Konstatujem da je predstavnica predlagača u toku rasprave prihvatila amandman, a Narodna skupština će se u danu za glasanje izjašnjavati.
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Podneo sam amandman na član 31, tražeći da se član 31. briše. Podsećam samo da se u članu 31. kaže da se u članu 263. stav 3. reč „mogućno“ zamenjuje rečima „moguće ili je otežano“.
Gospođo ministre, voleo bih da ako ste u prilici da pogledate član 263. Poslednji stav ovog člana kaže – ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslušanje stranke nije moguće iz drugih razloga, sud će pročitati zapisnik sa iskazom te stranke. Vi ste napisali u predlogu ovog člana da je moguće ili otežano.
Pazite, ovde postoje dve sporne reči. Prva reč je – moguće ili mogućno. Druga je nova koja je dodata, a to je - otežano. Trebalo bi ovde da odredite konačno, da li je pravilnije reći – mogućno ili moguć. Ako je moguće, kao što ste vi predložili, zašto onda to niste uradili i u stav 1. ovog člana?
Pogledajte stav 1. ovog istog člana, gde kaže – sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako se uverio da stranka, odnosno lice koje se ima saslušati za stranku, nisu poznate spoljne činjenice, ili ako saslušanje te stranke nije mogućno. Zašto ovu reč – mogućno, niste i u prvom stavu zamenili sa rečju – moguće?
Sledeća reč koja je po meni sporna je reč – otežano. Ukoliko u toku postupka ponovno saslušanje stranke otežano, šta se smatra pod ovom rečju – otežano? Da li je stranka možda u inostranstvu ili je stranka u bekstvu, nedostupna državnim organima ili je nešto treće, četvrto u pitanju, zaista se iz ove odredbe ne može videti.
Znate, ukoliko ostane ovako kako ste vi predložili, ovo pretpostavlja strahovitu mogućnost za ekstenzivno tumačenje i mogućnost zloupotreba. Zloupotrebe u smislu da se stranka neće odazvati pozivu, odnosno nemoguće ju je naći itd. Postojaće brojni razlozi da se primeni upravo ovaj deo odredbe koji se odnosi na ovaj sam pojam otežano. Zato smatram da je trebalo prihvatiti ovaj moj amandman.

Iskorišćeno je 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo jedna konstatacija. Dobro je da naše zakone usaglašavamo sa evropskim standardima, a ne sa nekim drugim, jer da usaglašavamo sa nekim drugim standardima, mnogi naši ministri i visoki funkcioneri ne bi mogli da izvade ličnu kartu i pasoš, jer za to treba otisak prsta. Recimo, po šerijatskom zakonu, ko ukrade jednom, odseče mu se ruka, mnogi bi ostali bez ruku i bez nogu.
Nego, da nastavimo o ovom amandmanu. Podneo sam amandman u ime SRS na član 32. i tražim da se član 32. briše. Najveći problem predstavljaju izmene i dopune koje su često u koliziji sa osnovnim zakonom koji se menja i dopunjuje i tako, taj zakon postaje neprimenjiv. Često su norme koje se menjaju mnogo bolje, norme koje se predlažu za menjanje, mnogo bolje od normi koje vi predlažete i onda bi trebalo zadržati stare norme.
Upravo je takav i član 32. On se odnosi na član 266. stav 1. osnovnog zakona. Član 266. ću pročitati. Glasi – u pozivu na ročište u kome će se izvoditi dokaz saslušanjem stranaka, naznačiće se da stranka koja ne dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke. Osnovno načelo je da u saslušanju stranaka bude prisutna i druga stranka. Odsustvo stranke može da bude opravdano. Recimo, bolest, saobraćaj, sprečenost nekim neodložnim poslom. Ovaj krmeći grip koji sada vlada Srbijom, a vidim u Holandiji su već izmislili i kozji, pa će onda doći riblji, pa pseći, pa mačeći, i sve dok ne pokupujemo preko „Jugohemije“, naravno preko Miškovića, sve vakcine koje oni proizvode, biće mogućnosti za opravdano odsustvovanje zbog bolesti.
