Iskorišćeno je dva minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog direktnog primera kako nemamo mogućnost da promenimo nešto što je predloženo kao izmena i dopuna nekog predloga zakona.
Pokušaću sad da vam objasnim kako su vezane ruke narodnom poslaniku da promeni ono što je loše nabolje. Moj kolega Nemanja Šarić podneo je amandman koji se odnosi na član 6. stav 1. i njegovu izmenu je uglavnom fokusirao na rok koji se ovim članom definiše: odnošenje vozila koje je manje od tri minuta.
On kaže ovako: ''Ukoliko policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, doneće rešenje u elektronskoj formi kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraći od pet minuta. Rešenje u elektronskoj formi kojim se nalaže uklanjanje vozila dostavlja se elektronskim putem licu koje vrši uklanjanje vozila i koje postavlja obaveštenje o donetom rešenju u elektronskoj formi na vidnom mestu vozila, kojim obaveštava vozača da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog rešenja. Nakon postavljanja obaveštenja na vidnom mestu vozila, ono ne može biti odneto u roku koji je kraći od pet minuta.'' To je predložio moj kolega Nemanja Šarović.
Kako kaže zakon? Kaže ovako: ''Ukoliko policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, doneće rešenje u elektronskoj formi kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraći od tri minuta.''
Predstavnike Ministarstva pitam, ako za tri minuta vi upalite sva četiri migavca i uspete da iznesete nešto iz auta, uđete u kuću i izađete, vama je vozilo ostalo na kolovozu i možete da krenete putem dalje.
Ako za tri minuta i dve sekunde vi ne stignete, dobijate kaznu, parking servis vam odnosi vozilo, što košta negde oko osam-devet hiljada dinara i vi plaćate kaznu, dobijate penale i imate udar na budžet.
Šta je suština ovog amandmana? Suština je da se naprave uslovi. Nema dovoljno parking mesta. Ona parking mesta i garaže što imaju papreno koštaju. Nema mogućnosti da se rezervišu saobraćajna mesta u gradu Beogradu zato što to mnogo košta, a nemate gde da se parkirate.
Sada vi budite krivi što živite u centru grada i onda vi budite taj koji će da dobije ovakvu jednu kaznu, ni kriv ni dužan, zato što mu je parking servis odneo vozilo jer je službeno lice MUP-a u roku od tri minuta reagovalo od onog trenutka kada ste se parkirali.
Ako uzmemo podatak da istu nadležnost ima komunalna policija, koja će doći u funkciju vrlo brzo, ako trenutnu nadležnost ima komunalni inspektor svake lokalne samouprave ili jedinice skupštine opštine u Beogradu, ako istu nadležnost ima službeno lice MUP-a koje radi pri parking servisu, gde onda da se ljudi parkiraju i sa kojim vremenskim rokom? Gde da se ostvari mogućnost da se ode do kuće, uzme novčanik i vrati?
Daću vam svoj lični primer. Ja sam žrtva ovakvih zakona i legalizacije ponašanja Parking servisa, čiji funkcioneri žive više nego bogato, zato što su ove naplate i te kako previsoke i skupe. Osnovno punjenje budžeta i modus Skupštine grada Beograda jeste Parking servis. Sada im dajete legitimitet ovih zakonom da više od tri minuta ne možete da stanete nigde.
Sada mi recite, ako je bilo koje službeno lice spremno da čeka tri minuta po štoperici koju samo on ima, zašto bi bio spreman da čeka i minut? Onog trenutka kada uoči prekršaj, on će da napiše prijavu i da zove parking servis da se vozilo odnese.
To važi kad stanete na mesto koje je rezervisano za neko drugo lice, koje je plaćeno poprilično dobro i to važi kada napravite pogrešno parkiranje ili imate znak zabrana parkiranja, a parkirali ste se jer nemate gde. U C market ne možete ući, ne možete ući u banku, poštu, a da se parkirate propisno, jer nema gde da stanete, nema dovoljan broj garaža i onaj broj koji ima skupo košta.
Šta je suštinski predloženo ovim zakonom? Ni pet minuta nije dovoljno. Meni je odneseno vozilo sa sve upaljenim migavcima i motorom. Dok sam pronašao vozilo, pa imao sam problem posle da bateriju dopunim i da ga pokrenem sa parking mesta gde je Parking servis odneo vozilo, a da ne pričam gde je odneo, zato što je postojeći parking koji je nadležan za tu teritoriju bio krcat.
Sad vi izračunajte koliko para uzimaju Parking servis i policija zajedno od građana Beograda zato što nemaju gde da se parkiraju, a uslove im niste napravili? Dao sam lični primer, ne zbog toga što sam ispoštovao zakonsku normu, kaznu platio i vozilo preuzeo, nego zbog toga što je to svakodnevica.
