Hvala.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Dubravka Filipovski.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Oliver Dulić.
Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 10. i član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Đorđe Stojšić.
Odbor za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 10. i član 10. amandman je podnela grupa od 14 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.

Hvala gospodine predsedavajući. Poštovane koleginice poslanici, kolege poslanici, nismo razočarani činjenicom da je ukinuto Ministarstvo za ljudska prava i manjinska prava, već smo zabrinuti tom činjenicom. To ministarstvo je bilo jedno od pokazatelja na koji način se ova država odnosi prema pravima građana i građanki, na koji način se odnosi prema ljudskim i manjinskim pravima.
Na osnovu odluke da se ukine ovo ministarstvo, stekao bi čovek utisak da se sva pitanja iz te oblasti rešena i da sad možemo to da svedemo na nivo neke službe. Iz prakse znamo da to sasvim sigurno nije tako. Štednja na ljudskim i manjinskim pravima je zapravo štednja na demokratiji, jer pitanje ljudskih prava i položaja manjina jeste danas ključno odredište na osnovu koga se određuje stepen demokratičnosti jedne države, jednog društva. Na taj način ponavljam, ukidanje ministarstva iz razloga štednje jeste štednja na demokratiji, a mislim da je to oblast u kojoj apsolutno ne treba štedeti, naprotiv u koju treba jako mnogo, da tako kažem, investirati pošto je to jezik koji ova nova vlada očigledno najbolje razume.
Podsećam da je jedna grupa organizacije civilnih društva, znači preko sto organizacija civilnih društva i svi saveti nacionalnih manjina Srbije, njih 17, su potpisali jedno zajedničko pismo svim političkim partijama pre nego što su počeli pregovori oko Vlade, gde pozivaju, ukoliko uđu u Vladu, gde insistiraju na tome da se formira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. To pismo je očigledno dobilo negativan odgovor ovom vašom odlukom.
Molim vas, tj. očekujem, bilo bi mudro, zbog toga kako će Srbija biti percipirana po pitanju stepena svoje demokratičnosti, da prihvatite predlog LDP, promenite ingerencije, tj. proširite ingerencije, Ministarstva pravde i uprave, kako ga danas zovete, zato što je taj predlog jedna vrsta kompromisa između onoga što traže, oni koji se neposredno bave ljudskim pravima u praksi, i nas.
Podsećam da u Predlog zakona, što može izazvati dodatne neke probleme u komunikaciji sa organizacijama koje se time bave, stoji da je Ministarstvo pravde između ostalog zaduženo za vođenje registra nacionalnih saveta i nacionalnih manjina, izbor nacionalnog saveta nacionalnih manjina, pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima, ali to u svom imenu ne sadrži. Dakle, Ministarstvo pravde će raditi te poslove, a to ne želi da ozvaniči na ovaj način na koji mislimo da treba. Dakle, očekujemo da se ovaj amandman prihvati bez obzira na to što ga je odbor odbacio i očekujemo da problematika ljudskih prava bude jedna od glavnih tema o kojoj ćemo raspravljati ne samo sa predstavnicima Vlade, nego i u okviru ove skupštine. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Prihvatanjem ovog amandmana rešili bi propust koji je napravljen po pitanje izbora organa lokalne samouprave, jer je ovim amandmanom jasno definisano da se poslovi, koji su brisani članom 7. našeg predloga, pripajaju poslovima Ministarstva pravde, ljudskim i manjinskim pravima i javne uprave. Ukoliko ste ovde predvideli upravnu inspekciju, predvideli matične knjige, mada je to povereni posao, predvideli izbore za republičke organe, onda ne postoji ni jedan razlog da vladajuća većina ne prihvati ova dva amandmana i da na jedinstven način pokaže da joj je potpuno istovetno državni organ i lokalna samouprava. Ukoliko ne prihvatite amandmane, vi praktično ponižavate sve građane koji žive u opštinama, onemogućujete im pravo da bilo ko vrši nadzor nad izborom organa lokalne samouprave, jer niste to dali ni u jednom ministarstvu. Zaista očekujem od vladajuće većine da ovaj naš amandman prihvati kao svrsishodan.
U Negotinu smo se obratili upravnoj inspekciji da izvrši nadzor nad gradom opštinske uprave u Negotinu, jer opštinska uprava ne radi u skladu sa zakonom, tačnije ne poštuje se odluka o opštinskoj upravi, nije na takav način napravljena sistematizacija radnih mesta, niti su radnici dobili rešenja u skladu sa tom sistematizacijom. Pošto upravna inspekcija sada ne postoji kod ovog ministarstva za regionalni razvoj i lokalne samouprave, ko će onda vršiti nadzor nad radom? Ne može to da radi ministarstvo, ukoliko ne prihvatite ovaj amandman, jer ovo ministarstvo u svom opisu posla nema poslove lokalne samouprave.
