Iskorišćeno je tri minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Niko ne želi reč.
Na član 7. amandman je narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Ovim smo izrazili naš politički stav. Izrazili najblaže rečeno rezervu u odnosu na vaše opredeljenje da svaku ekonomsku i političku priču svedete i završite na EU. S njom se na ustima budite, s njom i zaspivate, pretpostavljam.
Za SRS to objektivno politički i u svakom drugom smislu nije prihvatljivo, pa čak ste i ovde državu limitirali, da eventualno investicioni fondovi, koji su ponavljam znate i sami u kakvoj situaciji, imaju mogućnost da ulažu, investiraju u zemljama koje nisu članice OECD, odnosno EU.
Vi ste jasno u zakonu čak i ostavili da stoji da će Vlada imati mogućnost da u podzakonskom aktu proširi mogućnosti za investiranje u druge zemlje. Mi smo smatrali da država ne treba ni na jedan način da limitira bilo koji investicioni fond, da ulaže, investira ili pokazuje interesovanje za tržište na bilo kom delu zemaljske kugle i vrlo je interesantno obrazloženje koje je predlagač odnosno Vlada Republike Srbije dala kao razlog zašto se ovaj amandman odbija.
Naime, pored ostalog rečeno je da predlagač ostane na stanovištu da je na sadašnjem nivou investicionih fondova, kao i na celom domaćem finansijskom tržištu potrebno zadržati ograničenja ulaganja u finansijske instrumente izdavaoca iz država članica OECD i EU, kao i susednih zemalja.
Najveći rizik svih ostalih država je neadekvatan nadzor i razmena informacija sa našom Komisijom za hartije od vrednosti, što kod država OECD, kao i kod susednih zemalja.
Kod sebe imam jednu analizu koja nije urađena u ovoj godini, urađena u godini pre i vrlo je interesantno da 15 država sa razvijenim tržišnim kapitalom, odnosno sa najjačom tržišnom kapitalizacijom, od njih 15, tri nisu članice ni EU, ni OECD.
Kako vi možete da kažete, u čije ime govorite, da imate nepoverenje u tržište kapitala, kao što su Kina, Rusija, Hong Kong. To su tri države, i ja sam ih redosledom na toj lestvici pročitao, sa razvijenim tržišnim kapitalom. Kina je na trećem mestu u svetu, nije član OECD.
Zbog čega neko iz Srbije ne bi mogao da ima ovu vrstu poslovnih odnosa s Kinom, s Rusijom, svakako s Rusijom s kojom ne eksploatišete ni one ekonomske benefite i privilegije koje imate i do sada i limitirate nas zakonom, odnosno i tu nerazvijenu i jadnu industriju fondovsku limitirate i uskraćujete mogućnost za tako nešto, ostavljate mogućnost da u podzakonskom aktu definišete.
Zbog čega? Opasno je i bolesno, i ekonomija Srbije danas to vrlo jasno pokazuje, kada ideologija, promašena i bolesna ideologija i politika opterećuju ekonomske ambicije i ekonomske mogućnosti jedne države. Posle ovih 15, ide spisak od 27 država, koje takođe imaju najrazvijenija tržišta kapitala na zemaljskoj kugli.
Od njih 27, sedam nisu članice OECD, da ne nabrajam one dalje, tu treću grupu gde je Srbija, a po ovim analizama samo je jedna država iz okruženja Srbije. Vi pogledajte gde smo, šta smo i dokle smo stigli s tržištem kapitala. Posle deset godina vaše vlasti, bez bilo kakvog ideološkog opredeljenja, odnosno ideoloških barijera da se tržište kapitala u državi razvija, dokle ste stigli i šta ste uradili sa elementima koji čine tržište kapitala.
Moje pitanje za predstavnike vlasti je, zbog čega se ovo limitira na zemlje OECD, odnosno zemlje EU? Zašto onda za ovih deset godina niste uveli principe i standarde kojima se upravljaju sve te države EU? Zašto se niste vodili iskustvima nekih drugih država? Malopre smo komentarisali, završili smo raspravu o Zakonu o tržištu kapitala.
