Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na član 16. i zatražio da se doda novi stav 9. koji glasi: "Rezidenti i nerezidenti koriste devize za plaćanje inostranstvu".
Amandman nije prihvaćen. Suština je da se u formalnom smislu ugradi ova odredba, odnosno da se sačuva odredba jer u starom zakonu je postojala ta odredba, a suština je jasna, znači, samo jedna formalna distinkcija u ovome članu.
Bitna je suština. Radi se o zakonu kojim se vrši liberalizacija spoljnotrgovinskog poslovanja, što je dobro. Privredi, a i građanima moramo omogućiti da u spoljnotrgovinskom poslovanju ima što manje barijera. Manje barijera znači brži protok robe i novca i to će omogućiti pre svega privredi da ostvari ono što očekujemo u ovim teškim uslovima ekonomske krize.
Međutim, moramo spomenuti da u spoljnotrgovinskom poslovanju godinama imamo deficit. Deficit objektivno iz godine u godinu raste, premda on nominalno finansijski ne izgleda tako. Zašto? Zato što nemamo adekvatnu ekonomsku politiku koja će podsticati izvoz.
Naš izvoz je iz godine u godinu sve manji i manji, bez obzira što smo u 2010. godini imali finansijski veći izvoz, ali objektivno gledajući, s obzirom na cene, politiku cena i svetske cene koje su bile privilegovane za naše proizvode, jer smo izvozili uglavnom poljoprivredne proizvode i proizvode prehrambene industrije koji su znatno porasli u 2010. godini i po tom osnovu smo imali nešto veći izvoz. Objektivno, ova vlast nema adekvatnu politiku podsticaja izvoza.
Na sednici Odbora za industriju pre nekoliko dana bili su pozvani predstavnici Unije poslodavaca. Zatražili su od Odbora za industriju da preduzmemo sve u smislu stvaranja uslova za povećanje likvidnosti privrede.
Privreda je nelikvidna, ogroman broj privrednih preduzeća je blokiran. S druge strane, naša privreda je izložena ogromnoj nelojalnoj konkurenciji iz inostranstva i ne može opstati u toj situaciji. Ukazali su na jednu pojavu, evo dolazi i ministar kao predstavnik Vlade, da pokuša da jednim setom mera, a ovo je jedna od mera, da se uvozna carina na repromaterijal i osnovna sredstva smanji ili da se isključi ili da se ta sredstva koja se plaćaju prilikom uvoza, uključujući i PDV, plaća u kasnijim periodima, nakon mesec, dva itd, prilikom realizacije svega onoga što je sastavni deo tog posla.
Naša privreda je u nepovoljnom položaju zbog toga što je stavljena u poziciju da mora, kada se ugovori posao, uvesti repromaterijal. Prilikom uvoza plaća se carina, vrlo ozbiljna carina, i to se plaća onoga trenutka kada ulazi roba, i plaća se PDV. Tek tada taj osnovni materijal ulazi u proizvodnju. Kada se fakturiše izrađeni proizvod, gotov proizvod, plaća se PDV. Iz kojih sredstava? Iz kreditnih sredstava.
Kako će ova privreda, koja je u kolapsu, koja je u ogromnoj nelikvidnosti, odakle sredstva? Odlaze u banke i plaćaju najviše kamate u Evropi i naknade i takse i sve ono što je sastavni deo tog kreditnog posla.
Ova privreda to ne može podneti i traže, insistiraju i između ostalog iz ovog parlamenta da revidiramo odredbe Zakona o PDV, i da im se pomogne, bez toga nemamo privredu. Ova privreda je u izumiranju. Toliko.