Radi se o jednoj pravno-tehničkoj projekciji, odnosno brisanju stava 3. člana 10. Pročitaću ga: "Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Narodna banka može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave da lično dođu na intervju."
Gledajte, ovo je toliko proizvoljno, da omogućavamo Narodnoj banci da ona saslušava u vidu davanja određenih izjava i da referenti u Narodnoj banci saslušavaju nekoga iz sistema menadžmenta fonda. Mislim da je ovo neuobičajeno u pravnom sistemu.
Moguće da je to negde na zapadu, moguće da je to praktično, ali mi nigde u pravnom sistemu nemamo ovaj način da vi u prethodnom postupku saslušavate nekoga od članova uprave i da oni lično daju određene izjave. To je prethodni postupak. Znači, nepotrebno.
Imamo sasvim dovoljna pravila, imamo uslove, ako je u pravnom smislu, ako je u finansijskom smislu zadovoljena forma koja je predviđena zakonom nema potrebe da mi u prethodnom postupku to radimo. Kažem, u kasnijem postupku kontrole vršimo pravu kontrolu, saslušavamo, istražujemo itd, ali na ovaj način može doći do zloupotrebe i sigurno će doći do zloupotrebe druge strane.
Uprava može da ima 10-15 ljudi. Ovo je nedovoljno jasno, da li će samo jedan od njih ili koja će tu kombinacija biti, pa ćemo u nekim situacijama imati pet ljudi, negde 15 itd. To je nejasno, nepotpuno, po meni i štetno.
Nažalost, odbili ste ovaj amandman. Mislim da ćemo i kroz ovu odredbu stvoriti proizvoljnost u državnoj instituciji, a to je NBS. Stav SRS je da ovi poslovi moraju biti u Ministarstvu finansija, a ne u monetarnoj ustanovi – NBS.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od zakona koji je pred nama, a koji apsolutno ništa neće značiti građanima Srbije, zakon koji za 90% građana nikakvog značenja nema.
Po ovom zakonu samo odabrani mogu da se učlane i da uplaćuju u te penzione fondove. Ko je krivac za to? Vi ste krivci, pošto ste vi, kada ste formirali ovu vladu 2008. godine, u ovoj veštačkoj koaliciji koja je napravljena, obećali da će penzije biti na nivou od 70% prosečnog ličnog dohotka, što apsolutno nije tačno. Znaju naši penzioneri da računaju i svesni su da su danas manje penzije u Srbiji nego što su bile u 2008. godini.
Ono što je interesantno, to je da PUPS podnosi amandmane. Što se bar ne dogovorite pre nego što donesete zakon pred nas? Sve ste ispoštovali, hvalite se. Pošto su penzioni fondovi pred nama, iskoristio bih priliku da vas pitam šta je sa četvrtim delom penzija za individualne poljoprivredne proizvođače? Dokle više mislite da lažete te ljude? Ovo stvarno nema smisla.
Za ove dobrovoljne fondove, znam ko će se sigurno učlaniti u njih, a to su Šojić i Ćirko. Oni imaju para, verovatno će im faliti staža. Onaj prvi deo karijere kada su držali lopatu, tu mnogo toga nije povezano. Jedini staž koji im je povezan za to mogu da zahvale SRS i Vojislavu Šešelju. Neće to još dugo trajati.
Od onog momenta kada su izdali SRS i pokrali nam mandate, zahvaljujući vama su ostali ovde, i taj period će im biti upisan u staž, to je jedini način da se ode u invalidsku penziju. Zato je verovatno i otišao u ovu kliniku gde je jedini pacijent. Ko zna šta će tamo sve napisati da bi otišao u invalidsku penziju, mada mislim da to i nije potrebno, dovoljno je da ga samo psihijatar pregleda i da bi mu odmah dao invalidsku penziju.
Dok se sve to ne reši i pre nego što ode na političko smetlište, Vojislav Šešelj se uskoro vraća u Srbiju, odlazi definitivno u penziju, para ima, uplatiće u ove fondove i neće moći više da obmanjuje građane Srbije, isto kao i vi iz vladajuće koalicije. Hvala.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela Narodna banka Srbije. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Sreto Perić.

