Poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prosto da ne bi bilo nikakve zabune, sada ću da pročitam nalaze krvi gospodina Tomislava Nikolića, u pitanju je institucija koja se zove Kliničko-bolnički centar "Beogradski", prezime i ime Nikolić Tomislav, broj protokola 1807-107-1807.

Narodni poslaniče, molila bih vas da svoju argumentaciju u ovoj replici iznesete bez podataka iz lekarskog kartona. Zahvaljujući se svim poslanicima koji učestvuju u ovoj raspravi putem replika, da ipak ostanemo u okviru obaveza međusobnog ophođenja, da ne citiramo podatke iz bolničkih kartona. Molim vas.

Dakle, ako je neko javna ličnost ko je stupio i stupa u štrajk glađu i žeđu da bi navodno oborio mrski režim Borisa Tadića, izvinite, građani Srbije su onda dužni da znaju istinu.
Dakle, rezultati su urađeni 17. aprila 2011. godine, u 20.26 časova, to je sinoć. Natrijum, referentna vrednost 135-145, rezultat 140.

Narodni poslaniče, molim vas, podaci iz bilo čijeg bolničkog kartona, bez obzira o kakvoj se vrsti bolesti, utvrđenoj ili neutvrđenoj, radi, nisu za izgovaranje i citiranje, bar ne kao argumentacija koju imate u replici.
Potpuno sam sigurna da vi možete vašu repliku iskoristiti argumentacijom bez takvih podataka i da je to naš zajednički interes, i zato vas molim da se prijavite i svoju repliku od dva minuta iskoristite bez citiranja bilo kojih podataka iz bilo čijeg lekarskog kartona.

Ako mogu samo da pročitam, što se tiče hlorida 98-107, on ima 103. Dakle, kamo sreće sada ja da odem u taj Kliničko-bolnički centar "Beogradski", iako sam 25 godina mlađi od Tomislava Nikolića, dragi građani Srbije, daj bože da imam ovakve rezultate kao što ima čovek koji navodno tri dana ne jede i ne pije.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po amandmanu na član 54? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije podneo je amandman na član 107. Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 137. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 139. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 141. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 153. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 154. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 155. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 156. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 157. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 172. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 178. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 247. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 249. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 251. i član 251. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 252. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristi bih ovu priliku da prokomentarišem i amandman mog kolege Vladana Jeremića.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika i za njega i za ovo o čemu ću pričati, a tiče se člana 252. na koji sam podneo amandman.
Rekao bih samo nekoliko stvari načelno. Žalosno je što je ovako malo interesovanja za ovaj zakon. SRS smatra, to je rekla i u načelnoj raspravi, da nešto što je Srbiji zaista potrebno jeste razvijeno tržište kapitala i da je Srbija i 1990. i 2000. godine nažalost proćerdala, izgubila vreme kada je trebalo da stvori mnogo drugih preduslova na osnovu kojih bismo danas mogli tržište kapitala da razvijamo.
Nažalost, Srbija se i danas dominantno bavi farsama, svedoci ste ova tri-četiri dana šta se dešava, umesto da u Skupštini, a naravno i u javnosti, uopšte raspravljamo o nečemu što je bitno i što će suštinski da reši naš problem i na radnom mestu i uopšte u životu.
Što se tiče amandmana koji je podneo moj kolega Vladan Jeremić, on se odnosi na član 249, odnosno na nadležno telo za razrešenje dužnosti, prekid radnog odnosa. O čemu se radi? Ovde je predlagač zakona predvideo da rok koji ima nadležno skupštinsko telo da razreši predsednika ili člana komisije bude 60 dana.
Mi smo predložili da taj rok bude 30 dana i ne vidimo zašto bi Skupštini bilo potrebno dva meseca ili da se dozvoljava rok od dva meseca. Evo, uveren sam da gospodin Krasić kao predsednik Odbora za finansije ne bi imao ništa protiv da taj rok bude i sedam dana, a ne 30 kako smo u amandmanu predložili, jer zaista verujemo da ono što se konstatuje kada postoje uslovi da se neko kao predsednik ili član komisije razreši, Skupštini ne treba više od sedam dana, ili tako nešto da ili potvrdi ili odbije.
Zašto je dato 60 dana nemamo pojma, verujem da ni predlagač nema pojma. Verovatno je tako u nekom zakonu koji je prepisan pisalo, pa smo eto tu takozvanu dobru praksu preneli i uneli u naše zakonodavstvo.
U načelnoj raspravi smo to rekli. Neki su ovde spominjali da je u Zakonu o tržištu kapitala koji se u Srbiji usvaja ugrađeno pet direktiva EU, neke zemlje iz okruženja su u taj zakon unele 15 direktiva i nekoliko takozvanih uredbi iz EU, pa do dana današnjeg nisu uspele da razviju i podignu svoje tržište kapitala na neki pristojan nivo.