Drugo, neopravdano odsustvo se i danas ne toleriše u sudovima, nego postoji i kazna novčana. Postoji mogućnost privođenja stranke na ročište, tako da je mogućnost da se obezbedi prisustvo i druge stranke u velikoj meri starim zakonom predviđena.
S druge strane, neprihvatljivo je da se saslušava jedna strana u postupku, a da druga ne bude tu, iz prostog razloga što je postupajući sudija tek tada u situaciji kada ima obe strane da slušajući njihove izjave utvrdi činjenice, utvrdi stvarnu istinu i na osnovu toga donese presudu. Valjanu presudu, presudu koju sutra neće obarati.
S druge strane, kada pogledate kada je jedna stranka tu prisutna, druga nije, sutradan će ova, na sledećem ročištu će ova, pola ročišta ili možda celo ročište iskoristiti da dokazuje neistinitost tvrdnji u izjavi stranke koja je prethodno saslušana.
Zbog toga, smatram da je neprihvatljivo da ne budu obe stranke prisutne na ročištu i zbog toga tražim da se član 32. u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku briše.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče predloga norme  u predloženom zakonu za izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, u članu 33. smatramo da je dato preveliko ovlašćenje stručnim saradnicima, odnosno sudskim pomoćnicima.
Naime, sudski pomoćnik pre završnog ispita pred sudom koji ga bira i postavlja, ni u kom slučaju ne bi trebalo, po našem mišljenju da ima ta ovlašćenja koje ima sudija.
Što se tiče pripreme sistemskih zakona, mislim da je u kratkom vremenskom periodu bilo previše zahteva za izmene i dopune. Molim vas, gospođo ministre, najavili ste da se priprema nov zakon o parničnom postupku. On je već urađen. Sada se postavlja pitanje, ako ste uradili nov zakon o parničnom postupku, zašto se išlo široko na izmene i dopune? Slažem se da je trebalo intervenisati u onim odredbama zakona o parničnom postupku u kojima treba da se izvrši usaglašavanje primene Zakona o parničnom postupku, u skladu sa Ustavom i u skladu sa ostalim normama.
Međutim, nije potrebno zadirati u širinu, jer je 50 članova u kojima se interveniše. Moglo je da se ide na usklađivanje sa zakonom i usklađivanje sa Ustavom. Pristalica sam da se uradi jedan sistemski zakon, da u njemu učestvuju, pre svega, stručnjaci i ljudi iz prakse. Pre svega, profesori pravnog fakulteta da ga rade, da ga rade i advokati.
Moram reći, gospođo ministre, vi ste sigurno bili u prilici da se upoznate da u Nemačkoj pravosudni sistem čine, pre svega, sudije, tužioci i advokati. Čini mi se da se advokatura malo angažuje na izradi sistemskih zakona. Kažem vam, u Engleskoj je advokatura izvor odabira sudija i tužilaca.
Čuli ste malopre prof. mr Aleksndra Martinovića koji je ukazao da se interveniše u sistemskim zakonima vrlo često i da dolazi do izmena i dopuna.
Konsultovao sam jedan broj advokata među kojima je, opet moram da napomenem, Besarić Jovo, ugledni advokat stručan koji, u svakom slučaju, on i još drugi advokati stručni koji se bave ovom granom prava, mogu svakako ministarstvu pomoći da dođemo do jednog kvalitetnog sistemskog zakona o parničnom postupku.
Opet molim da imate u vidu da vam advokatura, sa svojim iskustvom i sa svojom stručnošću, a Republika Srbija ima 7000 advokata, Beograd ima 3.500 advokata, iz advokature možete mnogo štošta dobiti što je, pre svega, logično, što je u skladu sa sudskom praksom i dugogodišnjim iskustvom.
Nama naša domaća iskustva za naše prilike su najprijemčivija da ih u prvom planu treba primenjivati. Mi možemo ponešto kupiti i iz anglosaksonskog prava i iz kontinentalnog prava, ali samo ono što može eventualno da koristi, ali u pretežnom delu i u većini norme treba koristiti i iz našeg običaja, iz našeg domaćeg prava i stečene sudske prakse koja nije da se zanemari, jer i nemački stručnjaci su vam rekli da Srbija ima velike stručnjake u oblasti prava i da se oni umnogome ne razlikuju od stručnjaka i sudija i advokata u drugim zemljama EU.
