Četiri minuta i  50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još ko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Zoran Ostojić, Judita Popović, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević. Narodni poslanici, podnosioci amandmana na član 5, podneli su i pravno-tehničku redakciju, odnosno ispravku amandmana, koji će biti vrlo brzo podeljen narodnim poslanicima. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, nadam se da ćemo uspeti zajedno da uradimo taj veliki posao. Ispravka amandmana o kojoj se govori zapravo je izraz naše namere da preciziramo jednu sankciju kojom ničim ne dovodimo u pitanje sam amandman.
O čemu se radi? Članom 344a Krivičnog zakonika predviđeno je sankcionisanje nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi. Smatramo da se ne može borba protiv nasilja voditi na stadionu, a na neki način onemogućiti u svim drugim segmentima našeg javnog života. Očigledno je da nasilje izvire na svim nivoima u društvu i da je zbog toga neefikasno sankcionisati samo ono nasilje koje je karakteristično za stadion.
Zašto bi jedan oblik ponašanja bio sankcionisan, a za tim apsolutno postoji potreba, na stadionu, a ne bi bio kažnjavan na nekom drugom javnom skupu? Zbog toga smo želeli da proširimo tu sankciju sa stadiona na sve druge javne skupove na kojima inače dolazi do nasilja karakterističnog za sam stadion.
Svako ko u Srbiji ugrožava život, imovinu svojim nasilničkim ponašanjem, mora biti za tako nešto sankcionisan. To ovaj amandman omogućava. Osnovni problem i nesporazum između nas i Vlade je bio u činjenici da smo predvideli još jednu sankciju koja ide korak dalje od sankcija o kojima govori Vlada kroz izmene Krivičnog zakonika. Vlada predviđa, zabranu prisustva sportskim takmičenjima za one osobe koje su u sportskim objektima, na sportskim priredbama, vršile neko nasilje.
Želeli smo da se ode korak dalje i da za se za sve one koji su evidentirani kao nasilnici izrekne jedna takva mera. Prihvatamo tumačenje Vlade da je to vrlo komplikovano, a nama je veoma važno da donesemo efikasne zakone, a ne zakone koji bi ostavili mogućnost za različita tumačenja ili bili u izvesnoj meri konfuzni, iako postoji jasna volja i namera da se nasilje sankcioniše.
Stoga predlažemo ispravku ovog našeg amandmana, kojim bi praktično ostalo ono što je za nas najvažnije, a to je sankcionisanje svakog oblika nasilja i na sportskim priredbama, na stadionima, ali i na javnim skupovima, na političkim skupovima, na tribinama, na paradi ponosa. Ovom izmenom člana 344a Krivičnog zakonika omogućilo bi se državi da se efikasno bori protiv nasilja u onim situacijama u kojima se nasilje pojavljuje, bez obzira na mesto na kojem do nasilja dolazi.
Ispravka amandmana ide u pravcu Vladine sugestije da je u ovom trenutku državi jako teško da onemogući nasilnike da prisustvuju sportskim priredbama zbog toga što su počinili neki akt nasilja ne na stadionu, nego izvan stadiona. To je ta izmena i korekcija. Ovo nas veoma ohrabruje i ovo je prava poruka. Više neće biti moguće tolerisati nasilje, a obračunavati se sa nasiljem na stadionu.
Ovo je prvi korak u preventivnom delovanju države i širenju tog fronta u borbi protiv nasilja. Zaista bi bilo neodgovorno tražiti od države da se ona obračunava sa nasiljem onda kada do nasilja dođe, a pri tom državu u toj borbi onemogućavati ili ne stvarati pretpostavke za preventivno delovanje.
Očekujemo da ovo bude samo prvi korak u artikulisanju one strategije o kojoj se govori. Imamo Nacionalni savet za borbu protiv nasilja. Sada je potreban sadržaj jednom takvom stavu i ovo smatramo prvim korakom u definisanju tog sadržaja.
Naredni koraci su to da se moramo okrenuti našoj porodici. Nasilje nam izvire iz porodičnog života. Žene su u Srbiji žrtve nasilja, deca su u Srbiji žrtva nasilja.
