Hvala. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Upravo u diskusiji o podnetom amandmanu došlo je do paušalnog ocenjivanja advokature i obaveze advokature u pogledu plaćanja i uopšte vođenja evidencije o poreskim obavezama kod advokata. Lično smatram da se sa time otišlo van teme samog amandmana, ali u svakom slučaju mislim da ukoliko paušalno govorimo o onoj službi, o najznačajnijoj službi koja se bavi pružanjem pravne pomoći, paušalno ocenjivanje bilo da se radi o krivičarima, parničarima, to je neozbiljno za ovako visoki dom. U svakom slučaju, advokat od karijere koji nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, a koji se trudi da doprinese i da učini da svaki zakon koji izađe iz Narodne skupštine bude što je moguće bolji.
Mislim da imam obavezu da prozborim u ime struke i da kažem da nije u redu da se daju paušalne ocene naročito bez adekvatnih pokazatelja i da se ocenjuju i svrstavaju advokati u ovo ili ono. Nije ista stvar advokata u velikim mestima ili advokata koja na prste jedne ruke možemo da nabrojimo koji imaju ogromne prihode i advokata u čitavom nizu malih mesta koji kubure na koji način da obezbede egzistenciju za sebe i članove svoje porodice i koji se trude da doprinesu pravnoj sigurnosti i zaštiti interesa najugroženijih ljudi. Davati paušalne tvrdnje, da li ovako, da li onako i pretendovati da se ovde bude sudija, mislim da to nije u redu. U tom smislu molim da ne idemo dalje o temi, jer onda ćemo morati da se pozovemo i na sva ona pisana obraćanja međunarodne unije advokata i određenih međunarodnih institucija u pogledu fiskalizacije. Inače, ne radi se tu o plaćanju poreskih obaveza.
Radi se o narušavanju odnosa, poverenja između advokata i klijenta. To je u stvari bila najveća dilema po tom pitanju. Ne bih više otvarao tu temu, ali ako bude bilo potrebno onda ćemo morati o tome da govorimo.