Danas ovde razgovaramo o tržištu kapitala, finansijskom lizingu, investicionim fondovima, dobrovoljnim penzionim fondovima. Oni građani koji su u prilici da ovo prate, oni se pitaju – o čemu ovi ljudi pričaju? Ovo je neka lepa priča za one čiji je standard iznad prosečnog u Srbiji, ne iznad prosečnog nego daleko bolji od onog koji danas žive na ivici egzistencije, a mi razgovaramo o nečemu što bi dobro bilo kad bi bilo.
Dobrovoljni penzioni fondovi osnovani su 2005. godine, odnosno zakon je stupio na snagu 2006. godine i u početnoj fazi primene ovog zakona verovatno je određen broj ljudi mogao alternativno da uplaćuje doprinose, kako vi kažete za stare dane nešto da uštedi. To nije bilo loše zamišljeno, verovatno.
Danas potpuno sam siguran i znam da veliki broj ljudi koji u startu počeo da uplaćuje nije više imao poverenja od 2000. godine naovamo u režime koji su bili na vlasti i hteli su malo da se obezbede za taj starački period, ali je došlo vreme kad više nisu mogli. Oni ne mogu dnevne obaveze da izmiruju.
Poznato vam je da danas postoji veliki broj gladnih ljudi, a da ne govorim o onima koji nemaju zaposlenje, koji se školuju, pa to kasnije ispadne kao da nije trebalo, kao da nije važno. Oni sada dolaze u poziciju da moraju da prestaju, ne mogu više da izdrže da uplaćuju nego prestaju sa tim uplatama.
Šta se dešava u tom slučaju? Mi ćemo imati situaciju, ne mogu sada da prognoziram u kom vremenskom periodu, da neće biti penzija iz redovnog fonda, da oni koji danas ne rade i nemaju od čega da uplaćuju, neće imati mogućnost ni da obezbede penzije preko dobrovoljnih penzionih fondova.
Šta sa takvim ljudima? Gospodine ministre, voleo bih kada bi vi kasnije, kada budemo završili svoje izlaganje vezano za ove amandmane, kažete koliko ima dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji, koji su referentni, koji su dobri, koji su rizični za građane Srbije. Pretpostavljam da ste se za današnju raspravu vezano za ovu temu malo i pripremili i to ne bi bilo loše da čujemo i mi narodni poslanici, a i građani koji prate ovaj prenos.
Član na koji smo mi podneli amandman je 22. i on reguliše ulaganje imovine dobrovoljnim penzionih društava, kako i na koji način se ta imovina odnosno sredstva prikupljena troše? Ovde se sada u ovom predlogu za izmene i dopune ovog zakona predlažu i još neka društva u koja mogu da se ulažu ta sredstva, pa pod tačkom 8b u okviru stava 4. ovog člana stoji – investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kojim upravljaju društva za upravljanje sa sedištem u Republici.
Iza toga stoji – odnosno u državama članicama EU i OECD. Mi smo predložili da se ovo posle reči "investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kojim upravljaju društva za upravljanje sa sedištem u Republici" stavi tačka i da ostali deo rečenice se briše, a to se odnosi na ove jedinice koje se nalaze u državama članicama EU i OECD.
Smatramo da je to nepotrebno i da se to ne uklapa u pravni sistem Srbije, te stoga i predlažemo da se ovaj deo teksta briše i da se amandman prihvati. Hvala vam.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Predlog da se posle člana 23. doda novi član 24. Narodna banka Srbije je podnela amandman kojim predlaže da se posle člana 23. doda novi član 24. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Predlog da se posle člana 34. doda novi član 35. NBS je podnela amandman kojim predlaže da se posle člana 34. doda novi član 35. Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
NBS podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 34. i novog člana 35. doda novi član 36. Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podnela NBS. Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Mirko Munjić. Ostalo je još devet minuta.

