Ničim je niste zaslužili.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ovo se ne razlikuje od situacija kada sam bio kažnjavan.)
Narodni poslanik kaže da se ovo ne razlikuje od situacija kada je bio upozoravan, pa kažnjavan. Razlikuje se, pogledajmo stenograme.
Iskorišćeno je osam minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 254. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 269. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 271. i član 271. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 275. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 281. i član 281. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 282. i član 282. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 283. i član 283. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Prelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Nenad Popović, Arsen Đurić, Lidija Dimitrijević, Vladan Jeremić, Milan Lapčević, Milorad Buha, Momir Marković, Tomislav Ljubenović, Milan Avramović, Marina Toman, Bojan Mladenović, Slađan Mijaljević i Dragan Stevanović, kao i amandmane Narodne banke Srbije.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 6. kojim smo predložili da se doda novi stav u tom članu, koji glasi: "Dobit ostvarenu u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova, kao i devize koje je u skladu sa garantnim rokovima naručilac investicionih radova zadržao kao garanciju za ispravnost izvršenih radova, rezident unosi u zemlju po završetku izvođenja investicionih radova, odnosno po isteku garantnog roka".
Naime, dosadašnjim zakonom je bilo predviđeno i propisano da se dobit koju rezident ostvari u inostranstvu po osnovu izvođenja investicionih radova unosi u zemlju, a ovim izmenama zakona ta se obaveza briše i ostavlja se obaveza rezidentu da on samo izveštava Devizni inspektorat o visini ostvarene dobiti.
Iako se iz predloženog zakona vidi, a i u obrazloženju stoji, da je cilj izmena ovog zakona dodatna liberalizacija spoljnotrgovinskog režima i ispunjavanje određenih zahteva Svetske trgovinske organizacije, to ste naveli i u obrazloženju, da je ova izmena nastala kao rezultat zahteva pojedinih članova Svetske trgovinske organizacije, ona je apsolutno neprihvatljiva i ovakva odredba u zakonu je u potpunoj suprotnosti sa finansijskim interesima države Srbije.
Mislim da vi, kad pišete zakone, treba da ih pišete u skladu sa interesima države Srbije i građana Srbije, a ne zahtevima pojedinih članica Svetske trgovinske organizacije.
Ako bi se ovaj predloženi tekst zakona usvojio u ovakvom obliku, to bi dovelo do novog povećanja platno-bilansnog deficita, koji je samo u 2010. godini iznosio blizu tri milijarde dolara, a u vremenu kada nema dovoljno stranih investicija, to bi ugrozilo stabilnost dinara i povećalo ionako previsoku inflaciju.
Pozivam vas da još jednom razmotrite ovaj predloženi amandman i da ga prihvatite, jer bi zaista bilo apsurdno da se tekst zakona kakav ste predložili usvoji.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podnela Narodna banka Srbije. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim se posle člana 10. dodaje novi član 10a. podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Narodni poslanik Arsen Đurić ima reč.

Podneli smo amandman na član 11. kojim se menja član 26. postojećeg zakona, gde smo predložili da se stav 5. tog člana briše.
Naime, u izmenama zakona ste predvideli tim stavom 5. da državna javna preduzeća mogu da daju garancije nerezidentima odnosno stranim pravnim licima za izvođenje određenih poslova, odnosno podizanje kredita. To je apsolutno neprihvatljivo i mislim da nosi izuzetno veliki rizik.
Podsećam da država Srbija preko garancija koje je dala svojim javnim preduzećima sada duguje blizu milijardu i po evra ili preko milijardu i po evra, pa tim javnim preduzećima, koja se kreditno zadužuju i kojima budžet Srbije daje garancije, sada njima davati mogućnost da daju garancije stranim pravnim licima, mislim da je to apsolutno neprihvatljivo, posebno ako se uzme u obzir da je javni dug Srbije blizu 45% bruto-društvenog proizvoda odnosno blizu gornje granice.
Mogli bismo doći u situaciju da sa ovom vrstom davanja garancije stranim pravnim licima premašimo taj gornji limit zaduženja. Iz tog razloga mislim da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.

        Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. S obzirom da se Odbor za finansije nije izjasnio, amandman je u pretresu i imate pravo na svoja dva minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da su predstavnici vlasti prepoznali da ovaj amandman poslaničkog kluba SRS poboljšava tekst zakona.
Naime, u slučaju kada nerezidenti, ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko rezidentnog računa, vrše prenos sa tih računa u inostranstvo, moraju prethodno izvršiti svoje poreske obaveze prema Republici Srbiji. Mi smo predložili da o tome moraju podneti potvrdu nadležnog poreskog organa kojom se potvrđuje da su poreske obaveze izmirene.
Smatrali smo da bi onako kako je predlagač napisao zakon ostao nepotpun, jer ne bi postojala obaveza da se prilaže potvrda o plaćenom porezu i tako bi moglo doći do zloupotrebe, da poreske obaveze ne budu izmirene, a prenos sa računa u inostranstvo izvršen.
