaja ili počinioci krivičnih dela mogu odgovarati pre svega po Krivičnom zakoniku, da im se izrekne odgovarajuća krivična sankcija ukoliko počine neko zabranjeno delo, a u konkretnom slučaju, ako počine prekršaj ili ako počine krivično delo. Sankcija i dispozicija te sankcije tačno propisuje i normira u kojim slučajevima će ta zabrana nastupiti.
Smatram da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da je u suprotnosti sa odredbama Ustava, sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, sa Deklaracijom o ljudskim pravima i slobodama. Ovim se ograničavaju prava našim građanima da mogu da učestvuju na sportskim priredbama i drugima javnim skupovima. Ovim će se proširiti ne samo na javne skupove koji se odnose na skupove u slučaju fudbalskih utakmicama, košarkaških ili drugih priredbi sportskih, ovo će se proširiti i na javne skupove, na zborove, na mitinge, gde će doći, u svakom slučaju, do određenih protivpravnih zabrana, pa neće moći da ostvare građani pravo koje, po Ustavu, imaju.
Prema tome, SRS jeste za to da se preduzmu odgovarajuće mere protiv onih koji narušavaju javni red i mir, onih koji čine krivična dela. Mi nismo za to da štitimo one koji krše zakon, ali jesmo i protiv toga ako se građanima pre svega ograničavaju određena prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. posle člana 89a dodaje se naslov koji glasi – Zabrana prisustvovanja određenim sportskim primedbama i član 89b.
Između ostalog, u tom novom članu 89b, u stavu 2, kaže se sledeće – ova mera izvršava se na taj način što je učinilac krivičnog dela dužan da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.
Gospođo Malović, meni zaista neke stvari ovde nisu jasne. Dakle, ovo su izmene Krivičnog zakonika. Kažete, u stavu 2. ovog novog člana 89b - na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama itd. Je li ovo prekršajni zakon ili krivični zakon? Ako je krivični zakon, njime ne mogu da budu tretirana kaznena dela koja se označavaju kao prekršaj, nego kao krivična dela. To je manji problem u ovome što ste vi predložili.
Mnogo veći problem je sledeći. Gospođo Malović, kako to da učinilac tog krivičnog dela zna da li se uopšte održavaju neke sportske priredbe? Vi sada polazite od pretpostavke da on to mora da zna. Pitam vas – kako on to treba da zna?
Znači, mora čovek da bude apsolutno informisan o tome koje sportske priredbe se dešavaju u njegovom okruženju. Pitanje – kako će on da bude informisan o tome? Šta ako ne bude informisan? Recimo, čovek ima dobru volju zaista da se prijavi, ali ne zna da se tu održava neka sportska priredba. Verovatno će onda sud da kaže – nisi poštovao izrečenu meru bezbednosti, sada ćeš dobiti neku mnogo drastičniju sankciju. Prosto, ova mera je krajnje neodređena.
Ako ste već propisali ovu meru bezbednosti, onda ste morali da propišete kojim kriterijumima će se sud rukovoditi kada bude procenjivao da li je učinilac krivičnog dela, a ne prekršaja, postupio po ovoj meri bezbednosti ili ne.
Dakle, koji su to kriterijumi na osnovu kojih će sud moći da izvuče zaključak – znao si da se održava sportska priredba, a nisi se prijavio? Na koje sportske priredbe se dalje odnosi ova mera bezbednosti? Da li se odnosi na međunarodna takmičenja? Da li se odnosi na nacionalna takmičenja? Da li se odnosi na neka čisto lokalna takmičenja?
Pojam sportskih priredbi je do te mere široko određen, da će ova mera bezbednosti teško moći da bude primenjena ili će biti primenjena, ali, kao što je rekao gospodin Petar Jojić, biće primenjena na štetu ljudskih prava i sloboda.
Još nešto, gospođo Malović, ako malo pratite ovih dana medije, ispada da u Srbiji nema drugih i nema većih problema sem navijačkih grupa. Odmah da se razumemo, SRS je apsolutno protiv nasilja i na sportskim priredbama, ali i u svim drugim oblastima društvenog života. Mi smo protiv nasilja i koje se s vremena na vreme sprovodi ovde u parlamentu, u vezi sa narodnim poslanicima, u vezi sa uskraćivanjem prava narodnim poslanicima da slobodno govore o temama koje su na dnevnom redu.
Moram da primetim, gospođo Malović, nešto što iz dana u dan primećuje sve veći broj ljudi u Srbiji. Ovo nemojte da shvatite lično jer sumnjam da ste vi u tome neposredno učestvovali, ali oni koji su vaši politički mentori, partijski šefovi, sigurno jesu. Navijačke grupe im nisu smetale 5. oktobra 2000. godine. Nisu im smetale navijačke grupe koje su organizovale čitav niz scena nasilja u Beogradu.
