Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji akte iz dnevnog reda ove sednice.
Narodni poslanik Marijan Rističević podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda novi član 7a.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANjU LOKALNE SAMOUPRAVE
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: dr Nenad Popović, Bojana Božanić, Dušica Morčev, Milan Lapčević, Olgica Batić, Vladimir Ilić, Vesna Kovač, Slavica Saveljić, Ivan Joković, Snežana Stojanovi-Plavšić, Predrag Marković, Saša Milenić, Jelena Travar-Miljević, Branislav Jovanović, Nikola Jovanović, Jožef Šandor, Ana Novković, Nenad Kitanović, Miroljub Stojčić i Marijan Rističević, kao i amandmane koje je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Bojana Božanić.
Vlada, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Gospođa Bojana Božanić.

Hvala. Poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, o ovome smo već razgovarali. Što se tiče ovog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, smatramo da je izuzetno važno da lokalne samouprave tačno znaju na koja sredstva mogu da računaju i da se prosto definišu sredstva i naknade za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta i naknade za zaštitu životne sredine, da one idu direktno u budžet lokalne samouprave.
Naravno da sam razumela obrazloženje ministra prošli put, da će se to naći u Zakonu o budžetskom sistemu i posebno Zakonu o taksama i naknadama, ali želim još jednom da naglasim da je vrlo važno da se jasno i tačno definiše, i da se slučajno ne propusti definisanje ovakvih naknada, jer punjenje budžeta lokalnih samouprava zavisi od ovih naknada. Moramo biti pažljivi da se neka od ovih naknada slučajno neizostavi i da se ne definiše, jer ukoliko vraćamo nadležnost lokalnim samoupravama moramo vratiti i sredstva. Ne može se sve nadomestiti tim uvećanjem sredstava od poreza na zarade.
Svi oni nameti koji su došli na lokalne samouprave i ukidanjem ovih nekoliko naknada kroz Zakona o javnim putevima, Zakon o vodama itd, koji su se slivali u opštinske budžete, jako je važno da se o tome dobro razmisli, da se definišu jasni kriterijumi i da ove naknade vrlo pažljivo budu definisane, jer samo jake opštine, jake lokalne samouprave mogu da nam čine jaku državu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, i ja se javljam po diskusiji povodom 1. tačke Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega, ovim izmenama se, kao što reče koleginica, brišu tačke 5, 6. i 7. To su naknade za korišćenje gradsko-građevinskog zemljišta, naknade za uređivanje gradsko-građevinskog zemljišta i naknade za zaštitu životne sredine. Svi verovatno znate, bili ste u lokalnim samoupravama, da su ovo tradicionalno najviši izvorni prihodi u budžetima lokalnih samouprava. Oni čine do 30, pa i više posto od ukupnih prihoda lokala budžetske samouprave.
Tim brisanjem mi u lokalnim samoupravama ne znamo čime će biti nadomešten taj iznos sredstava. Da li će to biti ova nova naknada za korišćenje javnih dobara, koja je uvedena tačkom 5, ali još uvek tu ne znamo koje su to naknade, koje su to stope i na koja javna dobra će se raspisati ta naknada? Tako da sa ne možemo sasvim sigurno da znamo ni koji su finansijski efekti te eventualno nove naknade koja bi nadomestila ove prihode.
Dolazim iz jedne male lokalne samouprave, to je opština Svilajnac, gde su tradicionalno ovi prihodi koje sada ukidamo, ove naknade preko 30%. U ovom momentu, mogu da kažem, izračunali smo da ćemo ostati za 30 i nešto posto sredstva kraći u lokalnom budžetu ili celih 150 miliona dinara. Molim vas da dobro razmislite, ovo su pre svega sredstva iz kojih su se punili fondovi za gradsko-građevinsko zemljište, ili već kako su se u određenim lokalnim samoupravama zvali, i iz tih fondova smo finansirali kapitalne, lokalne, infrastrukturne projekte.
