Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 78 narodna poslanika.
Da bismo tačno utvrdili broj prisutnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, i da postoji uslov neophodan za rad na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine, odnosno da je prisutno više od 84 narodna poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Mirko Čikiriz i Aleksandra Janković.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENI I DOPUNI POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE
Primili ste Predlog odluke o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skupštine.
Primili ste izveštaj Administrativnog odbora.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 26 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa DSS- Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Milisav Petronijević Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Veroljub Arsić Poslaničku grupu Napred Srbijo.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika, otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Nada Kolundžija, želi reč? (Da)

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, kada smo pravili novi poslovnik, koji je proistekao iz obaveza nakon usvajanja Ustava i donošenja Zakona o Narodnoj skupštini, tim poslovnikom smo, uočavajući prethodne nedostatke, predvideli i postupke i procedure u vršenju nadzora nad radom onih organa i tela koje Narodna skupština bira, kao i neke druge postupke koji ranije nisu bili definisani, između ostalog zbog toga što mnoga od tih nezavisnih regulatornih tela i državnih organa koje smo birali od 2000. godine naovamo nisu ni postojala ranije.
Kada smo utvrđivali proceduru za kontrolu nad radom ovih organa i tela koje bira Narodna skupština hteli smo da u punoj meri ispunimo ustavnu obavezu i pravo Narodne skupštine da vrši nadzor nad njihovim radom, sa jedne strane, i, sa druge strane, da preciziramo na koji način se razmatraju izveštaji koje su ta tela i organi obavezni da podnose Skupštini. Podsetiću samo da smo imali problem da razmatramo izveštaje nekih nezavisnih regulatornih tela zbog toga što nije bilo utvrđeno na koji način Narodna skupština te izveštaje razmatra i koja je to vrsta akta koje Narodna skupština nakon razmatranja tih izveštaja donosi zato što to, prosto, nije bilo definisano.
Kada smo definisali član 237. naša namera nije bila da uspostavljamo bilo kakav prostor u kom bi se mogao vršiti bilo kakav politički pritisak na nezavisna regulatorna tela. Naprotiv, kada smo birali nezavisna regulatorna tela, posebno ona koja imaju za zadatak kontrolu i nadzor nad radom državnih organa i organa uprave, i zaštitom prava građana, u zakonima u kojima smo definisali rad tih nezavisnih državnih organa ugradili smo pre svega sve one instrumente koji bi onemogućili bilo kakvu mogućnost političkog pritiska na njihov rad, jer smo polazili od činjenice da je nezavisnost u njihovom radu pretpostavka da mogu da rade posao za koji su nadležni na najbolji mogući način.
Ispostavilo se da je definicija u članu 237. bila protumačena, ili je ostavljala mogućnost, da u nekom trenutku neko zloupotrebom dela ovog člana može da vrši pritisak na nezavisna regulatorna tela. Kako bismo otklonili svaku mogućnost da se u bilo kom trenutku razmatrajući izveštaje tih nezavisnih regulatornih tela vrši bilo kakav politički pritisak na njih predložili smo izmene ovog Poslovnika u članu 237, tako što smo predložili, da se u stavu 5, briše alineja 5, koja je na neki način dala prostora za tumačenje da se razmatranjem izveštaja i neprihvatanjem izveštaja pokreće automatski i pitanje odgovornosti nezavisnih regulatornih tela.
Ono što smo predložili jeste da se posebno utvrdi procedura za razmatranje izveštaja nezavisnih regulatornih tela koja se bave borbom protiv korupcije, zaštitom ravnopravnosti građana, zaštitom prava građana, Državne revizorske institucije, dakle, onih nezavisnih državnih organa koji treba da vrše nadzor nad radom organa vlasti i u toj proceduri mi smo ovim predlogom predvideli da se razmatranje izveštaja, kako bi se izbegla svaka mogućnost eventualnog političkog pritiska, sprovodi po proceduri u kojoj nadležni odbor razmatra izveštaj, predlaže Narodnoj skupštini zaključke, a smisao tih zaključaka jeste da se predlože mere i preporuke kojima bi se unapredilo stanje u tim oblastima.
