Cilj ovog amandmana je, pre svega, preciziranje odredaba zakona, što bi predlagaču svakako trebalo da bude u interesu, jer kako je i sam predlagač u obrazloženju naveo, zakonom se žele otkloniti teškoće u praktičnoj primeni pojedinih zakonskih odredbi.
Upravo je naš stav sledeći – ukoliko pojedine odredbe nisu precizno definisane, a nije samo ovaj član, u pitanju je veći niz drugih članova, onda će zakon zaista tokom njegove primene u praksi stvoriti niz problema. To je nešto što se konstantno javlja kod niza zakona. SRS upravo zbog toga Vladu upozorava da je jedno zakon, sam po sebi, zakon na papiru, a nešto sasvim drugo njegova primena u praksi i da mora o tome vrlo da se vodi računa.
Opravdana je sumnja da zakon o platnom prometu u ovom obliku u kome se danas nalazi pred nama, u kome su njegove pojedine odredbe nedorečene, konfuzne i kontradiktorne, neće otkloniti jedan zaista veliki problem koji proizilazi iz činjenice da je veliki broj blokiranih računa po osnovu menica.
Zaista zapanjuje činjenica da je nemoguće utvrditi tačan broj izdatih menica i ovlašćenja, odnosno da poverioci nemaju mogućnost da saznaju da li su ih i koliko već izdali njihovi dužnici. Ko je zbog toga kriv? Naravno, Vlada pre svega, koja je dozvolila jedno takvo ponašanje.
To nije problem od danas, to nije problem od juče. Sada bi odjednom svi trebalo da budemo zapanjeni ovom činjenicom, zbog čega ranije Vlada nije reagovala, odnosno zbog čega ranije nije pronašla mehanizme da ovaj problem otkloni? Odgovor je vrlo jednostavan. Vlada u ovaj parlament na raspravu šalje, pre svega, zakone koje od nje traži EU. Vlada se ne bavi suštinskim problemima ovdašnje privrede i društva.
Da li je Vlada bila inicijator nekih zakona koji treba da olakšaju poslovanje privredi, da olakšaju život građanima? Ne, to ne govori samo SRS. To govore i građani Srbije. Onda, i kada se tako nešto desi i ako se javi neka ideja, odnosno kada se Vlada pojavi s nekom idejom, onda to nije do kraja odrađeno kako treba i javlja se niz problema i rezultati, po pravilu, izostaju.
Kao i kod mnogih drugih zakona, tako i kod ovog zakona, kao što možemo da vidimo, ostavljeno je da NBS i Ministarstvo finansija donesu odgovarajuće propise na osnovu kojih će biti sprovedene pojedine odredbe zakona. Znači, ni ovog puta ne znamo kako će na kraju taj zakon izgledati, odnosno na koji način će on da se primenjuje. Krajnje neozbiljno.
Zbog toga, kada Vlada pokušava da uredi neku oblast, treba da uredi to do kraja i kvalitetno, treba da se zaobiđe površnost. U ovom društvu, u privredi se nagomilalo toliko mnogo problema da se svaka greška skupoceno plaća i plaćaju je građani, plaća je privreda.
Građanima i privredi je potrebno da Vlada, a ona sebe predstavlja da je sposobna za tako nešto, pruži konkretna rešenja. Tema broj jedan u ovoj zemlji, svaki dan, svaki sat treba da bude – kako oživeti privredu, kako smanjiti nezaposlenost, kako smanjiti siromaštvo, a ne da tema broj jedan bude nekakav farsični štrajk.
Međutim, to vladajućoj koaliciji odgovara i to je nešto zaista poražavajuće.