Zbog javnosti, morao bih malo da podsetim na hronologiju kako se desilo to da Srbija dobije Zakon o finansijskom lizingu.
To je bilo 2003. godine. Taj zakon je u to vreme branio ministar Goran Pitić. To je onaj ministar koji nije imao zakletvu. Sećate se, gospođo Čomić? Da bi ojačao svoju argumentaciju, on je čak doveo i profesora sa Pravnog fakulteta. Sećate se, sedeo je u prvom redu? Kada je čuo, posle 10 minuta našu kritiku, profesor se pokupio, pobegao napolje i rekao da ga više nikad ne zovu da brani ovakve zakone. To je samo radi podsećanja javnosti. Po smehu, vidim da se sećate hronologije kako se to dešavalo.
Međutim, moram da vas podsetim da je preteča finansijskog lizinga u Srbiji Boško Ristić. Boki je još u Nišu, kao advokat, razvio sistem finansijskog lizinga s jednim dečkom koji je radio na pumpi, zvali su ga Rumunac.
Oni su napravili štedno-kreditnu firmu "Anila". Preko nje su kupovali kola, prodavali građanima. Pukla je ta "Anila" i Bole pobegao u Holandiju da ne bi služio vojsku. Posle godinu dana se vratio. Oslobodili ga obaveze služenja vojnog roka pošto je imao vodu u kolenu i onda je nastavio dalje da bude advokat i pripravnik.
To je samo radi podsećanja, da se vidi istorijat finansijskog lizinga u Srbiji, da se tačno vidi kakve su to zasluge pa je neko predsednik odbora, pa je u savetu za sudstvo, za policiju, u Advokatskoj komori vedri i oblači, po kafićima piše ustavne povelje itd.
Vratio bih se sada na Zakon o finansijskom lizingu. Gospođo Čomić, teška srca moram da izreknem jednu pohvalu. Napokon smo došli do nečega što je približna definicija finansijskog lizinga. Malo je preciznije sada u članu 2. Predloga zakona definisano šta je finansijski lizing. Međutim, kada se to dalje raščeprka, vidi se da se nešto nikako ne uklapa. Da krenemo redom.
Znači, 1994. godine prva politička stranka koja je u svoj politički program, ekonomski deo, ubacila investicione fondove bila je SRS. Prva je napisala i dobrovoljne penzijske fondove. To samo radi podsećanja javnosti. E, sada ideja sa investicionim fondovima je da čovek koji raspolaže sredstvima može više da zaradi preko investicionih fondova nego kada bi ta sredstva oročio kod banke. Prosto, kamata je veća. Mnogo je i veći rizik, jer investicioni fondovi trguju hartijama od vrednosti.
Kada je u pitanju dobrovoljno penzijsko osiguranje, situacija je potpuno ista. To je dodatno, dopunsko, gde građanin sam preuzima obavezu da obezbedi svoju materijalnu sigurnost, dobrovoljno se osigurava i njegove pare u dobrovoljnom penzijskom fondu rastu svake godine mnogo više nego da je te pare stavio na štednju. Znači, investicioni fond, dobrovoljni penzijski fond - plus za građanina, po definiciji.
Kad je u pitanju finansijski lizing, zbog neuporedivo veće sigurnosti u odnosu na klasične bankarske kredite, on treba da bude povoljniji za građanina, za privredu, za preduzetnika. To znači, po definiciji, finansijski lizing je jeftiniji nego da si istu stvar kupio putem bankarskog kredita.
Da li je to kod nas tako? Nije. Tu se nalazi celokupna ova zvrčka. Generalno, kamate u Srbiji su strašno velike. Čime se to pravda? Velikim rizikom. Objasnite mi kako može da bude veliki rizik kada su većina kredita obezbeđeni hipotekama? Zar je moguće da je na našem tržištu nekretnina tolika nestabilnost? To možete da pričate neupućenima. Beograd je i dalje skuplji nego neke metropole u svetu.
O čemu se radi? Radi se o Bečkom sporazumu, gde se stranim bankama garantuje odgovarajući profit koji se iznosi iz zemlje. Legalno. Sada, priča o bankama, priča o finansijskom lizingu, to je priča o strancima.
Sećate se 2003. godine? Izričito je zabranjeno da na lizing idu nepokretnosti. Zašto? Da to bude posao banaka. Zašto? Zato što kupovina nepokretnosti, obezbeđenje nepokretnosti na duži rok, 20, 25 godina itd, jeste rizičan posao zbog roka i banke treba da snose, na neki način, konsekvence tog rizika i kroz bankarski sistem mogu da se obezbede sredstva za to, jer banke mogu dugoročno da finansiraju i izvođače radova, investitore itd. Sistem puko. Zašto puko? Neće banke da skinu kamatu. Dobar kajmak ovde.