Smatramo da je 30 dana sasvim dovoljno da se u skupštinskom nadležnom telu, odnosno Odboru za finansije potvrdi da li je neko stekao uslove da više neko ne bude član Komisije za hartije od vrednosti. Mislim da bi bilo veoma racionalno da se ovaj amandman prihvati.
Što se tiče amandmana koji sam podneo na član 252, tražili smo da se stav 5. briše, a tražili smo da se briše i član 252. koji kaže: "Predsednik i članovi Komisije izuzimaju se od glasanja pri odlučivanju o zahtevima pravnih lica u kojima imaju učešće u kapitalu".
Zašto smo ovo predložili? Smatramo da je ovo višak, s obzirom na činjenicu da je u članu 247. vrlo jasno definisano da predsednik, članovi i zaposleni Komisije ne mogu imati vlasničko učešće ili upravljati pravnim licima kojima komisija daje dozvole za obavljanje delatnosti ili mogu predstavljati interes tih lica pred Komisijom, državnim organima ili drugim organima.
Znači, članom 247. onemogućeno je licima da budu u komisiji, koja imaju udeo u vlasništvu, upravljaju u onim pravnim licima kojima na dozvole za rad ili za bilo šta drugo komisija daje saglasnost.
Prema tome, smatramo da je ovo bilo višak. Samo smo tehnički uticali na sve ovo. Obrazloženje u tom smislu je vrlo tanko i tužno. Ovde kaže - zaključak je da predsednik i članovi komisije mogu imati učešće u kapitalu pravnih lica, osim onih kojima daje dozvole za obavljanje delatnosti. Pa, mi to nismo osporili.
Mi to nismo osporili, ali ste vi u zakonu stavili da onaj ko ima udeo u pravnom licu, o kome odlučuje Komisija za hartije od vrednosti, ne može da bude u Komisiji za hartije od vrednosti. Ali, ovde se stvara prostor i uslov za sumnju, sumnju koju SRS izražava i uopšte u javnosti i u načelnoj raspravi po ovom zakonu i evo danas u raspravi u pojedinostima.
Naša sumnja se odnosi na Komisiju za hartije od vrednosti i Vlada Republike Srbije od 2000. godine pa naovamo, vrlo interesantan odnos sve vlade imaju prema komisijama za hartije od vrednosti, i nekim članovima Komisije za hartije od vrednosti poprilično su istekli mandati, ali nema reakcije vlasti na tako nešto.
Pokušali smo da vam ukažemo na činjenicu da pogledate imovinske karte članova Komisije za hartije od vrednosti, šta su imali, koliko su imali, kojom su imovinom raspolagali, pre nego što su ušli u Komisiju za hartije od vrednosti, a šta imaju danas. Danas u raspravi o tržištu kapitala nema ni predstavnika Vlade, pa Skupština nas obavesti da će ovde biti Milutin Mrkonjić, a ovde se pojavi Oliver Dulić.
Oni koji su zaista zainteresovani za tržište kapitala, danas ovde nemaju ni sagovornika. To se radi vrlo tendenciozno. Mi smo kao narodni poslanici pre nekoliko dana kroz skupštinski materijal dobili ostavku jednog od članova Komisije za hartije od vrednosti, prof. dr Dejana Malinića.
Pročitaću šta je on u svojoj ostavci napisao. Napisao je da ostavku podnosi zbog načina vođenja Komisije za hartije od vrednosti u poslednjih nekoliko meseci, a posebno zbog prisutnog dubokog neslaganja u pogledu daljeg funkcionisanja i razvoja Komisije za hartije od vrednosti; jačanje Komisije i podizanje njene kadrovske osposobljenosti je neophodan proces.
Međutim, samostalnost i nezavisnost Komisije za hartije od vrednosti od političkih i uticaja raznih učesnika na tržištu kapitala i njeno funkcionisanje svakako se ne mogu obezbediti sada prisutnim netransparentnim prijemom novih zaposlenih, dominacijom političkih i privatnim interesima opterećenih kriterijuma u tom procesu. Član Komisije, možda je on bio najgori član Komisije. Uopšte neću da ulazim.
Ali, kada neko iznutra dođe i u javnost pošalje dokument koji potvrdi politički stav SRS, da ste vrlo tendenciozno zatvarali oči pred svim zloupotrebama koje se dešavaju u Komisije za hartije od vrednosti, nema većeg uspeha za nas.
Javnost mora da čuje da je na sve probleme, zloupotrebe, kriminal i sve što se dešavalo pod jurisdikcijom ili kapom Komisije za hartije od vrednosti SRS ukazivala.
