Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Narodna skupština će se u danu za glasanje izjašnjavati. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Mi smo u članu 20. koji nosi naslov Plan zaštite od požara autonomne pokrajine, dakle u tom konkretnom planu, gde imamo navedeno šest tačaka ili šest obaveza, predložili da se doda i tačka 7), koja glasi: „Stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih lica za zaštitu od požara“.
Mi smatramo da organi autonomne pokrajine u tom planu zaštite moraju precizirati i mora biti jasno definisano da je obaveza i stručnog osposobljavanja i usavršavanja. Vremenom se stvari zaboravljaju, tako da su kratki kursevi podsećanja na određene propise, obaveze i tako dalje. Mislimo da to mora da bude i obaveza i da je ovakva jedna tačka u ovom članu neophodna.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)

Ovaj amandman se, praktično, veže na prethodni amandman i u članu 22. govori se o planu zaštite od požara jedinice lokalne samouprave. Kao  i u prethodnom amandmanu, mi smatramo da treba i ovde dodati tačku 7) i da bi u zakonu trebalo da stoji da organi lokalne samouprave imaju obavezu da organizuju stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih lica za zaštitu od požara.
Ranije je određenim zakonima bilo predviđeno održavanje kurseva, da kažem, osposobljavanje osoba zaposlenih u svim preduzećima. Ne sećam se koliko je to bilo često, ali znam da su sve ustanove, škole, vrtići, domovi zdravlja i tako dalje, imali obavezu da organizuju ovu vrstu, opet kažem, podsećanja kako se ustanove, zaposleni i korisnici štite u slučaju požara.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić, koji želi reč. Izvolite, gospodine Jeremiću.

Složili smo se još u onoj načelnoj raspravi da je zaista bio potreban jedan novi zakon o zaštiti od požara, imajući pre svega u vidu tu činjenicu da je dosadašnja zakonska regulativa starija više od dve decenije i složili smo se da apsolutno jedan ovakav Predlog zakona ne bi trebalo da ima puno dodirnih tačaka sa politikom.

Upravo i amandman koji je podnet na član 25. Predloga zakona, a kojim je zatraženo brisanje stava 2, podnet je sa tom namerom, jer pomenuti član se odnosi na angažovanje pravnog lica za obavljanje poslova, a stav 2, čije je brisanje zatraženo, jeste da ministar propisuje bliže uslove za obavljanje poslova iz člana 24. ovog zakona.

Mogli ste da primetite da nije bilo amandmana na član 24. iz razloga što je prilično korektno definisano sve što se tiče organizovanja zaštite od požara, ugroženosti od požara itd, tako da smatramo da je pomenuti stav u ovakvom predlogu zakona nepotreban, pogotovo formulacija da propisuje bliže uslove zaista stvara mogućnost za prilične nedoumice i smatramo da je apsolutno nepotreban.

Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodo poslanici, gospodine ministre, podneli smo amandman na član 26, a to je zaštita od požara u objektima od posebne namene, koje koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.
Predlog člana 26. glasi: „Poslove zaštite od požara u objektima posebne namene, koje koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, obavljaju nadležni vojni organi, pod uslovima koje propisuje ministar odbrane“. Mi smo insistirali da se dodaju i reči „a u skladu sa odredbama ovog zakona“.
Zašto smo insistirali? Zbog toga što ne znam da postoji drugi zakon koji se odnosi na zaštitu od požara i koji se odnosi samo na vojsku. Dakle, ovaj zakon se mora primenjivati u delovima koji se tiču i njihovih objekata i na Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Može biti da ministar odbrane propisuje uslove koji se tiču objekata koje koristi Vojska Srbije, ali se mora poštovati zakon koji je pred nama i u tom smislu je naš amandman i napisan.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović, koji želi reč. Izvolite.

Podneo sam amandman da se u članu 26. reči „ministar odbrane“ zamene rečima „Vlada Republike Srbije“, tako da poslove zaštite od požara u objektima posebne namene, koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, obavljaju nadležni vojni organi, pod uslovima koje propisuje Vlada Republike Srbije.
Za objekte posebne namene, koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Republike Srbije, neophodno je da uslove obavljanja poslova na zaštiti od požara definiše Vlada Republike Srbije, imajući u vidu važnost pomenutih objekata.
Velika je važnost nepokretnih stvari u koje spadaju zemljište, ograde, podzemni i nadzemni objekti sa pratećom infrastrukturom, koji se u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije koriste za vojne potrebe i druge nepokretne stvari koje se nalaze u samom vojnom okrugu.
Na nepokretnostima posebne namene primenjuju se i propisane posebne mere zaštite tajnih podataka odbrane i vodi posebna evidencija koja ima karakter poverljivosti i može se dostavljati samo određenom krugu ovlašćenih lica i po posebnoj proceduri, te je to još jedan razlog zbog čega treba ovaj amandman da se prihvati.
Pokretne stvari posebne namene, koje se takođe štite od požara, između ostalog obuhvataju naoružanje i vojnu opremu, prevozna sredstva, vazduhoplove i plovne objekte, šinska vozila, motorna vozila itd, koji se koriste za službene potrebe, oprema i potrošni materijal u koji spadaju računarski sistemi, pirotehnička oprema, sredstva veza i laboratorijska oprema.
Sam način korišćenja, upravljanja i održavanja, kao i rokovi za njihovu upotrebu i čuvanje, od izuzetnog su značaja. Sama zaštita objekata posebnih namena od požara je bitna za našu državu i njenu bezbednost, kao i bezbednost svih građana Republike Srbije.
Zbog svih navedenih činjenica, smatram da uslove zaštite ne treba da propisuje ministar odbrane, već zbog velike važnosti pomenutih objekata, to treba da radi isključivo Vlada Republike Srbije.