Podsećam vas na podatak da je gotovo 70% dece u porodici žrtva različitih oblika nasilja. Nasilje je utemeljeno u školi, u obrazovnom sistemu. Profesori su žrtve nasilja. Deca su žrtve nasilja među sobom. Nasilje na radnom mestu je veoma izraženo, nepoštovanje i različiti oblici diskriminacije. Sve to zajedno mora biti tretirano sveobuhvatnom strategijom, reformom zakonodavstva, ali pre toga iskrenim dogovorom oko onoga što se u Srbiji mora uraditi.
Nama je jako važna ta spremnost Vlade da proširi Krivični zakonik za sankcionisanje ne samo nasilja na sportskim takmičenjima i sportskim priredbama, nego i onog nasilja koje je bilo karakteristično za druge segmente javnog života, pre svega za nasilje koje je pratilo politička delovanja, ono nasilje koje je dovelo do sukoba na ulicama u Beogradu pre godinu dana, kada je policija praktično bila nemoćna, ali i naše pravosuđe u efikasnom sankcionisanju takvog nedozvoljenog ponašanja zbog toga što nije bilo zakonskih pretpostavki za tako nešto. Sada će to biti znatno lakše, s obzirom da ćemo doneti jedan efikasan i primenljiv zakona.
Nas ohrabruje ova inicijativa Vlade i spremnost Vlade da prihvati ovaj naš amandman uz korekciju koja je, u krajnjem slučaju, i logična jer je zaista jako teško onemogućiti nekog ko je ranije izvršio nasilje da prisustvuje sportskom takmičenju ukoliko on na samom takmičenju ili na samoj sportskoj priredbi nije to nasilje prethodno izvršio.
Ovim se ta korekcija unosi u naš amandman, a usvojenim amandmanom se širi front borbe protiv nasilja sa stadiona na svaki, politički skup, svaki javni skup, skupove nevladinih organizacija, skupove ugroženih zajednica. Na takav način se od Srbije stvara konačno pretpostavka za razvoj jednog demokratskog društva i to je ono što je veoma važno.
Pročitaću još jedanput ovaj naš amandman zbog onih koji su mislili da će moći da iskoriste slabost našeg sistema i kao oblik upozorenja.
"Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.
Ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportskih objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe i javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima, izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaj, instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili na javnom skupu, izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu, usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima, kazniće se zaktvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Kolovođa grupe koji izvrši delo iz stava 1. ovog člana kazniće se zatvorom od tri do 12 godina.
Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana došlo do nereda u kome je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Službeno ili odgovorno lice, koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeđenja kako bi se onemogućio ili sprečio nered, a usled toga bude ugrožen život ili telo većeg broja ljudi ili imovina veće vrednosti, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom".
Ovako izmenjen član Krivičnog zakonika vrlo jasno otvara mogućnost efikasne borbe protiv svih oblika nasilja na svakom mestu na kome dođe do samog nasilja prema svima, bez obzira da li se radi o vođama navijačkih grupa ili o liderima parlamentarnih stranaka i nama je bilo veoma važno da se te razlike izbrišu, jer vrlo dobro znamo kakve su uzročno posledične veze između sistema vrednosti koji neko formuliše i onih koji u okviru tog deformisanog sistema vrednosti počinju da žive u skladu sa tim neprimerenim pravilima.
Još jedanput, veliko ohrabrenje i ovo je još jedna velika potvrda stava LDP da ipak vredi raditi sa Vladom, da je moguće doći tu do rezultata od kojih će koristi imati čitavo društvo. Oko nekih drugih tema se razlikujemo, ali, još jedanput, hvala za razumevanje i uz ovu našu korekciju Krivični zakonik će sasvim sigurno biti bolji, a svi ćemo moći efikasno da se borimo protiv nasilja.

Iskorišćeno je šest minuta i 40 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe. Reč ima Snežana Malović, ministarka pravde. Izvolite.

        Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, svima vama se zahvaljujem na jednoj konstruktivnoj raspravi koja se danas vodi u ovom uvaženom domu, nevezano za to da li su u pitanju kritički tonovi ili se odnosi na podržavanje ovih predloga zakona.
