Vreme za vašu poslaničku grupu je isteklo. Hvala vam. Reč ima gospodin Čikiriz.

Mislim da je vreme da ovu kvalitetnu diskusiju polako privedemo kraju.
Gospodin Živanović, koga izuzetno uvažavam, postavio je direktno pitanje iz stava 1. ili 2. – da li ide i zaštitna mera, da li ide obavezna kazna zatvora itd?
Ponoviću, propisana je za učinioce prekršaja kazna zatvora ili novčana kazna koju će opredeljivati sud, zavisno od okolnosti slučaja. U slučajevima kada je došlo do saobraćajne nezgode, takođe zatvorska kazna, do sada bezuslovna, može se zameniti novčanom kaznom, ali u svakom slučaju, kada se učini prekršaj, obavezno ide zaštitna mera oduzimanja vozačke dozvole od 10 meseci, a kod prekršaja gde nema saobraćajne nezgode oduzima se vozačka dozvola na osam meseci.
E sada, kakve mogu biti saobraćajne nezgode? Učesnik saobraćajne nezgode može sam sebi pričiniti materijalnu štetu, a da nije telesno povređen ili da nije povredio neko lice. Ako ima povrede nekog lica, onda je već u pitanju krivična odgovornost, nije prekršajna i podleže Krivičnom zakoniku.
Zbog toga je ovlašćenje sudije za prekršaje, pošto se u ovoj materiji radi o prekršajima, da zavisno od okolnosti slučaja, da li je učinilac prekršaja ranije vršio prekršaje, to se utvrđuje izvodom iz njegove prekršajne i kaznene evidencije, kakve su štetne posledice nastale, kolika je materijalna šteta, u kojim okolnostima je učinjen prekršaj, da li je isto ako vozi brzinom od 50 km na čas za vreme radnog dana kada su učenici u školi, na trotoaru itd, ili posle ponoći itd.
Sve su to ovlašćenja Suda za prekršaje i zbog toga sam rekao da će sada, naravno, kao kod svih zakona koji se primenjuju u praksi, na onima koji primenjuju zakon biti odgovornost. Ovde ćemo sutra sa punim pravom moći da prozivamo sudije koje učiniocima težih prekršaja ne izriču zatvorske, već novčane kazne.

Hvala, gospodine Čikiriz.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za saobraćaj i veze je podneo amandman na član 14. Da li neko želi reč? (Ne.)
Završili smo pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li predstavnik predlagača želi završnu reč?
Reč ima gospodin Mrkonjić.

