Dame i gospodo poslanici, želim da se zahvalim Ministarstvu za poljoprivredu što je, nažalost, ipak prihvatilo pojedine amandmane, pošto smatram da je ovde bilo dosta dobrih amandmana kojima se trebalo poboljšati određeni zakon.
Ipak bih zamolio ministra da nas prati, jer ipak ovi zakoni, koliko je danas zakona o poljoprivredi i koliko su zakoni interesantni vidimo po posećenosti i samih poslanika u Narodnoj skupštini.
Pojas koji ste predvideli ovim članom da bude 20 metara, ne mogu da shvatim da je ipak taj koji je obrađivao ovaj zakon napravio tako kardinalnu grešku, da je toliko metara predvideo u odnosu na ono što je do sada bilo prisutno, da pored kanala bude taj zaštitni pojas od pet metara.
Zbog čega se taj pojas koristi? On se koristi, prvo, zbog bezbednosti situacije; drugo, zbog sistema gde je potrebno ponekad i čistiti te kanale. I, kao što je to rekao moj kolega Radiša, kada je predsednik juče obilazio poplavljena područja, zgrozio se kada je video da pojedini kanali i pojedine rečice nisu čišćeni po 40-50 godina.
To je jedan od velikih problema što se mi setimo da onda čistimo, da onda kopamo kada dođe do poplave. Kada poplava prođe, kada ugreju topli dani, kada se voda povuče, tada svi zaboravimo i smatramo – pređi brigo na drugoga.
Smatram da je ovo jedno od najdelikatnijih pitanja, jedan od najvažnijih zakona, a to je zakon o vodama. Dobro znate koliko preko godine ti neurađeni sistemi odnesu novca od poljoprivrede, odnosno koliko dođe do poplavljenja područja i zemljišta koje je zasejano.
Mi to dobro znamo u ovoj godini, u kojoj su se dva ili tri puta određene reke, rečice i potoci izlivali i kolika je šteta u poljoprivredi, ne možete vi određenom sumom novca, kojom želite da pomognete poljoprivrednim proizvođačima i ljudima na poplavljenom području, da im pomognete da saniraju štetu. To je nemoguće i količinski novcem i nemoguće je da ta šteta bude nadoknađena u onoj veličini u kojoj je voda nanela tu štetu.
Zato smatram da ovaj amandman koji ste prihvatili jeste amandman kojim se smanjuje taj zaštitni pojas sa 20 na pet metara, odnosno povećava se veličina obradivih površina, odnosno kakvi smo mi i kako mi to umemo da radimo, možda smanjujemo prostor koji bi isto tako zarastao u šiblje, korov i sve ono, pa maltene ne bi moglo da se priđe tim kanalima, potočićima i rečicama.

Minut i 40 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 98. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 102. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 107. i na član 107. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 133. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 133. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 134. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 142. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 145. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 146. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Đorđe Milićević želi reč. Izvolite.

Uvažena gospođo Čomić, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da izrazim zadovoljstvo što je prihvaćen amandman resornog odbora na član 146. Želim da verujem da je to rezultat kvalitetne rasprave u načelu koju smo vodili ovde unutar Republičkog parlamenta.
Takođe, želim još jednom da kažem, što se tiče samog Zakona o vodama, već u raspravi u načelu smo istakli pozitivne karakteristike i okarakterisali ga kao sveobuhvatan i značajan pomak u usklađivanju ove oblasti sa direktivama i propisima EU. Napominjemo još jednom da je prethodni Zakon o vodama donet pre skoro 20 godina, tačnije 1991. godine, i da je uglavnom menjan radi usklađivanja sa zakonima koji se odnose na nadležnosti Pokrajine.
Mislim da smo Predlogu zakona o vodama i u periodu pre rasprave u načelu i pre nego što je sam zakon ušao u skupštinsku proceduru trebalo da posvetimo dosta više pažnje, imajući na umu ono što se u prethodnih nekoliko godina u oblasti vodoprivrede dešavalo, a čini mi se da je bilo mnogo zloupotreba prirodnih bogatstava i velikih bogaćenja privatnih lica na račun državnih prihoda.
Želim još jednom da izrazim zadovoljstvo time što je usvojen amandman Odbora na član 146. i da kažem još nekoliko opravdanih razloga zbog kojih je ovaj amandman usvojen.
Principijelno svi se zalažemo za decentralizaciju, ravnomerni razvoj svih područja i opština u Srbiji, ali neki članovi ovog zakona neposredno pre usvajanja ovog amandmana nisu, čini mi se, bili u tom duhu.
Zbog toga smo preko Odbora za poljoprivredu i tokom rasprave u načelu pokušali da plasiramo neke amandmane u cilju realizacije politike ravnomernog razvoja i decentralizacije. Postojala su tri amandmana o kojima se govorilo na resornom Odboru za poljoprivredu.
