Da li još neko želi reč? (Ne.)
Molim vas za jedno, pre svega, izvinjenje. Intervenisala je narodni poslanik gospođa Milica Vojić Marković na jedan amandman, na član 15. Zakona o hemikalijama, pa bih ga pročitao i o njemu da raspravimo.
Na član 15. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala vam što ste uvažili moje izvinjenje.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 25. tačku – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2012. godinu: Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milan Lapčević, dr Nenad Popović, Bojana Božanić, Dejan Mihajlov, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Miroslav Petković, Nataša Vučković, Mirko Cvetković, Srđan Miković, Aleksandar Pejčić, Janko Veselinović, Milisav Petronijević, Riza Halimi, Marko Jakšić, Srđan Šajn, Petar Petković, Milica Radović, Ružica Igić, Zorica Gajić i Mile Spirovski, kao i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Narodni poslanik Mile Spirovski povukao je oba amandmana na član 5. koje je podneo 18. septembra 2012. godine, a narodni poslanik Srđan Šajn povukao je amandman na član 5. koji je podneo 19. septembra 2012. godine u 10,15 časova.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika, odbacio kao nepotpune amandmane narodnih poslanika Milana Lapčevića na član 5. i Aleksandra Pejčića na član 5.
Saglasno članu 163. stav 4. Poslovnika, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, nezaposlenost u Srbiji je najveći problem koji ova zemlja ima i to nije nikakva filozofija. Svi znamo to i sve stranke u kampanji su se bavile uglavnom ovom problematikom kao primarnom. U toku te predizborne kampanje smo čuli razne ideje na koji način se može smanjiti nezaposlenost u našoj zemlji. Podaci kažu da je skoro 26% građana Srbije nezaposleno, da je nezaposlenost porasla u odnosu na 2011. godinu skoro za 4% i da je duplirana u odnosu na april 2008. godine, kada je stopa bila 13,7%. Doduše, tu sad ima i onih zamki sa metodologijama, pa u zavisnosti kakvu metodologiju koristite, imate različite podatke.
U svakom slučaju, jedna stvar oko koje se nećemo sporiti jeste da je ogroman broj naših sugrađana nezaposlen i da država treba zaista na najozbiljniji mogući način da se pozabavi ovom problematikom.
Mi smo predložili da pored tih sistemskih mera koje treba da oslobode nameta privredu, u smislu onoga što smo predložili, parafiskalnih nameta i drugih stvari, sa jedne strane, sa druge strane se stimulišu poslodavci za otvaranje novih radnih mesta, ali smo smatrali da u samom budžetu, odnosno rebalansu budžeta za ovu godinu imamo stavke koje su predviđene u nerealno visokim iznosima. Smatramo da je tema za razmišljanje da se deo sredstava koji se nalaze na stavci "ostali transferi", nenamenski transferi od četiri milijarde i 900 miliona smanje na milijardu i po, a da isto toliko budu povećan sredstva koja će se transferisati Nacionalnoj službi za zapošljavanje za nekih tri milijarde i 400 miliona dinara, kako bi Nacionalna služba za zapošljavanje uspela da deo onih programa koje je predvidela za ovu godinu i sprovede.
Verovatno znate da je u planu i programu rada Nacionalne službe za zapošljavanje bilo različitih načina kako će se podsticati oni koji zapošljavaju od posla za početnike, mala i srednja preduzeća, zanatskih radnji itd. Ima puno toga za šta su raspisani konkursi u toku predizborne kampanje, naravno, motiv je jasan, da se populariše rad vlasti, ali da je sve to ostalo na početku i da je jako mali broj ljudi uspeo da iskoristi ta sredstva, jer su i cifre bile vrlo ograničene.
Obzirom na to da postoji veliki broj projekata koji su podneti Nacionalnoj službi, ima rezona da se razmišlja o tome da ljudi imaju ideja kako da sebe zaposle ili da otvore neko novo radno mesto, ali da im je potrebna pomoć. U tom smislu je išao naš amandman, da se tamo gde nije neophodno, a mislimo da u nenamenskim transferima nije neophodno da stoji ovoliko sredstava, da se ta sredstva prenamene Nacionalnoj službi i da probamo, neće biti puno vremena u ova tri meseca, ali opet je to naš savet, da se razmišlja za narednu godinu, da se što više sredstava opredeljuje za programe zapošljavanja, samozapošljavanja ili podrške u zapošljavanju od onih većih subjekata koji zapošljavaju veći broj ljudi. Mislim da ima smisla razmišljati o usvajanju ovog amandmana, pa vas pozivam da to i učinite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