Podne sam amandman na član 58. stav 2. predloga ovog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Da podsetim, član 58. stav 2. reguliše naknade za usluge društava za upravljanje. Tako vi ovim stavom 2. navedenog člana predviđate da se usluga prilikom uplate doprinosa naplaćuje po stopi od 3%, dakle, 3% od vrednosti izvršenih uplata.
Svojim amandmanom tražio sam da ova stopa bude niža, da bude 1% od vrednosti smatrajući da je ta niža stopa dosta primerenija i adekvatnija, dakle srazmernija samoj učinjenoj usluzi. Vlada u obrazloženju kaže da ovo treba posmatrati zajedno sa naknadom za upravljanje fondom koja se, kako se to tvrdi u obrazloženju, smanjuje sa 2% na 1,25% godišnje od vrednosti fonda i to je u redu.
To smanjenje sa 2% na 1,25% je po meni u redu. Međutim, tražio sam smanjenje usluga samih prilikom uplate. Kako je moguće, ako se u obrazloženju kaže da će ovo imati veći pozitivni efekat, da nešto što je skuplje istovremeno bude i jeftinije. Tačno je da će imati veći pozitivni efekat, u tome bih se složio ali veći pozitivni efekat samo za budžet, za državu. Znači, primerenije i adekvatnije bi bilo da se sa 3% smanji na 1%.
Nema ekonomskog opravdanja da se postignu veći, odnosno pozitivniji efekti ukoliko ostane 3%, kako se kaže u obrazloženju o neprihvatanju amandmana. Dakle, nema ekonomskih opravdanja i nema ekonomske logike. Međutim, imam utisak da se ovde u stvari i nije računalo na ekonomsku logiku i ekonomsko opravdanje, pa pretpostavljam da zbog toga moj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Na član  58. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 58. ovog predloga zakona u kome stoji da će NBS sve podzakonske akte doneti i uskladiti sa ovim zakonom u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Do početka promene akta NBS iz člana 16. ovog zakona – naknada za usluge društva za upravljanje naplaćuje se 1) prilikom uplate penzijskih doprinosa po stopi od najviše 3% vrednosti izvršenih uplata i 2) za upravljanje fondom po stopi od najviše 2% godišnje od vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda itd.
Malopre je moj kolega Mirko Munjić obrazložio zašto ova vrednost od 3% mora i treba da bude smanjena na 1% kod tačke 1. u stavu 2. Smatram da je neophodno izvršiti takođe i smanjenje procenta naknada u stavu 2. tački 2, da je ovaj procenat takođe previsok, da je on takođe nerealan, da on može i treba da bude duplo manji i da za tako nešto postoje i realni uslovi.
Zato predlažem da se ovaj procenat 2 koji stoji ovde umanji i da se zameni procentom 1. Ovaj umanjeni procenat odgovara stvarnim troškovima izvršene usluge i to je jedan od razloga zbog kojeg sam podneo ovaj amandman i zbog kojeg smatram da ovaj amandman treba da bude usvojen.
Usvajanjem ovog amandmana znatno bi se smanjili troškovi, procenat naknade ukoliko bi se smanjio sa 2 na 1 dobili smo na jačanju dobrovoljnog penzijskog fonda, zašta se zalaže SRS.
Ono što je najbitnije, dobili bi mogućnost sticanja većih finansijskih sredstava pod formalnim i neformalnim uslovima. Menadžment društva za upravljanje uzima previše veliku nadoknadu koju treba prepoloviti i koju treba umanjiti. Svakako da je bolje, da je korisnije da taj novac ide u fond dobrovoljnog penzijskog osiguranja, što jeste suština predloženog amandmana.
SRS se uvek zalagala i uvek će se zalagati za jačanje penzijskih fondova sa ciljem obezbeđivanja većih finansijskih sredstava unutar penzijskih fondova.

Da li još neko želi reč, pošto je ovaj amandman bio poslednji u pretresu amandmana u pojedinostima?
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem Pretres predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATNOM PROMETU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marina Toman, Lidija Dimitrijević, Dragan Stevanović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borisav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.