Prvi amandman je prihvaćen na član 146. Želim da kažem, da li namerno ili slučajno, ovim članom nije precizirano koje javno preduzeće vrši upravljanje i održavanje regionalnih i višenamenskih hidrosistema.
Podsećam da su regionalni višenamenski hidrosistemi, to sam već govorio u raspravi u načelu, složeni sistemi koji služe za obezbeđenje potreba u oblasti voda na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave i predlog Odbora, potpuno opravdan, da upravljanje i održavanje regionalnih višenamenskih hidrosistema vrši javno preduzeće osnovano od jedinica lokalne samouprave, za koje se obezbeđuju potrebe u oblasti voda.
Naše primedbe, sa time želim da završim, odnosile su se i na član 224. Pokušali smo preko Odbora da se podrži amandman na ovaj član. Obrazloženje i na samoj sednici Odbora je bilo da amandman koji je predložen nije bio u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Takvo obrazloženje, čini mi se, ako je ono takvo, ne stoji, jer niko ne zadire u upravljanje državnom imovinom prirodnih bogatstava, pošto su od opšteg interesa u državnoj svojini.
Stav koji smo istakli vrlo jasno i vrlo precizno tokom rasprave u načelu je da ne treba kažnjavati pravna lica, odnosno investitore koji su izgradili ili grade vodne objekte da sami potpišu, jednom rečju, kapitulaciju i prenesu objekte na republičko ili pokrajinsko javno preduzeće.
Još jednom želim da izrazim zadovoljstvo što je resorno ministarstvo prihvatilo amandman Odbora na član 146. Želim da verujem da će tokom ove rasprave o pojedinostima razmisliti i o prihvatanju amandmana na članove 216. i 224.

Četiri minuta i 20 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 150. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 151. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 151. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstva, dolazimo do devete glave – Finansiranje upravljanja vodama. U članu 151. kaže – sredstva za finansiranje poslova iz člana 150. ovog zakona obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, naknade za vode, koncesione naknade, ostalih izvora.
U ovom članu 151. posle tačke 4) dodao sam novu tačku koja glasi: "5) donacija". Ne vidim razlog da ne bude ovo prihvaćeno, ako se samo okrenemo, a u mom obrazloženju ovako stoji – kada se govori o finansiranju poslova u mnogim oblastima koje su zakonom regulisane Vlada je često kao jedan od načina obezbeđivanja sredstava predviđala i sredstva od donacija. Prihvatanje amandmana bilo bi u skladu sa članom 188. Predloga zakona.
Evo, ako sada pogledam član 188, on kaže: Ostali izvori sredstava za finansiranje poslova iz člana 150. ovog zakona su: sopstvena sredstva pravnih i fizičkih lica, sredstva preventive koja se izdvajaju iz premije i osiguranja, namenski krediti, javni zajmovi, donacije i drugo.
Znači, samo na osnovu i ovog člana 187. povezujem i želim da se u ovom članu 151. posle tačke 4) postojeća tačka 5) se prebacuje u tačku 6), a nova tačka 5) da bude još jedan izvor finansiranja, a to su donacije.
Ne vidim razlog zašto ne bi bile donacije, ako već to imamo u članu 188. Taj član baš 188. još jednom ću pročitati, kaže – ostali izvori sredstava za finansiranje poslova iz člana 150. ovog zakona. Na osnovu člana 150. na sledeći 151. samo tražim da se posle tačke 4) u stavu 1. doda reč "donacija", a da postojeća tačka 5) bude tačka 6).
Stvarno ne vidim razlog da ne bude prihvaćeno. Ne vidim razlog, nije ovo Zakon o finansiranju političkih stranaka, koji je rigorozan, za neke izgleda nije, pa da se tu mora strogo voditi računa. Ovo je nešto što će uvek dobro doći poljoprivredi, pa i jedna pod nazivom – donacija.

Minut i 25 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, podržavam amandman na član 151. koji je gospodin Krstin podneo i ne vidim razlog zašto ne bi, mada bi pod ovom crticom pet – ostali izvori, mogle da se podvedu i – donacije.
Još nešto bih, koristeći ovo vreme koje ima stranka, odnosno ovlašćeni predstavnik, odnosno zamenik šefa poslaničke grupe hteo nekoliko reči da kažem.
Gospodine ministre, vama sam konkretno postavio jedno pitanje, a u vezi je člana 150. koji kaže - da poslovi od opšteg interesa koji se finansiraju u skladu sa ovim zakonom jesu: pod jedan, uređenje vodotoka itd. i mene to interesuje, to vodotok. Pitao sam vas konkretno za dva sela, sada je jedno od njih, nažalost, posebno nastradalo, a to je selo Obrva u kraljevačkoj opštini, od poplava. Moje pitanje je bilo – ko će da odgovora za neuređenje toka Zapadne Morave, zbog čega oni godinama gube očevinu ili đedovinu, kako mi to volimo da kažemo?