U svojstvu predstavnika po ovoj tački dnevnog reda.
Demokratska stranka Srbije je prilikom rasprave o rebalansu iznela svoje mišljenje o zakonu i mera i istakla da podržava neke mere. Prosto, vreme je da Srbija, ovaj parlament i Vlada predlože neke mere koje će omogućiti da se neki problemi u kojima se Srbija nalazi i kriza u kojoj se nalazimo lakše i brže reše.
Ono o čemu nismo stigli da govorimo tada su nekoliko stvari, a to je pre svega deficit, koji se dodatno uvećava ovim predlogom zakona i značajno se povećava. Nas kao i sve građane Srbije treba da brine kako će taj deficit biti pokriven.
Predlogom rebalansa predviđen je i način, za koji smo svedoci svih ovih godina za vreme od 2008. pa do sada, za vreme samozvane socijalno odgovorne vlade, pokrivao deficit. To se, pre svega, pokrivalo štampanjem hartija od vrednosti, bilo u dinarskih bilo deviznih, koje su jako opterećivale budžet i štampane su na način, a to je jedan vid zaduživanja, bez parlamenta, odnosno bez mogućnosti da parlament na bilo koji način kontroliše taj vid zaduživanja. Mi smatramo da to nije dobro i o tome ćemo nešto više govoriti kada dođe amandman.
Ono što nas zanima, a to je da budžet pokriva, odnosno dodatno se zadužuje
i pravi se novi deficit u budžetu za pokrivanje, recimo, likvidnosti "Srbijagasa". To su dodatnih 170 miliona evra.
Svedoci smo da je i sama ministarka Zorana Milanović Mihajlović rekla da će se preispitati poslovanje "Srbijagasa" i dugovi koji su nastali. Prema informacijama koje imamo iz javnosti, dug "Srbijagasa" se kreće između 850 miliona evra i milijardu evra, u zavisnosti od izvora, u zavisnosti od metodologije i načina na koji se taj dug računa.
Vlada je trebala možda više da povede računa kako da se racionalizuju troškovi pojedinih kompanija. Mi smo dali sad primer "Srbijagasa", a ima još puno kompanija i gotovo sva javna preduzeća imaju dugovanja. Vlada pokriva gomilu tih dugova i garant je ne samo javnih već i nekim privatnim preduzećima za njihova dugovanja. Za nas je prosto neverovatno da se nije prvo krenulo da se skrešu troškovi i da se vidi i izvrši uvid u poslovanje javnih preduzeća, pre nego što se krenulo da se uzimaju novi krediti, ni manje ni više, u ovom slučaju, od 170 miliona evra za pokrivanje likvidnosti "Srbijagasa". Verovatno će opravdanje biti - da bi mogao da se nabavi gas za predstojeću grejnu sezonu. Svakako da je Srbiji neophodan gas za predstojeću grejnu sezonu, i to niko ne može da ospori, ali prosto treba sagledati i same troškove svih javnih preduzeća, pa i "Srbijagasa".
Druga stvar koja nas zanima ovde je - da li se izvršava kontrola i da li je rebalansom predviđena kontrola troškova koji nastaju u Vojvodini, na osnovu odredba zakona koje Ustavni sud stavio van snage? Po onome što mi znamo, odluka Ustavnog suda Srbije još uvek, iako je ona stupila na snagu i samim tim mora sprovodi još uvek se ne primenjuje.
(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika da se ipak držite amandmana.)
Molim?
(Predsedavajući: Držite se amandmana. Nemojte, to je u načelu rasprava. Sada je rasprava u pojedinostima.)
Ne, govorim o rebalansu. Kao predstavnik predlagača, mogu da govorim o svim troškovima. Ovlašćen sam ispred poslaničke grupe i kao predstavnik poslaničke grupe, mogu da govorim o rebalansu i troškovima i deficitu koji nastaje