To ne znači da, kao što su neki mediji potpuno pogrešno interpretirali, time Skupština nema pravo da vrši nadzor nad radom tih organa. Ustav Republike Srbije jasno definiše, u članu 99, da Narodna skupština vrši nadzor nad radom tih organa i da istovremeno Narodna skupština, osim što bira te organe, ona ih i razrešava po posebnim procedurama i na način koji se utvrđuje zakonom kojim su formirani ti organi.
Ono što je naša namera jeste da ovom izmenom Poslovnika otklonimo svaku sumnju, ali i svaki mogući prostor za eventualnu zloupotrebu kojom bi se u nekom trenutku moglo pokušati da se političkim pritiscima, prilikom razmatranja izveštaja ovih nezavisnih regulatornih tela, utiče na njihovu samostalnog.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje svi zajedno glasamo za Predlog ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika, jer mislim da nemamo nikakve sumnje da i oni koji su birali i glasali za ova nezavisna regulatorna tela, ali i oni koji nisu glasali a danas vide pun smisao njihovog postojanja i potrebe da oni budu nezavisni i sačuvani od bilo kakvog političkog pritiska razumeju da ovaj naš napor ide u pravcu u kom su čak i oni koji su bili naši kritičari kada smo donosili ove odluke, a kasnije se pozivali na rad tih nezavisnih državnih organa, tvrdili kako mi želimo da uspostavimo političku kontrolu, mi ovom odlukom želimo da otklonimo svaku mogućnost da bilo kad i bilo ko vrši politički pritisak na ova nezavisna regulatorna tela. Hvala vam. (Aplauz)

Zahvaljujem gospođi Kolundžiji na izuzetno kvalitetnom obrazloženju.
Da li izvestilac Administrativnog odbora želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, žele reč? (Da) Gospođa Judita Popović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici...

Gospodine Krasiću, molim vas da ne ometate rad.

Nema sumnje sa naše strane da ćemo mi podržati svaki napor koji je usmeren ka jačanju integriteta regulatornih tela. Mi nemamo dilemu oko toga, mi iz LDP, da podržimo ove izmene u Poslovniku i to je sasvim u redu.
Čini mi se da smo svi svesni toga kakav značaj imaju državna regulatorna tela, da je njihova osnovna funkcija kontrola vlasti. A, kako se vlast kontrolisala u poslednje vreme, i do sada, mislim da smo svi svedoci kako se ta kontrola odvijala. Prema tome, očigledno da nedostaje jedan od segmenata za jačanje integriteta tih državnih regulatornih tela, a to je nezavisnost, što je inače i Ustavom predviđen deo opisa tih državnih regulatornih tela.
Samo bih kao jedan primer navela na koji način državna regulatorna tela rade u Srbiji. Uzmimo, recimo, Državnu revizorsku instituciju. Od formiranja te institucije, pa do 2010. godine, kada se ona prvi put ozbiljnije oglasila, prošlo je nekoliko godina. Mi smo tek prošle godine imali, prvi put od 2001. godine, ''završni račun budžeta''. Mi smo tek prošle godine imali neku vrstu kontrole, od strane Državnog revizora, načina trošenja budžeta, od strane ministarstava.
Mislim da je nedopustivo da državna regulatorna tela imaju određeni otklon, imaju određene rezerve kada treba da obavljaju tu svoju osnovnu funkciju, kontrolu vlasti. Dakle, mi imamo potrebu za tim, da naša regulatorna tela rade objektivno, da rade nezavisno i da rade bez rukavica, jer je to u stvari prava kontrola vlasti.
Mislim da je jasno da su potrebne ove izmene u Poslovniku i to je fakat. Mi nemamo problem sa tim izmenama. Mi ih podržavamo, međutim, problem nastaje u tome što je ovaj poslovnik donet pre manje od godinu dana. I, postavlja se pitanje, šta se to toliko promenilo u načinu funkcionisanja vlasti i kontrole te vlasti da je bilo potrebno da se ove izmene predlože, a koje načinom funkcionisanja rada parlamenta i njegovog odnosa prema regulatornim telima nije moglo da se predvidi još prošle godine tokom izrade Poslovnika? Dakle, to je generalno problem sa svim našim propisima.