Dakle, ne dešava se to samo u čačanskoj opštini, možda je i drastičnije u šabačkoj opštini, na reci Savi, gde se godišnje stotine i stotine hektara, evo, kolega iz Šapca mi daje za pravo, izgubi zbog toga što vodotokovi reka nisu uređeni. Ako sam dobro razumeo vaš odgovor, koji ste mi uredno kao i uvek dali, druga je star da li se slažem sa tim odgovorom, ali otprilike je to da je lokalna samouprava tu nešto nadležna.
Ne vidim iz ovog zakona kako je lokalna samouprava, ako prihode za ostvarivanje, recimo, uređenje vodotoka piše – budžet Republike Srbije, ko je nadležan, kako onda može lokalna samouprava da bude nadležna za to? Ponavljam, u selu Katrga, u opštini iz koje dolazim, iz grada Čačka, dešava se godinama i ljudi su očajni.
Sa tim u vezi mogu da kažem da je ovaj zakon kao jedan od retko kojih, iako veoma obiman, napisan na vrlo jasan način. Ne mora čovek da bude nešto posebno stručan može da razume.
Postavlja se pitanje kada dođe do prakse – šta će sada jedan poljoprivrednik iz Katrge kome je, recimo, prošle godine od ukupno tri hektara i 80 ari najplodnije moravske zemlje odnela Zapadna Morava? Šta on sada ima od ovog zakona? Dakle, vama gospodine ministre, uopšte ne sporim nameru, ako ništa drugo vidi se po broju prisutnih vaših saradnika ovde, da uvažavate i Skupštinu i mi uvažavamo važnost ovog zakona i važne teme.
Šta konkretno sada jedan poljoprivrednik, odem kao narodni poslanik tamo pa kažem, dobro da li sam glasao ili nisam, usvojen je ovaj zakon, on je izvanredan, to sam već rekao, sve je napisano, a šta će on meni da kaže, šta da radim sa tim zakonom? Tako to ide godinama, a istovremeno dolaze im raznorazni nameti, porezi i prirezi za odvodnjavanje i navodnjavanje. Možda te sume pojedinačno i nisu tako velike, ali za one koji ostanu bez trećine đedovine, očevine, njemu je svaki dinar, gospodine ministre, dragocen.
Još nešto, pošto se više neću javljati, a mislim da ovo nije zakon na kome treba da se prepucavamo i nadgornjavamo, a tiče se člana 224, gde su u roku od šest meseci ti i ti dužni da preuzmu vodne objekte i nadležnost, pa kaže, recimo – "Vojvodina vode" preuzima vodne objekte sa teritorije Vojvodine. Znači, nadležnosti, prava, obaveze, sve. "Beograd vode", sa teritorije Beograda, a "Srbijavode" ono što je ostalo. Onda treba promeniti ime, gospodine ministre, toj firmi, preostalo od Srbije šta je ostalo.
Dok kolega Stamenković, čini mi se da je on nešto govorio o članu 224, ako sam ga dobro razumeo, nisam toliko obratio pažnju, a nisam ni ekspert za poljoprivredu.
Poštovani građani Srbije, evo o čemu govorim. Država Srbija postoji u granicama u kojima postoji – imaju reke, jezera, vodni objekti i kako bi to ministar stručnije objasnio, sada preuzimaju nadležnosti javna preduzeća. Ono što se nalazi na teritoriji Vojvodine, preuzima "Vojvodina vode", ono što se nalazi na teritoriji grada Beograda, "Beograd vode", a ono što je ostalo "Srbijavode". Onda je nelogično to ime, ovo što je ostalo – preostala Srbija ili Šumadija ili Zapadna Srbija.
Stvarno sam mislio, dok nisam malo bolje ovaj član 224. pogledao, da je "Srbijavode" nadležna i nad "Beograd vodama" i nad "Vojvodina vodama", a da je Ministarstvo, odnosno država, Vlada na svemu. Sada smo otprilike podelili vode – "Vojvodina vode", nemam ništa protiv, zakon je izglasan, da li imam ili nemam, poštujem autonomiju, poštujem sve, "Beograd vode" i sad "Srbijavode", što je stvarno malo nonses.
"Srbija vode" se zove ono što je preostalo od voda, zapadna Srbija, istočna Srbija, Šumadija, KiM. Ponosimo se mi tim imenom, naravno, nemam ništa protiv "Srbijavode", ali iz tog imena se sugeriše da su "Srbijavode" nadležne nad celom teritorijom što nije, ako sam dobro razumeo zakon, ako nisam, vi mi objasnite, ali više građanima Srbije nego meni.

Iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Milan Dimitrijević želi reč. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne mogu, a pokušavao sam da razumem zbog čega ste ovaj amandman gospodina Krstina odbili.
Radi se o odeljku zakona koji se tiče finansiranja upravljanja vodama. Ne znam u čemu je problem, da se izvori sredstava pribavljaju i putem donacija. Da li je to nešto što je neprihvatljivo za Ministarstvo? Ili donacije možda uopšte nisu ni prihvatljive? Ili nama uopšte ne trebaju više donacije? Pogotovo, što se donacije pominju, kako je rekao gospodin Krstin, u članu 188. Kako se to u jednom članu pominju, a u drugom članu ne pominju?
S druge strane, koristiću vreme poslaničke grupe, čini mi se da je dosta ovlaš prošao jedan vrlo važan član ovog zakona. Mislim da je ovaj član važan da javnost Srbije bude upoznata sa nekim činjenicama. Radi se o članu 117, radi se o vodnim uslovima. Kaže se – objekti i radovi planskog dokumenta za koje se izdaju i vodni uslovi. Tačka 4) planska dokumenta za koje se izdaju vodni uslovi se odnose na hidroelektranu, termoelektranu i nuklearne objekte.
Hajdmo da vidimo šta su to nuklearni objekti. Ne bi priča bila vrlo interesantna do pre dva-tri dana, odnosno 22. aprila, da nisu poslanici koji su članovi Odbora za zaštitu životne sredine dobili jedan poziv na jedan sastanak koji je organizovala nevladina organizacija "Beles" i sa predlogom određenih pitanja koje treba poslanici da iniciraju. Koliko vidim, poslanike vladajuće većine ovo ne zanima i to je dobro, pokazuje se odnos.
Kaže se ovako, tačka 5) jedno od tih pitanja koja bi trebalo da se iniciraju u razgovorima – verifikacija da je Zakon o vodama koji je u proceduri u skladu sa direktivama EU. Da li je direktiva EU da gradimo nuklearne objekte?
Sad kakve to opet ima veze sa ovom temom? Kaže se ovako: "tačka 6 - iniciranje revizije, strategije, energetike i decentralizacije u oblasti energetike".
Jesmo li mi to ušli, gospodine ministre, u reviziju energetike? Je l' to javnost Srbije zna nešto o tome? Hoćemo li mi to da gradimo nuklearne elektrane? Imamo mi neke obaveze koje smo ranije doneli, do 2015. godine, ili mi na mala vrata kroz jedan zakon, kakav je Zakon o vodama, uvodimo pojam nuklearnih elektrana? Mislim da je tako.
Javnost Srbije mora ovo da zna. Evo, to se ovako pojavljuje, pa će se onda u okviru ovako jedne priče koja je servirana narodnim poslanicima reći – evo, obavljena je javna rasprava. Šta je sa obnovljivim izvorima energije?
Šta o ovome misli ministar zaštite životne sredine? O nuklearnim objektima? Šta su to nuklearni objekti? Ko može od vas, gospodo iz Ministarstva poljoprivrede, da objasni narodnim poslanicima šta je to nuklearni objekat za koji se izdaje vodna dozvola? Evo, baš je to interesantno pitanje.
U sledećem članu 118. kaže: tu vodnu dozvolu može da izda i lokalna samouprava, a znamo šta je lokalna samouprava, može da izda i grad Beograd, može da izda Autonomna Pokrajina. Dakle, Zakon o zaštiti životne sredine za vas ne važi ili ga niste čitali, ili za vas ne važi moratorijum do 2015. godine?
Ili ste se možda dogovorili sa nekim finansijerima o izgradnji nuklearnih elektrana? Vi ćete natovariti još jednu bedu na vrat ovom narodu. Dakle, hajte objasnite: šta će nuklearni objekat u Zakonu o vodama i šta to znači? Šta je to, kakav je to nuklearni objekat?
Očekujem odgovore od vas, da vidimo šta je ovo u zakonu. Je l' to ta vrsta puzajuće politike, na mala vrata se uvode neki pojmovi i kaže - to je saglasno direktivama EU? Šta je sa našim zakonima? Znači, naše zakone ćemo da prekršimo, oni ne postoje, nikakva obaveza ne postoji prema starim zakonima, mimo bilo kakvih odluka, mimo bilo kakve saglasnosti i javne rasprave uvodimo pojam "nuklearni objekti" i evo u Srbiji nuklearne elektrane.
To ste vi smislili u ovom zakonu, bez rasprave, bez konsultacija. Ući ćete opet u nova zaduživanja, uvešćete čudo u zemlju Srbiju, pa će neko da investira, da nam stigne nuklearna elektrana u Srbiju, a mi ćemo na ime kredita da dajemo električnu energiju. To je vaš plan i to je politika koju vodi ova Vlada.

Pet minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Radiša Ilić želi reč. Izvolite.