(Predsedavajući: Molim vas, po Poslovniku, mi sad raspravljamo o zakonu u pojedinostima. Rasprava o načelima je završena. Sada raspravljamo o tome.)
Ne, jeste. Govorim o pojedinostima…
(Predsedavajući: Da se razumemo, saslušajte vi mene, pa onda, možda ja nisam u pravu. Sada raspravljamo o amandmanima. Konkretno je dat amandman na odgovarajući član i molim vas.)
Dobro, onda ću postaviti pitanje u pojedinostima za rebalans.
(Predsedavajući: Znam, sada postavljate pitanje…)
Da li će budžetom Republike Srbije biti predviđena sredstva za finansiranje Nacionalnog parka Fruška gora ili će ona ići preko budžeta pokrajinske vlade? Da li će sredstva građana Srbije odlivati za finansiranje kancelarije APV u Briselu? To su dva pitanja koja su u sklopu rasprave u pojedinostima.
(Predsedavajući: Molim vas, vi dovodite mene u poziciju da kršim Poslovnik, a želim stvarno da budem tolerantan i da vas uvažim izuzetno. Samo malo, molim vas. Ne želim i neću da isterujem ovde nikakav dril. Mi ćemo lepo da se sporazumemo, budite sigurni. Sporazumećemo se ljudski. Ali, postavljate pitanja koja ipak nisu stvar amandmana. Znam da je to interesantno i da je to okej, ali tolerisaću vam sada, završite, ali molim vas, jednostavno, da budemo u toku i da smo u toku. Izvolite.)
Ja kao ovlašćeni predstavnika mogu da govorim u vremenu koje imam 15 minuta za raspravu o amandmanima u pojedinostima, znači, za raspravu o zakonu u pojedinostima, mogu da govorim o svim amandmanima i to tako stoji u Poslovniku, koliko je meni poznato..
(Predsedavajući: Vi to dobro znate da ne možete..)
Dobro, govoriću onda o pojedinostima, pošto govorimo o prihodima i rashodima rebalansa budžeta i to je tema ove tačke dnevnog reda, i u načelu, i u pojedinostima.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Mihajlov, mislim da ste veoma iskusni poslanik. Koliko se sećam, dugo ste u parlamentu. Znam da ste veoma obrazovan čovek i znam da znate da ovde sada govorimo o amandmanu. Nemojte u načelu da raspravljate. Ne možete. Uzmite član 158. Poslovnika – pretres u pojedinostima se obavlja o članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredbi.)
Vratićemo se na temu.
Zamoliću da dobijem i koristim ovu priliku da zamolim nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja da mi da tumačenje, na prvoj sednici nadležnog skupštinskog odbora, da li ovlašćeni predstavnik po određenoj tačci dnevnog reda, kada se raspravlja o amandmanima, može da govori o svim amandmanima?
(Predsedavajući: Znam, ali vi sada postavljate i pitanja. Vi to možete podneti pismeno, molim vas.)
Naravno, tražićemo tumačenje, jer do sada to nije bio slučaj. Čak i u prethodnom mandatu kada se mnogo rigidnije primenjivao Poslovnik u ovoj skupštini, kada ga je primenjivala ovde, nažalost, ovde nije prisutna gospođa Čomić i ostali. Znači, mnogo rigidnije, a to je bilo dozvoljeno. Čudi me vaš pristup, ali dobro.
Koristiću svoje vreme po svim drugim amandmanima, ali samo hoću da kažem da, imajući u vidu rashode budžeta koji se dešavaju – pokrivanje dugova, rashoda koje imamo vezano za pokrivanje dugova javnih preduzeća, mi podižemo PDV na bebe, za dečiju opremu, podižemo akcize koji pogađaju najveći sloj građana, da bi mogli da pokrijemo neke neracionalne troškove koji nastaju u javnim preduzećima.
Prosto, to sa etičke strane smatramo da nije najbolje. O tome ćemo dalje govoriti kroz amandmane.

 Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite.

Takođe kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Govoriću o ovom amandmanu, odnosno o njegovoj ideji. Ideja kolege poslanika je bila da se na izvestan način ojača borba protiv nezaposlenosti. Oni su to predložili na jedan način, tako što će se više novca u budžetu izdvojiti za Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Mislimo da ta služba do sada nije dala neke rezultate, zato što nije moguće da jedna državna institucija, tj. budžetska, uradi nešto što je posao cele države, upravo iz razloga što ni u ovom predlogu ne vidimo te ukupne mere koje država mora da preuzme.
Za nas je ceo ovaj rebalans, u krajnjoj liniji, neprihvatljiv. Ne vidimo da ga je moguće prometi bilo kakvim amandmanima.
Moram da kažem da i, pored ovog predloženog rešenja, ono nimalo ne bi ublažilo izvesnu vrstu, kako bih rekao, a pokušavao sam da nađem neku drugu reč, ali nisam uspeo, kako je ovaj predlog u stvari nepravedan, predlog celog rebalansa. On se zasniva na jednom traženju od strane države žrtvi od građana. Ta žrtva se ogleda u podizanju PDV-a. To je nešto što će svaki građanin ove države dnevno, po nekoliko puta, ili desetina puta osetiti u svom životu.
S druge strane, naša država nije ni ovaj put nije pokazala nikakvu spremnost da nešto žrtvuje od svoje ugodnosti, konformiteta ili navika koja u ovoj zemlji postoji desetinama godina. Tako ću reći.
Bez obzira i na ovaj amandman, čak i da ga je Vlada prihvatila, ta sistemska bolest bi ostala. Moram da kažem da ono što smo očekivali nakon te silne kampanje oko toga da dolazi novi rebalans i novi pristup, nije samo jedan set mera koji pomaže delu naše privrede, koji je, manje ili više, nesporno takav. Očekivali smo. I, naravno, da nismo očekivali da Vlada koja po svojim rečima postoji 50 ili 60 dana, da da konkretna i krajnja rešenja.
Stvarno smo očekivali da Vlada bar da jasno obećanje da će krenuti u strukturne reforme onoga što i jesu najveći problemi našeg budžeta i naše države. Jedna stvar je naravno ta stvar oko koje se stalno sporimo i trenutno i predsedavajući i mi nekoliko godina unazad. To je penzioni fond.
Da li i ova Vlada ima nameru da nam obećava kao prethodna, koja svaki put kada je budžet ili rebalans bio na dnevnom redu, je obećavala da – evo samo što nije krenula reforma PIO fonda, organizujemo se krećemo, radimo nešto, evo prođe pun mandat od reforme nije ostalo ništa osim što su neki ljudi možda negde viđali i nešto radili uglavnom uzalud.
Sada postavljam pitanje, bez obzira na povećanje sredstava koje kolege predlažu za Službu za zapošljavanje, da li će Vlada predvideti i do kada, da li možemo konkretno da čujemo neko vreme, neko mesto, kada će se krenuti u reformu PIO fonda?
Druga tema, to su subvencije tzv. javnim preduzećima ili svim preduzećima koja možemo tako nazvati u najširem mogućem obliku. Dakle mislim na svih 700 koje u ovom trenutku postoje. Kakav je plan Vlade? Da li je plan da se i dalje daju subvencije dok ne istrošimo sve što imamo, dok ne prodamo? Ministar je najavio da će država čak prodavati svoju imovinu da pokrila deficit Da li je plan da sve što imamo damo, a da se tamo ništa ne promeni? Zato smo insistirali na tom programu ili procesu departizacije, profesionalizacije javnog sektora.
Ne bih da citiram jedan neformalni susret sa ministrom, pre neki dan, ispred Skupštine kada smo se sreli i opet prodiskutovali i naravno da je to uvek namera, ali vas pitamo šta je sada urađeno? Prvo imenovanja ne ulivaju poverenje, ako se preduzeća javno podele prema partijskim, prema koalicionim sporazumima. Nije tema tu sposobnost čoveka da upravlja nečim. Tema je zato što je onda to predmet svake vrste političke trgovine među strankama vlasti. Što znači u našem konkretnom slučaju, bili smo svedoci prethodne Vlade, da je nemoguće sprovesti reformu i u jednom javnom preduzeću.
