Hvala vam.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 14 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olgica Batić, Aleksandar Jugović i Aleksandar Čotrić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Za reč se javio predsednik poslaničke grupe SPO i DHSS, gospodine Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, poslanice, poštovani predsedniče, ako bismo želeli da ne izgubimo veze sa dijasporom i da posvetimo pažnju resoru dijaspore, onda je neophodno da prihvatimo ovaj amandman, kako bi se resor dijaspore stavio u sastav Ministarstva spoljnih poslova. Argumenata za to ima mnogo.
Prvo, u okviru Ministarstva spoljnih poslova već postoji Direkcija za dijasporu, pa nije celishodno, ni logično, ni racionalno praviti paralelni državni organ koji će se baviti tim istim poslom. Ako uređujemo državu i društvo, to treba da radimo kvalitetno i temeljno i voditi računa o činjenicama. Ovakvim zakonskim rešenjem bilo bi ukinuto ne samo Ministarstvo za dijasporu, već i delokrug rada tog ministarstva, a to je očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza države Srbije sa oko 3,5 miliona naših ljudi i preko 1.300 organizacija na svih pet kontinenata. To je veoma loša poruka koju ćemo poslati našim ljudima. Oni će to shvatiti kao da smo ih se odrekli.
Znate za slične apele koje su predstavnici naših udruženja iz dijaspore već upućivali predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i nadam se da ćete i to uzeti u obzir, s obzirom da je kampanja SNS bila personalizovana, poprilično, i da je tu kampanju upravo vodio predsednik Srbije i smatram da bi trebalo poslušati one apele ljudi iz dijaspore i uslišti sve njihove molbe, s obzirom da su oni, u poslednjih nekoliko decenija, bili ključ stabilnosti ekonomije i privrede u Srbiji.
Deo našeg pravnog sistema čini Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojen 2009. godine i koji će defakto biti nemoguće primenjivati, s obzirom da je zakonom propisano da poslove obavlja ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a to svakako nije kancelarija. Dakle, to mora biti ministarstvo. Ako ostane ovakvo zakonsko rešenje, neće biti ministarstva nadležnog za poslove dijaspore, a kancelarija, odnosno posebna služba koju će osnovati Vlada, neće imati mandat, ni kapacitet da navedene poslove adekvatno obavlja.
Posebno naglašavam da je prilikom pisanja Zakona o dijaspori Srbima u regionu namerno korišćena sintagma – Ministarstvo nadležno za poslove dijaspore, a ne Ministarstvo za dijasporu, kako bi se u budućnosti izbegla i prevazišla upravo ovakva situacija. Donošenje Zakona o dijaspori Srbima u regionu predstavljalo je i predstavlja istorijski pomak ka unapređenju odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu. Njegovim usvajanjem Republika Srbija iskazala je čvrstu rešenost da bude država koja iskazuje istinsku brigu za svoje sunarodnike koji žive i rade u inostranstvu, kao i istinsku brigu za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta. O tome danas svedoči činjenica da država u regionu, po uzoru na Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, koji je usvojila Republika Srbija i njegova zakonska rešenja, ugrađuju slične zakonske akte koji regulišu navedenu oblast. Na primer, to već čini Hrvatska i čini Slovenija.
Od osnivanja Ministarstva za dijasporu do danas, kada planirate da ga ukinete, uređene su veoma važne stvari vezane za uključivanje, ponavljam, oko tri i po miliona naših ljudi i preko hiljadu i trista organizacija u društvene, političke, ekonomske i sve druge tokove zemlje, njihovog porekla koju, možemo slobodno reći, više vole nego mi koji živimo u njoj, jer oni to dokazuju svojim stalnim učestvovanjem u životu Srbije, stalnom težnjom za ulaganjem, stalnom težnjom da se vrate u Srbiju, a mislim da država Srbija u proteklih nekoliko decenija nije dovoljno vodila računa o svojoj dijaspori.