Zaista smatram da su sve opštine do sada bile jako ponižene od strane svih prethodnih vlada. Naći ću jedan konkretan primer. Od 1. jula svi regionalni putevi, nazvaću ih starim imenom da bi me građani bolje razumeli, pripali su u nadležnost opštine. Svaki dobar domaćin kada vrati regionalne puteve, trebalo bi da ih vrati u ispravnom stanju, makar presvučene ili makar sa zakrpljenim rupama. Vi ste opštinama vratili regionalne puteve, prethodna Vlada. Pri tom niste povećali budžetska sredstva i opštine nemaju mogućnost da renoviraju te puteve, a mnogi ministri iz prethodne Vlade i mnogi koji će biti ministri u novoj Vladi, bar znaju kakav je taj put oko Negotina, koji je regionalan. Sad se zaista postavlja pitanje – da li će lokalne samouprave i opštine biti važne za ovu novu Vladu i za nova ministarstva ili će ponovo nova Vlada apsolutno zaboraviti da postoje građani koji žive u opštinama? Ponovo molim predlagača da usvoji amandman na član 7. i amandman na član 10. zakona. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Homen.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanje i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.
Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana smo bili svedoci rasprave, između DS i SNS, ko čini vlast, ko čini opoziciju, ko je shvatio da je vlast, ko je shvatio da je opozicija. To prepucavanje svima nama je olakšalo, a možda i lično da shvatimo da su se stvari promenili i da smo mi sada, kao DS, opozicija. Mislim da je potrebno još vremena da prođe da SNS shvati da je postala vlast.
Nije biti na vlasti samo odnos prema opoziciji nego i prema građanima, a naravno, i prema međunarodnoj zajednici. Ovo govorim u smislu ovog amandmana, jer sam sada čuo da Odbor za pravosuđe nije prihvatio moj predlog amandmana, iz prostog razloga, jer je on, sam tekst zakona koji je koncipiran, u suprotnosti i sa direktivama EU i sa konvencijama Saveta Evrope.
Shvatite ovo kao od nekoga ko vam govori kao konstruktivna opozicija, neko ko vam priča dobronamerno, neko o je imao dosta komplikovane odnose i redovne odnose sa svim faktorima međunarodne zajednice i to je nešto što vama predstoji.
Konkretno, vi ste ovde u Ministarstvu pravde, a drago mi je što tekst niste mnogo menjali, odnosno prepisali ste doslovce ono što smo mi stavili u nadležnosti Ministarstva pravde, ali ste dodali jednu rečenicu kojoj tu zaista nije mesto i koja će vama ubuduće, kao novoj vladi, praviti veliki problem, a to je da je Ministarstvo pravde dobilo vašim Predlogom zakona nadležnost nada radom Pravosudne akademije. Svuda u svetu, prema konvencijama Saveta Evrope, Pravosudna akademija može biti isključivo u nadležnosti Visokog saveta i Državnog veća tužioca.
Prijateljski vam savetujem, da ne bi imali dalje problema u svom radu, pre svega sa međunarodnom zajednicom, da usvojite amandman. Amandman je vrlo jednostavan. Kaže – briše se konkretno ova jedna jedina rečenica,
Reći ću šta znači Pravosudna akademija da bi građani Srbije znali. Da bi se sprečio bilo kakav politički uticaj na budući izbor novih nosioca pravosudnih funkcija, uvedena je ta institucija u saradnji sa EU, da samo onaj ko završi ovu instituciju, dodatno školovanje, posle Pravnog fakulteta, može da postane sudija ili tužilac. Samo sudije i tužioci ispituju i pravi se rang lista koja je po zakonu vrlo jasna i to je takva, da niko ne može da menja rang listu, nego onaj najbolji na rang listi, automatski postaju sudije i tužioci. To jeste suština buduće nezavisnosti dolaska novih nosioca pravosudnih funkcija na poziciju da vrše tu jednu od najvažnijih delatnosti.
Davanjem ovog amandmana, odnosno predloga zakona, gde tu nadležnost vi vraćate Ministarstvu pravde, direktno činite mešanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa. Da budem precizniji, čak i budžet Pravosudne akademije nije do sada bio u rukama Ministarstva pravde, nego Visokog saveta i Državnog veća tužioca.