I ovde imamo problem, ispred Narodne skupštine, kad nemamo mesta da se parkiramo, moramo ići u garažu, koja je puna. Šta ćemo onda? Dakle, nemamo uslova za ovo što vi predviđate – legalizaciju pljačke građana kroz Parking servis, da u roku od tri minuta službeno lice može da odnese vozilo ili da napiše kaznu koja je osam-devet hiljada dinara. O poenima vozača i da ne pričam.
Dakle, ako je poenta da ne koristimo uopšte motorna vozila, to treba reći otvoreno. Ako je poenta da pljačkamo narod, da punimo budžet onima koji vode Parking servis, onda i to treba reći otvoreno. Ako je poenta da za dva minuta promenimo epohalno evropsku tekovinu, zato što ćemo umesto tri čekati pet ili pet i 15, zašto je onda ovaj amandman odbijen, postavlja se pitanje?
Pročitaću vam, gospođo Čomić, zašto je odbijen ovaj amandman i kako su nama vezane ruke da mi reagujemo. Kaže se ovako, pošto se ovaj amandman odnosi na član 296. stav 3, a predlog izmene i dopune je stav 3. ne st. 1. i 2, u obrazloženju se kaže da amandman nije prihvaćen iz razloga što bi se u slučaju prihvatanja istog odredbe st. 2. i 3. člana 296. Zakona našle u koliziji. St. 1. i 2. nisu predlog izmene i dopune. Naš amandman se kosi sa nečim što nije izmena predloga i mi automatski dobijamo odgovor da nije prihvaćen amandman.
Sada da vas pitam – kako mi možemo da promenimo ovaj član, ako se kosi sa nečim što nije na dnevnom redu, a ne možemo da podnesemo amandman na nešto što nije na dnevnom redu? Kako mi da promenimo ovaj član, ne mi kao poslanička grupa nego mi kao narodni poslanici, ako ne smemo da pišemo nešto što nije na dnevnom redu, a kad napišemo vezano za ono što jeste, kaže da se to kosi sa onim što nije na dnevnom redu? Ko će sad ovo da promeni i na koji način?
Dalje, kaže se ovako: "Naime, rok za uklanjanje vozila predviđen u stavu 2 (koji nije na dnevnom redu) ne može biti kraći od tri minuta, dok bi u slučaju usvajanja predloženog amandmana rok za istu radnju bio opredeljen u trajanju od pet minuta, što je neprihvatljivo."
Ko će od predstavnika Ministarstva ili predstavnika Vlade da mi objasni zašto je neprihvatljivo da umesto tri minuta stoji pet? Koja je uloga Parking servisa i policije da za dva minuta promeni i obezbedi bezbednost saobraćaja u bilo kojoj ulici u kojoj država i grad nisu obezbedili parking prostor?
Dakle, ovo liči samo na skupljanje para, ovo čak ni od pet minuta ne liči na razuman rok, ali smo pokušali to da menjamo i ovo liči samo na jednu jedinu stvar, a to je punjenje budžeta.
Kad ne znate kako da napunite budžet, onda zavucite ruku u novčanik svakog građanina ili svakog vozača ili svakog onog koji dostavlja robu u nekoj prodavnici, koji nema gde da stane. Ukoliko ne istovari robu u roku od tri minuta, on će dobiti kaznu i penale.
To je osnovni problem ovog zakona, osnovni problem pojedinaca koji nisu hteli da čitaju ove amandmane i osnovni problem onih koji nisu hteli da izađu u susret vozaču, nego finansijskom stanju sopstvenog ministarstva.
Zbog toga mislim da imate vremena da prihvatite ovaj amandman i da se složite sa mnom da je ovo obrazloženje više nego smešno.

Iskorišćeno je osam minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, pa narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Evo i ja nešto da kažem o ovom amandmanu kolege Nemanje Šarovića, mada je kolega Milan Avramović to odlično elaborirao pred predstavnicima Vlade i pred narodnim poslanicima. Znači, suština amandmana koji je podneo Nemanja Šarović je u tome što je primećeno da u zakonu osnovni cilj nije da se obezbedi nesmetano obavljanje saobraćaja, nego je osnovni cilj da se naplati što više kazni.
Iako su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, gde se menja samo nekoliko članova suštinski, oni ostali članovi, pomera se stav 1. postaje stav 2. itd, to su već izmene tehničke prirode, SRS je podnela određeni broj amandmana sa jednom jedinom idejom – da se ovaj zakon popravi koliko je to moguće i ako je to moguće. Nažalost, videli smo ovde da Vlada nije to uzela u obzir, nije prihvatila nijedan amandman SRS, iako su sva obrazloženja koja su išla uz amandmane argumentovana, pa smatram da je propuštena šansa da se ovaj zakon koliko-toliko popravi.