Onda se ubacuje finansijski lizing. Uporedite finansijski lizing danas po ovom zakonu za nepokretnosti i kamate koje daju banke za te iste nepokretnosti i kažite mi u čemu se vidi razlika? Nema razlike. Vi pripremate jedan propis, gospođo Čomić, to je najavljeno, zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Evo, da pretpostavimo da je taj zakon donet i da on izgleda otprilike ovako kako je napisano u nacrtu ili predlogu, da ne ulazimo u detalje, da me ne vezujete s Gašom Kneževićem, pošto je on i nacrt zakona znao da primeni.
Znači, kada bi to bilo tako kako je napisano, da li je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu usaglašen sa ovim predlogom zakona? Nije. Da li je pripremljeno tržište za primenu ovih propisa? Nije.
U čemu je zvrčka? U reklami – ko će bolje i ko će uspešnije da to predstavi, prevari građane. Može i devojčica da pije kaficu, videli ste one reklame, 4,5% itd. Da li to postoji u realnom životu?
Kada Narodna banka uzme neku oblast u okviru nekog zakona da posebno reguliše, apsolutno sam siguran da ta oblast neće biti regulisana, da će tu selektivno da se ostave rupe.
Evo nešto što nije obuhvaćeno amandmanom. Gospođo Čomić, tiče se Zakona o obligacionim odnosima, tako da je tu veza sa amandmanom. Da krenemo redom. Kod ugovora o isporuci predmeta lizinga potrebna su tri potpisa tri strane, a kod ugovora o finansijskom lizingu ne trebaju tri potpisa. Aj' sad neka neko objasni kako je to moguće?
Nekada je bilo da se organizacija koja se bavi finansijskim lizingom samo bavi poslovima finansijskog lizinga, a sad kažete to su pretežni poslovi. Sada će da bude i zakup predmeta lizinga, naročito onog koji je vraćen zbog raskinutog ili propalog ugovora o finansijskom lizingu. Sve se navodno svodi na kupovinu putničkih automobila. To je reper za sve, a tu se nalaze i autobusi. Pa ste neke prevoznike u Beogradu obavezivali da kupe odgovarajući kvalitet autobusa, pa ste omogućavali lizing izabranim kućama.
Pogrešna vam je ovde definicija simulovanog ugovora, ali neću da vam o tome pričam, to ćete da menjate u nekoj sledećoj promeni ovog zakona.
Dalje, koja je svrha Narodne banke da donosi konačna rešenja i odlučuje o pravima, obavezama i pravnim interesima pravnih i fizičkih lica određenih ovim zakonom? Objasnite mi, molim vas, zašto svodite na upravnu stvar nešto što je čista obligacija? Ugovor o finansijskom lizingu, kada se potpiše i kada se isporuči dobro, on je čista obligacija.
Zašto bi se Narodna banka nešto mešala tu u prava, obaveze i neke druge stvari koje se tiču ugovora, odnosno ugovornih strana? Sad ćete vi da kažete da bi zaštitili. Teško onom koga vi štitite, ne konkretno vi, nego ko ga ovakvim propisima štitite.
Dalje, dokaz da je osnivački kapital iz sopstvenih sredstava. E ajd' sad mi baš objasnite kako ćete da znate da li su sopstvena sredstva ili su kreditna ili su kreditna, kreditna, kreditna od ranije ili na drugi način? Ne, nego želite, pošto hoćete da razdelite neke lokacije i sada tu vidim vezu zašto je gospodin Dulić prisutan povodom ovih tačaka dnevnog reda, jer se ovde samo pojavljuju nepokretnosti.
Dobro sada, Olivere, ti možeš da stavljaš koliko hoćeš šaku na glavu, ali jedino u ovom setu zakona se pojavljuju nepokretnosti. Znate, nekada je bilo – gde su pare, tu je G 17 plus, a sada je – gde su nepokretnosti, tu je Oliver Dulić.
I konverzija, dao si sada pravo na konverziju, pa od vojske uzeo lokaciju, sada skupljaš sredstva. Pazi da ti se ne pojave Panamac i ovi koji u Rakovici finansiraju tamo bez dozvole itd. Sada kada krene ova konverzija prema Breku, prema ovome, pa prema onome, a oni ne bi došli da ti štrajkuješ, ne bi te posetili, to sam siguran.