Kao opozicija smo morali da upozorimo na to da je bivši premijer ovde kritikovao železnicu koja nije reformisana u protekle četiri godine. Direktor železnice je bio visoki funkcioner njegove stranke. Podsetiću, možda je i još, ne znam da li je promenjen, ali u takvoj podeli karata naravno da nije moguće da se reformišu ta preduzeća i naravno da je problem ako država nema u budžetu pare za njihovu dvanaestu platu. Ne rade oni za Vladu Srbije, oni rade za nekakvu firmu i mi razumemo da u nekom trenutku možda toj firmi ide loše, ali mi pitamo i vas dokle će moći da ide loše? Šta je plan da se ta katastrofa zaustavi? Rekao sam jednom. Neću da budem nepravedan prema železnici. To se odnosi na sva javna preduzeća.
(Predsedavajući: Gospodine Andriću, molim vas i vi se vratite na amandman, sada nisu javna preduzeća.)
Znam da nije tema ništa što ne prija uhu vladajuće većine.
(Predsedavajući: Znam, ali ako ćemo tako…)
Nažalost, to je generator nezaposlenosti i mislim da se ne rešava taj problem ovim amandmanom. Upravo objašnjavam šta je naš predlog i kako da se to reši. To možda vama ne prija, ali šta da radim, tako je.
Potpuni i u ovom trenutku, ne znam da li će tako biti, nedostatak plana. Kada smo pitali - zašto nema ostalih članova vladajuće koalicije? Nije se radilo o našoj želji da ovde gledamo Dačića ili Vučića. To manje ili više ne bi trebalo da bude tema. S obzirom da je ministar vrlo jasno govorio u nekim trenucima da će dolaziti do reforme ovih sistema o kojima sam postavio pitanje. Predstavnici te dve druge ili nisu ništa rekli ili su rekli nešto potpuno suprotno od toga. U tome mi vidimo dilemu u namerama vladajuće koalicije. Dilemu koja je morala da bude rešena ovde, a ne da se nadgovornjavamo oko toga da li je tema, da li neki šef poslaničke grupe ima pravo da priča o ovome ili onome. Ima pravo da priča 15 minuta. Tih 15 minuta mi pričamo o zakonu. Ne pričamo ni o kome lično.
Takođe, da se vratimo na rebalans, pitanje Vojvodine. To je pitanje – kako je moguće da Vlada donese odluku, neću govoriti o ciframa, to će moja koleginica Judita Popović, kada taj amandman bude stigao na red, da u ovakvoj situaciji u kojoj je politička situacija apsolutno u Vojvodini zagrejana. Ustavni sud je poništio neke nadležnosti. Bili smo svedoci političkog rata oko glavnog grada Vojvodine – Novog Sada i vi sada donosite predlog po kome će ovi prihodi, koje država nije ili je uvek sa zakašnjenjem ili uz ne znam kakve lomove isplaćivala, dodatno biti smanjeni.
Jasno je da će to izazvati političku krizu ili je bar produbiti u AP. Ništa drugo što se odvija oko ove rasprave nije nas uverilo da postoji iole ozbiljniji plan. To da li ćete se snaći i pokriti ovaj deficit pozajmicom od Rusije, to ne bi smelo da bude tema. Ako je već tema, vi ste ministre govorili o istini, ajde onda o istini i da govorimo, zašto taj novac nije pronađen od Svetske banke i MMF, odnosno šta je to što oni traže da bi nam dali novac? Kada o tome govorimo možemo imati suprotstavljene političke stavove, ali onda recite šta traži ruska strana da bi nam dala novac. Da li traži da se ne promenimo, da sve ostane isto ovako kako je? Da li je to onda naš interes? Ili je naš interes da ako već tražimo od građana da podnesu žrtvu povećanja cena zbog povećanja poreza na dodatu vrednost, da li je onda interes svakoga od nas, ali i Vlade Srbije, da je ovde došla sa jasnim planom na čemu će to država uštedeti?
