Svrha ovog amandmane je da se u suštini povećaju sredstva subvencije i subvencije za poljoprivredu. Srpska napredna stranka uvažavajući činjenicu da ova država mora mnogo više da investira u oblast poljoprivredne proizvodnje, je kroz ovaj amandman predložila da se sredstva za
subvencije u poljoprivredu povećaju za čitavih 10 milijardi dinara i to tako što bi se umanjile pozicije u Ministarstvu ekonomije, regionalnog razvoja odvojene, pre svega za finansiranje "Fijata", a predložili smo upravo da se te pozicije, pre svega, ekonomske klasifikacije 621 to je nabavka domaće finansijske imovine, gde je za ovu godinu predviđen ukupan iznos 19 milijardi 780 miliona dinara i on je za nepunih milijardu dinara veći nego prošle godine. Upravo za taj projekat "Fijata" i u okviru razdela Ministarstva finansija, namenski je opredeljeno 9 milijardi 130 miliona.
Smatramo da je krajnje neuputno u ovakvoj ekonomskoj krizi i u situaciji kada vodeći ekonomisti, predsednik države i Vlade govore, između ostalog, da inflatorna kretanja i povećanje inflacije je zbog povećanja cene koštanja hrane a, sa druge strane, hrana na svetskom tržištu ima kurentnu cenu i ova država može mnogo više da izveze nego što je izvozila do sada. Naše je opredeljenje da ova država treba da nastavi finansiranje projekta "Fijata", ali da mnogo veća sredstva izdvoji upravo za subvencije u poljoprivrednoj proizvodnji.
Međutim, nažalost, ovaj amandman od strane Vlade nije prihvaćen i najverovatnije će ostati onaj iznos koji je budžetom i predviđen za subvencije u poljoprivredi, a to e iznos od 16 milijardi 815 miliona. Kada se dodaju još sredstva za subvencije izdvojena na nekim drugim pozicijama, tj. upravama u Ministarstvu poljoprivrede, to je cirka oko 20 milijardi dinara za subvencije u oblasti poljoprivredne proizvodnje. Smatramo da je to malo.
Želim da obrazložim, pošto je u raspravi oko rebalansa budžeta gospođa ministar rekla da nije čula prave argumente za povećanje ni agrarnog budžeta, pa ni sredstava za subvencije. Prvi argument je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP. On je između 10 i 11%. Kada se doda tu i prehrambena industrija, onda je to negde cirka 17 do 18%. Drugi argument je vaše obećanje da ćete, kada dođete na vlast, već u prvoj godini vlasti obezbediti agrarni budžet od 400 miliona evra. To niste ostvarili ni u poslednjoj, četvrtoj godini vaše vlasti. Ukupan budžet, sa onim što je prihod Ministarstva poljoprivrede, je negde oko 300 miliona evra.
Dalje, argument je da Republika Srbija izdvaja najmanje po glavi stanovnika za agrar i poljoprivrednu proizvodnju, znači, u agrarni budžet, cirka između 25 i 30 evra. Sve zemlje u okruženju izdvajaju mnogo više. Hrvatska ove godine ima agrarni budžet od 750 miliona evra.
Mislim da je ovo dovoljno. Da ne kažem da je ostvareni spoljno-trgovinski suficit u poljoprivrednim proizvodima, takođe argument da ova vlada i ova država izdvaja mnogo više u oblast poljoprivredne proizvodnje nego što je izdvojila i ove i prethodne godine. Mislim da je ovo samo nekoliko činjenica, koje su iznete, dovoljno da još jedanput razmislite da li je trebalo povećati ovaj budžet i da iskoristite priliku do glasanja da se i poveća.
Svi predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača, sa kojima sam kontaktirao od momenta ulaska budžeta u javnu raspravu, nezadovoljni su. Danas ima informacija da predstavnici asocijacije poljoprivrednih proizvođača iz Vojvodine, prima ih kabinet predsednika države.