Ne želim da dužim, prijateljski savet, kao neko ko se zaista bavio tim poslovima i ko želi da bude konstruktivna opozicija, predlažem vam da usvojite ovaj amandmana. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Goran Bogdanović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Bogdanović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Ovaj amandman sam podneo imajući u vidu činjenicu, kao što sam u svom prethodnom izlaganju rekao, da jedino Ministarstvo za KiM koje se gasi u ovoj vladi, nije svoje radnike, svoju arhivu, svoje obaveze nikome drugome prepisao ili preveo. Iz tog razloga sam tražio da, dok se ne formira kancelarija, radnici Ministarstva za KiM pripadnu Ministarstvu pravde i državne uprave, imajući posebno u vidu činjenicu da je glavni posao Ministarstva za KiM upravo bila lokalna samouprava na prostoru KiM.
Nemam razloga da ne verujem da se to neće rešiti, ali ne mogu da shvatim zbog čega se ovaj amandman ne prihvata? Da ne bi pravili neke nove probleme, da ne bi tražili da Sekretarijat ili bilo koja ustanova preuzima te radnike, mislim da bi se ovim amandmanom olakšala situacija i samoj vladi.
Ni na koji način ovde ne želim da zloupotrebljavam brigu ljudi koji su unazad 10 godina radili, najpre, u Saveznom komitetu, u Koordinacionom centru, u Ministarstvu za KiM, jer su jako zabrinuti kakva će njihova dalja sudbina biti.
Nije dovoljno samo reći da ćemo to rešiti. Ovde, u ovom zakonu o ministarstvima, to se ne vidi. Gospodo, očekujem i nemam razloga da ne verujem gospođi Tabaković, očekujem papir koji će jasno definisati dalju sudbinu Ministarstva za KiM. Ne želim da se niko od nas ovde igra sudbinama ne samo 84 života, nego 84 porodice koje zavise od svog radnog mesta.
Zato apelujem na sve poslanike, i opozicije i pozicije, da glasamo za ovaj amandman, jer ovaj amandman daje mogućnost da postoji kontinuitet rada Ministarstva za KiM dok god se ne formira kancelarija. Svi znamo koliko je vremena potrebno da se formira kancelarija. To ne može da se uradi ni za dan, ni za dva, nego sigurno treba sedam ili više dana. Zahvaljujem se.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Kratko ću.
Podržavam amandman gospodina Bogdanovića. Žao mi je što je vladajuća većina već prihvatila, čini mi se, vrlo štetan manir odbijanja svih amandmana opozicije. To čak ni mi, kako nas nazivate, nismo radili.
Molio bih vas samo da opomenete poslanike da ne dobacuju.
Ono što je činjenica je to, da ne samo što je nastao opasan vakuum ukidanjem Ministarstva za KiM, da se u suštini stvara ne samo opasan vakuum u institucionalnom smislu, već ono o čemu smo juče govorili i što mislim da je jako važno da građani Srbije znaju, a naročito oni koji žive na KiM, da je ovim definitivno propuštena mogućnost da se stvori jasan zakonski okvir, formiranje ministarstva, koji bi omogućio stavljanje svih budžetskih davanja za KiM na jedno mesto. I najzad, objedinjavanjem svih davanja kancelarija neće moći, niti će imati kapacitet, niti će biti u stanju tako nešto da uradi. Ne samo zato što sumnjamo da će imati dovoljno i institucionalnog i vaninstitucionalnog prostora, već zato što zakonski to neće biti omogućeno voljom vladajuće većine.
Mislim da je potpuno normalno da unapred obavestimo javnost da će Vlada nastaviti kroz budžete Ministarstva za prosvetu, Ministarstva zdravlja da vodi svoju budžetsku politiku i svoju feudalizaciju na KiM, što će ostaviti prostor za brojne zloupotrebe koje će se dešavati. Ako me vreme demantuje, prvi ću to priznati.
Naravno da imamo razloga za sumnju i naravno da ovakvo rešenje ne ostavlja ništa drugo, osim zaključka da će kancelarija, nažalost, moći da se bavi samo dostavljanjem sredstava za rad lokalnih samouprava na jedan krajnje i bezbednosno osetljiv način, i druga stvar, da će se baviti dostavljanjem, recimo, drva za ogrev.
Ne vidim ni jedan drugi format onoga što još niste napravili, što će omogućiti bilo kakav boljitak ovakvoj strukturi za naše građane na KiM. Ponavljam, ovo je najkonstruktivnije moguće. Nadam se, priželjkujem da me vreme, a pre svega vi, u tome demantujete. Hvala.