Onda bi sve ostalo na nadležnim inspekcijskim organima. Ukoliko bi oni u postupku kontrole utvrdili nepravilnosti, jedino bi se tada moglo saznati da je takva stvar učinjena, ali tada bi već bilo kasno. Kako do toga ne bi došlo, moraće da se podnese potvrda o plaćenoj poreskoj obavezi Republici Srbiji i tek će onda moći da se izvrši prenos sa računa.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Ovim amandmanom je predviđeno da se u članu 12. doda još jedan novi stav: "Nadležni poreski organ dužan je da na zahtev nerezidenta koji posluje preko nerezidentnog računa i rezidenta – ogranka stranog pravnog lica koji posluje preko rezidentnog računa, u roku od tri dana izda potvrdu o izmirenim poreskim obavezama". Praktično, u članu 12. st. 2. i 3. postali bi st. 3. i 4.
Međutim, kako stoji u obrazloženju predlagača, ovaj amandman nije prihvaćen jer kažu da reguliše pitanja koja se tiču zakona kojim se uređuje poreski postupak i administracija i nisu predmet ovog zakona.
Malopre ste mogli da čujete iz izlaganja koleginice Lidije Dimitrijević šta je zapravo bila suština, odnosno svrha ovih naših amandmana koje smo podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju.
Tačno je, dakle, da Zakon o poreskom postupku i administraciji, odnosno Zakon o upravnom postupku reguliše na taj način da su predviđena dva dana ili ako je potrebna neka ispravka, čak i do 15 dana, međutim, i ovim amandmanom je bila želja da se omogući privrednicima koji se bave izvozom da bez poteškoća to i odrade. Dakle, predviđena su tri dana, kako se ne bi usporavao ceo ovaj postupak.
Mislim da ovaj amandman zaista ima svoj smisao i da bi trebalo da bude prihvaćen, jer će samo unaprediti tekst predloženog zakona. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Milan Lapčević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, na član 12. podneli smo amandman kojim se stav 4. postojećeg zakona briše. Obzirom da postoji supremacija međunarodnog prava i ukoliko je tim međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja uređeno da nerezident ne plaća porez po osnovu obavljenog posla, onda nema poreskog zaduženja, te su odredbe člana 4. kojim se ova materija reguliše potpuno bez ikakvog pravnog značaja.
Naime, ako nerezident pokuša da prebaci sredstva sa računa u Republici Srbiji i država mu traži da dostavi dokaz o plaćanju poreza, on će se pozvati na odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, čime će naravno ostvariti to svoje pravo. Prema tome, apsolutno nema razloga da postoji ovaj stav 4.
Mi smo u ovom parlamentu ratifikovali na desetine raznih međunarodnih ugovora kojima se izbegava dvostruko oporezivanja onih firmi koje posluju u Srbiji i inostranstvu, te mislimo da je ovakav amandman apsolutno smislen i da ga treba prihvatiti.
S druge strane, rekao bih još nekoliko reči kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe u vezi ovih zakona. Naime, potpuno je nerazumljivo kakva se ekonomska politika vodi u ovoj našoj zemlji?
Juče je državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković izjavio da je punjenje budžeta Republike Srbije bolje od projektovanog, odnosno planiranog, za 5% je veće nego što je bilo u prethodnoj godini, a opet čujemo ovih dana na vestima da je premijer na zasedanju MMF i Svetske banke u Vašingtonu izdejstvovao novo zaduživanje Srbije za nekih 800 miliona dolara, od kojih će 400 miliona dolara ići za pokrivanje budžetskog deficita.
Pre dva meseca smo ratifikovali ugovor kod komercijalnih banaka, konkretnog kod Sosiet ženeral banke, za isto 400 miliona dolara za pokrivanje budžetskog deficita. Praktično ispada da svaka dva meseca za otprilike oko pola milijarde dolara se Srbija zaduži samo da bi pokrila budžetski deficit. Kažite mi – koja to zemlja može da funkcioniše tako što će svaka dva meseca uzimati tolike sume novca da bi pokrila budžetski deficit i da bi pokrila ogromnu javnu potrošnju.
Sada smo nekakvim volšebnim, potpuno protivzakonitim odlukama tenderske komisije za prodaju Telekoma produžili dodatno još 15 dana Telekomu Austrija da svoju ponudi poboljša, da ih nekako namolimo da dođe do tih projektovanih 1,4 milijarde evra da bi prodali taj Telekom, ne bi li smo i te pare pošto-poto ubacili u budžet Republike Srbije, pokrili nekakve rupe i pripremili izbore.
Zaista je potpuno nerazumna ovakva ekonomska politika čiji rezultati očigledno mogu da se vide u svakodnevnom životu građana, gde su plate pale za preko 100 evra, gde je inflacija najveća u Evropi i gde se svakog meseca ili svaka dva meseca Srbija zadužuje da bi pokrila taj budžetski deficit. Nisam čuo da postoji perpetum mobile da vi stalno uzimate neke kredite i da to ne vraćate.
Prema tom istom državnom sekretaru, Srbija je krajem 2010. godine imala zaduženje od 41,2% BDP. Prema nekim ekonomskim stručnjacima, to zaduženje prelazi 43% BDP, a sa ova dva zaduženja u 2011. godini od dva puta 400 miliona dolara i sa dogovorenim zajmom od Rusije od 800 miliona dolara sigurno da prelazimo onu magičnu brojku od 45% BDP, kada zemlja ulazi u dužničku krizu i da joj praktično preti bankrot.
Ako se ovako nastavi kako ste vi krenuli, zaista nikakva priča o prevremenim izborima, niti o bilo kakvoj promeni neće imati efekta jer kada potpuno uništite zemlju, onda ne može ni čarobnjak da je izvuče iz takve propasti.