Zbog toga apelujem ponovo, angažujte što više advokaturu i stručne ljude sa pravnih fakulteta, naravno i suda i iz instanci od osnovnog suda, Višeg apelacionog i Vrhovnog kasacionog, kao i tužilaštava. U tom slučaju, ako imate 10-15 dobrih stručnjaka koji vam mogu pomoći da izradite predlog, vi ćete taj predlog ponuditi zakonodavnom telu tj. Narodnoj skupštini, a Narodna skupština je ta koja će usvojiti i kao zakonodavac odgovara pred državom i pred narodom, da li je zakonodavac doneo dobre zakone ili mi se samo služimo time da li smo doneli broj zakona.
Slažem se da treba usklađivati sa međunarodnim pravom i naše zakone, ali one koje smo ratifikovali. Međutim, prihvatati nešto kao hibrid iz neke druge zemlje koje neće biti moguće da se primeni u našoj sudskoj praksi apsolutno od toga treba bežati. Za to sam da vi doživite, gospođo ministre, veliku podršku narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, ali to ćete doživeti i od pozicije i od opozicije samo ukoliko budete izašli sa jako dobrim predlozima koji će biti, pre svega, lako primenjivi u praksi i koji će biti u funkciji građana da ostvare svoja prava.

Pet minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam se i kod ovog člana zapitao i kolega Miroslav Petković šta je, u stvari, osnovni motiv ovih izmena ZPP.
Najavljeno je, to su kolege govorile, donošenje novog zakona o parničnom postupku i onda ulazimo u neke izmene koje bi u nekom interegnumu između donošenja tog zakona, koje je, koliko sam razumeo, najavljeno na proleće, trebalo maksimalno da umanji prava strankama koje su dosad imale ili da na neki način, kao što se vidi kroz ovaj član 33, reše neka pitanja koja su do sad bila u nadležnosti i isključivo pravo sudije.
Radi javnosti, uvodi se mogućnost da u vrlo važnom delu postupka, u prethodno ispitivanju tužbe, koje se odnosi na to da sud tad može da odluči po tužbenom zahtevu, da se odlučuje da tužbeni zahtev ne spada u sudsku nadležnost, da je tužba podignuta neblagovremeno, da već teče parnica o istoj pravnoj stvari itd, da je stvar već presuđena, da čitav ovaj posao mogu da rade i sudijski pomoćnici, znači vrlo važan ozbiljan posao, velika prava i ovlašćenja koje su dosad imale sudije, faktički, da jedan postupak koji je pokrenut od stranke, sam sudijski pomoćnik u ovoj fazi postupka već donese odluku da, recimo, taj postupak ne može da teče dalje.
Postavlja se pitanje - zašto se ovo pravo daje sudskim pomoćnicima? Znamo i govorili smo ovde kad je bio predlog zakona o pravosudnoj akademiji, da se očekuje i, to je dobro, dodatna edukacija mlađeg kadra koji će postati sutra nosioci pravosudnih funkcija, ali se postavlja pitanje da li sada u ovom periodu kada ta akademija nije ni krenula da radi i kada znamo u kakvom statusu su sudijski pomoćnici prema našim zakonima, oni ovako ogromno i veliko pravo imaju i faktički ga preuzimaju od sudija. Ne može drugačije da se objasni osim činjenice da smo reformom pravosuđa smanjili broj sudija.
Mi ćemo sada imati situaciju da će imati manji broj sudija koji će da sude i da ćemo u isto vreme imati veliki priliv predmeta, jer se priliv predmeta kontinuirano povećava iz meseca u mesec. To vi kao ministar pravde i te kako dobro znate.
U toj situaciji kada sudija, s jedne strane, ima povećan priliv predmeta, a s druge strane, sudiće u drugom mestu, iznad svog mesta u kome ima prebivalište, ovako važan deo posla koji se odnosi na prethodno preispitivanje tužbe, vi sada prebacujete na sudijske pomoćnike.