Zato smatram da će se verovatno u najskorije vreme vršiti izmene i dopune ovog zakona zbog ovakvog odnosa Vlade prema amandmanima koje podnose narodni poslanici, a koliko sam čuo i imam neka saznanja da se tako nešto već i najavljuje, neko je ovde pomenuo možda od septembra, ne znam da li će biti od septembra, ali verovatno će do nove godine ponovo morati da se vrše izmene i dopune ovog zakona.
Videli smo, i kolega Sreto Perić je to lepo rekao, ovo je jedan od retkih zakona koji nema u sebi političke komponente, tako da je svaki amandman koji je podneo bilo koji narodni poslanik trebalo razmatrati na jedan korektan način.
Kao što je ovde već rečeno, izgleda da je suština ovih izmena i dopuna zakona samo u tome da se povećaju kazne, uvedu novi nameti, povećaju stari, jer očigledno je da se budžet ne puni na predviđeni način. Još jednom se pokazalo da je najlakše udariti po džepu vozača, jer vozač nema kud kada ga milicioner zaustavi na putu, on mora da plati predviđenu kaznu. Naravno, ako to nema kod sebe, stići će mu na kućnu adresu i nema više nikakve šanse da se to izbegne.
U prilog ovoj činjenici govori i podatak da ste u obrazloženju ovog zakona precizno izračunali da je za samo prvih pet meseci 2010. godine, samo po osnovu jedne stavke iz ovog zakona, budžet Srbije izgubio iznos od 432.120.000 dinara od nenaplaćenih kazni koje su predviđene sada u ovom zakonu. Ne znam ko je bio toliko precizan, jer znamo da ova vlada nije baš toliko sposobna da u detalje analizira i predvidi situaciju, jer da jeste, sigurno bi nešto učinili da se pokrene proces proizvodnje i da nezaposlenost u Srbiji bude manja.
Opet moram da kažem, kada se pogleda ovo, raspon kazni je predviđen za neke stvari od 100.000 do 120.000, za neke od 100.000 do 150.000 i kada se analizira ova statistika, verovatno ste tu statistiku izvodili na osnovu broja prekršaja koji su napravljeni za prvih pet meseci, u to ne sumnjam, ali kada se to analizira, onda se može zaključiti jedna stvar koja treba da zabrine, a to je da se do ovog iznosa došlo na osnovu maksimalnih kazni koje predviđa zakon. Da li to neko svesno sugeriše sudijama da obavezno izriču maksimalne kazne?
Međutim, možete vi kazne izricati koliko hoćete, poznato je da se željeni efekti, ne samo u ovom zakonu o saobraćaju nego u svim oblastima, nikada ne mogu postići samo kaznama i kaznenom politikom, već u kombinaciji sa tim moraju ići i neka druga sredstva. Zato me ne čudi činjenica da, na osnovu kazni koje vi propisujete ovim zakonom, veliki broj građana Srbije se radije odlučuje da izdržava kaznu zatvora nego da plati ovolike kazne.
Naravno, niko ne ide rado u zatvor, ali je jednostavno u nemogućnosti da plati kaznu i jedino što mu je preostalo to je da odleži kaznu, jer možda je nekome bolje da leži 15, 20, 30 ili 45 dana u zatvoru nego da plati iznos od 150.000 dinara. Ko je taj prosečni građanin Srbije koji danas može da izdvoji kaznu od 150.000 dinara? Jednostavno, on će ići u zatvor.
Ovde nije reč o onim retkim, izuzetnim slučajevima koji potpadaju pod onaj termin nasilničke vožnje, nego se govori o običnim građanima Srbije.
Bez obzira na sve ovo zakon o kojem je reč, koji ste doneli pre godinu dana, čija je primena počela pre pola godine, predstavlja i dalje mrtvo slovo na papiru, sve dok se praktično ne donesu i određeni podzakonski akti kao prateći i sastavni delovi ovoga zakona.
Iskoristiću ovu priliku, kad sam već uzeo reč, da nešto kažem i o tim podzakonskim aktima, odnosno o pravilnicima koji treba da prate ovaj zakon. Prema nekim saznanjima, ima negde oko četrdesetak takvih pravilnika i tak kada se svi oni donesu, onda će suština i smisao zakona biti potpun i zakon će dati svoj puni smisao.
Moram da priznam da nadležno ministarstvo radi na nekim od tih pravilnika, čini mi se da su pre nekih desetak dana neki od njih doneti i objavljenu u Službenom glasniku, ali to je samo jedan mali broj njih jer, kao što rekoh, ovde ih ima oko četrdesetak.