Vi danas imate nekoliko članova Komisije za hartije od vrednosti protiv kojih su podignute, odnosno podnete krivične prijave. Ovde nema predstavnika Vlade. Ovako se tržište kapitala u ozbiljnoj državi ne razvija. Ovo što hoćete da radite, kao i ono što se dešava u Kliničkom centru na Novom Beogradu, sve predstavlja farsu. Da ste vi drugačiji, možda se te stvari i farsa na Novom Beogradu ne bi dešavale.
Ali, u ovoj državi sve ste učinili da institucije i država izgube sve svoj smisao. Postavlja se pitanje – šta je ozbiljno, šta nama u stvari treba? Šta je to što građani očekuju od nas kao predstavnika najvišeg zakonodavnog tela i sutra vas koji ste obavezani kroz Vladu da to sprovodite?
Pričamo o tržištu kapitala, ponavljam, bez predstavnika Vlade. Komisija za hartije od vrednosti i dalje divlja, radi šta hoće i kako hoće. Nikog suštinski ne interesuje kakvi su tamo problemi.
Ne možemo ovako ozbiljnim zakonom da uredimo oblast tržišta kapitala ako nema adekvatne političke volje. Uvukli ste kriminal i bezakonje u svaku poru i instituciju društva i države.
Kada pogledate amandmane koji su podneti na ovaj zakon, ne vidite nijedan suštinski amandman koji interveniše da se suštinski nešto menja. Interveniše se u tehničkom smislu.
Ovaj zakon kakav jeste neće biti limit, ali ste problem vi za razvoj tržišta kapitala, zato što ste uništili sve ono što bi trebalo da predstavlja akcionarstvo. Ljudi posle 10 godina vaše vlasti i dalje ne znaju kakav je smisao, kakav je značaj, koliko je bitno da imate zdravo tržište kapitala, zdravu berzu, zdrave investicione fondove, zdravu tržišnu sliku i odnose u državi.
Danas imate jednu berzu, berzu koja ima najnižu tržišnu kapitalizaciju na evropskom kontinentu. Nema izgleda da to u perspektivi bude drugačije, a Srbiji suštinski razvoja bez toga nema.
Prema tome, kao i mnogo toga što ste po ugledu na evropske fanatike napravili, i ovaj zakon će verovatno da se usvoji sa 126 glasova. Stajaće negde i verujem, dok ste vi na vlasti, vreme za svoju primenu i neće dočekati, čak i da vas zamene neki ozbiljni, odgovorni i svesni politički ljudi, trebaće im decenije da Srbiju spreme i da ovako definisan zakon primene u praksi i na tržištu kapitala u Srbiji.

Devet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Mislim da je ovaj amandman pravo mesto gde bi moglo nešto da se kaže i o Komisiji za hartije od vrednosti i uopšte o tome kako je sistemski postavljeno tržište kapitala.
Pre desetak godina imali smo problema sa propisima, kako da se definišu hartije od vrednosti. Te prve bolesti su prevaziđene, ali sada imamo problem kako funkcioniše to tržište. Mora da se kaže da postoji nekoliko vrlo važnih subjekata na tom tržištu, pored banaka, brokera, na prvom mestu je NBS i Komisija za hartije od vrednosti, pa i onaj Centralni registar za hartije od vrednosti.
Sada smo na temi – Komisija za hartije od vrednosti. Još septembra 2009. godine istekao je mandat pojedinim članovima Komisije za hartije od vrednosti. Nekoliko meseci pre isteka mandata, Odbor za finansije Narodne skupštine, zahvaljujući pre svega Službi Narodne skupštine, blagovremeno, idući u susret eventualnom problemu, u skladu sa zakonom, obavestio je sve poslaničke grupe da dostave svoje predloge, kako bi se izvršile odgovarajuće promene u Komisiji za hartije od vrednosti.
Do dana današnjeg nemamo nikakav predlog. Bilo je nekih inicijativa. Neke poslaničke grupe, čini mi se da je PUPS, oni su obavestili da nemaju kandidata, da nikoga ne predlažu. Ako sada ostavimo po strani taj problem što smatram da taj način izbora članova Komisije preko poslaničkih grupa je loš, ali da ostavimo to sada po strani, danas imamo situaciju da u Komisiji za hartije od vrednosti sede ljudi kojima je istekao mandat i ta činjenica ne može da se popravi nijednom zakonskom odredbom u kojoj bi došla do izražaja neka gimnastika, gde se pravimo da oni i dalje postoje, da oni legalno rade, jer reč mandat ima više svojih sinonima.
Ono što je široj javnosti poznato, prvi sinonim za reč mandat jeste nalog, a drugi sinonim za reč mandat jeste vreme, okvir gde traje nešto.