U Zakonu o tržištu kapitala vi ste uveli u Srbiji opcije, horvarde, snopove, i nađite mi to u zakonu u Hrvatskoj.
Znate li kako se fjučersi kažu u Hrvatskoj? Budućnosnice. Hajde što su nam ukrali jezik, nego se ne stide istog tog. Koga vi folirate, šta smo mi, Amerikanci, Englezi, a vi imate Ustav. Ustav vas obavezuje da koristite srpski jezik i ćirilično pismo.
Ne ide se tako u budućnost. Tako što ćete na engleskom da slikate i pišete budućnost, nego tako što to što stavite u norme zakona da možete i da zaista primenjujete na terenu i u praksi u Srbiji. Zato smo reagovali ovim amandmanom, smatramo da je Srbija žrtva i talac vaših ideoloških i političkih opredeljenja, koja su pre svega zasnovana na evropskim integracijama.
Naravno, verujemo da ćemo vremenom uspeti i javnost u Srbiji da uverimo i da tu farsu o EU i evropskoj perspektivi razbijemo u Srbiji, i kao što su neki nekada govorili da se patriotizam ne sipa u traktore, SRS smatra da se EU ne sipa u traktore, da se ona ne jede i ne pije, živi se i radi se od nečega sasvim drugog i verujemo da ćemo uspeti da javnost u Srbiji uverimo u besmisao i neodrživost priča koje prodajete poslednjih deset godina.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika i dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima, te zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOM LIZINGU (pojedinosti)
Molim Službu Narodne skupštine da dostavi materijal sa amandmanima spremljen za pretres u pojedinostima po 8. tački dnevnog reda predsednicima ili ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, da bi mogli da pratimo rad zajedno.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nenad Popović, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Sreto Perić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Mirko Munjić, Milorad Buha, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Aleksandar Pejčić i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za finansije, kao mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Milan Lapčević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansijskom lizingu je donet 2003. godine, 2005. godine je imao prve izmene i dopune, a sada se priča o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu.
On je u nekom periodu imao izuzetno dobru primenu i bio je konkurencija bankarskim kreditima. To je bilo do nastupa svetske ekonomske krize, a kasnije se situacija nešto menja u korist bankarskih kredita, to ne samo zbog svetske ekonomske krize, nego jednostavno prestaje mogućnost ljudi da investiraju. Potrebna su im gotova novčana sredstva za preživljavanje i onda finansijski lizing gubi trku sa bankarskim kreditima.
Dva su osnovna razloga zbog kojih ste vi pristupili izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu. Prvi razlog je što želite da proširite predmet finansijskog lizinga, a drugi razlog jeste što želite da povećate osnovni kapital sa 100 hiljada evra na 500 hiljada evra.
Vi pravite procenu da se to neće negativno odraziti na oko 17 kompanija otprilike koje se bave finansijskim lizingom, jer one poseduju kapital od 90 miliona evra u sadašnjem momentu, a potrebno je po odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu da ima oko osam i po miliona evra.
Upravo u tom grmu i leži zec, vi hoćete da zaštitite, hoćete da smanjite broj zainteresovanih za osnivanje firmi koje bi se bavile finansijskim lizingom, a zapravo finansijski lizing znači posredovanje između davaoca finansijskih usluga i primaoca finansijskih usluga, gde davalac finansijskog lizinga zadržava pravo svojine na predmetu koji je predmet finansijskog lizinga, a primalac finansijskog lizinga ima mogućnost da koristi taj predmet.
Amandman o kojem sada govorim odnosi se na član 4. Predloga zakona. Do sada je u članu 4. stajalo da je predmet finansijskog lizinga pokretna nepotrošna stvar, oprema, postrojenja, vozila i slično. Sad ste vi predložili da se dodaju i reči "i nepokretna stvar koja može biti predmet prava svojine u smislu zakona koji uređuje svojinsko-pravne odnose".