Prvo, moram da se izvinim što sam u dva navrata izlazio odavde. To mi nikada nije bila praksa, ali pošto je baš gospodin Avramović govorio o putnim prelazima, tu je prvi čovek evropskih železnica, pa se oko toga i razgovaralo, baš oko tih putnih prelaza. Primite moje izvinjenje.
Ali, bez obzira, sve ovo što sam pratio do sada još jedanput je potvrdilo moje saznanje da je ovaj visoki dom apsolutno kompetentan, čak možda kompetentniji od mene za pitanja bezbednosti saobraćaja.
Svim poslanicima koji su diskutovali se zahvaljujem na tome, posebno, izdvajam tri dame, gospođu Jorgovanku, gospođu Jelenu i gospođu Milošević, ali ne zato što su dame, nego zato što su kvalitetom svojih diskusija i mene nešto naučile.
Takođe, zahvaljujem gospodinu Avramoviću, Čikirizu, Saviću, Periću, gospodinu Ostojiću, na svemu onome što su oni rekli i apsolutno se slažem s tim, a jedan sam od ljudi koji tako i radi u praksi, da ne mora da bude forma primarna ako suštinu imamo na drugoj strani.
Od svih amandmana koje ste postavili ovde lično kao čovek bih prihvatio sve. Svi su oni u vezi sa ovim i dobro je da smo o tome razgovarali. Ali, uvek ima jedno ali, postoji još 52 poddokumenta zakonska, od čega 25 u Ministarstvu za infrastrukturu i 26 u MUP, koje mi sada donosimo.
Na primer, do sada su već doneti u Ministarstvu za infrastrukturu - Pravilnik o signalizaciji usvojen je, Uredba o tahografiji je usvojena i iduće nedelje na Vladu ide Pravilnik o vozilima i biće usvojen sledeće nedelje. Dakle, svake nedelje ćemo imati po jedan od tih dokumenata koji su prateći dokumenti za ovo o čemu smo govorili.
Dakle, 23 amandmana koja su podnele poslaničke grupe i Odbor za saobraćaj razmatrano je, sem ovih sedam koji se nisu odnosili na materiju koja je na dnevnom redu, 16, a od tih 16 je usvojeno šest.
Moram još jedanput da se zahvalim svim poslanicima na učešću u diskusiji i obećam da ćemo do kraja godine imati još jednu raspravu na temu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, da ćemo većinu tih vaših primedbi ugraditi.
Posebno se obraćam gospođi Jorgovanki, u pravu ste, mi često ističemo, vratio se gospodin Simić, ulogu policije i MUP-a. Moram da kažem noću su mene dva puta zaustavili, koliko se ljudi trude, da ih pohvalim, od Slavije pa do Čubure, i moram da kažem da samo taj element da smo smanjili broj nesreća, poginulih nije postignut samo zakonom.
Naravno, ima čitav niz tu drugih elemenata koji bitno utiču na to. Reći ću još jednu vrlo važnu stvar, s obzirom da su i kamiondžije, gospodine Jovanović taj posao briljantno radi u mom resoru, svake nedelje bar jedanput s njima razgovaram, oni tvrde da je, što je za mene mnogo važno, a i za vas kao poslanike, privredni rast krenuo, naravno, ne govorim ono što govore pojedini ministri da smo izašli iz krize, ali kroz to se ogleda ipak povećanje i saobraćaja na drumovima i naravno da to sve utiče na bezbednost saobraćaja.
Primena zakona, zbog toga ističem ulogu MUP-a, moram još jedanput da ih pohvalim, vrlo je važna, ne samo ono što smo napisali, nego da to i primenjujemo, i do sada, prema onome što znamo, nije bilo selektivne primene zakona, bar ne u nekim globalnim količinama. Bio je primenjen zakon onoliko koliko se moglo u tom momentu i to je jedan vrlo važan element.
Još jedanput se zahvaljujem svim poslanicima. Izvinjavam se što sam dva puta morao da izađem i da odsustvujem sa ove rasprave. Hvala najlepše.

Zahvaljujemo se i mi vama.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Na osnovu člana 85. određujem pauzu u današnjem radu i nastavićemo u 15.30 časova, raspravom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Pozdravljam vas.
(Posle pauze – 15.40)

Dame i gospodo narodni poslanici, uz izvinjenje zbog osam minuta zakašnjenja od predviđenog početka u 15.30 časova, nastavljamo rad.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE (pojedinosti)

Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić, Miroslav Petković, Zlata Đerić, Aleksandar Martinović, Sreto Perić, Zoran Krasić, Jovan Palalić, Milica Radović, Mirko Munjić, Lidija Dimitrijević, Paja Momčilov i Vladan Batić.

Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.

Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da su narodni poslanici Dragan Marković Palma, Petar Petrović i Jasmina Milošević povukli amandmane koje su zajedno podneli na članove 11. i 29, a narodni poslanik Dragan Šormaz amandman koji je podneo na član 29.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 1.

Vlada nije prihvatila amandman.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Saši Maksimoviću, samo da podsetim poslanike da su ovlašćeni predstavnici za pretres u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda narodna poslanica Vesna Pešić - poslanička grupa LDP, narodni poslanik Dejan Radenković - poslanička grupa SPS-JS, narodna poslanica Milica Radović - poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Saša Milenić - poslanička grupa G17 plus, narodni poslanik Aleksandar Martinović - poslanika grupa SRS.