Sada se postavlja pitanje kako je moguće da prodemokratska, proevropska, pro, pro, pro, vlast toleriše ovu situaciju, tim pre što je vladavina prava jedan od uslova ka ambisu prema kome vodite ovu Srbiju. Odgovor je vrlo jednostavan. Obaveštavam vas i molim da zapamtite da vidite zašto je to tako. To ću najbolje da vam pokažem na jednom primeru.
Prvi primer je bila ona situacija sa preuzimanjem akcija fabrike "Knjaz Miloš" u Aranđelovcu. Videli ste tada, maltene Olimpijski komitet, svi sportisti, te ovo te ono, svojevrsna galama, padale su ostavke članova komisije, čini mi se Milko Štimac, čini mi se onaj Dušan Bajec itd.
Desilo se šta se desilo, to je javnosti vrlo dobro poznato. Oni su nastavili dalje da rade. Znači, ostavka je bila "šalimo se", bukvalno rečeno. Istekao je mandata i oni su nastavili dalje da radi. Zbog čega su nastavili dalje da rade?
Evo drugi primer. Verovatno znate kako je došlo do upada u "Metals banku" Novi Sad. Nagoveštaja prvih problema kod te banke je bilo kada je Autonomna Pokrajina povukla svoje depozite koje je imala u toj banci. Ta banka je pretežno radila s pravnim licima. Zapamtite ko su bili najveći deponenti - Autonomna Pokrajina Vojvodina, "Kolubara", EPS. Kasnije smo saznali za Darka Šarića, tad niko nije znao.
Zbog potencijalnih problema sa likvidnošću ušle su privremene mere Narodne banke Srbije da bi se pokazalo kako su te mere dobre. Autonomna Pokrajina je vratila svoj depozit, stabilizovala se banka i tada smo rekli da će to biti razvojna banka Vojvodine, koja treba da omogući sprovođenje autonomaške politike u režiji tog krila DOS.
Šta se u međuvremenu dešava? Dešava se to da Autonomna Pokrajina želi da dokapitalizuje "Metals banku". Vrši se emisija akcija i traži se saglasnost od Komisije za hartiju od vrednosti da se u zatvorenom postupku omogući Autonomnoj Pokrajini da kupi te akcije.
Po zakonu, Autonomna Pokrajina ne može da kupi jer nije država, nije Republika. Onda Ministarstvo finansija daje jedno mišljenje i na bazi tog mišljenja Komisija za hartije od vrednosti odobrava organu teritorijalne autonomije da se ponaša kao Republika i da stiče akcije, postaje većinski vlasnik Razvojne banke Vojvodine.
Danas Razvojna banka Vojvodine ima svoje ekspoziture mnogo više u Novom Pazaru, u Novoj Varoši, Prijepolju i u ostalim mestima nego što odgovara nazivu te banke.
Sada čujemo da ide hapšenje. Verovatno ćemo čuti ko je bio u Upravnom odoru, ko je radio, šta je radio, ko je koliko uzeo, zašto je uzeo, kako je uzeo. Ko je omogućio? Komisija za hartije od vrednosti. Iza nje, koja nema mandat, svi se kriju u ovom postupku. To Srbija zna.
Veliki borac protiv organizovanog kriminala, onaj što ste ga pre nekoliko dana izabrali za Veće državnih tužilaca itd, ćuti mudro. Jedina žrtva svega toga, otišao Jelašić, a vi kažete da je Darko Šarić preko toga završavao posao, pa ste Mileta Jerkovića odredili da vam bude svedok saradnik i da vam sada ispriča Pavićević, ne znam kako se zovu ti vaši kadrovi tamo.
Vi mislite da su svi sisali vesla, da niko ništa ne zna. Sve to mora da dođe na naplatu kad-tad, kao što je ova situacija - pištolj tetejac, jedan ne može bez drugog, kada padne jedan, padne i drugi. Tako će biti i sa Đilasom i sa Vučićem, pošto su oni spojeni sudovi, jer je neko osmislio da pravi i vlast i opoziciju po želji Brisela. Sada može sve i svašta da bude. Ne bi me iznenadilo da večeras stupi u štrajk glađu i Tadić.
Trese se, neka bude veselo, a ovamo ćemo preko Komisije za hartije od vrednosti, ovamo ćemo preko drugih stvari. Trpajte u lokalne samouprave u očekivanju izbora, da i tamo zavladate, da imate svoje biračke odbore, svoje komisije, da opet izvršite neku prevaru. Ma, ne vredi više, istrošili ste te adute.
Na današnji dan 75,5% građana Srbije neće da čuje za EU, za NATO i za ove stvari. Neće da čuje, zapamtite, a vama skače popularnost i samo neka vam raste, a na svakom koraku dokazujete da se ničega ne pridržavate od onoga za šta ste se zaklinjali. Doduše, i onaj se zaklinjao u crkvu, pa vidite kako stiže božja kletva.
Hvala što mi niste dali opomenu, gospođo Čomić.