Nacionalna strategija koja je usvojena osnovana je i uspešno funkcioniše i sa Skupštinom koju čini 45 delegata iz celoga sveta. Šta će biti sa tim ljudima? Šta će biti sa svim onim poslom koji je u prethodnom periodu obavljen, a koji se tiče veza između Srbije, dijaspore i Srba u regionu? Često volimo da govorimo kako smo patriote, a kada to treba na delu da se pokaže nekako nam manjka i želje, a čini mi se u ovom slučaju da je više stvar kompromisa i da bi se zadovoljili pojedini ministarski apetiti i stranački apetiti mi smo spremni, odnosno buduća Vlada je spremna da se odrekne dela nacionalnog korpusa koji čini gotovo polovinu ukupnog nacionalnog korpusa.
Razlog za uspostavljanje čvršćih veza leži u ekonomskom potencijalu srpske dijaspore. Prema procenama Svetske banke, svake godine na osnovu deviznih doznaka naših iz dijaspore u Srbiju ušlo je oko pet milijardi dolara. To je ono o čemu upravo pričam, a ovaj izraz govori da smo trinaesta zemlja na svetu po učešću deviznih doznaka iz dijaspore u ukupnom društvenom bruto proizvodu. To je jedan od razloga što se u Srbiji živi nešto bolje nego što zvanične statistike pokazuju i to je još jedan pokazatelj zbog čega je neophodno i zbog Srba koji žive u Srbiji i zbog građana Srbije, a ne samo Srba, poštovati veze sa dijasporom.
Ukidanjem delokruga rada koji se tiče dijaspore ne postiže se ni ušteda u budžeta, koja iznosi 0,02% od ukupno budžeta, već to predstavlja i znači najveći šamar celokupnoj dijaspori, koji će višestruko koštati državu Srbiju i poljuljano poverenje koje je jedva uspelo, koliko toliko, da se ublaži. Ovom odlukom će odnos matice i dijaspore pasti na najniži mogući nivo i smatram da više nikada nećemo moći da računamo na srpsku dijasporu kao na budući potencijal, ulaganje Srbije i u njen privredni razvitak.
Dakle, ponoviću još jednom, ovim se prekida očuvanje veza sa trećinom našeg stanovništva koje živi van granica zemlje. Ovim se prekida očuvanje nacionalnog, verskog, kulturnog, jezičkog i svakog drugog identiteta, doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda. Svi oni koji žive u dijaspori daju svoj doprinos, a ovim će biti demotivisani da na adekvatan način zastupaju Srbiju. Nužno je da Srbija i u budućnosti tretira na poseban način ljude koji žive van Srbije. Predloženim uređenjem delokruga Ministarstva za dijasporu napuštate Srbe koji žive u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, prepuštate ih asimilaciji i ostavljate ih u podređenom položaju u odnosu na većinsko stanovništvo. Hvala.

Hvala vam.
Za reč se javio narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala, poštovani predsedavajući.
U svom izlaganju u opštem delu, kada smo govorili o ovom zakonu, izrazio sam veliko razočarenje činjenicom da je ova vlada odlučila da, između ostalog, ukine Ministarstvo za dijasporu. Naravno, razočaranje je i sa činjenicom da ukine Ministarstvo za nacionalne manjine i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju na način kako je to učinila ova vlada.
U ovom slučaju DS vas samo podseća, ja u ime DS, da je DS bila ta koja je predložila zajedno sa ostalim koalicionim partnerima Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, da je DS imala vrlo intenzivne kontakte sa Srbima u regionu koji su, kao što je rekao gospodin Jugović, pod teškim teretom prethodnih ratova koji su, da ne pominjem, vođeni na koji način i kako su ti ljudi ostavljeni u jednom periodu bez zaštite. Vi sada završavate tu priču time što im ukidate ministarstvo.
Ono što je takođe bitno je da tim zakonom o dijaspori i Srbima u regionu i predsednik Republike ima obavezu da jednom u tri meseca razgovara sa predstavnicima Srba u regionu. Na taj način je iskazana briga o tim ljudima. Vi na ovaj način nipodaštavate i zakon i te ljude. Na kraju, vi ste i ovom činjenicom da ukidate ovo ministarstvo, bez prelaznih odredbi koje brinu o zaposlenim u tom ministarstvu, bez prelaznih odredbi koje bi odredile ko će obavljati poslove od današnjeg dana u ime tog ministarstva, ostavili te ljude van zakona, kao što ste ostavili van zakona i nacionalne manjine i pravo i položaj Kosova i Metohije, odnosno pre svega brigu o Srbima na Kosovu i Metohiji. To je vaša nacionalna politika o kojoj ste toliko puno pričali u predizbornoj kampanji. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima gospodin Šutanovac.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Žao mi je što ovde nije gospodin mandatar Dačić, gospodini Bajatović i predsednica Komisije za kontrolu službe. Naprosto, ono što je učinjeno u Predlogu zakona, napravljene su grube greške, gde smo mi prvo na stav 1. člana 6. dali primedbu da službe osmatranja i obaveštavanja, kao i planiranja i organizovanja i pripremanja civilne zaštite u slučaju vanrednog stanja i ratnog stanja se brišu, zato što su u sklopu reforme koja je izvršena između Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova Zakonom o vanrednim situacijama ti poslovi izmešteni iz Ministarstva odbrane.
