Da li još neko želi reč?
Na član 9. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Mićo Rogović. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman sa ispravkom. Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Milan Lapčević. Da li neko želi reč? Milan Lapčević ima reč.

U članu 9, kojim se menja član 10d postojećeg zakona, u stavu 6. reči "dobra poslovna reputacija" smatramo da treba brisati.
Šta znači to "dobra poslovna reputacija"? Kako ćemo da izmerimo tu opisnu osobinu "dobra poslovna reputacija"? Da li je to negde definisano, firma je imala toliko prometa, nije bila u blokadi, da li imaju neki parametri koji definišu pojam "dobra poslovna reputacija"? Nema.
Ako nema, ne znam kako ćemo onda meriti, kako ćemo ocenjivati nekoga da li on spada u tu kategoriju "dobra poslovna reputacija" i da li će moći da ispuni te kriterijume ili ne.
Recimo, u odredbama člana 13v je predviđeno nešto što je suprotno od ovoga što ste ovde napisali, da član upravnog odbora ima potrebne stručne kvalifikacije, najmanje dve godine radnog iskustva na vodećem položaju u finansijskom sektoru, da nije osuđivan itd, da bude podoban za obavljanje člana upravnog i nadzornog odbora itd.
Dakle, ovde imate konkretne podatke o tome šta nešto znači, kako treba definisati određeni član, kakve kriterijume treba da ispuni neko ko hoće da bude član upravnog odbora, dok recimo, formulacija "dobra poslovna reputacija" u principu ne znači ništa.
Ako nema bliže definicije, dobra poslovna reputacija treba da bude izbrisana i da bude zamenjena nekim konkretnim obrazloženjem, konkretnim merama šta to firma treba da ispuni da bi mogla da ispuni ove kriterijume i da uđe u finansijski lizing.
Mislimo da se na ovaj način ne doprinosi poboljšanju poslovne klime u državi, jer i ovi zakoni treba da doprinesu da bude što više investicija i da se BDP poboljša i poveća, kako bismo bili sposobni da vraćamo silne kredite koji su uzeti prethodnih godina i koji najviše opterećuju i našu privredu i naše firme, koje zbog velikih poreza, velikih procedura, ne mogu da posluju pozitivno i da finansiraju državu.
Malopre sam govorio o tome koliko je država ušla prethodnih godina u ogromno zaduživanje i iako je državni sekretar naveo da je punjenje budžeta znatno bolje nego što je bilo prošle godine, bez obzira na to imali smo dva nova zaduživanja u visini od 400 miliona evra od Sosiet ženeral banke krajem februara i sada najavljeno od Svetske banke od 800 miliona dolara, od kojih će opet polovina sredstava, 400 miliona, ući u pokrivanje budžetskog deficita. Tu se ne vidi kraj.
Albert Jeger kaže da Srbija ništa nije učinila na strukturnim reformama i da i pored toga što smo pre tri godine zaključili ugovor sa MMF o stendbaj-aranžmanu, kojim smo se obavezali da ćemo smanjiti javnu potrošnju, da ćemo smanjiti broj zaposlenih u državnoj administraciji, ušli u taj posao, obavezali se. Sećate se, naša obaveza je bila da donesemo zakon o ograničavanju broja zaposlenih u državnoj administraciji.
Na velika zvona smo objavljivali kako je taj zakon donet, kako smo rešili da smanjimo broj zaposlenih u lokalnim samouprava i u državnoj administraciji na nekih 29.000, slavodobitno pričali kako država konačno kreće da smanjuje svoju javnu potrošnju, da bi se to samo završilo praznom pričom i da bi broj ljudi bio kao smanjen u lokalnim samouprava za jednu izvesnu cifru, da bi krajem ove godine Vlada odobrila zapošljavanje 760 novih ljudi.
Da ne nabrajam da je tamo odobreno 150 novih ljudi za Železnicu, 70 novih ljudi u Ministarstvu finansija, a pri tom je samo šest meseci pre toga to isto Ministarstvo finansija dalo visoke otpremnine za 40 ljudi koji su otišli iz Ministarstva finansija, pa sada zapošljavamo novih 70. To je primer neodgovornog ponašanja države i trošenja para, da se to zaista graniči sa zdravim razumom.
Danas sam pročitao podatak da je 66.000 firmi u blokadi i da su međusobna dugovanja 288 milijardi dinara i da je u toj strukturi dugova država motor, pokretač tih dugovanja i da ona duguje firmama, pa onda ciklično firme jedna drugoj duguju i da se ne vidi kraj tom začaranom krugu.
Vaš direktor Srbijagasa, Bajatović, kaže da država treba da nađe 500 do 600 miliona evra novih kredita kako bi pokrila svoja dugovanja i kako bi se tobože sprečio kolaps i gubitak još 200.000 postojećih radnih mesta, pored onih 400.000 koje smo imali nesreću da nam poklonite kao nova vlast.