Predložili smo da se, pored ovog, preciznije i jasnije definiše da taj novi ili na drugačiji način predviđen predmet lizinga predstavljaju i novi i stari građevinski objekti, stambeni prostor, poslovni prostor i fabričke hale. Znači da se član 4. precizira ovim što smo mi predložili u amandmanu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, navodeći u obrazloženju zbog čega ne prihvata amandman. Kaže, "amandman se ne prihvata, između ostalog, što zakon nema za cilj da informiše one na koje se odnosi". Primarno da zakon nema cilj da informiše, nego da uredi određenu oblasti.
Kako se može očekivati efikasna primena i dobra primena i uticaj zakona na one na koje se odnosi, ako oni neće biti informisani o tome. Čini mi se da obrazlaganje zakonskih predloga, kako u načelu tako i kad su u pitanju pojedini amandmani, na najbolji način informiše građane šta mogu da očekuju u narednom periodu.
Nijedan zakon o finansijskom lizingu, kao ni zakoni o bankarskim kreditima ne mogu da reše nagomilane probleme građana Srbije, pa neće moći ni ovaj, a neće moći ni neki drugi koji su u pripremi. Naravno, ni konverzija građevinskog zemljišta o kojem je ministar Dulić ovde govorio neće moći da reši probleme građana Srbije, ali će moći zato da učvrsti pozicije pojedinih tajkuna i koji su postali vlastodršci svega u Srbiji.
Ovde je, čini mi se, osnovni cilj izmene i dopune ovog zakona da se zapečati na 17 kompanija koje već postoje, a da ni u jednom drugom momentu nije moguće da se proširi broj davalaca finansijskog lizinga. Na tržištu finansijskog kapitala treba da stoji jedna otvorena utakmica. Oni koji su najkvalitetniji, oni koji su najjeftiniji i najbolji za korisnike, da li je u pitanju bankarski kredit, da li je u pitanju finansijski lizing, da korisnici se sami opredeljuju na osnovu onog što je ponuđeno.
Vi ne želite to, vi želite da smanjite broj onih koji će da pružaju takve mogućnosti. Evo, iz jednog u drugog zakona, uvek se ograničava na nečemu. Sad će advokaturom moći da se bave oni koji budu osigurali svoju delatnost, tako da je nazovem. To je mogla da bude alternativa, ko želi da osigura, a ko ne. Ne mora i da može da nastavi i dalje da obavlja tu delatnost.
Klijenti, komitenti i oni koji se pojavljuju kao korisnici tih usluga će moći da odlučuju i to bi bilo to što se zove tržišna utakmica. Vi želite zapravo da zaštitite one koji su vama logistička ili neka druga podrška. To ćete moći samo do nekih narednih izbora. O tome će vam Krasić govoriti da li će nešto biti u novembru, decembru. U decembru kažu, najavljuju za januar.

Tri minuta i 20 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković. Narodna poslanica Donka Banović ima reč.

Član 5. izmena i dopuna ovog zakona se praktično odnosi na postojeći član 6. Zakona o finansijskom lizingu.
Prvo ću da pročitam predlog člana, odnosno stava 1. gde kaže da – ugovor o lizingu je ugovor zaključen između davaoca lizinga i primaoca lizinga, kojim se davalac lizinga obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na određeno vreme u kome primalac lizinga uživa sve koristi i snosi sve rizike u vezi sa vlasništvom, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim rokovima.
Mi predlažemo brisanje većeg dela ovog stava, zato što smatramo da ovo što sledi u ovom stavu posle zareza je praktično objašnjenje ili da kažem definicija o tome koji su to poslovi lizinga.
Zašto ovo predlažemo? Zato što u članu 2. stav 1. imamo jasnu definiciju o tome koji su to poslovi finansijskog lizinga, tako da posle svega nekoliko članova vi opet ponavljate istu tu definiciju, umesto da ovde jednostavno stoji jedna kratka rečenica - šta je to ugovor o lizingu, jer su ti poslovi definisani u članu 2.