14/1 BD/MJ 12,15-12,25
Uzimate ozbiljno njihove najave protesta i svega ostalog što se može desiti i mislim da je prilika da se do glasanja poveća ukupan iznos budžeta, a pre svega povećaju sredstva subvencija za poljoprivredu.
Da su ova sredstva mala, pokazaću na primeru raspodele sredstava subvencija u prošloj godini i da odmah pročitam, opet istine radi, ono što piše u obrazloženju u ovom budžetu o raspodeli sredstava subvencija jasno stoji na strani 397 da osnivanjem uprave za agrarna plaćanja najveći deo subvencija u poljoprivredi se plaća preko uprave i upravo sam stalno i tvrdio da prava sredstva za subvencije, ono što će direktno ići poljoprivrednim proizvođačima, je 16 milijardi i 815 miliona.
Dalje stoji – a mere koje su usmerene na opšte unapređenje poljoprivrede će ostati u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i za njihovu preciznu raspodelu će se doneti poseban program o korišćenju. To je za onih preostalih nepunih tri milijarde dinara do 20 milijardi, a to će biti za sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite, stručne poljoprivredne službe, informacioni sistem u poljoprivredi, finansiranja kompenzacionog fonda koji mora da postoji, kako je donet Zakon o javnim skladištima, međunarodne obaveze itd.
Znači, ono što će direktno poljoprivredni proizvođači dobiti, to je 16 milijardi i 815 miliona, a to je u odnosu na ukupan budžet svega 1,87%.
Ono što je finansirano i što bi trebalo da se finansira iz agrarnog budžeta i u ovoj godini, tj. u ovoj dolazećoj godini i narednih godina, to su tzv. neposredni podsticaji, znači, regresiranje poljoprivredne proizvodnje. U prošloj godini to je iznosilo negde oko 10 milijardi. Znači, to je regresiranje imputa, veštačkog đubriva, nafte, semena, zatim, genetsko unapređenje stočarstva, premije za mleko takođe su ovde u okviru ove pozicije neposrednih podsticaja i Vlada Republike Srbije, u cilju prevazilaženja problema sa mlekom, prihvatila je da se povećaju premije za mleko i rebalansom je izdvojeno iznos od 650 miliona dinara za isplatu i uvećanje premija u poslednjem kvartalu. To uvećanje treba da bude na pet dinara. Bila je premija jedan i po dinar.
Sa ovim sredstvima koje ste planirali za finansiranje poljoprivredne proizvodnje je nemoguće premirati mleko tokom cele godine sa iznosom od pet dinara, jer treba da se premira cirka oko milijardu litara mleka. Proizvodnja u našoj državi se kreće između milijardu i 500, milijardu i 600. Znači, dve trećine mleka ako bi se premiralo treba preko četiri milijarde dinara samo za tu namenu. Gde su drugi podsticaji? To su tržišni podsticaji, podsticaji izvoza, strukturni podsticaji, tj. investicije u proizvodnji mleka u proizvodnju dugogodišnjih zasada, voćnjaka, vinograda.
Dalje, investicije u unapređenje stočarstva, genetskih resursa koje imamo, a pre svega selekcionih mera i uvoza priplodnih grla je lošom politikom u stočarstvu došlo do značajnog umanjenja priplodnih životinja, pre svega u govedarstvu, svinjarstvu i revitalizovanje te proizvodnje je moguće samo nabavkom novih grla.
Itekako je bilo osnova da sami u startu uvećate ovaj agrarni budžet. Ako već to niste uradili, onda prihvatite ovaj amandman ili neke druge amandmane ili da predložite da Odbor za poljoprivredu ili Odbor za finansije uveća ovaj agrarni budžet i napravi preraspodelu. Mislim da još nije kasno. Molim vas, gospođo ministre, razmislite ili eventualno učinite nešto da poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi dobije mnogo veća sredstva nego što su opredeljena u sledeću godinu ili što su bila opredeljena u ove poslednje dve godine. Zahvaljujem.