Izgleda da će još 200.000 ljudi otići na biro rada i da će izgubiti svoj posao zbog ogromne javne potrošnje, koju pre svega država pravi, i zbog ogromnog deficita u budžetu Republike Srbije, koji je narastao od nekadašnjih 14 milijardi 2008. godine, na preko 120 milijardi koliko će biti ove godine.
Kamate za uzete kredite su porasle za tri godine od 16 milijardi na 55 milijardi dinara. Znači, samo za kamate ova država godišnje izdvaja 550 miliona evra. To je nešto što čini mi se ni mnogo bogatije zemlje ne mogu da izdrže, toliku javnu potrošnju i tolike kamate na uzete kredite, a već iz najava se može nazreti da tome nije kraj, bez obzira što smo prešli 41,5% zaduženosti zemlje u odnosu na BDP, kako reče Vuk Đoković, krajem 2010. godine, uzeli smo u 2011. godini 400 miliona dolara u februaru.
Sada ćemo uzeti još 800 miliona, što čini negde oko 3% BDP. Dakle, već udaramo u tih 45% kada se smatra da država praktično ne može više da finansira vraćanje svojih dugova i kamata i gde joj preti bankrot.
Interesantna stvar je kako je država ažurna u povlačenju odobrenih kredita od međunarodnih finansijskih organizacija. Po pravilu se krediti povlače, ekspresno i bez ikakvih problema, za punjenje deficita budžeta, odnosno za pokrivanje deficita budžeta, a vrlo teško ili skoro u beznačajni procentima za projektne finansijske aranžmane. Tako, recimo, imamo još pre dve godine odobren, navodno odobren kredit od Kine, robni kredit za finansiranje određenih poslova u Srbiji. Naravno, nismo ga povukli zato što nemamo projekte.
Imamo dogovoreno sa Rusijom milijardu dolara za projektno finansiranje određenih projekata u Srbiji, videli smo pre mesec dana dolazio je premijer Putin i kaže – dajte da vidimo projekte i krenućemo u realizaciju tog dogovorenog aranžmana.
Dakle, kada treba da povučemo pare za određene projekte, za Koridor 10, za sređivanje železnice, mostova, uzgred budi rečeno, ti projekti se po pravilu dogovaraju i prave za prestonicu, za nešto oko prestonice, opet i to je prazno slovo na papiru.
Pričamo o tome da želimo da nešto izgradimo, da imamo projekte, da želimo da se zadužimo, da uradimo neku konkretnu stvar, a kad treba tu konkretnu stvar da realizujemo dolazimo do saznanja da projekta u stvari uopšte nema.
To je jedna poražavajuća činjenica za ovu vladu, koja je slavodobitno prikazivana kao vlada ekonomskih eksperata, jakih ekonomskih stručnjaka, koja će doneti boljitak ovoj zemlji baš zato što okuplja ekonomske stručnjake, pa ćemo po tom osnovu imati i bolju organizaciju u smislu ekonomije, racionalniju potrošnju države i veći društveni standard, više zapošljavanja, a ekonomija je glavni problem.
Od svega toga smo dobili sve ono suprotno, umesto 200 hiljada novozaposlenih, evo, izgubili smo 400 hiljada, a verovatno još 200 hiljada, znači 600 hiljada će biti u minusu po broju zaposlenih, pa će i broj penzionera preći broj zaposlenih i to je zaista vrzino kolo, ne nazire mu se kraj.
Nova i nova zaduživanja, kamate rastu, deficit u budžetu raste, a nijedna konkretna mera da se privredi pomogne, da se izvuče iz nelikvidnosti i da nešto konkretno proizvodi.
Naša pokrivenost uvoza izvozom je poražavajuće niska i zaista u ovakvim okolnostima svaka odgovorna vlast bi morala da jednostavno kaže da nema rešenja za ogromne probleme i da jednostavno vraća mandat građanima, pa neka odluče ko će da ih vodi.
Znate, kad imate s jedne strane predizborna obećanja, naravno koja su uvek veća nego što su realno ostvariva, pa kada i to umanjite i za nekih 50%, recimo, pa i od toga odstupite još minus 200% ili 300%, onda zaista ne vidimo šta može da se desi da jedna vlast kaže - e ljudi mi ne znamo više kako da rešimo ove probleme, dajte da ne uništavamo zemlju zbog nas samih da bi ostali na vlasti, da pustimo nekog ko će umeti da to bolje radi od nas.
Da imate malo moralnosti i da mi imate malo odgovornosti prema državi i prema budućnosti ove zemlje, to biste zaista i uradili.