Ne znam zašto je, odnosno mogu da pretpostavim zašto je na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu odbijen ovaj amandman, to je očigledno jedna praksa da se amandmani opozicije ad hok odbijaju, ali mislim da se pravi velika greška i ulazi se u sukob sa Zakonom o vanrednim situacijama. Ukoliko je ideja i intencija da se Zakon o vanrednim situacijama u narednom periodu menja, imao bih razumevanja, ali ovako ćemo doći do toga da imamo kontradiktorne zakone.
Sa druge strane, u članu 6. stav 3. piše – vojna služba bezbednosti, vojna obaveštajna služba, a Zakonom o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije i Zakonom o vojno-bezbednosnoj agenciji i vojno-obaveštajnoj agenciji jasno su definisani nazivi, odnosno imena tih službi. Ne postoji više vojna služba bezbednosti, kao što ne postoji vojno -obaveštajna služba. Naprosto mislim da mora da se prihvati, ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje nečega što načelno postoji i očekujem da u danu za glasanje predlagač zakona ipak prihvati ove amandmane. Ukoliko ne, imaćete jednu situaciju da o jako ozbiljnim i bitnim stvarima, koje se tiču odbrane zemlje i civilne zaštite, imate dualizam u zakonima koji će onemogućiti da se na adekvatan način naša država i građani snalaze, odnosno brane u toj situaciji.
Tako da, mislim da, ukoliko je ustanovljeno kao praksa da se amandmani opozicije ad hok odbijaju, da je to jako loše. Neophodno je da se dobro pročitaju zakoni i da usvojite jer ovo su, verujte, radili ljudi koji se eksperti po ovim pitanjima. Nebitno što sam ja potpisao, mogao je da potpiše bilo ko. Apelujem pre svega na one ljude koji se bave bezbednošću i odbranom da usvoje ove amandmane. Meni će biti drago ukoliko pokažu da razumeju zbog čega to tražimo. Opet ponavljam, nema neke politike, niti slavodobitništva ukoliko se ti amandmani usvoje. Ukoliko ne, žao mi je, biće problema. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 7. i član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Đorđe Stojšić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Jovanović.

Poštovani predsedavajući, ovim amandmanom se na neki način jasno definiše nadležnost ministarstva koje proističe iz samog teksta koji opisuje nadležnosti ministarstva.
U članu 7. stav 3. kaže se – Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na realizaciju infrastrukturnih projekata od regionalnog i lokalnog značaja koji se finansiraju ili kofinansiraju sredstvima Republike Srbije. Potpuno je jasno da je potrebno da stoji naziv i infrastrukture u nazivu ovog ministarstva jer na taj način jasno kažemo da će se tri ministarstva u Vladi Republike Srbije baviti izgradnjom puteva.
Podsetiću Ministarstvo saobraćaja, član 8. kaže – Ministarstvo saobraćaja obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja koji se odnose na uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema, realizaciju projekata, izgradnje saobraćajne infrastrukture. Zatim Ministarstvo građevine i urbanizma u stavu 2. član 9. kaže – Ministarstvo građevine i urbanizma obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na infrastrukturne projekte od posebnog značaja u oblasti niskogradnje.