Reći ću nešto o pravilnicima i to onim pravilnicima ili tačnije rečeno o nacrtima pravilnika koji se pre svega tiču materije koje se odnosi na obuku vožnje i obuku vozača. Znamo svi da je obuka vozača jedan od prvih koraka za aktivno učešće u saobraćaju. Evo, pomenuću samo neke pravilnike iz te oblasti.
Recimo, pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno ogranak privrednog društva ili srednja stručna škola koje vrše osposobljavanje kandidata za vozača, zatim Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače, pa onda Pravilnik o organizovanju, sprovođenju, sadržaju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja evidencije o vozačkom ispitu, uslovi koje moraju da ispune vozila na kojima se obalja ispit, Pravilnik o sadržaju, načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencije iz oblasti osposobljavanja kandidata za vozače.
Dakle, na ovim pravilnicima se, prema saznanjima koje imam, radi, ali opet ono što sam imao prilike da vidim, a imali ste prilike da čujete mišljenje auto-škola, i ovde se u ovom smislu radi površno, tako da suština je slična kao kod osnovnog zakona.
Iz ovih pravilnika je vidljivo određeno nepoverenje prema samom procesu obuke vožnje, posebno prema auto-školama, i to posebno kada je u pitanju izvođenje i sprovođenje samog vozačkog ispita. Dalje, auto-školama se nameću određene finansijske i kadrovske obaveze, koje nisu na najdirektniji način vezane za samu njihovi delatnost i koji predstavljaju veliki namet na njih i jednostavno je jedna od stvari koje će možda mnoge auto-škole ugasiti.
Zato smatram da bi prilikom izrade ovih pravilnika za neko vreme trebalo neke stvari odložiti, kao što je recimo uvođenje tahografa za vozila "B" kategorije, koje se predviđa. Mislim da se još uvek nisu stekli realni uslovi da se to implementira ovde kod nas, mislim da treba da postupite kao u slučaju kod uvođenja ABS sistema kočionog, da se isto i uvođenje tahografa odloži na određeno vreme.
Ovo tim pre što recimo tahografski uređaji na vozilima "B" kategorije nisu predviđeni ni u jednoj od susednih zemalja, a ni u nekim zemljama iz našeg šireg okruženja. Tahografski uređaj nije moguće ugraditi na vozilo koje je kupljeno na lizing, jer ukoliko se tahografski uređaj ugradi na takvo vozilo gubi se garancija, a znamo da najveći broj auto-škola svoja vozila kao osnovna sredstva kupuju na lizing.
Kada smo kod tih vozila kao osnovnih sredstava, još uvek se ne zna koje uslove moraju zadovoljiti vozila za obuku vozača. Ovde pre svega mislim na vozila za obuku "C" i viših kategorija, da li će to biti kamion od 3,5 tone, od 5 tona, od 7 tona ili šta znam već koliko, i onda što se tiče vozila za obuku vozača kao osnovno sredstvo mnogih auto-škola, ljudi ne mogu planirati nabavku tih vozila, jer jednostavno ne znaju uslove koji će biti propisani ovim pravilnicima.
Zato apelujem na predstavnike Vlade da što pre donesu makar ove pravilnike kako bi proces obuke vožnje po auto-školama mogao nesmetano da se odvija.

Iskorišćeno je u potpunosti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, a poslanička grupa ima na raspolaganju još 42 minuta i 40 sekundi.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč. Izvolite.

Javnosti radi, zarad korektnosti diskusije koja je čini mi se korektna i koja sada dobija prizvuke politike, reći ću da predložena izmena stava 3. nije izvršena zbog toga da bi se punio budžet, da bi se kažnjavali vozači itd.
Jedno je pitanje, ali odvojeno pitanje, nezavisno od ovog zakona, kakve uslove u gradskim sredinama pre svega imaju vozači što se tiče parkiranja, da li je dovoljno parking mesta, da li ima dovoljno izgrađenih javnih garaža itd, ali sve to zavisi od nečega drugog. Pre svega, od ekonomske snage zemlje, da li smo imali komunizam, da li smo vodili ratove koji nam nisu bili potrebni, pa unapred trošili svoj novac itd. Ovde se radi o nečemu drugom.
Ako pogledamo ceo član, videćemo, prvo, da ne sme vozač da se zaustavi ili parkira na mestima gde je to izričito zabranjeno. Zaustavljanje ili parkiranje na mestima gde je to zabranjeno može dovesti do situacije da vozilo hitne pomoći ne može da dođe do lica koje je, recimo, imalo infarkt, da vatrogasno vozilo ne može da dođe do stana stambene zgrade u prizemlju, u kome je izbio požar i za tih pet minuta ne samo da može da izgori taj stan, nego može da izgori pola zgrade. Nebrojeni je niz životnih uslova i situacija koje mogu dovesti do velikih i neotklonjivih štetnih posledica usled nepoštovanja zakona od strane vozača.