Bojim se da ćemo sada ovolikim smanjenjem, a nepoznavanjem nekih novih naknada koje će nadopuniti tu prazninu, ostati sa lokalnim budžetima koji će bukvalno pokriti samo plate. Da li ćemo imati i za materijalne troškove škola i vrtića, pitanje je. O nekim lokalnim investicionim projektima verujem da ne smemo ni da razgovaramo, a kao što se približava vreme donošenja republičkog budžeta, tako se približava i vreme donošenja lokalnih budžeta i mi već moramo da imamo jasne vizije šta to možemo da planiramo u prihodnu stranu.
Ono što će biti veliki problem kod lokalnih samouprava jeste i mogućnost preknjižavanja dosada plaćenih taksi, komunalnih taksi na opštinskom nivou, tako da opštinske uprave sada ne mogu da računaju ni na te prihode, koje su već naplatili, koje su već kategorisali kao do sada naplaćene prihode, i naravno računaju na njih, niti mogu fizički da naplate te iste obaveze, odnosno obaveze prema preduzetnicima po tom istom osnovu ubuduće, zato što zakon stupa već 1. oktobra na snagu.
Izražavam žaljenje što ovaj naš amandman nije prihvaćen. Verujem da ste vi, gospodine ministre, znamo i sami, zatekli ogroman budžetski deficit, da svakako morate da ga popunite i da iznalazite najbrži način da povećate prihodnu stranu, a najlakše i najbrže je podići PDV i povećati akcize. S druge strane, mnogo jače i, rekla bih, centralizovanije je kontrolisati trošenje budžetskih para od lokalnog do republičkog nivoa. Samo se bojim da će ovim merama, molim vas da razjasnite malo tu problematiku oko novih prihoda kod budžeta lokalnih samouprava, ostati mnogo lokalnih samouprava bez para da normalno funkcionišu.
Još jednom vas molim, da se ne desi kao što se dešavalo u prošloj Vladi ili prošlim vladama, izuzev Vlade dr Vojislava Koštunice, kada su mnoge lokalne samouprave bile u prilici da dođu do para koje im sleduju iz republičkog budžeta, ali se bogami gledala i politička podobnost. Nadam se da vi to nećete gledati, nadam se da ćete na sve opštinske samouprave podjednako gledati.
Još samo i to da vas podsetim ili pitam. Kod sredstava solidarnosti u istoj kategoriji dve lokalne samouprave, jedna će se, recimo, potruditi da mnogo više naplati lokalne prihode, druga će reći – što bi se i trudio da naplatim te svoje izvorne prihode kada će mi i onako u toj mojoj kategoriji razvijenosti pripasti neka sredstva iz Republike, pa baš i ne moram mnogo da se trudim. Bojim se da će oni koji budu agilniji u naplati lokalnih prihoda biti kažnjeni na taj način.
Molim vas još jednom, pogledajte dobro koliko se prihoda lokalnih samouprava uzima i koliko će se prihoda vratiti kroz neke nove namete, odnosno kroz neke nove naknade koje planirate da uvedete. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Dinkić.

Već sam govorio u okviru obrazlaganja ovog zakona da se ne ukida naknada za korišćenje građevinskog zemljišta kao prihod lokalne samouprave, da se ne ukida ekološka taksa kao prihod lokalne samouprave, osim dela za registraciju motornih vozila, koja je svega 500 dinara. Sve ove tri koje ste pročitali se menjaju samo zbog upodobljavanja njihove forme Zakona o budžetskom sistemu. One ostaju i dalje na snazi prihod lokalne samouprave.
Dakle, nemojte prosto da se bezrazložno oko toga sekirate, jer te tri koje ste pročitali, sve tri ostaju prihod lokalne samouprave i ne ukidaju se u ovom trenutku. Tek u narednom periodu ćemo razgovarati sa lokalnim samoupravama, u okviru reformi poreza na imovinu, kako možemo to rešiti, ali sada se to ne ukida ovim zakonom.