Tehničko obaveštenje o trajanju direktnog televizijskog prenosa rasprave u pojedinostima koja je u toku, danas u direktnom prenosu do 18,00 časova.

Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, meni je žao što nemamo mišljenje Vlade ispred sebe. Ne znam, gospođo predsedavajuća, odakle vama mišljenje, mi ga kao poslanici nemamo. Ne znam koje bi argumente trebalo da upotrebim pred gospođom ministarkom s obzirom da ne znam šta je obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, ali dobro pokušaću i ovako, nadam se da će amandman biti prihvaćen.
Mi smo predložili da se u članu 1. Predloga zakona dodaju novi stavovi 2. i 3. koji glase:
"Odredbe ovog zakona ne primenjuje se na članove organa upravljanja javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština ili grad, ako za obavljanje funkcija ne primaju naknadu, osim odredbi o sukobu interesa, poklonima i nedozvoljenom uticaju na funkcionera.
Odredbe ovog zakona o zabrani obavljanja drugog posla ili delatnosti, prenosu upravljačkih prava i zabrani zapošljavanja ili poslovne saradnje po prestanku funkcije primenjuju se na funkcionere koji vrše funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa i za koje je to utvrđeno posebnim propisom".
Mi smo ovim amandmanom predložili dodavanje stavova 2. i 3. u članu 1. zakona. Novim stavom 2. se propisuje da se na članove organa upravljanja javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad ili opština primenjuju samo odredbe o sukobu interesa, poklonima i nedozvoljenom uticaju na funkcionera, a da se ostale odredbe zakona ne primenjuju, pod uslovom da za vršenje funkcije ne primaju naknadu. Ova kategorija funkcionera je već izuzeta od obaveze prijavljivanja imovine i to članom 45. stav 1. zakona.
Imajući u vidu neznatna ovlašćenja ovih funkcionera i činjenicu da ne primaju naknadu za vršenje funkcije, ne postoje razlozi da se na njih primenjuju ni druge odredbe zakona, osim predloženih. Takođe, treba imati u vidu i da funkcionera ove kategorija ima više desetine hiljada, od čega recimo samo članova školskih odbora osnovnih škola ima skoro 20.000. Evidentno je da primena mnogih odredbi zakona prevazilazi, naravno, i same mogućnosti Agencije.
Iz samih odredbi zakona moguće je utvrditi da nema potrebe ni mogućnosti za njihovu primenu u odnosu na ovu kategoriju funkcionera, ali razlozi pravne sigurnosti zahtevaju da se to na jasan način propiše.
Novim stavom 3. se propisuje da se odredbe o zabrani obavljanja delatnosti, prenosu upravljačkih prava i zabrani zapošljavanja po prestanku funkcije primenjuje samo na funkcionere koji su zasnovali radni odnos, jer njihova primena na druge funkcionere nije opravdana.
Članom 30. u stavu 1. to je i navedeno, ali i drugim odredbama se navodi samo opšti naziv – funkcioner, što upućuje da bi te odredbe trebalo primeniti i na sve druge funkcionere, iako to u stvari u principu i nije moguće.
Radi otklanjanja ovih nejasnoća i u cilju obezbeđenja pravne sigurnosti u primeni zakona je neophodno da se ovo pitanje na jasan način uredi predloženom odredbom.

Minut i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić.