Vidite, idemo dalje. Čim ste vi uzeli sada da regulišete statusna pitanja davaoca lizinga, skupština, upravni odbor, izvršni odbor, direktori itd, meni je mnogo sumnjivo. Zašto ste to uzeli da regulišete?
Pored zakona o privrednim društvima, gde postoji etalon za sve oblike organizovanja, i za akcionarsko društvo i društvo sa ograničenim odgovornostima itd, e sada ovde posebno treba nešto da se uradi. Ma, čim je nešto posebno nešto se posebno muva, da vam kažem iskreno. Čim nešto odudara od opšteg principa.
Sada vidimo, u toj brzini recimo vi ste zaboravili pa ste rekli ovako – opšte uslove poslovanja predlaže izvršni odbor upravnom odboru, a u nadležnosti upravnog odbora nema da utvrđuje, da donosi i da propisuje opšte uslove poslovanja. Prosto neverovatno.
Šta vam znači – dužan je da obezbedi potpis još jednog člana tog odbora? Izvršni odbor davaoca lizinga ima najmanje dva člana, a predsednik predstavlja i zastupa davaoca lizinga. Onaj ko predstavlja i zastupa on je odgovorno lice. Međutim, po vama odgovara upravni odbor.
Što ste uneli ovu zabranu – predstavlja i zastupa davaoca lizinga predsednik izvršnog odbora, ali je sve punovažno ukoliko postoji još i potpis jednog člana izvršnog odbora? Šta je to, da li je to bankarska garancija?
Vidim da tako daje bankarsku garanciju Sosiete Generale banka. Oni kada daju bankarsku garanciju zaduže nekoga tamo Kojića, pa onda i onaj Francuz da parafira za svaki slučaj. Prosto ne mogu da shvatim šta ste hteli da uradite, ali znam da se nešto valja iza ovoga.
Kaže, hajde da vam sada ne pričam ovde, da vas baš mnogo ne potresem pošto ste sada u teškoj velikoj žalosti, da vam ne dodajem ovde ove muke. Sada ste proširili da vraćen predmet lizinga može da bude predmet zakupa. Ne znam zbog čega, kada je osnovna ideja za finansijski lizing da bude isuviše specifična oktroisana delatnost. Rekli ste – ne može time da se bavi svako, ne samo zbog kapitala, nego i zbog drugih stvari, da nema nekog sukoba interesa.
Malopre vam je prošao jedan zakon u kome postoji ne sukob interesa nego ambis, ambis od sukoba interesa. Član Komisije za hartije od vrednosti ne može imati akcije, niti bilo kakav udeo u bilo kom društvu ako želite da imate Komisiju za hartije od vrednosti. Vi pravite gimnastike, može, ne može, indirektno, direktno itd. Tu postoji obaveza apsolutne zabrane.
Za mnogo manje stvari vi angažujete Agenciju za borbu protiv korupcije ako je u pitanju sukob interesa. Sukob interesa može biti kada je u jednoj ličnosti izvršena kumulacija javnih funkcija ili kada privatni interesi ugrožavaju ostvarivanje ili ispunjavanje javnih interesa javnog funkcionera. To je definicija za dva prototipa sukoba interesa. Od tog pravila se odustaje od zakona do zakona, od propisa do propisa.
Gospodine Duliću, predlažem kada sretnete gospodina predsednika Vlade obratite mu se kao ministru finansija, ne kao predsedniku Vlade, i kažite mu sledeće – do 3% na godišnjem nivou kamata se tretira po definiciji da je normalna, očekivana, opravdana, pod uslovom da se godišnja inflacija kreće u tim okvirima. Ako je inflacija recimo na 1,5%, a propisana kamata je 4%, 4% je već zelenaška kamata, da znate, to je definicija.
Prekinimo sa ovim imaginarnim rizicima i smanjite kamatne stope. Narodna banka Srbije može operacijama na otvorenom tržištu, ne samo putem obaveznih rezervi nego i na drugi način bitno da utiče na banke da smanje kamatne stope. Vodite računa, 3% na godišnjem nivou je normalna, dozvoljena, ona čuva kapital i daje neku dobit, 4% je zelenaška kamata.
Preispitajte sve ove kamate koje danas naše banke, odnosno strane banke obračunavaju u Srbiji i naći ćete koliko se izvlači kapitala, ili da budem precizniji, izvlači opranog novca sa ovog područja i nosi pre svega u Austriju i u druge države.
Zapamtite jednu stvar, Alpe-Adria, ekspozitura Priština, Beč, Beograd, Zagreb, Sarajevo. Kada se tu zavrti para, možete vi da pišete milijardu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, niko živi to ne uhvati, pa čak ni ovi advokati.
