Dva minuta i 30 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Kao ovlašćeni predstavnik, čuli smo već, bilo je nekoliko amandmana, nisam se javljao jer mislim da je apsurdno u ovoj situaciji javljati se i praviti se kao da je normalno sve u zemlji. Sada mi kao raspravljamo o amandmanima, a evo nema ni ministra da odgovori.
I ovaj amandman kolege Lapčevića je veoma dobar, prethodno je gospodin Arsen Đurić govorio o jednom amandmanu, takođe dobrom, gde se govori o tome da smo zaista u opasnosti i da ulazimo u situaciju da budemo jedna visoko zadužena zemlja.
Nema nikoga da odgovori, nema ministra da kaže poslanicima zašto ne prihvata te amandmane i mi kao treba ovde da raspravljamo, a zadužujemo državu, čuli smo, samo zbog pokrivanja deficita 150.000 evra dnevno. Ovih 800 miliona dolara novih zaduženja je 330.000 evra dnevno novog zaduženja, bez kamate, kada se budu vraćala za građane Srbije.
Čitava ta situacija meni nije jasna. Dokle to ide? Lepo je rekao kolega – tih 800 miliona dogovoreno sa Rusijom, ako budu gotovi projekti. Dogovoreno je sa Kinom, takođe ako budu gotovi projekti, tj. ovaj most. Dokle i koliko ćemo se zadužiti? Da se barem zadužujemo za ono što je bitno jer jedini način je da se Srbija izvuče iz krize – ulaganje, subvencionisanje privrede, ulaganje u poljoprivredu, ali toga ovde nema.
Ovde je samo pokrivanje javne potrošnje i ništa drugo. Za to vreme, ponavljamo, štrajkuju dve velike firme "Želvoz" i "Sever Subotica", nemaju posao, ništa ne rade, dok mi pokrivamo i zadužujemo zemlju za činovnike i za policiju, među kojima je, nažalost, rekao sam, još uvek neotkriven ubica Ranka Panića, a i dalje žandarmerija izlazi na ulice.

Dva minuta je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na član 16. i zatražio da se doda novi stav 9. koji glasi: "Rezidenti i nerezidenti koriste devize za plaćanje inostranstvu".
Amandman nije prihvaćen. Suština je da se u formalnom smislu ugradi ova odredba, odnosno da se sačuva odredba jer u starom zakonu je postojala ta odredba, a suština je jasna, znači, samo jedna formalna distinkcija u ovome članu.
Bitna je suština. Radi se o zakonu kojim se vrši liberalizacija spoljnotrgovinskog poslovanja, što je dobro. Privredi, a i građanima moramo omogućiti da u spoljnotrgovinskom poslovanju ima što manje barijera. Manje barijera znači brži protok robe i novca i to će omogućiti pre svega privredi da ostvari ono što očekujemo u ovim teškim uslovima ekonomske krize.
Međutim, moramo spomenuti da u spoljnotrgovinskom poslovanju godinama imamo deficit. Deficit objektivno iz godine u godinu raste, premda on nominalno finansijski ne izgleda tako. Zašto? Zato što nemamo adekvatnu ekonomsku politiku koja će podsticati izvoz.
Naš izvoz je iz godine u godinu sve manji i manji, bez obzira što smo u 2010. godini imali finansijski veći izvoz, ali objektivno gledajući, s obzirom na cene, politiku cena i svetske cene koje su bile privilegovane za naše proizvode, jer smo izvozili uglavnom poljoprivredne proizvode i proizvode prehrambene industrije koji su znatno porasli u 2010. godini i po tom osnovu smo imali nešto veći izvoz. Objektivno, ova vlast nema adekvatnu politiku podsticaja izvoza.
Na sednici Odbora za industriju pre nekoliko dana bili su pozvani predstavnici Unije poslodavaca. Zatražili su od Odbora za industriju da preduzmemo sve u smislu stvaranja uslova za povećanje likvidnosti privrede.
