Hvala.       
Na član 7. razdele 3. i 20. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 3. i 20. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođo Vojić-Marković.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, za 30 meseci ove vlade ovo je sedmi budžet koji poslanici danas razrađuju i nijedan jedini nije bio dostavljen na vreme.
Zašto je inače praksa ove vlade da se budžeti dostavljaju u 5 do 12? Pa, valjda zato da tih 1400 i nešto stranica ne možemo da analiziramo onako kao treba, jer bi smo, ako bi smo dobili na vreme, mogli da uočimo toliko nelogičnosti, toliko bahatog trošenja novca tamo gde to nikako ne treba da bude i zakidanja na onima kojima je nužno, kao što su lokalne samouprave, kao što su nerazvijena područja i slično.
To naravno nismo mogli da vidimo ništa u budžetu ni iz onog čuvenog govora premijera koji nam se obratio sa četiri minuta ovde. Jedino što smo mogli da zaključimo jeste da je pominjao atrofiranu privredu. Doduše, atrofirana privreda uvek ide sa atrofiranom Vladom. To nije ni pominjao nije ni važno.
Nismo mogli da vidimo ni ništa o ovom budžetu iz onog pisma Deda Mrazu, koje je predsednik Tadić uputio u okviru ovog njegovog plana 20-20, ali možemo da vidimo ako pogledamo, recimo, kao se kotira ovde kancelarija za održivi razvoj.
Reći ću vam kako to izgleda na terenu. Dolazim iz Valjeva. To je grad koji je stradao u onom čuvenom zemljotresu, koji još uvek traje tamo, jer ništa nije nadoknađeno, a stradao je u bombardovanju. Posle 2000. godine Valjevo je pokušalo da se oporavi tako što je samo ulazilo u razne sporazume sa fabrikama koje su dolazile sa strane. Tako je u Valjevu napravljena fabrika rashladnih uređaja "Gorenje". Tada je
dogovoreno da će "Gorenje" graditi u Valjevu i fabriku malih kućnih aparata, ali šta se desilo? Pojavio se jedan ministar, čije ime ne moram da pomenem, ali ću pomenuti neke druge stvari, pa će biti jasno koji je to ministar, koji je preporučio "Gorenju" da prebaci fabriku u Zaječar, nudeći četiri hiljade evra od svakog građanina Srbije da tamo napravi fabriku i zaposli radnike.
Zašto Zaječar? Zato što tamo taj ministar ima jakog čoveka koji će mu pomoći da pravi neke ujedinjene regione.
Inače, Valjevo ne mora da pominje ime tog ministra zato što je isti ministar odveo i fabriku za proizvodnju čarapa, koja je takođe trebala da bude građena u Valjevo, u Loznicu. Šta mislite, zašto Loznica? Isti ministar ima i tamo nekog jakog čoveka.
Kao poslanik iz Valjeva moram da pozdravim gospodina ministra i da mu kažem da mu Deda Mraz za iduću godinu neće doneti Valjevo, nego će mu doneti verovatno neka dva posto na sledećim izborima. Hvala vam.

Iskorišćeno je 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 7. razdele 3. i 24. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Halimi.