Sa zadovoljstvom prihvatamo ovaj ispravljeni amandman. Smatram da će on doprineti jednom celovitijem tekstu. Mi kao Ministarstvo pravde bili smo fokusirani na nasilje na sportskim takmičenjima, ali svakako se slažem sa tim da tu oblast treba proširiti, inkriminisati tu pošast, ukoliko se desi na drugim javnim skupovima.
Nažalost, u našoj ne tako dalekoj istoriji smo imali različite pojave i, kao što sam rekla, mislim da će to doprineti da se obračunamo sa ovom pojavom.
Slažem se s vama da je ovo jedan od prvih koraka ka tome, ali me veoma ohrabruje to što će Narodna skupština, koja objedinjuje aktere političkog života, stati iza ovog predloga zakona, barem većim delom.

Konstatujem da je predstavnica predlagača u toku rasprave prihvatila amandman.
Pošto Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovo se mišljenje Zakonodavnog odbora odnosi na amandman bez pravno-tehničke redakcije, dakle, u svakom slučaju će se Narodna skupština u danu za glasanje izjašnjavati o amandmanu na član 5. koji je podnela grupa poslanika poslaničke grupe LDP.
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "“Napred Srbijo”". Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

U ime poslaničke grupe SNS ću da iznesem razloge i argumente zašto sadašnji član 5. stav 1. odnosno prethodni u važećem zakoniku član 344. stav 1. je za nas neprihvatljiv, nedovoljno jasan, jer u sadašnjem tekstu, a i u predloženim izmenama onemogućava se i tumačenje i primena u praksi ovog teksta, pa je iz tog razloga to neophodno promeniti prihvatanjem našeg predloženog amandmana, jer se samim promenama jasnije i obuhvatnije definiše krivično delo, sve radnje izvršenja i sve ono što se dešava kao posledica krivičnog dela.
Osnovne primedbe su da u početnom stavu se navodi na početku teksta, znači, onaj ko izazove nasilje, fizički napadne ili fizički se obračuna sa učesnicima sportske priredbe, vrši nasilje, zatim se na kraju ovog stava kao posledica dela navodi, znači, imamo delo i posledicu dela, usled čega dođe do nasilja i fizičkog obračuna, tako da se u ovom predloženom kontekstu teksta i nasilje i fizički obračun pojavljuju istovremeno i kao radnja izvršenja i kao posledica koju izaziva radnja izvršenja.
Moram da napomenem da su i nasilje i fizički obračun u ovom kontekstu sinonimi te nepotrebni u predviđenom tekstu.
Navodi se da kao jedna od radnji izvršenja, ulazak u teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima, i nigde nije navedeno neovlašćeno ulaženje, recimo, u druge prostorije terena, kao što su službene prostorije, svlačionice itd. i pri tom se pri ovome mora imati u vidu da i deo gledališta nisu samo delovi koji su namenjeni protivničkim navijačima ili navijačima.
Imamo deo koji je namenjen privilegovanim navijačima, imamo deo za ulazak na tribine, tako da predloženim amandmanom, koji ću na kraju i pročitati zbog građana koji prate ovaj prenos, mi smo to definisali na sasvim sveobuhvatan način.
Kao zabranjena posledica krivičnog dela u stavu 1. navedeni su samo nasilje i fizički obračun sa učesnicima sportske priredbe. Nisu obuhvaćene druge posledice koje mogu nastupiti i po pravilu nastupaju za vreme navedenih radnji. Navedeno je da kao zabranjena posledica nasilja i fizički obračun sa licima koji nisu učesnici sportske priredbe u smislu zakona, iako je redovna pojava da u neredima pri dolasku i odlasku na stadion se dešava, odnosno dolazi do nasilja, fizičkog obračuna, odnosno krivičnog dela.
Nisu navedene ni povrede lica i materijalna šteta koja može nastati prilikom dolaska ili odlaska na sportske terene, zatim upotreba pirotehničkih sredstava i prilikom održavanja određenih sportskih priredbi iste mogu biti prekinute i bez nasilja i fizičkog obračuna, a to je da dođe do radnji kao što su vređanje učesnika na rasnoj osnovi, zatim bacanje predmeta na teren, upotreba određenih pirotehničkih sredstava, što samom primenom dovodi do prekida određenih sportskih manifestacija ili do situacije da se one ne počnu održavati.
