Gospodine ministre, evo da iskoristim priliku, amandman koji je SNS podnela na član 51, sopstvenici, odnosno korisnici šume ili drugog zemljišta, u slučaju povećane opasnosti od požara u prirodnoj okolini, dužni su da organizuju protivpožarnu stražu. Prihvaćen amandman.
U članu 49, to govorim ne zbog nas, to govorim zbog poljoprivrednika, gde se u kategoriju privrednih društava, zemljoradničkih zadruga, ustanova i drugih pravnih lica svrstavaju pod posebnim merama zaštite i poljoprivrednici.
Predloženim amandmanom smo pokušali da razdvojimo tu kategoriju, ne da izbacimo poljoprivrednike iz mera zaštite, samo da ih ne definišemo u toj meri kao pravna lica. Gledajte jednu stvar, govori se da su to sledeće mere - organizovanje stalnog dežurstva. Možete li da zamislite period od početka setve, žetve, do perioda uskladištenja i kasnije čuvanja u magacinu do trenutka prodaje ili eksploatacije setvenih useva, odnosno žetvenih proizvoda?
Radi se o dugom periodu. Individualni poljoprivrednik nije u mogućnosti da sve ove mere preduzme. Neki drugi zakoni ga obavezuju, čak i deo ovog zakona, na mere. Podnetim predlogom amandmana stavljamo u situaciju poljoprivrednika da preduzme mere, ali ne posebne mere koje su zaista rigorozne i koje poljoprivredni proizvođač ne može organizovati, a to su stalna dežurstva, osmatračke službe, službe veze i obaveštavanja.
To je bila isključiva namera da zakon zaista bude u funkciji, odnosno da poljoprivrednici ne dođu u situaciju da, i pored niskih otkupnih cena svojih proizvoda, imaju mogućnost i organizacije tipa voda ili odeljenja u MUP-u ili vojsci da bi obavili ove poslove iz tog razloga, a nigde se predloženim amandmanom ne izostavljaju mere zaštite koje poljoprivrednik mora da preduzme vezano za žetvene uslove i njihovo skladištenje i žetvu.