Zbog čega to predlažemo? Zbog toga što je ovaj zakon prilično obiman i mi smatramo da, na svakom mestu gde ga je moguće pojednostaviti, kad ga pojednostavimo, onda je on i mnogo razumljiviji i lakše ga je primenjivati.
Nama koji smo predložili ovaj amandman apsolutno nije jasno zbog čega ste vi morali opet da ponovite ovu dugačku definiciju o tome koji su to poslovi lizinga. Ako to već definišete u članu 2, onda nema nikakve potrebe da to sve opet ponovite kada govorite o tome šta je ugovor o lizingu?

 Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? Poslanik Mirko Munjić.

Ovim amandmanom, koji se odnosi u stvari na član 6, gde se traži promena stava 2, regulisano je pitanje bitnih elemenata ili, kako vi kažete, obaveznih elemenata ugovora o lizingu.
Tako vi u ovom stavu predviđate da ugovor o lizingu obavezno sadrži nabavnu vrednost predmeta lizinga, zatim iznos naknade, pa onda iznos pojedinačnih rata, broj i vreme plaćanja, rok ugovora, kao i mesto, rok, način i uslove isporuke i način i uslove prenosa svojine, kao i način i uslove produženja roka trajanja ugovora. Po vama to su obavezni, kako vi kažete, elementi ovog ugovora o lizingu.
Ovim amandmanom sam tražio u stvari proširenje ovog stava 2, tako što će se tu dodati još i reči "troškovi transporta, montaže, demontaže, tekućeg održavanja, zamene delova, servisa i tehničko-tehnološkog unapređenja i obuka osoblja primalaca lizinga".
U obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana Vlada navodi da su nabrojani obavezni elementi ugovora o lizingu i da ugovarači, kako se to kaže u obrazloženju, mogu sami predvideti i neke druge elemente.
Ovo što sam predložio amandmanom ima za cilj da upotpuni član koji nabraja elemente ugovora. Zašto je, na primer, način isporuke, koji vi predviđate kao obavezan elemenat ugovora o lizingu, važniji elemenat od npr. troškova transporta, što sam tražio kao dopunu stava 2?
Tako što vi predlažete neprihvatanje ovog amandmana može se u stvari sastaviti ili napisati svaki ugovor. Predvidite predmet ugovora, a za ostale elemente kažete – ugovarači će sami predvideti. Međutim, to nije dobro i potrebno je da se, u stvari, predvide svi bitni elementi ugovora, ako hoćete da se ovo reguliše na pravi način. Ako ste to hteli, trebalo je da prihvatite ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? Poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, suština ovog amandmana jeste da se izvrši pravno-tehnička korekcija i da se u članu 5. Predloga zakona, a u članu 6. postojećeg zakona u stavu 7. umesto tačke stavi zapeta i dodaju reči "što mora biti jasno definisano kao sastavni deo ugovora o lizingu".
S obzirom da se radi o ovom članu 5, odnosno 6, radi se o formalno-pravnim uslovima za sklapanje i elementima ugovora o lizingu. Predlog je da se ova odredba ugradi kao sastavni deo, jer je vrlo bitna i suštinski donosi određena poboljšanja u zakonskom smislu.
Radi se u stavu 7. o isporučiocima predmeta lizinga, pa se kaže u odredbama zakona da isporučioca predmeta lizinga bira primalac lizinga, a može ga izabrati i davalac lizinga. To je nedovoljno jasno i nepotpuno. Predlog SRS je da se u ugovoru o lizingu jasno navede ko je isporučilac lizinga i ko ga bira. Ovo alternativno rešenje je neprihvatljivo.
Vi u odgovoru na naše amandmane kažete da zakon ne zabranjuje niti ograničava da ugovor o lizingu sadrži druge elemente ugovora o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. To nije sporno, ali u samom ugovoru u formalno-pravnom smislu mora da stoji ko je isporučilac lizinga, sa svim drugim bitnim elementima koji čine sastavni deo ugovora o lizingu.