Nisu im smetale ni baklje, ni petarde, ni flaše, ni noževi, ni lanci, nije im smetalo ništa. Ovde, ispred zapaljene tadašnje Savezne skupštine, toga se seća sigurno gospođa Slavica Đukić-Dejanović, između ostalog, viorio se crni barjak sa mrtvačkom glavom i ta slika je obišla ceo svet, kao slika koja govori o Petooktobarskoj revoluciji u Beogradu. Tu je i gospodin Vladan Batić, on sigurno može da potvrdi ovo o čemu govorim.
Dakle, 5. oktobra 2000. godine pučistima ne smetaju ni crne zastave sa mrtvačkom glavom, ni navijačke grupe, ni nasilje. Godine 2009. sve im to smeta. To je licemerno, gospođo Malović. Ne možete vi nekad da se služite nasiljem da dođete na vlast, a kad vlast preuzmete, onda vam to isto nasilje smeta. Mi smo bili protiv nasilja i onda, kao što smo protiv nasilja i danas.
Ali, oni koji danas vode hajku protiv građana Srbije, pod firmom da se bore protiv nasilja na sportskim priredbama, jednostavno, nisu dosledni, jer da su bili dosledni ne bi bili akteri, ne bi bili protagonisti neviđenog nasilja na ulicama Beograda koje je nažalost odneo, kao što dobro znate i svoje žrtve, tog 5. oktobra 2000. godine.
Dakle, onda smo rekli da to nije način da se preuzme vlast u Srbiji i da se izvrše bilo kakve političke promene, to kažemo i danas. Ali, gospođo Malović, imam utisak da se ovde oko borbe protiv nasilja na sportskim priredbama bukvalno pronalazi, odnosno dolazi se do tople vode u bojleru.
Zna se kako se bori protiv nasilja, odnosno protiv kriminala u svim sferama društvenog života. Vrlo jednostavno. Postoji policija, postoji sud, postoji tužilaštvo. Neka nadležni organi rade svoj posao onako kao što to rade u svim demokratskim i civilizovanim zemljama sveta.
Mi iz SRS ne možemo da prihvatimo činjenicu da u Srbiji nema drugih i većih problema nego što su to navijačke grupe. To nasilje, naravno, ponavljam još jedanput osuđujemo. Ali, isto tako osuđujemo i činjenicu da će recimo, Narodna skupština Republike Srbije o izveštaju DRI da raspravlja tek u martu sledeće godine. Dakle, post festum.
Nemoguće je da su veći problem u ovoj državi navijači i to da li je neko popio limenku piva na 100 metara od stadiona, nego činjenica da je DRI konstatovala brojne zloupotrebe i finansijske malverzacije u ministarstvima, odnosno u drugim državnim institucijama i da apsolutno niko za to neće snositi odgovornost.
Dakle, ako hoćete dosledno da se borite protiv kriminala, protiv korupcije, protiv nasilja, borite se, ali onda počnite od glave. Počnite od toga što se dešava u ministarstvima, šta se dešava u organima uprave u sastavu ministarstava, šta se dešava u javnim preduzećima, a onda kada taj posao završite, onda ćemo mi vrlo jednostavno da se obračunamo sa ljudima koji ispijaju limenke piva pre sportskih priredbi ili koji možda skandiraju nešto što nije primereno i nije civilizovano.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”.
Gospodin Zoran Ostojić, reklamira Poslovnik, je li tako?

Reklamiram član 104, narušeno dostojanstvo.
Primetio sam osmeh kod vas zadovoljstva, gospođo Đukić-Dejanović, dok je gospodin Martinović pričao o puču o 5. oktobru, o nasilju itd.
Zbog građana, zbog građana. Puč je pokušao da izvrši onaj ko nije hteo da prizna rezultate izbora 24. septembra, a peti oktobar nije bio puč, nego odbrana od puča. I kada govorimo o nasilju, onda bih voleo da se i oni koji sada tako žestoko osuđuju nasilje navijačkih grupa sete nasilja koje su navijačke grupe pravile prilikom hapšenja, recimo, Šljivančanina, pa na onom mitingu odbrane optuženog za genocid, Radovana Karadžića.
Dovoditi sve to u vezu sa petim oktobrom je zaista licemerno. Peti oktobar, u kome su verovatno učestvovali i navijači, kao građani, bio je odbrana građana od pokušaja puča, jer je puč kada se ne priznaju rezultati izbora. Te dve stvari nikako ne bi trebalo izjednačavati.