Zatim, u predloženom tekstu izmenama nije definisano vreme u kome je moguće izvršenje dela kao njegov bitan element. Stoga je u predlogu amandmana navedeno da je to za vreme održavanja sportskih priredbi, koje je precizno definisano članom 2. stav 3. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, pa je zbog jasnijeg određivanja dela jasnije tumačenje primene i pravne sigurnosti neophodno usklađivanje ovih odredbi unošenjem predloženog teksta.
Predložen tekst, odnosno amandman na stav 1. člana 5, koji je podneo poslanički klub SNS, glasi: Ko za vreme održavanja sportske priredbe ili dolaska ili odlaska učesnika nasilničkim ponašanjem, neovlašćenim ulaskom u sportski objekat ili delove objekta, unošenjem u objekat ili upotrebom pirotehničkih sredstava, oružja ili drugih opasnih supstanci ili predmeta čije su unošenje i upotreba zabranjeni, bacanjem na teren i gledalište predmeta i materija, izazivanjem rasne, verske i nacionalne mržnje ili netrpeljivosti, grubim vređanjem učesnika, oštećenjem sportskog objekta ili opreme ili na drugi način izazove opasnost po život i telo učesnika ili drugih lica ili imovinu većeg obima ili u većoj meri ometa i onemogući održavanje sportske priredbe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovo je bio poslednji amandman podnet na Predlog zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Milorad Buha, Sreto Perić, Mirko Munjić, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić i Milovan Radovanović, kao i amandmane Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade i podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

U ime SRS sam podneo amandman na član 2. i ostajem u celini kod predloženog amandmana, jer smatramo da ovaj amandman treba usvojiti pošto je sve što je bilo potrebno propisano već našim parničnim postupkom. Pravna norma mora biti jasna i precizno definisana kako bi se u praksi lako mogla primenjivati. To je osnovno načelo. Ako je nešto zakonom već propisano, što predlagač i navodi, besmisleno je nešto propisivati ako je zakonom to i učinjeno i normirano.
Ova dopuna nema nikakvu suštinsku vrednost, pa je parafraziranje nečega što je zakon propisao apsolutno neprihvatljivo i nema nikakvog uticaja na navodno poboljšanje efikasnosti parničnog postupka, kako to u obrazloženju predlagač navodi.
Naime, konsultovao sam se sa većim brojem pravne i stručne javnosti, sa određenim brojem advokata, koji su protiv ovakvih intervencija u veoma kratkom vremenskom periodu na određene zakone. Moram reći da između ostalih Jovan Besarić, čuveni i ugledni beogradski advokat, je rekao da je ovo apsolutno besmisleno i da je nepotrebno da se vrše ovakve intervencije i menjaju odredbe određenog zakona, pogotovo Zakona o parničnom postupku.
Ako je cilj predlagača da se postigne efikasnost postupka, onda se ta efikasnost ne može postići na ovaj način. Samo bih napomenuo trajanje parnica u Nemačkoj. Statistika za celu Nemačku nije dovoljno rečita. U proseku u opštinskom sudu 80% predmeta se završava u roku od osam meseci, mada ima i razlika. Na primer, Štutgart sa najbržim sudovima ima u proseku pet meseci, a Hamburg 11 meseci. U okružnim sudovima tri četvrtine postupka traje između 11 i 14 meseci.
Uvažavam nastojanje predlagača da se parnice skrate i smatram da nije bilo moguće ostvariti određena prava u razumnom roku. To je naša praksa pokazala. Juče sam rekao da smo imali slučaj iz Nikojevića, pored Užica, da je parnica za naknadu štete trajala 33 godine, a imali smo i ovakav slučaj u praksi da je advokat uspeo sa sudijom da za jedan dan, pre svega, podnese tužbu, da se zakaže ročište da se istog dana saslušaju parnične stranke, da se istog dana izvedu predloženi dokazi, da se donese presuda i da se istog dana presuda proglasi kao pravosnažna.
To je moguće uz mito i korupciju. Zato je SRS da se mito i korupcija moraju iskoreniti iz pravosuđa i zato smo da se i parnični postupak svede na razumni rok. Ne znamo koliko će ovaj reizbor sudija to rešiti, ali je sigurno da u određenom roku kontinuitet rada i rešavanja predmeta neće biti moguć zbog reorganizacije koja se ovim i na ovakav način vrši.