Hvala.
Gospođo ministarka, po ko zna koji put sam podneo amandman na ovu poziciju koordinacionog tela. U načelu sam već osnovne stvari izneo.
Šta je smisao amandmana? Smisao je da povećanje pozicije koordinacionog tela bude u nivou rasta budžeta, a da se sačuva nivo za naknadu socijalne zaštite koji smo imali u budžetu 2010. godine.
Ovim Predlogom budžeta je to drastično smanjeno sa 80 miliona iz 2010. godine na 26 miliona za narednu godinu. To je od prilike za četiri puta smanjen.
U celini gledano, nepoznavanjem problematike ove tri opštine smo videli maločas i u jednom od amandmana koleginice Donke Banović, gde se kaže da ove opštine koriste sredstva iz drugih ministarstava. To nije tačno. Ovde pokušavam nekoliko godina da ove opštine ne koriste sredstva iz drugih resora. Bilo je nešto od NIP, ali ne značajno, ali ne iz pozicije iz Ministarstva za prosvetu. Nemoguće je da škole sa tog područja dobiju sredstva iz Ministarstva prosvete.
Pogledajte samo Ministarstvo poljoprivrede, vidite podatke. Nema povoljnih kredita niti od subvencija poljoprivrednici da su koristili sa tog područja.
Zapravo, koordinaciono telo je bilo zasnovano u smislu da zbog nedostatka kapaciteta ovih opština da prate konkurenciju drugih razvijenih opština, koordinaciono telo bude to koje će u neku ruku da kompenzira njegovu nemogućnost da prate trend razvoja i da ne zaostaju, kako zaostaju drastično iza nekog republičkog proseka.
Ovde često govorim da najnerazvijenija opština, opština Preševo, je negde sa 14,8% proseka Republike, kada je u pitanju korigovani dohodak po stanovniku. Znači, oko šest puta je niži od državnog proseka. U takvoj situaciji se pokušava koordinacionom telom da se popravi situacija, što ide veoma teško. U privrednom planu ne ide nikako. Nije napravljen ni jedan konkretni rezultat.
Čudi me zbog čega je najosetljivija pozicija sa socijalne naknade smanjena tako drastično. Nije bilo nikakvog povoda, nije bilo nikakve prethodne analize, nije bilo nikakve prethodne konsultacije ni sa predsedništvom koordinacionog tela, ni sa mnom, kao jedinim poslanikom iz tog područja, a bilo je moralna obaveza da se samnom konsultuje pošto sam izglasao budžet 2010. godine, jer je pozicija koordinacionog tela zapravo bila povećana za od prilike 20% da bi se stvorila jedna politička atmosfera za dobru saradnju.
Šta sada ispada od toga? Ispada da nije realizovan taj povećan budžet jer faktički realizacija preko rebalansa, a u uopšte na kraju je situacija da smo opet ostali na nivou 2009. godine, da rast koji je predviđen nije realizovan.
7/1 AH/VK 11,05-11,15
Sada idemo na drastično smanjenje najosetljivije pozicije i to za opštine. Opet ponavljam, kad jedna opština i to najnerazvijenija u konkurenciji, uopšte u nivou države, nema čak ni narodnu kujnu, ovo je dramatično socijalno teško stanje, gde je žiro račun opštinskog Crvenog krsta godinama blokiran i da ne može maltene ni jednu aktivnost da obavlja za tu najugroženiju populaciju te opštine. Ako sada mi tu poziciju socijalnih naknada smanjujemo ovako drastično onda koja je koncepcija, za šta se zalažemo?
Ako pak dalje idemo i pogledamo da opet je ostalo ono za šta sam ja prošli godine veoma oštro reagovao, a posle sam pismeno dobio dokument da će se to preinačiti, prepraviti. Umesto ovoga što je u ovogodišnjem budžetu u obrazloženju piše da će se finansiranje projekata u srpskim naseljima u cilju sprečavanja migracije srpskog stanovništva, ovakva formulacija je bila i prošle, u budžetu za 2010. Pismeno sam dobio da se to preinačuje u formulaciju da su ta sredstva namenjena sprečavanju iseljavanja i migracija stanovništva sa ovog područja. Ali opet vidim formulaciju da je sačuvana ona izborna da mašine i opreme građevinski objekti, pozicija negde je sadašnja negde je verovano 14 miliona, ostavlja se isključivo za srpska naselja.
Gospođo Dragutinović, šta vi mislite, bar ona mešovita, bar o njima da se brinu, nego samo čista srpska naselja, a šta vas briga ako negde ima mešovito? Šta sa onim albanskim naseljima? Ako je baš u pitanju iseljavanje i migracije, imam podatke iz zvaničnog popisa, a u tom zvaničnom popisu od 2002. godine ako ga upoređujemo sa 2001. godinom, imate ove podatke da samo ove tri opštine, da je broj stanovnika u ove tri opštine manji za 12.583 stanovnika. Od toga je 10.887 Albanaca, 1.131 Srba i 575 Roma i od kada sada briga samo za jednu nacionalnu grupaciju ili zajednicu? Mislim da je ovo presedan i da ovim Vlada dokazuje da se nije ni u čemu transformisala u odnosu na niz prethodnih, čiji tretman i čija je neadekvatna aktivnost dovela do toga da imamo ovako drastično nerazvijena područja. Da su ona dugo vremena zapostavljena i da tamo gospođo Banović nema kako da se otvore radna mesta kada su sva ona mesta mukom stečena, napravljene firme u onom ranijem periodu propale i one koje su privatizovane sa stotinak radnika pauziraju u mesec dana posrednik i krečana koja je nakon privatizacije sačuvala nekih 100 radnika. Svi ostali su na ulici.
Gospodina Cvetkovića sam pitao poslednja dva puta, a i ministra Dinkića pitam – kako su mogle firme za 2500 evra da se prodaju, a da na ulici ostane 30 do 50 radnika po firmi u momentu privatizacije, a da kupcima ostaju basnoslovne sume od 2.500? Oni mogu zarađivati do 500.000 evra od toga, a da radnici ostanu na ulici i da se niko o njima ne brine.
Po meni glavna poenta je ako smo napravili Koordinaciono telo ne da se razmećemo, ne da imamo više nego druge opštine nego da apsolutno postignemo neki korak sa drugim takođe nerazvijenim opštinama preko tog Koordinacionog tela i ako u više od 10 godina ne uspevamo ništa konkretno da uradimo kada je u pitanju privredno stanje, ekonomska situacija, ako ne uspevamo ništa da popravimo, situaciju u školama u septembru nije ispoštovana odluka ministarstva o besplatnim udžbenicima jer ih nije bilo. U svim drugim opštinama su deljene knjige za prvi i drugi razred, a u ovim opštinama su deljene samo đačke torbe, a ne i udžbenici. Ima dosta toga što treba oko Koordinacionog tela, ali po svemu sudeći to tako sporo ide. Takvih poteškoća i nerazumevanja ima da mi na terenu i dalje nastavljamo da imamo dramatičnu situaciju.
Sada se postavlja pitanje – koja je koncepcija Vlade za sopstveno Koordinaciono telo? Ako smo prošle i pretprošle godine da važna pozicija
socijalnih izdvajanja i socijalne naknade ako smo uspeli samo pomoć preko stipendija…
(Predsedavajući: Završite, gospodine Halimi, ispunili ste vreme koje vam je na raspolaganju.)
… pitanje je – koja je koncepcija kada se drastično smanjuju sredstva za socijalnu zaštitu, a nismo u tom planu ništa konkretno uradili? Hvala.