Drugo, ako pogledate ceo član zakona, videćete da prvo policijski službenik upozorava vozača da ukloni nepropisno zaustavljeno ili parkirano vozilo, zatim se donosi rešenje. Ako se vozač pojavi za vreme dok traje postupak uklanjanja vozila, onda se odustaje od uklanjanja vozila, ali svi troškovi koji su do tada nastali ići će na teret vozača, jer se ponašao protivzakonito.
Zbog toga bih molio sve uvažene kolege da diskusiju, koja je zaista išla u jednom vrlo korektnom tonu i, čini mi se, u zajedničkom interesu da poboljšamo bezbednost saobraćaja na putevima, da ne unosimo prizvuke politike, jer je tih prizvuka bilo u manjoj meri i kad smo donosili zakon, od kvalifikacije da je ovo policijski zakon, da on neće doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda itd. Naravno, šest meseci primene ovog zakona je sve to demantovalo i zbog toga smatram da ovaj amandman treba odbiti. Hv

Iskorišćeno je dva minuta i 50 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, pa narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji nešto oko čega smo svi saglasni i svi smo na strani unapređenja uslova koji će stvarati bezbednost saobraćaja, da ona bude na jednom zavidnom nivou, na nivou ne EU, nego svih država koje su ovu oblast podigle na jedan vrlo visoki nivo. Objektivno protiv toga nije niko u ovoj sali, ali su putevi kojima smatramo da treba da se ide da se nivo u bezbednosti saobraćaja u tom smislu postigne i na tom nivou podigne očigledno različiti.
Ne bih rekao da je danas u ovoj diskusiji bilo toliko prizvuka politike. Žao nam je što ovaj zakon ne brane predlagači, nego vi koji pripadate skupštinskoj većini. Objektivno, da nije gospodina Mirka Čikiriza i gospođe Milošević, postavlja se pitanje da li bi ovde danas bilo bilo kakve rasprave, dijaloga, odnosno polemike? Mi ne mislimo da je bilo šta loše ako polemike ima jer će iz polemike i, nadamo se, proisteći neki kvalitet. Kakav je odnos Vlada zauzela prema amandmanima ne stiče se takav utisak.
Verujemo da je bilo prostora da se još štošta ovde prihvati, ali čuli smo sa različitih strana da to nije bio slučaj kada je ovaj zakon u pitanju, naravno, ne želeći da otvaram diskusiju s bilo kim ovde.
Gospođa Milošević je malopre rekla nešto na šta bih se oslonio i na šta bih se osvrnuo. Rekla je da izmene i dopune zakona proističu navodno iz neke empirije. E, kada je empirija, odnosno kada je praksa u pitanju i primena ovog zakona, koji smo usvojili pre godinu dana, izmene i dopune ovog zakona uvereni smo da su podrazumevale i da se očekivalo mnogo više od ovoga što danas imamo ovde pred nama poslanicima.
Biću slobodan da kažem nešto što je iskustvo ljudi sa kojima sam razgovarao pre ili u toku rasprave, odnosno u toku ove skupštine.
Izmene i dopune ovog zakona inspirisane su uglavnom oko jedne stvari, a to je činjenica da je u Srbiji u ovom trenutku aktuelan taj tranzitni turizam i da kroz Srbiju prolazi veliki broj turista tranzitnih, naročito iz Turske.
Po nekim našim saznanjima koje ima Srpska radikalna stranka, nećete mi zameriti na slobodi što ću reći, ove izmene i dopune kao da su pisane u turskoj ambasadi, a ne u Vladi Republike Srbije. Reći ću vam i zašto, gospodine Čikiriz, i vama naravno i svim kolegama poslanicima, jer smo svi svedoci šta se u saobraćaju na putevima danas u Srbiji dešava. Ja sam bar svedok jer svake nedelje prođem 700 km najdužom putnom deonicom u Srbiji.
Zaista su stvari neprijatne i ove izmene i diskusije su se u načelnoj raspravi uglavnom vrtele oko toga, oko kazni, oko zatvora, ko će moći da plati, ko neće moći da plati i šta će i u kom pravcu da se dešava.
Naša policija poslednjih mesec dana i verujemo u narednih mesec dana prolazi jedan vrlo neprijatan period. Ne kažem i da među našim policajcima nema onih koji su bahati i koji i ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja i taj izmenjeni, koji ćete usvojiti, pa i neke druge zakone koji regulišu njihov rad, ne zloupotrebljavaju, ali u velikoj meri imaju ogromnih problema, pa čak budu i žrtve takvih stvari.
Nažalost, iz nekih ambasada se reaguje na vrlo nekorektan, neprijatan i neprincipijelan način i naše službe se uređuju po njihovim željama. Verujemo da je zbog toga i došlo do nekih promena u ovom zakonu, tako da i to treba reći, uz poštovanje svih ostalih potreba koje se nameću kroz primenu zakona.