Privreda je nelikvidna, ogroman broj privrednih preduzeća je blokiran. S druge strane, naša privreda je izložena ogromnoj nelojalnoj konkurenciji iz inostranstva i ne može opstati u toj situaciji. Ukazali su na jednu pojavu, evo dolazi i ministar kao predstavnik Vlade, da pokuša da jednim setom mera, a ovo je jedna od mera, da se uvozna carina na repromaterijal i osnovna sredstva smanji ili da se isključi ili da se ta sredstva koja se plaćaju prilikom uvoza, uključujući i PDV, plaća u kasnijim periodima, nakon mesec, dva itd, prilikom realizacije svega onoga što je sastavni deo tog posla.
Naša privreda je u nepovoljnom položaju zbog toga što je stavljena u poziciju da mora, kada se ugovori posao, uvesti repromaterijal. Prilikom uvoza plaća se carina, vrlo ozbiljna carina, i to se plaća onoga trenutka kada ulazi roba, i plaća se PDV. Tek tada taj osnovni materijal ulazi u proizvodnju. Kada se fakturiše izrađeni proizvod, gotov proizvod, plaća se PDV. Iz kojih sredstava? Iz kreditnih sredstava.
Kako će ova privreda, koja je u kolapsu, koja je u ogromnoj nelikvidnosti, odakle sredstva? Odlaze u banke i plaćaju najviše kamate u Evropi i naknade i takse i sve ono što je sastavni deo tog kreditnog posla.
Ova privreda to ne može podneti i traže, insistiraju i između ostalog iz ovog parlamenta da revidiramo odredbe Zakona o PDV, i da im se pomogne, bez toga nemamo privredu. Ova privreda je u izumiranju. Toliko.

Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada je prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Matični odbor se nije izjasnio pa je amandman u pretresu. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Vlada je prihvatila i ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Odbor za finansije se nije izjasnio, pa je amandman u pretresu. Narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Ovaj amandman na član 19. odnosi se na lica koja se bave menjačkim poslovima.
Ubuduće će menjački poslovi biti u nadležnosti deviznog inspektorata, a ne u nadležnosti Narodne banke Srbije kao do sada. Konkretno, u članu 19. stav 2. predlagač je definisao da će se oduzeti ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova u trajanju od pet godina ovlašćenom menjaču kod koga su prethodno najmanje tri puta u toku dve godine bila oduzeta ovlašćenja na menjačkom mestu ili na svim menjačkim mestima.
Smatrali smo da treba malo pooštriti uslove za oduzimanje ovlašćenja i da treba vremenski period koji se posmatra ograničiti na godinu dana. U toku godinu dana, menjači koji su već pravili određene prekršaje, tačnije onaj ko se ponašao suprotno onome kako definiše član 19. stav 1. doveo je sebe u priliku da ostane bez ovlašćenja dva puta, trećeg puta će izgubiti ovlašćenja, i to na vremenski period od pet godina, i predlagač je uvideo da je prikladnije da posmatrani period bude godinu dana i prihvatio je ovaj amandman poslaničkog kluba SRS. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada je prihvatila ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podnela narodna poslanica Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 31. koji se odnosi na član 62. osnovnog zakona, a to je da je novčana kazna, koja je  propisana ovim članom od pet do 150 hiljada, da se promeni ovaj minimalni iznos i da u njemu stoji 20 hiljada dinara.
Smatram da preventivna mera i da se kaznena novčana politika na neki način uvek isplati i da se s njom može smanjiti broj prekršaja. Ovde se u ovom članu navode čak 24 prekršaja koja može izvršiti rezident fizičko lice.
Navešću samo nekoliko koje smatram najbitnijim. Rezident fizičko lice izvrši naplatu plaćanja ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave.
Smatram da neko ako radi na osnovu ugovora gde nije navedena stvarna cena ili pak na osnovu neistinite isprave, i ako u tome izvrši prekršaj, smatram da kazna od pet hiljada dinara nije adekvatna i nije primerena ovom prekršaju.