Zašto je u stvari nama potrebno da nam neka evropska komisija ukaže na to da ne dostižemo određene standarde u različitim segmentima funkcionisanja države, bilo da se radi o ljudskim pravima, o funkcionisanju institucija ili o kontroli vlasti. To je, u stvari, glavni problem sa ovim izmenama i dopunama Poslovnika, jer za manje od godinu dana mi pravimo ozbiljan otklon i ozbiljnu promenu u odnosu parlamenta prema nezavisnim državnim regulatornim telima.
Čini mi se da kada uzmemo u obzir rad Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za ravnopravnost, Ombudsmana, Državne revizorske institucije, onda možemo da vidimo da im je potrebna pomoć od strane izvršne vlasti, kao i pomoć i podrška od strane parlamenta. Dakle, sve grane vlasti su u obavezi da daju svaku vrstu podrške ovim regulatornim telima, ukoliko zaista želimo da imamo vladavinu prava.
Prema tome, ukoliko očekujemo i zahtevamo od ovih regulatornih tela da obavljaju svoju osnovnu funkciju, a to je, ponovo podvlačim, kontrola vlasti, u tom slučaju moramo dati ovakvu podršku, kao što je između ostalog, i izmena Poslovnika. Složićete se da i to nije dovoljno, da ne može samo parlament da promeni odnos prema državnim regulatornim telima. Taj odnos mora da promeni izvršna vlast, jer je ona, u tom slučaju, taj faktor, ta snaga koja u velikoj meri može da ograničava rad tih državnih regulatornih tela. I onda nam se dešava da kontrola bude nedovoljna, da kontrola bude nejasna, da se kontrolišu neke marginalne stvari, da se ne vide veliki propusti, velike zloupotrebe koje se obavljaju prilikom trošenja budžetskih sredstava.
Prema tome, LDP mora da podrži svaki napor koji je usmeren ka jačanju integriteta regulatornih tela, ka jačanju pravne države. I, iz tog razloga mi ćemo podržati ove izmene i dopune Poslovnika.
Mislim da svako od ovde prisutnih poslanika, ukoliko dobro razmisli o tome da li je nama potrebno da imamo jednog nezavisnog državnog revizora, da li nam je potrebno da imamo jednu nezavisnu agenciju za borbu protiv korupcije ili ombudsmana, da će isto tako da reaguje i da će na isti način da potvrdi bar pokušaj parlamenta da promeni taj odnos prema regulatornim telima. Ali i regulatorna tela kada dobiju ovakvu vrstu podrške imaju obavezu i prema parlamentu i prema građanima koji su birali ove poslanike, koji čine ovaj parlament, da svoje poslove, svoje dužnosti, a napominjem glavnu funkciju i glavnu obavezu kontrole vlasti, do kraja sprovode i realizuju.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Milisav Petronijević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, narodni poslanici, Poslanička grupa SPS-JS podržaće predložene izmene Poslovnika i u danu za glasanje ona će glasati za tu odluku. Poslanička grupa SPS-JS je i potpisnik Predloga za promenu Poslovnika.
Zbog javnosti i ja ću se zadržati, u nekoliko minuta, na pitanju, zbog čega se vrši ova izmena Poslovnika? To je samo jedan razlog, ali je važan razlog.
Naime, ovom izmenom želi se precizirati odnos Narodne skupštine prema nezavisnim državnim organima. Želi se otkloniti bilo kakva sumnja u mogućnost narušavanja Ustavom i zakonom utvrđenog položaja nezavisnog organa. Na taj način, između ostalog, želi se dati podrška nezavisnim organima, želi se pružiti sva pomoć u jačanju njihovih kapaciteta.
Predloženo je da se u članu 237. Poslovnika, stav 5, briše alineja 5 – da Skupština može na predlog odbora da ne prihvati izveštaj i pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, odnosno telu, jer je bilo mišljenja u javnosti da to može da se zloupotrebi. Mislim da je čak i ovakva formulacija mogla da ostane, iz prostog razloga, zato što je u stavu 5. pisalo, da ovo može da se preduzme, ''ako zakonom nije drukčije uređeno.'' Ako je zakonom drugačije određeno, ne može.
Uzmimo primer Zaštitnika građana, jedne institucije koja je veoma značajna, koja je veoma važna i kojoj Skupština daje punu podršku, dakle, jedan nezavisan samostalan organ, tamo vrlo jasno i precizno kaže da se može razrešiti, da to čini Skupština, ali, ako su ispunjeni tačno precizirani uslovi i po jasnoj proceduri. Prema tome, samo se tako može razrešiti.