Uvažena gospođo ministarka, uvaženo predsedništvo, htela sam prvo da kažem nešto o tome šta je suština problema ovog zakona i izmena i dopuna, ali bih ukazala i na neke konkretne, što smatram, neurednosti koje bi možda ministarka mogla da ima u vidu i u redakciji uzme u obzir, ako smatra da je to potrebno.
Prvo, kad smo donosili ovaj zakon, mi smo o njemu raspravljali kao o sistemskom zakonu, kao zakon koji smo dugo očekivali, da se on površno bavi korupcijom, jer je i još onda bilo rečeno da je on više jedno proširenje nekadašnjeg Odbora za sprečavanje sukoba interesa, nego što zaista tempira celokupnu problematiku korupcije u Srbiji, niti tempira glavne izvore korupcije, nego su uglavnom svodi manje-više na sukob interesa.
Tamo gde proširuje određene nadležnosti, recimo kontrola finansiranja političkih stranaka, još onda smo ukazali da nema u stvari nikakvih metodoloških uputstava kako uopšte se Agencija bavi tim poslom. Kao što vidimo, nije dosad ni zasukala rukave da se time bavi.
Pošto je tek počela rad, možemo naravno dozvoliti da će te metode usavršiti u budućnosti. Onda smo ocenjivali taj zakon nedovoljno temeljnim da bi mogao da bude glavni oslonac u borbi protiv korupcije.
Sad ovim izmenama koje smo dobili, videli smo da su te izmene koje su došle da su bile praćene nekom vrstom "afera", tako da kažem. Šta smatram aferama? Prvo, imali ste Ustavni sud koji je obustavio onaj čuveni član 82., da funkcioneri po stupanju zakona 1. januara 2010. godine na snagu, koji se nalaze na dvostrukim funkcijama, moraju do 1. aprila da se opredele za jednu funkciju. To je već bilo stavljeno i nije se primenjivalo na predlog Ustavnog suda.
Vi ste davali određena mišljenja koja jeste u sukobu interesa, a ko nije. Preuzeli ste ulogu Agencije. Na kraju ste imali konsultacije sa Agencijom za borbu protiv korupcije i dostavili ste jednu verziju ovog zakona, pa onda na njihovo insistiranje, prosto njima da učinite, onda ste sa njima zajednički dali ovu verziju, a ovu prethodnu ste povukli. Samo kažem da je bilo jako mnogo trzavica i kod samog ovoga što smo sada dobili kao izmene i dopune zakona.
Htela bih da kažem još nešto, da je u međuvremenu otkako smo doneli ovaj zakon, da je svaka posebna, namenska institucija koja se bavi korupcijom, ona nikad nije sama u stanju da se izbori sa ovim fenomenom, nego mora imati i okruženje drugo institucionalno i sve te institucije moraju da funkcionišu da bi jedna ovakva institucija mogla dati svoj puni kapacitet.
Od onog vremena kada smo doneli taj zakon, to okruženje institucionalno se odronilo, da tako kažem. Pogledajte, ako čitate bilo kakvu literaturu, najobičniju o borbi protiv korupcije, a pogotovo u jednom društvu gde nemate ništa nigde da pipnete a da nema korupcije, jer je o partijskoj državi bilo govora ovde.
Bez istraživačkog novinarstva nema borbe protiv korupcije. Pogledajte u kakvoj situaciji je pokušaj istraživačkog novinarstva ovde, recimo, Brankica Stanković je sada pod policijskom zaštitom. Ne može više time da se bavi, jer nije mogla da dobije društvenu podršku da se time bavi, a bez tog bavljenja i takvog novinarstva ovakva jedna institucija ili druga koja bi se bavila specifičnom borbom protiv korupcije nema nekakvog velikog značaja.
Pored toga, moram da ukažem i na zakon koji smo doneli, mislim 2005. ili 2006. godine, izvinite ako grešim, mislim da je bio juli. To je Zakon o državnim službenicima u državnoj administraciji. Velike smo nade polagali da će Srbija da dobije preko tog zakona neutralnu administraciju, profesionalizovanu i stabilizovanu administraciju.