Takođe, ako rezident fizičko lice vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija u inostranstvu suprotno zakonu koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje ili ako vrši plaćanje radi sticanja svojine nepokretnosti u inostranstvu suprotno zakonu koji uređuje svojinsko-pravne odnose, odnosno ako vrši plaćanje radi kupovine stranih dužničkih, dugotrajnih hartija od vrednosti suprotno članu 12. stav 2. i 3. ovog zakona.
Zatim, ako vrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje suprotno uslovima i načinu koji propisuje NBS ili ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu, suprotno propisu NBS.
Dalje, ako plati promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke ili ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu NBS.
Jednostavno smatram da rezident fizičko lice ako ne poštuje propise koje je dala NBS smatram da kazna od pet hiljada dinara svakako nije primerena tom prekršaju.
Takođe, ako poslove iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na način koji propiše Vlada RS, ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta ili ako postupa suprotno propisu Vlade RS.
Dakle, svi ovi prekršaji su po meni daleko ozbiljniji i daleko adekvatnija i primerenija bi bilo da kazna minimalno iznosi 20 hiljada, pa sve do 150 hiljada.
Još jednom ponavljam da kaznena novčana politika bi sigurno preventivno delovala i sigurno smanjila broj ovih prekršaja.

Iskorišćen je minut vremena poslaničke grupe.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela Narodna banka Srbije. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo iscrpli pretres u pojedinostima o ukupnom broju amandmana na Predlog zakona.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Marina Toman, Dragan Stevanović i Milorad Buha.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Ovim članom 2. moja koleginica Marina Toman je samo htela tehnički da popravi ovo, kako ne bismo u jednom trenutku došli u situaciju, odnosno ne biste vi koji predlažete ovaj zakon došli u situaciju da zbog činjenice da će Zakon o tržištu hartija od vrednosti da stupi, odnosno da ostane van snage kad počne da se primenjuje Zakon o tržištu kapitala.
Naime, samo ću vam pročitati iz originalnog zakona šta se kaže u ovom stavu 6. koji postaje stav 5 – društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. Ono što smo mi tražili jeste da se doda odnosno tržište kapitala.
Mi vas podsećamo da smo upravo završili pretres u pojedinostima zakona kojim se reguliše tržište kapitala i njegovim stupanjem na snagu, odnosno njegovom primenom staviće se van snage Zakon o tržištu hartijama od vrednosti.
S obzirom da je to tako, koleginica Marina Toman je htela da se ovde uključi i stavi odredba, odnosno zakon kojim se uređuje tržište kapitala kako ne bismo došli u situaciju da ovaj zakon menjamo sutra, ponavljam, kada se ovo stavi van snage.
I u ovom zakonu ne može da se kaže ništa drugačije nego ono što smo rekli Zakon o tržištu kapitala. Mislimo i smatramo da je ovo zaista skrajnuto, da je stavljeno na marginu.
Na kraju krajeva, takav je bio i vaš odnos prema ovoj investicionoj ili fondovskoj industriji. U Srbiji danas imate svega dvadesetak što društava za upravljanje, što fondova, što fondova investicionih, čak i oni penzioni fondovi kojima ste zakonskom regulativom dali šansu i mogućnost da se tamo od 2003. godine razvijaju privatni penzioni fondovi.
Pita vas SRS – na kom nivou je uopšte svest o društvu u tom smislu podignuta?
Koliko danas korisnika ili ljudi ima opredeljenje, slobodu, hrabrost i poverenje da svoja sredstva ulaže u privatne penzione fondove koji su u vidu investicionih fondova, a da ne govorimo o nečemu drugom, o nečemu ozbiljnijem, što je osnovni način, model ili svrha finansiranja u razvijenom svetu, odnosno svetu koji ima unapređeno i razvijeno tržište kapitala.
Što se tiče investicionih fondova, mi ponavljamo da je celokupna privredna i ekonomska klima u ovoj državi takva da oni još dugo neće moći da dobiju svoj obim, intenzitet i značaj kakav bi trebalo da imaju, a podsetiću vas da je SRS još devedesetih godina, pri svom osnivanju i definisanju ekonomskih principa i ekonomskog programa, govorila i insistirala na značaju investicionih fondova, i akcionarstva i svakako tržišta kapitala.