Međutim, da bismo izbegli bilo kakvu sumnju, treba izvršiti ovu ispravku i ja ću to obrazložiti iz još jednog ugla, u odnosu na onaj koji smo čuli ili čitali u obrazloženju Predloga odluke. Ova skupština veoma poklanja pažnju nezavisnim državnim organima, odnosu sa njima i smatra veoma važnim uspostavljanje dobre komunikacije između Narodne skupštine i nezavisnih držanih organa.
Nezavisni državni organi podnose godišnji izveštaj Skupštini. Podnose izveštaj o aktivnostima, o rezultatima, o stanju u tim oblastima, podnose, kako bih rekao, predloge, uočene nedostatke, itd. Mislim da ta komunikacija treba još više da se unapredi, pa da se po potrebi dostavljaju i periodični izveštaji ili posebni izveštaji, zavisno od potreba.
Smatram veoma značajnim izveštaje nezavisnih organa. Prvo, razmatranjem izveštaja nezavisnih organa Skupština, u stvari, vrši svoju funkciju, jednu od osnovnih funkcija, a to je nadzorna funkcija. Dakle, izveštaji nezavisnih državnih organa pomažu Skupštini da vrši nadzornu funkciju. S jedne strane, i to je pomoć i podrška Narodnoj skupštini da ostvari svoju funkciju. S druge strane, i Skupština ima pravo da čini, da razmatra da li institucija ispunjava svoju svrhu, da li je odgovorna. Dakle, značajno je pitanje izveštaja o radu koje podnose nezavisni državni organi, s jedne strane, kao podrška Narodnoj skupštini, kroz posao koji obavljaju, da ona izvrši svoju nadzornu funkciju, a, s druge strane, da se i oni ne zaborave.
Još jednom bih da napomenem, značajna je ova izmena i treba je prihvatiti da bi se otklonila bilo kakva sumnja da može da se zloupotrebi, ali i napominjem, za razrešenje nezavisnog državnog organa nije dovoljan samo izveštaj i tu se mogla primeniti ona odredba – ako zakonom nije drugačije određeno. Dakle, otklanjanje bilo kakve sumnje, puna podrška nezavisnim organima i, između ostalog, što su oni podrška i pomoć Narodnoj skupštini da vrši svoju nadzornu funkciju.
Ali, i još jedna poruka, nezavisni državni organi jesu i treba da budu nezavisni i samostalni, ali to njih ne oslobađa odgovornosti. Oni jesu nezavisni i samostalni, oni rade po posebno donetim zakonima, međutim, to ne znači ako su nezavisni i samostalni, da su i odvojeni od Narodne skupštine. Oni su nezavisni i samostalni u radu i delovanju, autonomni u tom delovanju. Kada bi bili nezavisni od Narodne skupštine, onda bi doveli u pitanje Narodnu skupštinu i njenu centralnu ulogu u demokratskom društvu u Srbiji.
Prema tome, treba imati u vidu da ovaj oblik nezavisnosti i samostalnosti državnih organa ne oslobađa odgovornosti nezavisne državne organe i odnosa prema Narodnoj skupštini. Na kraju, Narodna skupština ih postavlja, Narodna skupština ih razrešava, Narodna skupština kontroliše njihov rad i, opet ponavljam, u skladu sa uslovima, procedurama koje su predviđene posebnim zakonima od osnivanja tih organa. Ali, kontrola, nadzor nad radom tih organa ne narušava nezavisnost i samostalnost nezavisnih državnih organa.
Uz ove dve poruke, želeo sam da naglasim da su državni nezavisni organi i Skupština na istom poslu, imaju isti zajednički cilj, a to je: zaštita prava građana i, naravno, zakonit rad organa uprave. Upravo iz tih razloga i iz razloga da želimo da damo punu podršku nezavisnim organima, od čega vajde ima i Narodna skupština, mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj predlog odluke. Hvala vam. (Aplauz)

Zahvaljujem. Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč. Izvolite.

 Predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ovde smo suočeni sa jednom vrstom naknadne pameti. Pre oko godinu dana donet je Poslovnik, tako što je nametnut, tankom skupštinskom većinom, ostalim narodnim poslanicima i građanima Srbije. Danas imamo izmenu Poslovnika, koja treba da spase nešto što je crno i najcrnje moguće bilo napisano pre godinu dana na ovom mestu u članu 237.