Videli smo da smo to menjali od decembra do decembra i, ono što bi se reklo, taj zakon je načisto pukao, zato što je ispunjavan isključivo partijskim, kronističkim sistemom prijatelja i drugova iz partijskih krugova, tako da nismo uspeli da dobijemo relevantnu administraciju, koja bi bila temelj, takođe, kada je reč o ovom zakonu.
Onda da ne kažem i da je sama državna institucija revizorska imala ogromne probleme, bez koje ne može da se govori o ovom problemu, koja kontroliše svo trošenje sredstava koje ide iz budžeta, pre svega iz prihoda građana, tako da je i tu bilo mnogo problema, pa čak i ona institucija o zaštiti konkurencije, i ona se nije pokazala, i ona je imala teškoće.
Drugim rečima, sve te regulatorne institucije zaista se nisu pokazale kao efikasne, pa onda kao kruna svega imamo jednu vrlo dubioznu reformu sudstva. Izvinite, ne mislim da otvaram tu temu, ali ima vrlo značajnih primedbi.
Prema tome, ako nam ni sudstvo ne funkcioniše, celo to okruženje jedne ovako specifične institucije, onda je u međuvremenu smanjilo njen uticaj i značaj, zato što su se te institucije u međuvremenu u priličnoj meri urušile, ono što zovemo nezavisne regulatorne institucije, pa čak i uključujući Narodnu banku, o čemu smo ovde govorili veoma skoro.
Ako je situacija takva, onda možemo da vidimo da se ovo urušavanje, i zbog toga sam i tražila da vam na to skrenem pažnju, da ovo urušavanje institucija ovakvog tipa, sistemskog, koje treba da budu nezavisne i koje treba da se hvataju u problem, pre svega sa pravnom državom, jer korupcija je druga strana nepostojanja vladavine prava, vidimo da i ovaj zakon praktično se donosi, ove izmene i dopune, zbog ogromnog pritiska koji su funkcioneri izvršili da mogu da zadrže veći broj funkcija i da je to suština ovih izmena koje ste ovde nama predložili.
Vidite, ovde se vrlo često vodila rasprava o sukobu interesa i o mogućnosti da se vrši veći broj funkcija. Volela bih da razdvojimo ta dva pitanja, zato što gomilanje javnih funkcija ima potpuno drugo značenje od sukoba interesa, zato što neke funkcije koje su javne funkcije, Agencija ne mora da ustanovi sukob interesa, recimo, između toga da je neko direktor preduzeća, javnog preduzeća npr. i da bude pri tom poslanik u Narodnoj skupštini. To su dve javne funkcije. Možda ne biste mogli izvesti nekakav direktan sukob interesa.
Takođe, ovo što je bilo problematično, što se pozivalo na Ustav, da gradonačelnici jesu izvršna vlast, pa onda kao razlog stvaranje razmaka između izvršne vlasti, zakonodavne i sudske, da onda ne može da neko ko je i u izvršnoj vlasti ima istovremeno funkciju u zakonodavnoj vlasti, pa i ti gradonačelnici, možemo samo neformalno da govorimo o tome, da oni mogu time što se približavaju centru vlasti da na neformalan način dovlače sredstva u svoju opštinu, jer su tu veoma blizu, pa da se popločavaju putevi, kao što znamo, videli smo to na lokalnim izborima ili da druge usluge čine i da preko toga dobijaju popularnost i da se preko tog prelivanja sredstava iz centra određenim izabranim feudalcima u pojedinim delovima Srbije, da se njima preliju sredstva i da se oni utemeljuju u tim delovima Srbije, kako bi se pripremili za izbore.
Ako pogledamo načelno, ne mora da bude nikakav sukob interesa, zato što ovde ne reprezentujemo opštine, niti nekakve gradove, nego, takav nije naš izborni sistem, tako da načelno tu ne bi mogao da bude sukob interesa, bez obzira ako bi stajala ta zakonska zabrana, ustavna zabrana, ako se bude protumačilo da to ne može da se spoji.