Što se tiče krize, koja se takođe pominje u ovom amandmanu, moj utisak je da svako ko brine o sebi ili o porodici kada dođe trenutak krize nekako podvuče neku vrstu crte, stane, skupi se, preračuna i vidi šta može, a šta ne može. Po mom mišljenju i po mišljenju naše poslaničke grupe naša država se nije tako ponela. Našla je krivca. Ona se nalazi u nekoliko ljudi iz DS, čije će glave biti svaki dan na naslovnim stranama novina, da su pokrali ovo i ono, već su i osuđeni i oterani. Videćemo da li će od toga biti nešto u budućnosti. Dalje od krivca nismo otišli.
Da li se danas država racionalnije ponaša nego u vreme tih istih ljudi? Ne. Konstatovano je, to bi moglo da se nazove pozitivnim korakom, da imamo problem, ali mi taj problem nismo krenuli da rešimo. Rekli smo pošto ne možemo da pozajmimo novac rešavajući taj problem, jer nema spremnosti u Vladi za dogovor sa MMF i ostalim institucijama, ne vaše, nego u Vladi, onda ćemo pozajmiti novac od nekoga čiji to nije interes, ali i te će zemlje nestati. One će doći da naplate svoje interese.
Moje pitanje – šta je taj sledeći korak? Mogu ovo da pojednostavim, mislim da nikakav dodatni novac nikakvoj vladinoj agenciji ili bilo kom Vladinom organu u ovom trenutku ne sme da se da dok ne vidimo konkretne planove za uštede na svemu što država danas radi. Postaviću vam pitanje koje nama postavljaju građani, vi razmislite o tom odgovoru, da li je država u ovom trenutku odustala da radi nešto za šta svi mi smatramo da nije neophodno u ovom trenutku? Tvrdim vam da samo u zaustavljanju takvih radnji možemo naći rešenje za mnoge stvari. Da bi se to desilo moramo da imamo politički konsenzus oko toga. Zbog toga su naše zamerke išle u tom pravcu da vi niste konsultovali oko izrade budžeta bilo koju drugu poslaničku grupu ili su ovo konsultacije. Ovde smo, manje ili više, vidi se, svi u nekakvim rovovima.
Kažem vam – konkretni planovi je ono što očekujemo od vas. Verujem da vi znate da sastavite budžet, da pošaljete dopise ministarstvima, oni da vam vrate, a onda da se svađate sa svakim ministarstvom, da ne date toliko koliko traže i to je sve u redu. Verovatno ćete, pošto ste energičniji, ako ništa drugo, biti efikasniji od bivšeg ministra finansija.
Ono što nas zanima, to je da, ako se traži od nas da podržimo to da građani daju novac Vladi, a Vlada da ga da PIO fondu, Fondu za zdravstvo, železnicama, gubitašima, tražimo od vas da uvedete pravilo kontrole parlamenta nad tim na šta oni novac troše i jasne planove kako će i kada iz te krize izaći.
Bez toga, nikakav amandman pojedinačno, nikakva rasprava u Skupštini nema smisla, jer mi ne govorimo o istoj ravni, o istim stvarima. Ne verujem da postoji i jedan živ čovek koji može toliko stranih firmi da dovede u bilo koju zemlju, da bi rešio problem nezaposlenosti. Mislim da mora da postoji sistemsko rešenje i da ono mora da ima podršku svih. Nikada niko nije pokušao iskreno da dobije podršku u parlamentu za predlog. Mi nikada predlog nismo ni videli. Zbog toga je i naše opiranje ovim merama o kojima smo pričali do malopre. One su pojedinačne i izolovane, ali problemi naših preduzetnika nisu takse, ili su jedan od manjih problema, i svaka čast što ih oslobađate dela toga, ali problemi naših preduzetnika su ogromni. Oni niti imaju kome da prodaju nešto, niti imaju od koga da naplate. Duguju im od države do velikih, koji ih maltretiraju, svi im duguju i nemaju kome da se obrate u ovome u čemu nema nikakvog sistema. Sigurno će im biti lakše da prežive još par meseci bez tih taksi, ali je kraj neminovno blizu, jer ova zemlja nema budućnost koja ne zavisi od toga na kakav je način budžet napisan, nego koja je perspektiva ovog društva kome svi pripadamo.
Da ne budem nekulturan, dozvolite da budem prvi poslanik koji će ministru čestitati na novim kolima. Videli smo juče da ste ih kupili. Svaka čast na tome.
Jedna mala sugestija na kraju. Video sam vas juče na vaterpolo klubu "Radničkog", kao navijač "Partizana" želim vam da se radujete kao što se "Radnički" radovao prošle godine u košarci. Hvala.