Reč ima gospođa Donka Banović.

Hvala gospodine Novakoviću.
Gospodine Halimi, prozvali ste me dva puta pa mislim da treba da vam odgovorim. Mislim da smo nas dvoje govorili otprilike o istim stvarima. Niste me izgleda dobro slušali kada sam obrazlagala amandman. Govorila sam o tim stvarima o kojima ste i vi govorili. Ako imate tolika sredstva namenjena za rad, kako u ovom obrazloženju kaže, spoljnih saradnika, prilično su velika sredstva, i predlažem da se veći deo tih sredstava usmeri u Fond za razvoj kako bi se otvarala nova radna mesta, kako bi se posrnulim malim i srednjim preduzećima u te tri opštine otvorila radna mesta u kojima bi radili bez razlike i Albanci i Srbi i Romi, onda nas dvoje govorimo o istim stvarima.
Spominjete da su to najnerazvijenije opštine u Srbiji. O tome sam i ja govorila. Ne možete novcem da finansirate projekat nevladinih organizacija a ne pada vam napamet da otvarate nova radna mesta. O tome sam govorila. Kada sam rekla da druga ministarstva finansiraju, možda to nije mnogo zastupljeno, ne mogu da kažem koliko jeste finansirano, ali konkretno znam organizaciju koja doduše uz pomoć stranih donatora i te kako ima uspešan projekat u opštini Bujanovac kada je u pitanju predškolsko. Čak je izgrađena i jedna nova zgrada uz pomoć Ministarstva, ali velikim delom i stranog donatora. O tome sam govorila i govorila da ta sredstva treba preusmeriti u privredu da bi svi građani ove tri opštine dobijali neka nova radna mesta.
Sve kritike koje ste izneli kada ste se meni obraćali niste meni. Znate da sam ja opozicioni poslanik. To ste pretpostavljam uputili ministru finansija koji deo ove vlade koja se tako odnosi prema te tri opštine i koja na taj način tretira ovaj koordinacioni centar. Prema tome, gospodine Halimi, ono što vi možete kao poslanik iz tog područja da uradite i da pokažete svoj stav i nezadovoljstvo jeste da kažete jasno i glasno da nećete podržati ovakav budžet. Ja neću glasati za ovaj budžet, a šta ćete vi?

Iskorišćeno je dva minut od vremena poslaničke grupe.
Molim vas da se ne obraćate neposredno jedni drugima jer je očigledno da se stvar odvija …
Nemojte dobacivati gospodine Krasiću. Molim vas od prvog minuta ove rasprave. Drugo ne radite nego samo dobacujete. Nije u redu.
Pravo na repliku ima gospodin Halimi. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, izneo sam svoje mišljenje kada je diskutovala gospođa Banović.

Zapravo, nisam se samo njoj obratio nego u celini i celoj skupštini, jer često smo ovde imali prilike da čujemo kao da tamo teče med i mleko preko koordinacionog tela, kao da su ove opštine najprivilegovanije i, u tom smislu sa ova obrazloženja pokušao da dam.

Vi ste spomenuli, na primer, onu poziciju za nevladinu organizaciju. Ako se dobro pogleda sadržina, ima nevladinih organizacija sa ovog područja, ali ima ih dosta iz drugih opština. Znači, ta sredstva su dodeljena od mnogih nevladinih organizacija iz drugih opština, a ne samo iz ovih tri.

Slažem se da je prevelika pozicija bilo za plate, bilo za ona druge doslovce pozicije, ne znam kako se zove, kada su spoljni saradnici u pitanju. Neka bude i to po ugovoru, da je to prevelika pozicija i da treba dati daleko više značaj ovim pozicijama gde su socijalna pitanja i druga važna pitanja za razvoj ovih opština i pozicija. Ali, da dodam, kad vi govorite o Fondu za razvoj, da u podacima za prethodnu godinu i unazad dve, tri godine, veoma je drastično mali broj firmi koje koriste kredit. Subvencije i kreditna sredstva ove opštine slabo koriste.

Preševo skoro nikakav nivo nema. Bujanovac ima nešto bolje, ima nekog učešća, ali je daleko ispod proseka, nego na nivou.

Zahvaljujem, gospodine Halimi.
Nekad je dobacivanje korisno, gospodine Krasiću. Hvala vam.

Gospođo Banović, izvolite.