Da li možete da jemčite strankama koje podnose tužbe i pokreću postupke da se tu neće dogoditi nikakvi propusti u primeni prava i da li će u toj situaciji sudije da to prebace na svoje sudijske pomoćnike?
Ovo je ozbiljan problem i mislim da je možda bilo važnije sačekati novi zakon o parničnom postupku i ovo celovito urediti ili, u krajnjoj liniji, ne dati ovakva ovlašćenja, pogotovo što se daje pravo sudijskim pomoćnicima da i u postupku po pravnim lekovima, redovnim i vanrednim, ista ovakva ovlašćenja imaju u vrlo složenim delovima postupka.
Molim vas da ovo preispitate, da prihvatite ovaj amandman i da ostavite sudijama, bez obzira što će sada imati dodatan problem, ali ste ga vi kreirali smanjujući broj sudija, da i ovu fazu postupka kvalitetno urade, pa ako se ispune neke od odredaba koje se odnose na to da se tužba odbacuje jer je neblagovremena, jer već teče parnica u istoj pravnoj stvari ili da ne spada u sudsku nadležnost, to reši sudija, a ne sudijski pomoćnik.

Dva minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Ovo je poslednji amandman koji je naša poslanička grupa podnela na Zakon o parničnom postupku. Kao što sam rekao, u samom Zakonu o parničnom postupku, iako mislimo da ga je bilo nepotrebno donositi dok se ne donese novi zakon, kako je najavila ministarka Malović, ima nekih stvari koje ne možemo da ne kažemo da mogu da doprinesu i tome što se odnosi na sprečavanje dalje opstrukcije u postupku, kao što je, recimo, izuzeće sudija, mislim da je proširena mogućnost, a svi koji smo radili u pravosuđu znamo koje su tu mogućnosti da se opstruira postupak.
Jeste legitimno pravo da se na taj način parnični postupak ubrza ili ovo što je uvedeno, da sudije mogu i po službenoj dužnosti da izvode dokaze, po nama, to predstavlja jedan kvalitet.
Ova odredba o podizanju vrednosti predmeta spora za izjavljivanje revizije je apsolutno pogrešna. Faktički duplo se povećava vrednost predmeta spora. Podiže se na iznos od, kao što se ovde vidi, 100.000 evra. Sada se ne može izjaviti više revizija do ove vrednosti predmeta spora. Uskraćuje se velikom broju predmeta u parničnom postupku da se kod sudova viših instanci preispituje presuda koja se donosi po redovnim pravnim sredstvima.
Postavlja se pitanje, zaista bih voleo, verujem da će i ministarka Malović dati obrazloženje svih ovih amandmana koje smo ovde uložili – šta je bio motiv da se velikom broju predmeta, tj. šta je motiv da se velikom broju građana koji pokreću parnični postupak onemogući da izjave reviziju i na koji način se došlo, kojom analizom, do zaključka da je dovoljno da se u postupku po redovnim pravnim sredstvima otklone sve eventualne nezakonitosti u utvrđivanju činjeničnog stanja i u primeni materijalnog prava?
Ovako kako ste postavili stvar, mogli ste da kažete milion evra. Možda niko ne bi reagovao, umesto 100.000 može i milion evra. Ne bi me sutra iznenadilo da u novom zakonu bude i milion evra, ali bar da čujem obrazloženja. Do milion evra sve što je vrednost predmeta spora ne treba da se izjavljuje revizija zato što je dovoljno da to reše apelacioni sudovi.
Mislim da građani sigurno žele da u parnicama kada pokreću, recimo, o naknadi štete, znaju zašto ne može da se njihova presuda preispita po vanrednom pravnom sredstvu, kao što je revizija pred višim sudom. U krajnjoj liniji, obrazloženje zašto mi sada ovde pričamo o 100.000 evra, a ne, recimo, o vrednostima u dinarima. To je takođe pitanje koje bi želeli da postavimo.
Prvenstveno, ovako visoko podizanje vrednosti predmeta spora za reviziju je apsolutno neprihvatljivo bez ozbiljnog obrazloženja, jer osnovano sumnjamo da će novi Zakon o parničnom postupku doneti milion evra.