Potpuno je jasno da postoji problem pre svega to se može u javnosti i čuti, oko toga ko će graditi Koridor 10 i Koridor 11. Ako je ovo način da se konflikt između dva potencijalna ministra koji se kandiduju kroz medije reši onda je to sasvim jedno logično rešenje da treći ministar bude neko ko je na neki način glavnokomandujući oko izgradnje puteva u Srbiji. Ako je to način da svaka stranka, od velikih stranaka u koaliciji dobije na neki način nadležnosti u izgradnji puteva, onda je to loše. Loše je da svaka stranka ima svoj put koji gradi. To znači da nema timskog rada koji se najavljuje. To znači da mi ulazimo u novu kampanju i da će svaka stranka promovisati onaj put koji bude gradila.
Neracionalno je sa stanovišta preklapanja nadležnosti jer isti zaposleni, isti funkcioneri u ministarstvima će obavljati iste poslove, znači imaćemo tri puta više funkcionera i zaposlenih u ministarstvima nego što je potrebno da bi obavljali iste poslove u državnoj upravi. Ako se na ovaj način pojačava kapacitet Vlade u smislu da se neki projekti koji su najavljivani u predizbornoj kampanji realizuju, onda treba omogućiti Vladi da proba da realizuje te projekte, kao što je "Projekat Dunav – Egejsko more", prokopavanje kanala, jer na ovaj način značajno se povećava kapacitet Vlade i šestina ministara će moći da se bavi ovim projektom. Na taj način realizuje ova predizborna obećanja za koja siguran sam će se naći i odgovarajući nivo sredstava i za koji će siguran sam stati cela Vlada i novi mandatar. Zahvaljujem se.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela grupa od 14 narodnih poslanika poslaničke grupe Liberalno demokratske partije.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Gerov.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici ovim amandmanom želimo da iz Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave smanjimo deo poslova koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije radi radnih odnosa, jer smatramo da ti poslovi ne treba da budu pri ovom ministarstvu nego da je logičnije da pripadnu Ministarstvu pravde i državne uprave.
Ukoliko je budućoj Vladi značajna državna uprava podjednako koliko i lokalna samouprava onda takve poslove treba da obavlja to ministarstvo. Prepisivajući iz prethodne vlade tekst Zakona o ministarstvima vi ste ovde ispustili jednu vrlo značajnu činjenicu a to je da ovo ministarstvo, ukoliko ne budete prihvatili ovaj amandman, više neće vršiti nadzor nad izborom za organe lokalne samouprave. Znači, ni jedno ni drugo ministarstvo neće imati kontrolu nad izborom organa lokalne samouprave.
Hoću samo da vam kažem, da navedem dva primera, u opštini Majdanpek i u gradu Zaječaru su na nezakonit način sada posle izbora izabrani gradonačelnik, gradsko veće i zamenik gradonačelnika tako što se na istom glasačkom listiću glasalo o svim kandidatima zaokruživanjem "za" i "protiv" cele liste. Time je, pre svega, onemogućeno uslovno pravo svakog odbornika i prekršen Zakon o lokalnoj samoupravi, da vi pojedinačno možete da glasate za nekog člana opštinskog veća, da ne morate da glasate za paket.
Kada ste radili Predlog zakona o ministarstvima vi niste uzeli u obzir izbor za organe lokalne samouprave i u ovom trenutku, niti ovo ministarstvo, niti Ministarstvo pravde ima ovlašćenja da vrši izbor nad organima lokalne samouprave. U organe lokalne samouprave spada i opštinska uprava gde, moram da vam kažem, za nezakonit izbor načelnika opštinske uprave takođe nemate kome mogu lokane samouprave da se obrate. Konkretno u opštini Negotin dva puta je Upravni sud poništio odluku Opštinskog veća o razrešenju načelnika opštinske uprave i ide se i treći put.
Zaista vas molim da poslove vezane za državnu upravu i lokalnu samoupravu objedinite na jednom mestu i prihvatite ovaj naš amandman kojim se ovi poslovi brišu, a pripajaju po amandmanu na član 10. u Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i javne uprave, kako bi lokalne samouprave imale mogućnost da znaju koje ministarstvo šta radi. Vi ste Upravnu inspekciju stavili kod Ministarstva pravde, a Upravna inspekcija takođe vrši inspekciju u lokalnim samoupravama. Kako će to biti moguće kada prosto ona nema ovlašćenja u članu 10. za tako nešto. Molim predstavnike predlagača da razmotre ovaj amandman i da ga prihvate. Zahvaljujem.