Šta se ukida? Firmarine se ukidaju za preduzetnike i mala preduzeća, ograničavaju za ostale i sve ove takse koje smo pobrojali. U ovom prvom uvodnom članu se samo drugačije daju definicije nekih taksi, ali se one ne ukidaju i ostaju prihod lokalnih samouprava i nadalje.
Što se tiče datuma stupanja na snagu, tačno je da će lokalne samouprave imati jedan deo prihoda koje su već naplatile od preduzetnika i malih preduzeća, jer su ih naplatile početkom godine, a oni neće biti u obavezi da to plaćaju u poslednjem kvartalu, mislim da je dobro što će preduzetnici biti toga oslobođeni u poslednjem kvartalu. Ako su već unapred platili, može im se taj novac preknjižiti na ime neke druge obaveze koje imaju prema lokalnoj samoupravi u narednoj godini. To je dato u ovom zakonu.
Mislim da je dobro da i vi i druge lokalne samouprave jednom obavestite zanatlije, male preduzetnike i mala preduzeća, kojih ima 300.000 u Srbiji, da nešto ne moraju da plate do 1. oktobra, jer do sad su uvek samo dobijali šta novo moraju da plate. Ako su već platili, nećete morati da im vraćate novac, ukoliko to ne želite, već da im kažete – to možete na bazi paušalnog poreza, npr, ili neke druge obaveze za 2013. godinu, da vam se računa taj poslednji kvartal.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Razumem predlagača amandmana, apsolutno ga razumem po pitanju toga da li je nešto dovoljno jasno ili nije dovoljno jasno definisano i u ovom zakonu koji trenutno razmatramo i u pogledu tog amandmana i vezano za Zakon o budžetskom sistemu, jer svi ovi zakoni imaju veze sa Zakonom o budžetskom sistemu. Amandmanom i na taj zakon, na Zakon o budžetskom sistemu, sam pokušao tu nedoumicu da rešim, baš u pogledu taksi i naknada, jer u Zakonu o budžetskom sistemu su definisane takse i naknade, i te takse i naknade su vezane za one zakone gde je predlagač Ministarstvo finansija.
Mislim da u izradi Predloga zakona nije dovoljno posvećeno pažnje članu 13. i članu 14, jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, jer to je deo jedinstvenih metodoloških pravila kojih se tiče prelaznih i završnih odredbi, u pogledu toga šta važi i šta ne važi. Činjenica je da, ukoliko se nešto stavlja van snage, to mora da bude taksativno nabrojano i radi snalaženja ukupne društvene javnosti u zakonima, jer bez obzira da li prečišćeni tekst radi ovlašćena institucija ili se rade neformalni prečišćeni tekstovi, koji služe za bolje snalaženje sudija, advokata, svih pravnika i uopšte društvene javnosti, da bi mogao da se radi taj nezvanični prečišćeni tekst mora da se zna šta se stavlja van snage, a šta se ne stavlja van snage.
U tom delu ja sam više nego zadovoljan što je gospodin ministar 18. septembra na sednici Odbora za finansije dao izričito tumačenje u pogledu naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine. To je izuzetno važno za Pančevo. Gospodin ministar je dao direktno izjašnjenje, tražio sam stenografske beleške upravo zbog toga da bi javnost u Pančevu bila upoznata sa tim stavom. Znači, ne dira se u članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine i mogućnosti naplate tzv. točkarine u Pančevu ili naknade za prevoz opasnih tereta kroz određene lokalne sredine.
To je izuzetno važno za Pančevo. Ali, mislim da bi bilo bolje ukoliko bi i egzaktno to pisalo i razjašnjenje bilo u samom zakonu o budžetskom sistemu. Ako nismo u mogućnosti danas da to uradimo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ja računam da ćemo te nedoumice koje se tiču ovog amandmana o kome trenutno raspravljamo, da ćemo biti u prilici kada se bude radio novi zakon o budžetskom sistemu ili o izmenama i dopunama, da i te stvari pokušamo da razjasnimo, da ne bi bilo nedoumice.