Kada je reč o gomilanju funkcija, čini mi se da se ovde nije razumelo o čemu je tu reč i zbog čega su promenili zakon da bi mogle da ostanu nagomilane funkcije. Problem je u tome što ne mogu da se gomilaju funkcije i zakon je počeo ispravno, da jedna ličnost može da ima jednu funkciju, a samo iznimno može da ima dve funkcije, i to tako što će Agencija da dozvoli tu drugu funkciju ili pak u onim slučajevima kada je zakonom omogućeno da funkcioner ima dve funkcije.
Naravno, to je takođe ostavljeno veoma široko, kada je to sve dozvoljeno, jer ste sami bili u toj situaciji, kad niste kršili zakon, kada ste kao ministar pravde mogli da budete članica RIK, niste kršili zakon, ali naravno da tako nešto ne bi bilo dozvoljeno da ministar pravde ili sudija ide da tezgari u nekim drugim državnim organima. Onda ste ispravno postupili što ste to vratili.
I tu je moglo da se napravi mnogo više restrikcija, zato što naši ministri imaju suviše velika diskreciona ovlašćenja, recimo, da dele novac gde god stignu. Ode Dinkić, npr, na Palić i kaže – ovde ću da dam 150 miliona. Ovaj ode tamo, kaže – daću ovde ovoliko.
Drugim rečima, mogućnosti da učestvuju u drugim nekim stečenim institucijama, zatim da učestvuju u dodeli, recimo, fonda za razvoj. To su sve dvostruke funkcije koje su po zakonu omogućene, ali njima daju veliku količinu moći.
Hoću da kažem da se u teoriji zabrane gomilanja i kumulacije funkcija praktično sprečava akumulacija društvene moći. Pitajte one koji hoće da zadrže te dve funkcije da li ih motiviše to što dobijaju novac, recimo, Bajatović verovatno ne dobija. Da li ih motiviše to što dobijaju, recimo Bajatović ne dobija kao čovek koji ima veliku platu, na dva mesta, u dva naftna preduzeća? Nije njemu do neke plate u Narodnoj skupštini. Verovatno i ne dobija nikakvu naknadu ovde, ali hoće da ima više funkcija, zato što hoće da ima više moći. Kada imate više moći, imate više uticaja i zbog toga ovakvi zakoni brane gomilanje funkcija.
Naravno, pošto oni neće da se odreknu svoje moći, oni hoće da zadrže te funkcije i onda izmene koje ste doneli, praktično ste učinili njima da mogu i dalje da gomilaju količinu moći koje u stvari u demokratskim društvima nisu dozvoljene.
To je glavni problem koji ovde nije bio dovoljno jasan.
Sada ću da navedem primere. Recimo, imate ljude koji su na vrlo visokim funkcijama, koje niko živi ne pominje, nego se pominje vojvođanski slučaj, oni koji su u opštini ili, recimo, poslanici u parlamentu Vojvodine, da bi to mogao biti nekakav sukob interesa, ili da je to gomilanje funkcija.
Šta ćemo da radimo sa ljudima, visokim funkcionerima, gde Agencija, niti bilo ko, nije reagovao niti će reagovati? Uzmimo, recimo, ministra Ljajića. On ima kancelariju preko puta Save, u staroj zgradi, u zgradi Saveznog veća ili zgrada Palata Srbija, gde ima kancelariju. On je predsednik Nacionalnog veća za saradnju sa Haškim tribunalom ili je dao ostavku u međuvremenu, ali je šef Koordinacionog tela za jug Srbije.
Sada ću da navedem, da mi vi objasnite – da li ako se pogleda, možda se on odrekao, ali uzeću primer gde se sigurno nije odrekao, možda se u međuvremenu odrekao svih tih funkcija, ne znam, to Gordana Čomić sad kaže, mogu da poverujem ili ne poverujem, možemo da proverimo tako nešto, ali da li je negde kada pogledate nadležnosti predsednika Republike, da li su dvostruke funkcije kada je on na primer predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, kada je, recimo, predsednik Saveta za infrastrukturu? Da li su to funkcije ili nisu? Da li je to kumulacija većeg broja funkcija ili nije?