Iskorišćeno devet minuta ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Milan Lapčević. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Član 13j stav 3. reč "obezbedi" zamenjuje se rečju "sprovodi". Tumačenje značenja reči "obezbedi" može biti višeznačno, tako da može dovesti do nedoslednosti u primeni namere zakonodavca da obaveže davaoca lizinga da sprovede postupke interne revizije radi utvrđivanja slabosti u poslovanju, tačnosti podataka u finansijskim i drugim izveštajima i kontrole rizika.
Dvoznačnost ovog termina omogućuje davaocu lizinga da ne sprovede internu reviziju poslovanja, tako spreči efikasnost sistema internih kontrola, što direktno utiče i na kvalitet usluga odnosno pruža mogućnost za oštećenje primaoca lizinga.
Očigledno je da ovaj termin može da bude zloupotrebljen i da bude tumačen na više različitih načina, te smatramo da je neophodno da se promeni drugačijim konkretnim terminom, što mislim da neće ni na koji način ugroziti suštinu zakona, čak naprotiv doneće u smislu kvaliteta određena poboljšanja. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Ovim članom se menja postojeći član zakona 51e. Tu su uglavnom nabrojani privredni prestupi i predviđene novčane kazne za privredne prestupe u oblasti finansijskog lizinga.
Naš amandman se odnosi na stav 2, gde predlagač kaže da za privredni prestup iz ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20 hiljada, pa do 200 hiljada dinara.
Smatramo da, s obzirom na vrstu posledica koje može izazvati neovlašćeno obavljanje poslova finansijskog lizinga, ova kazna mora da bude veća, pa svojim amandmanom predlažemo da umesto 20 hiljada najniža zaprećena kazna bude 100 hiljada dinara, a da najviša predložena ne bude 200 hiljada dinara, nego da bude milion dinara. Dakle, raspon kazni od 100 hiljada pa do milion dinara.
Kako rekoh, opasne su posledice zloupotrebe prava iz ove oblasti. Međutim, kada uporedite neke druge kazne koje stoje u nekim drugim zakonima i za prekršaj, onda vidite da su ove kazne neopravdano niske.
Na primer, ukoliko vlasnik radnje ne očisti sneg ispred svoje radnje, onda može biti kažnjen sa pet hiljada do 25 hiljada dinara ili, ukoliko vlasnik radnje ne izda fiskalni račun kupcu, može biti kažnjen od 50 hiljada pa do milion dinara.
Dakle, vidite evo ovde za neizdati račun vlasnik radnje, trgovac, može biti kažnjen do milion dinara, a vi za ovako ozbiljne prekršaje propisujete najveću zaprećenu kaznu svega 200 hiljada dinara. Stoga smatram da je trebalo da prihvatite naš amandman.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović je podneo amandman na član 25. tako da se stav 1. menja i glasi: "Novčanom kaznom u visini koja je u skladu sa članom 18. stav 6. ovog zakona kazniće se za privredni prestup pravno lice ako se bavi poslovima finansijskog lizinga, a ne ispunjava uslove iz člana 10. ovog zakona i pravno ili fizičko lice ako je bez saglasnosti NBS steklo direktno ili indirektno vlasništvo nad udelima odnosno akcijama davaoca lizinga koje omogućava 10% i više upravljačkih prava.''
Novčane kazne koje su predviđene članom 18. ovog zakona su znatno veće od novčanih kazni koje su predviđene članom 25. istog zakona, tako da su ta dva ista člana u potpunoj koliziji.
Cilj podnošenja ovog amandmana, koji je podneo gospodin Popović, jeste da se otkloni ova kolizija između ova dva člana istog zakona. Time se postiže konzistentnost zakona, otklanjaju se nejasnoće i na taj način se povećava finansijska odgovornost davaoca lizinga, odnosno lizing kuća.
Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Aleksandar Pejčić. Narodi poslanik Aleksandar Pejčić, ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predstavnici Vlade, ministra nema, dakle, poslanici DSS na zakon o finansijskom lizingu su podneli ukupno 11 amandmana i nijedan nije prihvaćen.
Ovaj amandman se odnosi na član 26. i u članu 51ž menja stav 2. tako da se iznos od 10 hiljada do 50 hiljada menja iznosom od 50 do 500 hiljada dinara. Naime, ovim amandmanom smo hteli da zaštitimo interese građana, onih građana koji su uzeli određeni lizing od strane privrednog društva i u slučaju prestupa privrednog društva mi smo hteli na taj način da zaštitimo upravo interese samih građana.
Meni je žao što Vlada nije prepoznala ovaj amandman kao kvalitetan i nije ga inkorporirala u ovaj zakon, ali se nadam da ćete do kraja glasanja prihvatiti ovaj naš amandman i na taj način zaštiti interese građana, koji u ovom trenutku, zbog ovakve situacije ne mogu servisirati određene drugove prema privrednim društvima.