Da li ministar Dinkić želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem na lepim željama.

Vi ste dali amandman kojim skidate 3,3 milijardi dinara, odnosno govorili ste po tom amandmanu da treba skinuti 3,3 milijardi dinara na ime kupovine lekova, medicinske opreme za zdravstvene institucije i povećati budžet Nacionalne službe zapošljavanja. Mi se ne slažemo sa tim amandmanom i zbog toga smo ga odbili.

Povodom onoga što ste rekli, imali ste priliku da slušate kada smo imali opštu raspravu i čuli ste da Vlada ima potpuno jasan plan i ako niste do sad shvatili da je ovo potpuno nova politika, onda ću vam to još jednom ponoviti.

Dakle, u čemu se sastoji ta nova politika? Nova politika se sastoji u tome da smo posle 45 dana Skupštini dali set od 28 zakona. Ukidamo 138 parafiskalnih nameta. Povećavamo budžet za poljoprivredu za 60%. Prekidamo praksu da se nešto što je obećano poljoprivrednicima u jednoj godini isplaćuje naredne godine, što se dešavalo u mandatu prethodne Vlade.

Da li smo od nečega odustali da radimo? To ste me direktno pitali. Naravno, ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, jer novac namenjen ekologiji je trošen za neku nepotrebnu potrošnju. Ukinuli smo i još neke institucije. Ukinuli smo sve sopstvene prihode svih ministarstava, to je najveća sistemska reforma uopšte koja se desila u poslednje vreme u našem budžetskom sistemu.

Što se tiče Vojvodine, odmah da kažem da je ove godine osnovica za obračun transfera za AP Vojvodinu 750 milijardi dinara. Prema novom Zakonu o budžetskom sistemu, gde više nema sopstvenih prihoda, osnovica u sledećoj godini biće 820 milijardi dinara. To mogu da kažem danas, za razliku od mojih prethodnika koji to nisu mogli da kažu čak ni na sednicama Skupštine kada su donosili Zakon o budžetu za neku narednu godinu, iz razloga što će sada prihodi Vojvodine biti predvidivi, jer se baziraju isključivo na poreskim prihodima, a ne i na nedovoljno transparentnim i neizvesnim tzv. neporeskim prihodima. To je povećanje osnovice za sledeću godinu i osnovica, opet ponavljam, od ovih minimalnih 7% biće 820 milijardi dinara.

Što se tiče pitanja oko MMF, i oni imaju jedan problem, njihov problem se sastoji u tome što ne znaju na koji način da prekinu aranžman koji su napravili sa prethodnom Vladom, a koji suštinski nije imao ni jednu uspešnu etapu. On je zaključen formalno otprilike pre godinu dana i prva revizija je već bila neuspešna. Oni ne znaju sada kako da opravdaju svojim šefovima u Vašingtonu da se taj aranžman mora poništiti, jer je budžetski deficit eskalirao na nivo od čak 7% BDP, ne za vreme mandata ove Vlade, koja radi 45 dana, nego za vreme mandata Vlade koja je otišla, a oni su zaključili sa MMF taj aranžman. Sada se traži jedno elegantno rešenje - kako da i vuci budu sitni i ovce na broju, ala sa aspekta njihovog. Mi smo rekli da smo raspoloženi i zainteresovani za aranžman sa MMF. Ostaje sad jedna sitnica - kako oni da izađu na kraj sa prekidom ovog postojećeg neuspešnog aranžmana, koji imaju sa bivšom Vladom koja je u ime Srbije taj aranžman zaključila, a svima je jasno da on ne može da se vrati u taj kolosek čak ni mađioničarskim naporima, a ne ljudskim?

Dakle, mi očekujemo da će MMF sam po sebi biti zainteresovan da razgovara sa nama o aranžmanu onoga časa kada objavimo plan srednoročnih reformi, koje sam najavio u ime Vlade ovde u Skupštini, i kada izađemo sa budžetom za 2013. godinu, koji će prepoloviti budžetski deficit, što sam takođe najavio. Mi verujemo da ćemo već do godišnjeg zasedanja MMF i Svetske banke, koje se ove godine dešava u Tokiju, imati okvirno već napravljen jedan i drugi plan, a da ćemo sredinom oktobra usvojiti na Vladi i budžet za narednu godinu i konkretan plan srednoročnih reformi. Na bazi toga, verujem da ćemo u narednom periodu, kada oni budu mogli da dođu, što se tiče nas, mi smo otvoreni za razgovore, razgovarati i o nekom novom tipu aranžmana sa njima.