Onda kad čujete šta govori struka kad je ovaj zakon u pitanju, ovaj zakon je u svojoj primeni doživeo ne potpuni, ali veliki fijasko.
Mi smo od gospodina Dačića ovde slušali podatke i statistiku koja ukazuje na smanjenje broja žrtava, nezgoda, šteta itd. i to zaista jeste za poštovanje, to je u redu, ali ti pozitivni koraci unapred desili su se samo primenom zakona u jednom segmentu, u segmentu rigoroznih kazni i delovanja policije. Postavlja se pitanje dokle se stiglo sa primenom ostalog, a što svakako podrazumeva i neophodno je da se sprovodi u kontekstu bezbednosti saobraćaja.
Vi ovde imate priču, stekao se utisak da se bezbednost saobraćaja svela na učešće, rad i funkcionisanje MUP, a o zaista nije tako.
Gospođa Milošević je malopre pomenula, čini mi se, i obrazovanje, mislim da ste rekli nešto oko obrazovanja dece itd. Koliko je onaj ko je pisao osnovnu verziju ovog zakona, pa sad i ove izmene, uzeo u obzir, recimo, mišljenje i stav strukovnih organizacija, recimo, zajednica auto-škola. Oni su zbog toga nezadovoljni, nezadovoljni su bili u postupku usvajanja osnovnog zakona i sad pokazuju određeno nezadovoljstvo, a ne možemo da im osporimo adekvatnost jer objedinjuju 600 auto-škola.
Njihovi stavovi i predlozi u vezi sa obukom vozača, što u suštini predstavlja preventivno delovanje u kontekstu bezbednosti saobraćaja, u najvećoj meri nisu uzeti u obzir.
S druge strane, vi ste pre nekoliko dana na državnoj televiziji imali priliku da slušate ljude koji su predstavnici Instituta za bezbednost saobraćaja, koji su rekli otvoreno, ne mogu da se setim imena gospodina koji je govorio u ime tog Instituta, otvoreno je rekao da su prekinuli svaku saradnju sa Vladom po pitanju Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Zašto? Zato što njihovi zahtevi i stavovi u vezi sa pogledom, stavom i mišljenjem oko bezbednosti saobraćaja i primene ovog zakona, implementacije njegove, ni u minimumu nisu ispoštovani. O čemu se radi? Žale se da pravilnici koji se dotiču njihove struke nisu doneti evo već godinu dana.
Šta je tu Vladi predstavljalo problem da to uradi? Objektivno nije ništa, ali onda se desi nešto u mesec dana i ulazimo u izmene i dopune zakona.
S druge strane, malopre smo govorili - Agencija za bezbednost saobraćaja i kaže se kada ona profunkcioniše. Šta je bilo sporno da Agencija za bezbednost saobraćaja do sada profunkcioniše? Ko je tu predstavljao opstrukciju? Ko je tu smetao? Ko je tu problem? Objektivno nije niko.
Gospođa Milošević je rekla jednu stvar oko predvidivosti. Nepredvidivost u ovoj oblasti je veliki luksuz i svi to dobro znamo, i slažemo se, i slažemo se da ne može biti ispunjena u 100%, ali takav luksuz koji je objektivno bio prisutan u izradi ovog zakona mislim da nismo mogli sebi da dozvolimo.
Baš nas briga za EU ili ne znam koju državu, ovo je nešto što treba da uredi bezbednost saobraćaja u našoj državi i oko nekih stvari zaista ne treba da se sporimo, ali moramo ih nazvati pravim imenom, okarakterisati takvima kakve one jesu i uputiti ih na pravu adresu, a to su predlagači ovog zakona.
Na sve ovo što se u ovoj Skupštini dešava i raspravlja, očigledno je da je Vlada ostala nema i to u suštini govori koliko su bili zainteresovani za ove izmene, koliko su one sveobuhvatne kada je ovaj zakon u pitanju i koliko će ove izmene i dopune u periodu koji je pred nama dati efekta.
Ubeđen sam da nas tek izmene i dopune ovog zakona očekuju ili, ne daj bože, pisanje, zašto da ne, nekog drugog zakona, rasprava o celom novom zakonu. Mislim da sve to ide traljavo i da odgovornost pada na Vladu.

Iskorišćeno je osam minuta i 25 sekundi. Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Čikiriz, zarad javnosti moram pročitati ceo član.
"Ukoliko policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, doneće rešenje u elektronskoj formi, kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraće od tri minuta", dalje ide ceo tekst.
"Rešenje u elektronskoj formi kojim se nalaže uklanjanje vozila dostavlja se elektronskim putem licu koje vrši uklanjanje vozila (dakle Parking servis) i koje postavlja obaveštenje o donetom rešenju u elektronskoj formi na vidno mesto vozila, kojim obaveštava vozača da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog rešenja", u prevodu – u roku od tri minuta.