Dakle, smatram da nije bilo potrebno da se interveniše u ovom pogledu u odnosu na član 4. važećeg Zakona o parničnom postupku. U njemu je propisano kako i kada treba postupati i kako je sudu, a i parničnim strankama lakše da reše predmet, da reše problem i da građani ostvare svoja prava pred sudom. Sigurno da je nastojanje za izradu dobrih zakona vrlo važan momenat i važno za prava naših građana.
Moram da skrenem pažnju, interesantno je da posle raspada bivše SFRJ Slovenija je zadržala ceo Zakon o parničnom postupku koji je u to vreme trajao. U izvršnom postupku su preuzeli iz francuskog izvršnog postupka određena prava, ali je došlo do sukoba između primene normi, načina kako se primenjuju u Nemačkoj i Francuskoj kao kontinentalnom pravu u odnosu na anglosaksonsko pravo koje nije u tome prema običajima i sudskoj praksi primenljivo za zemlje Evrope.
Toliko o ovom članu. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, još u okviru načelne rasprave mi smo istakli da ovakve promene procesnih zakona predstavljaju jedan kontinuitet u politici Vlade Republike Srbije da se u oblasti procesnog prava, videli smo to i kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku, u najvećoj mogućoj meri umanje prava koja su dosad imale stranke u postupcima, da bi se, po mišljenju Vlade, dostigla ta preko potrebna efikasnost koje nije bilo u rešavanju predmeta u pravosuđu.
U okviru takve politike Vlade jesu i izmene Zakona o parničnom postupku koje u najvećem broju odredaba koje se menjaju upravo predstavljaju umanjivanje prava stranaka. O tome ćemo govoriti kroz naredne amandmane koji se odnose na izjavljivanje vanrednih pravnih sredstava na određivanje sudije pojedinca i na još neke odredbe. Moram da kažem da postoji jedan broj odredaba koje jesu bile problematične u sadašnjem važećem Zakonu o parničnom postupku, koje će na neki način doprineti da se, uslovno rečeno, smanji opstrukcija stranaka u okviru parničnog postupka.
Kada je u pitanju ovaj član 4, intervenisali smo u odredbi koja se tiče, pročitaću ga obzirom da je u pregledu amandmana u tekstu koji je dostavljen Narodnoj skupštini od strane ministarstva dat pregled tih odredaba koje se menjaju, i ova intervencija koju je Vlada uradila u ovom predlogu zakona odnosi se na to da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, da ne citiram dalje, i briše se odredba - sve.
Zaista nije jasno šta se time želelo postići. Valjda je suština da se utvrde sve činjenice. Da li je cilj ovoga upravo bio to da se što pre skrati postupak? Moram da kažem da je to kontradiktorno sa odredbom člana 34. koji je po nama dobar član i dobra odredba, jer se daje pravo strankama, daje se pravo sudu.
Sud će postavljati pitanja na drugi pogodan način i starati da se u toku rasprave daju objašnjenja o svemu što je potrebno, kao da izuzetno odredi iznuđeni dokaz po službenoj dužnosti radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku. To je potpuno kontradiktorno. S jedne strane, sud nema više obavezu da utvrđuje sve činjenice, a sa druge strane daje mu se pravo da interveniše po službenoj dužnosti da utvrdi sve činjenice.
Zaista je apsolutno neverovatno i mi smo tražili da se ova odredba, gde se briše obaveza suda da utvrđuje sve činjenice na osnovu kojih se može utvrditi osnova zahteva, briše i da ostane obaveza suda da mora da utvrdi sve činjenice. Nije neophodno da se samo trči da se što pre završi, da se donese presuda koja neće biti utemeljena na svim činjenicama, pa da se onda takva presuda, gde nisu sve činjenice donete, primeni na materijalno pravo koje posle neće dati mogućnost stranci da izjavljuje reviziju. Time se sigurno doprinosi da se potpuno utvrdi činjenično stanje, potpuno primeni zakon i da se mogućnost da se kroz niz provera te odluke utvrdi materijalna i sudska istina.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, zaista je i dobronameran i mislim da suštinski poboljšava tekst ovog zakona.