Inače, nikada do ove promene ne bi došlo, niti bi vladajućoj većini ikada palo na pamet da izmeni bilo šta u Poslovniku da nije bilo vršenja pritiska.
Ovde postoji nekoliko interesantnih stvari u ovom predlogu i vrlo zanimljivih u načinu na koji se reaguje, a na to moramo da ukažemo prosto zbog javnosti, a i zbog svih nas koji sedimo ovde da malo razmislimo o svemu tome.
Prema tome, nesumnjivo je da je promena koja je izvršena da je izvršena na pritisak Evropske komisije. Da je bilo koji "pritisak" ili sugestija, dakle, da je to došlo od strane bilo kojeg poslanika koji ne pripada vladajućoj većini, pa čak i neko ko pripada toj vladajućoj većini, ne bi postojala politička volja da se bilo šta ovde promeni. To je suština.
Dakle, ono što je ovde nesporno, imali smo lošu odredbu i što je, takođe, nesporno, ova odredba koja je sada predložena, od strane vladajuće većine, popravlja stvar. Prema tome, to je ono što je nesporno. Al, 'ajmo sada da vidimo šta se ovde menja i šta je suština svega ovoga.
U članu 237. Poslovnika, važećeg, koji je nametnula tanka vladajuća većina celom parlamentu, u stavu 1. stoji: ''Predsednik Narodne skupštine dostavlja izveštaje koji su državni organi, organizacije i tela, u skladu sa zakonom, podneli Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima i nadležnom odboru.''
Pa se, onda, tu objašnjava šta sada radi nadležni odbor i Narodna skupština sa tim izveštajima, i na kraju tog člana 237, u nekim pobrojanim tačkama, stoji, još uvek – da nadležni odbor može da ''ne prihvati izveštaj'', između ostalog, stoje i druge stvari šta sve radi, ali može i ovo, da ne prihvati izveštaj tog regulatornog tela, kako ga mi zovemo, ili nekog drugog nezavisnog tela ''i pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, odnosno telu.'' To "i" podrazumeva kumulativnu radnju, neprihvatanje izveštaja, kumulativno podrazumeva i pokretanje postupka odgovornosti. To je, praktično, likvidiranje nezavisnog položaja tih tela, koji su zamišljeni kao nezavisno telo. Sada moram nešto o samim regulatornim telima.
A, sada moram da kažem nešto o nezavisnim regulatornim telima. Pojava nezavisnih regulatornih tela ili drugih posebnih državnih organa ili organizacija u društvu je novijeg datuma, a kada to kažem, mislim na nekoliko decenija iza nas, jer to je jedna nova tradicija i evropskih sistema i nekih drugih sistema u svetu, koja praktično ustanovljava nešto što malo izlazi iz okvira vizije – tri nezavisne vlasti. Imamo zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i sada imamo jednu posebnu pojavu organa i organizacija, koje nisu ni izvršna vlast, niti su prosta produžena ruka zakonodavne vlasti, odnosno Skupštine koja ih bira.
Naravno, sistem podele odgovornosti i potpune nezavisnosti ne postoji nigde u svetu, to je jedna fikcija, ali tendencija da određena tela deluju nezavisno jeste vrlo važna i mora da se čuva do kraja, upravo zbog zamišljene funkcije tih tela. Da bih bio jasniji o čemu se radi, da kažem, vrlo prosto, Skupština kao takva, istorija je pokazala, nikada nema sama po sebi dovoljne mehanizme kontrole da bi kontrolisala izvršnu vlast u određenim segmentima ili određene delatnosti od izuzetnog javnog značaja, kao što je informisanje. Nema dovoljno mehanizama, zato što po svojoj prirodi kako su skupštine konstituisane, pa i naša, šta god ovde da preduzmemo, šta god da napišemo u Poslovniku, ne postoji dovoljno elemenata koji bi mogli da izvrše tu vrstu kontrole i zaštite.
I novija istorija parlamentarizma i demokratije pokazuje da je neophodno da postoje takva tela. Da bi ona, ta tela, imala nekog smisla, neophodno je da zaista poseduju visok stepen nezavisnosti u radu, sa jednim jedinim izuzetkom, da onaj ko je birao to telo – može i da postavi i da razreši rukovodioca tog tela, a, pri tom, odredbe o postavljenju i razrešenju, moraju sa aspekta samovolje Parlamenta biti vrlo restriktivne.