Pošto ste pomenuli aspekt svakog normalnog građanina kome bi zasmetalo kada dolazi u Urgentni centar neko vozilo ili ako bi se desio, ne daj bože, požar pa bi se za tri i pet minuta desila velika razlika, postavljam jedno otvoreno pitanje – ako je u pitanju video nadzor i foto dokumentacija, što znači da nije službeno lice koje određuje elektronskim oblikom kaznu na lice mesta, nego u nekoj kancelariji gde sede monitori ili gde sede uređaji koji prate da li se neko kretao ili je zabranjeno parkirao, onda možemo doneti zaključak da se ne radi o onome o čemu vi pričate.
Suštinski, ako uđete u Urgentni centar, imate privatno obezbeđenje Urgentnog centra. Ako se desi požar, logično je da ne može video nadzorom da se utvrdi svako vozilo koje je parkirano možda neprikladno u skladu sa zakonom ili možda ne možete napisati kaznu licu u odnosu na broj tablica ako lice nije prisutno.
Kako sada možete da obavežete nekog da bude vlasnik vozila koje je pogrešno parkirano, a lepite kaznu ili dajete mejl adresu licu koje je zaduženo za uklanjanje vozila, a to je parking servis, da ne bi bilo da politizujemo ovaj člana. Naveo sam ulogu Parking servisa, koji jedino ima zadatak da odnosi vozila uz asistenciju MUP-A, onda kako ćemo definisati ko je krivac za nepropisno parkiranje.
Ako pričamo o elektronskom kažnjavanju, o elektronskoj kazni i zloupotrebi da li će u roku od tri minuta stići mejl, da se istog trenutka ukloni vozilo, to znači da vozilo koje uklanja nepropisno parkirano vozilo mora biti u svakom trenutku na licu mesta, što je faktički neizvodivo.
Kada prijavite neko vozilo da vam ometa posed, dok stigne "Parking servis" proći će najmanje pola sata, a ne tri minuta. Ne radi se sada o bolnici, požaru ili ne znam o čemu. Radi se o elektronskoj naplati.
Mi danas imamo situaciju elektronske naplate da stoji kamera sa senzorom iznad žute trake. Ko god prođe žutom trakom, kamera beleži broj tablice i po broju tablice šalje kaznu. Ne šalje vozaču. Vozač može da bude i ovlašćeno lice i ne. Može da bude srodnik po prvoj, drugoj liniji, nije važno, drug, prijatelj, nije važno.
Suštinski, elektronska naplata u roku od tri minuta se ne može ostvariti u praksi, čak ni za pet, kako smo mi predložili, bili propisno parkirani ili ne, jer je u pitanju elektronska naplata.
Vi kažete imamo problem sa bolnicom, niste pročitali ceo član. Ovde se radi o članu 196. stav 3. Zato sam rekao da mi ne možemo raspravljati o stavu 1. i 2, na koje vi odnosite svoju priču jer nije predmet izmene i dopune ovoga zakona. To je ono što sam naveo zato što su nam vezane ruke. Mi ne možemo raspravljati konkretno o zakonu, na koji način možemo da menjamo ovaj član, ako nije predlog izmene i dopune?
Dakle, prvo, da ne postavljam pitanje uloge "Parking servisa", mogućnosti, cenu naknade, elektronsku naplatu. Da li će se ona ostvariti ili ne, da li će ići sudskim putem da se ostvaruje ili ne i kako će se sprovesti? Zato smo se bazirali na punjenje budžeta. Punjenje budžeta ima zadatak da onog koji se pogrešno i nepropisno parkirao, da mu se naplati kazna, ali elektronskim putem za tri minuta, to je neizvodljivo.
Onda ćete imati situaciju da imate kameru na svaka tri metra, kao na grčkom autoputu, da biste mogli da utvrdite ko je krivac ili kome da napišete kaznu ili da imate više zaposlenih u "Parking servisu", recimo, samo u gradu Beogradu, nego da imate u bilo kojem drugom preduzeću ili javnoj ustanovi, što je faktički neizvodljivo.
Moram da vas podsetim i na nadležnost komunalnog inspektora svake opštine, koji je zadužen da stoji ispred ambasade gde su rezervisana mesta za ambasadu. Ukoliko se vi parkirate, on u roku od tri minuta, koliko mu i treba da napiše zapisnik, lepi kaznu na brisač i time obavlja svoju službenu dužnost, ali vozilo ne uklanja. Dakle, mogao je da napiše kaznu, ali vozilo nije mogao da uklanja dok ne stigne vozilo koje će da ga odnese.