Drugim rečima, uzela sam i te primere, a uzeću i ove druge gde se ne odriču ni ovih drugih, zbog toga što im kumulacija tih funkcija omogućava veći društveni uticaj i veću društvenu moć. Inače, zašto bi tražili da sede u Skupštini? Što se ne bi vratili u svoju opštinu? U čemu je problem? Novac? Ne.
Upravo ovaj zakon treba to da spreči. Šta ste vi uradili? Vi ste u ovom članu 82, čini mi se da je to poslednji član, kada se to pogleda, vidi se tačno šta se tu dogodilo, praktično ste tim članom dezavuisali osnovnu ideju da jedna osoba ima jednu funkciju, zato što ste posle toga omogućili da svi funkcioneri mogu da prijave da imaju te dve funkcije i da sada posle toga Agencija omogućava, dozvoljava im ili ne dozvoljava, možda po sili zakona nekom će zabraniti, ali ste praktično omogućili da se svi oni, čak i ovi drugi opredele.
Na primer, sada imate datum ovde da ovi koji su sveži, novi, dvostruke funkcije po stupanju na dejstvo samog zakona, znači od 1. januara, ovi funkcioneri koji su do 1. aprila trebalo da prijave svoje dvostruke funkcije, tu se pre svega misli na vojvođanske poslanike i one koje su gradonačelnici u opštinama i na druge slučajeve.
Kada se to pogleda, zašto ovaj datum nisu ispoštovali da se opredele za jednu funkciju do 1. aprila, a sada im dajete mogućnost da su dužni da najkasnije do 1. septembra, zašto ne u roku od sedam dana, zašto ne odmah, obaveste Agencije koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavljaju. Valjda se zna koje, oni su to prijavili. Zašto oni sad to ponovo prijavljuju, to mi nije jasno i ne vidi se zašto odlažete do septembra? Da prođu godišnji odmori?
Zašto se daje tako veliki rok kada je već taj rok od 1. aprila prekršen i oni se nisu, neki su se i opredelili, ali mnogi se nisu opredelili da li će uzeti jednu ili drugu funkciju nego su to ignorisali. Ustavni sud je to stavio ad akta, da se to ne primenjuje i vi ste predložili da bude 10. septembar.
Koji je to razlog da produžite do 10. septembra i da ponovo prijavljujete iste funkcije koje su prijavili pa su morali da dobiju funkciju, jer moraju da se prijave i da daju Agenciji onaj list koji smo ranije popunjavali?
Posle toga ona odlučuje da li su oni u sukobu interesa ili nisu u sukobu interesa. Problem je u tome što ne mogu da imaju dve funkcije. To je moja poenta ovoga što vama objašnjavam. Samo izuzetno, i to nema u kojim slučajevima je to izuzetno, može da se to dogodi, ali ovako dajete ponovo Agenciji da bez ikakvog načina da odredi kada, niti se daju objašnjenja kada oni mogu da vrše veći broj funkcija, nema nikakvog objašnjenja kada i pod kojim uslovima mogu to da rade, tako da ste ponovo spaseni, da oni mogu i dalje da vrše veći broj funkcija.
Ne zna se zašto je to omogućeno iako je zakon od početka bio tanak, ali ste ga vi sada još stanjili zato što su izvršili pritisak da hoće da vrše veliki broj funkcija i da hoće da zadržavaju količinu moći koju su do sada svojima karijerama stekli.
Mislim da je to razlog zašto su donete ove izmene i zašto ste ovo radili, tako da ste i ovu instituciju, kakva god da je bila, da li je zakon bio sasvim dobar ili manje dobar, vi ste ga ovim mnogo olabavili i čitavu tu ideju te deakumulacije funkcija i zabranu većeg broja funkcija praktično ste ovim dozvolili. Ne znam koji vas je motiv, izuzev političkog pritiska, na to motivisao?

Iskorišćeno je vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe i minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.