Dakle, ne može svaki put kada kome padne na pamet ili se neko nekome ne sviđa, da bude razrešen, nego smisao formiranja tih tela mora biti drugačiji.
Postoje različite mogućnosti za formiranje tih tela. Mi smo odabrali jedan sistem koji po meni nije najbolji. Zašto nismo odabrali sistem da regulatorna tela, ovo je neko vajkanje, ovo je, možda, neki predlog za ubuduće, za neka kasnija vremena, budu birana nekom kvalifikovanom većinom u Narodnoj skupštini, koja bi podrazumevala da se za izbor tela mora postići konsenzus između vlasti i opozicije. To bi onda imalo punog smisla. Nema to svuda, ali ima primera.
Dakle, šta je ovde glavni problem? Problem je u tome što ta nezavisna državna tela, ako nisu slobodna, i ako rade pod pritiskom, ne mogu da obave svoju osnovnu funkciju.
Daću vam jedan prost primer, imamo Državnu revizorsku instituciju koja ima obavezu da nadgleda ispoljavanje određenog segmenta izvršne vlasti, koji se pre svega tiču utroška finansijskih sredstava i budžetskih sredstava. Kada uoči nepravilnosti, Državna revizorska institucija reaguje i u javnosti i prema određenom državnom organu i, naravno, obaveštava Skupštinu o tome.
Zamislite, pošto se svaka državna vlast formira tako što postoji vladajuća većina koja uvek obrazuje tu državnu vlast, pre svega, izvršnu vlast, ako je Državna revizorska institucija nezavisna i dostavi negativan izveštaj o radu određenih državnih organa, pre svega, ministarstava, to se po političkoj prirodi stvari neće svideti vladajućoj većini. Po toj nekoj inerciji, vladajuća većina bi onda mogla da se svaki put naljuti na državnog revizora, da ne usvoji njegov izveštaj o tome da jedno ministarstvo radi naopako i da smeni državnog revizora; prosto kao pasulj.
Šta nas sprečava da to uradimo? Možda malo blama od takvog postupka, možda bi bilo bolje da razmislimo, da se ne svađamo sa državnim revizorom tek-tako, jer ne gledamo mi sami sebe, nego nas gleda još neko sa strane, pogotovu neko do kome je ovoj vladajućoj većini mnogo stalo, a to je Evropska komisija. Prosto, ne možemo imati neodržive odredbe u našem zakonodavstvu, pa ni u Poslovniku, koje stimulišu takav naopak odnos prema tim nezavisnim telima. U tom smislu, ova izmena je povoljna, zato što jednu prethodnu lošu odredbu stavlja van snage.
Ali se postavlja pitanje, odakle naknadna pamet, kako to tada neko ko je pisao Poslovnik nije video, a mi iz opozicije ga nikako nismo pisali, niti smo učestvovali u glasanju, kako je moguće da je potrebno da neko iz Evropske komisije nekome signalizira da tu postoji problem?!
Ja čak i ne verujem da se ova izmena vrši iz dubokog uverenja onih koji sede na strani vladajuće većine da je ovo korektno i neophodno, nego to rade zbog toga što im je rečeno da to mora da se uradi. To što obrazloženje pije vodu, ne znači da je neko ko organizuje posao vlasti u Srbiji duboko i u srcu saglasan sa tim obrazloženjem, nego zna da to mora da uradi.
Interesantno je da u Predlogu ovog propisa, u obrazloženju, negde, na kraju, V glava, Usklađenost odluke sa propisima Evropske unije, stoji: ''Ne postoji obaveza usklađivanja Poslovnika, kao internog akta Narodne skupštine, sa propisima Evropske unije.'' Pri tome, u Upitniku, koji je došao od strane EU, postoje pitanja koja se tiču uređenja rada Parlamenta i direktno Poslovnika. I kada smo dobili primedbu od Evropske komisije, dobili smo primedbu u odnosu na ovaj deo koji se upravo tiče sadržaja Poslovnika. Dakle, to jeste formalno tačno što je napisano, ali suštinski nije tačno i govori o potpunoj neodgovornosti onih koji većinom glasova u ovom Parlamentu donose propise, pa makar to bio interni akt, i njihovom načinu razmišljanja, generalno.