Ovo naročito imajući u vidu član 46. Zakona o budžetskom sistemu, jer danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje pripadnost sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Tu se radi o pripadnosti, kome pripada i ta naknada i sve ostalo.
U tom smislu, opet ukazujem, zbog brzine vremena nismo bili u prilici da sve nedoumice razjasnimo. Zbog toga smo prinuđeni da neke nedoumice ovde razjašnjavamo, na samom plenumu. Ali, opet ukazujem, da bi izbegli potrebu davanja autentičnog tumačenja određenog propisa, dobro je da se neke stvari jasno definišu ovde, makar kroz objašnjenje gospodina ministra koje je dao u pogledu tih naknada, da bi to ostalo zabeleženo, da bi se znalo šta je prava volja predlagača i da bi se znalo šta je prava volja zakonodavca ukoliko usvojimo takve zakone. Sutra kad se javi neko sa potrebom autentičnog tumačenja, treba da znamo za šta smo bili.
U tom smislu mislim da je dobro da ovu diskusiju na plenumu vodimo, da ostane stenogram sa ove sednice, da bi se znalo u pogledu same primene tih propisa kako će se primenjivati. Konkretno, za Pančevo je to izuzetno važno - naknada iz člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine i ja sam srećan što je to usvojeno u praksi. Mislim da bi još bolje bilo da je i na papiru definisano.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušana Morčev i Milan Lapčević.
Vlada, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Ima reč gospođa Bojana Božanić. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, samo bih htela da vam kažem da mi je jako žao i volela bih da možete da vidite koliko poslanika, narodnih predstavnika zanima ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave i koliko ih prati i uključuju se ovde u ovu diskusiju.
Što se tiče nas, DSS, sada, po jednoj tačci, pitamo šta će biti sa prihodima lokalne samouprave, a po drugoj, šta se dešava, odnosno tražimo da se ukinu ova sredstva samodoprinosa. Naime, nije reč o tome da se ukinu neki izvorni prihodi lokalne samouprave, nego je u stvari suština u načinu donošenja odluke o uvođenju samodoprinosa. Dosadašnjim pravilima, odnosno po zakonu, samodoprinos se može uvesti samo ukoliko na referendum izađe preko 50% građana. Međutim, to je zaista jako teško i vrlo retko. Verovatno u jedan ili dva procenta lokalnih samouprava i mesnih zajednica može da se uvede ovaj samodoprinos.
Smatram da ovaj deo treba mnogo bolje da se definiše. Možda bi bilo bolje da za uvođenje samodoprinosa glasa 50% plus jedan od proste većine od onih
izašlih na taj referendum. To je inače odličan izvor prihoda za mesne zajednice i za realizaciju dela nekih infrastrukturnih projekata u mesnim zajednicama, opštinama, itd.
U svetlu ove prethodne priče, mi samo moramo dobro da definišimo i opredelimo sredstva lokalnih samouprava, da lokalne samouprave znaju na šta mogu da računaju u svojim budžetima. Naravno, ono o čemu smo i pre neki dan pričali, za vrlo dobar sistem kontrole trošenja tih sredstava lokalne samouprave, jer u prethodnom periodu, moram da vam kažem – koga je zmija ujela i guštera se plaši – imali smo velikih problema sa političkom podobnosti odnosno nepodobonosti određenih lokalnih samouprava.
Dakle, zato smatram da je izuzetno važno da se kriterijumi o donošenju određenih naknada i definisanje tih sredstava u svim zakonima koja idu u budžete lokalnih samouprava jasno definišu i da takođe isti taj sistem kontrole trošenja tih sredstava bude oštar, strog ali pravedan, a ne po tome da li su neke lokalne samouprave politički podobne ili nepodobne.