Dakle, ovo što ste vi predložili se kosi sa onim ili ovo što vi pokušavate, barem sa praksom koja je na snazi. Recimo, "Parking servis", javno preduzeće svake opštine, ima svoj plan i program. U gradu Beogradu "Parking servis", javno preduzeće, kaže – u planu je za narednu godinu da ostvarimo izvore prihoda po odnošenju nepropisno parkiranih vozila toliko i toliko miliona dinara.
Kao da oni unapred znaju koliko će nepropisno parkiranih vozila biti. Zato sam rekao da vi ovim članom dajete legitimitet "Parking servisu " da otima građanima novac. To je otvorena stavka. Ovim ste samo to ubrzali zato što je elektronska naplata. Dakle, ako ćete staviti svuda kameru, koliko košta ta kamera, napravite toliko garaža, napravite toliko parking mesta i nećete imati problem sa vozilima koja se nepravilno parkiraju.
Mi smo bili skoro u situaciji da u gradu Beogradu čuveni gradonačelnik Đilas ide, oslobađa priobalje reke, zelenu površinu, od vozila koja su se parkirala tu jer su tobože ljudi došli na svadbu na jedan splav. Onda je izašao mladoženja i rekao – molim vas, danas se ženim, ako nije problem tu vozilo da ostane i onda interventna jedinica, koja je bila u pratnji gradonačelnika, ostane nema jer je gradonačelnik to tako dozvolio.
Sada postavljamo pitanje primene ovog zakona. Dakle, nemojte da se igramo vremenskom minutažom i rokovima jer to nije u ovom zakonu predviđeno. U ovom zakonu član 3. kaže – ministar donosi podzakonski akt, ne piše u kom vremenskom roku i može da ga donese za pet godina, može za 10 godina da donese pravilnik o reviziji bezbednosti puteva.
Nema obavezujući akt vremenskog roka, a ovde kada se kažnjava vremenski rok, onda je on što manji, tri minuta. Ko će za tri minuta da uspe da iznese nešto iz kuće i da vrati? Ko je uopšte lud da parkira nepropisno vozilo, a da to ne mora?
Ima onih bezobraznih koji su privilegovani, čiji vlasnici lokala imaju koordinaciju sa gradom Beogradom i vladajućom strukturom, "Parking servis" ne sme da dođe i da odnese vozila gostiju zato što su to vozila poznatih ličnosti, zato što su ta vozila mnogo skupa i zato što tu "Parking servis" ne sme da uđe. Tu kada prijavi građanin da ne može da prođe svojim vozilom kroz Kozjačku ulicu zato što je tu kafić "Majdan", jednog od vlasnika funkcionera i sponzora DS, onda "Parking servis" ostaje nem.
S druge strane ćemo gde god se ko parkira na tri minuta odmah kaznu, odmah mu piši broj tablica, poene i sve ostalo, dok ne plati. Da li može da plati, da li će izabere da odslužuje kaznu zatvorsku ili novčanu, ostaje pitanje mogućnosti svakog onog ko vozi. Ali, ostavljate i mogućnost onog da sa siromašnim vozilom plaća kaznu veću nego što mu košta vozilo, a da onog ko ima elitno vozilo ne sme da ga pipne niko. To je razlika, gospodine Čikiriz.
Ako hoćete realno, bez politike i političkih poena, rešavanje ovih problema, onda napravite rešavanje zakonskih rokova i regulativu za sve članove zakona, a ne ministar može za 15, 25, 30 godina nešto da donese i ne mora, nema obavezujući rok, a ovde u roku od tri minuta mora se, inače ide kazna i te kako velika.
Svaka skupština opštine za sebe formira javno preduzeće "Parking servis".
U Mladenovcu kažu, po osnovu ostvarenih prihoda planiranih za 2010. godinu, mi ćemo napuniti budžet toliko i toliko, kazna je 840 dinara u Mladenovcu.
Onda kaže – grad Beograd, na osnovu ostvarenih prihoda koje mi planiramo, kazna je 1.800 dinara. Gde je onda tu jednoobrazni sistem i za Novi Sad, i za Lazarevac, i za Beograd i za Čačak. Nema. Znači, kako kome odgovara, kako kome je budžet u škripcu, tako donosi pravilnike. To treba da reguliše ovaj zakon, a ne da reguliše lupanje po džepu onoga ko je tu morao da stane na dva minuta da nekog ubaci ili izbaci, sa obrazloženjem – ako je vatra uhvatila za tri minuta, za pet će da izgori sve živo.
To je više nego smešno obrazloženje i zato još imate vremena da prihvatite ovaj amandman, zato što elektronska naplata neće zaživeti tek tako kako ste zamislili, prvo - što nema uslova, drugo - što nema dovoljno kamera, a treće – nema ni onih koji će da gledaju u 10 hiljada monitora svakodnevno.