Kada smo upozorili da je Poslovnik akt koga valja uvek, ako je moguće, doneti konsenzusom, a ne bežati od toga, takav argument je ovde dočekan sa nipodaštavanjem. Znam ja da vladajuća većina uvek može sve, ko god da je u njoj, pa da je i moja politička stranka u nekoj vladajućoj većini, ali postoje određene odluke, postoje određeni akti za koje se zato i traži da budu donete širim konsenzusom, upravo zbog toga da bi se ovakve situacije izbegle. Neka nije ova priča, neka je neka druga priča, pa ćete videti koliko tu propusta i nedostataka ima.
Mi smo, recimo, dobili ovaj spisak ko će da govori u Narodnoj skupštini, redosled prijavljenih diskutanata, i u tom redosledu prijavljenih diskutanata pored imena i prezimena stoji zagrada u kojoj treba da piše "za" ili "protiv", što znači da se izjasni prijavljeni diskutant da li će biti "za" ili "protiv" predloženog teksta odluke, jer Poslovnik predviđa kriterijum po kome se diskusije smenjuju, jedna "za", druga "protiv", kako bi se napravio balans u toku rasprave.
Onda je svojevremeno utvrđeno, od strane onih koji su pisali ovaj sadašnji poslovnik, da ima situaciju da neko ne napiše da li je "za" ili "protiv". Onda je nađemo solomonsko rešenje da ti koji se nisu izjasnili da li su "za" ili "protiv" budu stavljeni na kraju liste. Neko je pomislio u jednom trenutku kako je to genijalno rešenje i to sad imamo objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije" i taj poslovnik imamo na snazi – i, evo do čega to u praksi dovodi.
Imate ovde imena iz različitih političkih stranaka, imate imena iz stranke koja je predlagač teksta ove odluke. Piše ime narodnog poslanika koji pripada ZES-u, koji predlaže ovu izmenu Poslovnika, a u zagradi stoji bez oznake "za" ili "protiv". Zašto? Zato što su čuli ili videli da su ostali podneli predlog bez oznake "za" ili "protiv", pa da ne bi došlo do koncentracije broja poslanika na jednom mestu koji su bez "za" ili "protiv", onda i oni koji su za ovu odluku, očigledno, jer sami predlažu, napišu da ne znaju da li su "za" ili "protiv", prosto, da se ne bi poremetio redosled i balans. Da li je to normalna odredba Poslovnika? Evo, vidite da u praktičnoj primeni to nema veze. E, o tome se radi.
Kada je reč o ovoj odredbi člana 237, i naknadnoj pameti, ovaj primer pokazuje, samo vam na ovo Evropska komisija još nije skrenula pažnju, recimo da ih ne interesuje, koliko je loše kada se jedna odredba Poslovnika ili Poslovnik uopšte donosi bez ozbiljnog razgovora, prijatnog tona u tom razgovoru, jer je ovo nešto što se ostavlja za kasnije, za buduća vremena, između ne onih koji sebe smatraju ili jesu vladajuća većina i ostatka poslanika u parlamentu. Zato je važno da se o ovim stvarima ozbiljno razgovara. Mi iz Demokratske stranke Srbije nismo učestvovali u radnim grupama za izradu Poslovnika, zato što je od početka manir ili način na koji je htela da se nametne rasprava o promeni Poslovnika bio naopak.
Ne kažem, druge grupe možda jesu učešćem htele da pokažu, eto, kako, ulažemo napor, pa nismo u tom naporu uspeli, pa je na kraju došlo do preglasavanja. Naša metodologija je bila sasvim druga i pokazalo se da smo u pravu. Da je i jedna opoziciona grupa glasala za ovaj poslovnik, nakon učestvovanja u radu te grupe, pokazalo bi se da DSS nije bila u pravu. Onda bi neko mogao da kaže – DSS nije bila u pravu što nije učestvovala u grupi za izmenu Poslovnika, jer je, eto, neka druga poslanička grupa opozicije učestvovala i došla je do zaključka da je tamo nešto napravljeno što je prihvatljivo. To se nije dogodilo. Vladajuća većina je sama, dogovorom između sebe samih, postigla ovaj Poslovnik i mi nismo u tome učestvovali.
Dakle, ovo što je ovde napisano jeste mnogo bolje od onoga što je pisalo, ali i sada kada je napisan ovaj predlog i on je nemušt, loš i ne zaslužuje pažnju kao prema predlogu koji ima neku ozbiljnu zasnovanost, pre svega, u pravničkom znanju, u znanju pisanja propisa ili jezika kojim se tekst piše.
Sada ću vam to dokazati na prostom primeru. Na početku sam vam pročitao 1. stav člana 237, koji kaže: ''Predsednik Narodne skupštine dostavlja izveštaje koji su državni organi, organizacije i tela, u skladu sa zakonom, podneli Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima i nadležnom odboru'', pa se dalje razrađuju te odredbe. Onda se dodaje član 237a, nakon brisanja ove sporne odredbe, da bi se objasnilo šta se zapravo sada dešava sa tim izveštajem, konkretnije, tih tela. Onda se navodi, kaže: ''Izveštaj koji, u skladu sa zakonom, Narodnoj skupštini podnosi nezavisni državni organ'', pa se navode njihovi poslovi, ''koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava'', zatim, ''obezbeđuje pravo na dostupnost informacija od javnog značaja'' i tako dalje, ''obavlja reviziju javnih sredstava'', što je DRI, i tako dalje.
Zašto se to piše? Zašto nekom treba da napiše u odredbi Poslovnika navođenje poslova državnih nezavisnih revizorskih tela? Zašto se to radi? Postoji način nomotehničke prirode kojim je to rešeno u članu 237. vrlo ispravno. Ovde treba samo razraditi te odredbe, a ne pisati svašta, jer to prvo i načelno u nomotehničkom smislu nije ispravno, može sutradan, za dva meseca, da dođe do izvesne promene u toj oblasti, povećanja broja poslova, njihovog smanjenja ili drugačijeg regulisanja ili drugačijeg preimenovanja, nakon čega treba verovatno opet da izvršimo izmenu Poslovnika da bi se to popravilo.
Poslovnik nije zakon koji reguliše odnos tih organa i Narodne skupštine, to treba da se čini u određenim propisima koji regulišu izbor i obrazovanje takvih institucija. Tome nije mestu u Poslovniku, Poslovnik sadrži minimalne odredbe koje regulišu ponašanje naših skupštinskih tela u odnosu na svoje obaveze. Ovde dolazi do preterivanja. Ovo, takođe, nije normalno što je napisano, premda je intencija i ono što je urađeno daleko bolje od onoga što piše u postojećem tekstu.
Dakle, i ovu odluku o promeni i izmeni Poslovnika dobili smo tako što se napravila komisija, opet parlamentarna komisija gde je trebalo da budu uključeni predstavnici različitih političkih stranaka, da bi se došlo do ovog rešenja. To se uvek desi tako što vladajuća većina dobije pritisak ili neku strašnu čežnju da napravi određenu promenu, da bi legitimisala sebe sa odlukom koju donosi pozove sve da dođu, moje kolege iz drugih stranaka koje ne vide začkoljicu natrče, dođu i učestvuju u radu, od onoga što oni tamo kažu verovatno neće biti ništa na kraju u realizaciji same odluke. Stvori se privid zajedničkog posla i idemo dalje.
Ovo nije kritika konkretnog teksta koji je pred nama. Nadam se da smo se tu razumeli. Može se i on kritikovati, može se bolje napisati ovo što je napisano, ali ovo je kritika manira ponašanja, pogrešnog načina rada koji je ovde zastupljen od strane vladajuće koalicije.
Dakle, to je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i to je razlog zbog čega mi formalno ne učestvujemo u poslovima koji se tiču izmene Poslovnika, sem kada bismo bili uvereni da će se odnos prema ovoj stvari postaviti bitno drugačije. Nas očekuje, što zbog nekog pritiska, što zbog pritiska realnosti, još ko zna koliko izmena ovog poslovnika koji je pre godinu dana donet, ne zbog toga što će se stvari i okolnosti promeniti, nego zbog toga što neko ko je navrat-nanos nešto pisao, prosto kada je pisao nije video, a nije video zbog toga što nije hteo da razgovara. To je suština priče o svemu ovome. Hvala. (Aplauz)