Odmah da kažem da nema potrebe da pravite na neki način, makar literalno, razdor između saradnje sa Rusijom i saradnje sa MMF, iz razloga što u prethodnom periodu i kada su bili aranžmani sa Ruskom Federacijom naša zemlja je sarađivala, i to je bilo dobro, i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom i sa drugim zemljama. To jedno drugo ne isključuje. Mislim da je to jednostrano posmatranje da treba sarađivati samo sa EU i samo sa MMF. To čak ne radi danas ni Nemačka. To ne rade ni zemlje EU. Sarađuje se i sa velikom Rusijom i sa velikom Kinom i sa bogatim zemljama arapskog sveta, kao i sa svim drugim zemljama koje su relevantne u svetu. Mi ćemo tako činiti, sarađivaćemo sa svima onima koji srpskom narodu mogu da donesu boljitak.

U tom smislu, prethodna Vlada je ispregovarala kredit za "Železnicu" od 800 miliona dolara, koji nažalost, upravo zbog, tu se slažem sa vama, lošeg menadžmenta "Železnice", nikada nije ni krenuo da se koristi. Sada nakon promene menadžmenta očekujemo da to konačno počne da se realizuje, i 200 miliona dolara za budžet svojevremeno, a imali smo aranžman i sa MMF, što znači da jedno drugo ne isključuje. Sada razgovaramo o tome da na Ruska Federacija odobri milijardu dolara za budžet, plus je na snazi ostao i kredit za "Železnicu", koji imamo nameru da krenemo što pre da realizujemo.

Mi ćemo izdavati i evro-obveznice, mi ćemo imati i druge neke bilateralne kredite, kao što je na primer kredit sa Kinom za izgradnju auto-puta od Beograda do Ljiga i od Pojata do Preljine, ali suštinski ćemo nastojati da smanjimo radikalno budžetski deficit, sledeće godine na 3,5%, zatim na 1,9%, pa na 1% u narednom periodu, u narednim godinama, kako ne bi imali potrebu za zaduživanjem radi finansiranja deficita, iako će ostati i dalje potreba prikupljanja likvidnog novca za otplatu prethodnih dugova koji su već ugovoreni do momenta dok nije još formirana nova Vlada.

Dakle, svaka konstruktivna kritika je dobrodošla novoj Vladi, svaki konstruktivni predlozi, u šta ste se mogli uveriti jer smo usvojili jedan broj amandmana koji su i poslanici opozicije podneli, što ćemo činiti i ubuduće. Svako u Srbiji ko želi da pomogne da Srbiji bude bolje, imaće punu podršku kompletne Vlade.

Postavili ste mi jedno pitanje koje je polu privatno, ali je i polu javno, oko kupovine novog automobila. Ako se sećate, kada mnogi nisu verovali da će ikada u Srbiji biti proizveden novi automobil, u fabrici u Kragujevcu, samo pre nekoliko godina sam dao obećanje da ću biti kupac prvog automobila. Zašto sam to tada obećao? Zato što sam verovao u taj projekat. Mnogi, pa čak i neki poslanici iz prošlog saziva Skupštine su vrteli glavama i govorili da je taj projekat pogrešan i da nikada neće doći do realizacije tog projekta. Posebno kada ste na televiziji mogli da vidite one razrušene "Zastavine" stare hale, niko nije mogao da pretpostavi da će umesto njih jednoga dana nići najmodernija fabrika i najveća fabrika u Srbiji, a to je nova Fabrika "Fijata".

Tada, još pre tri godine, kada sam imao puno nevernih Toma ispred sebe, obećao sam biću prvi kupac automobila, jer sam duboko verovao da će taj automobil "made in Srbija" biti proizveden jednoga dana u Kragujevcu. Taj dan je došao. 30.000 automobila do kraja godine će biti proizvedeno, sledeće godine između 140.000 i 160.000 automobila. Zato sam ispunio to obećanje, evo kada je počela njegova prodaja, kupio sam auto, zameniću stari "Pežo 206", koji smo supruga i ja vozili poslednjih 12 godina i umesto njega ćemo imati novi "Fijat".

Ali, pre svega želim da podržim projekat koji će Srbiji doneti veliki izvoz, velike prihode i rekao bih ponovo na neki način industrijsku slavu u svetu, jer samo u Srbiji proizvodi se danas automobil koji se prodaje već od danas u 100 različitih zemalja sveta. "Jugo" nikad nije imao, niti je "Zastava" ranija takvu sudbinu imala. Prodavao se neka u Americi, nešto kratko u Britaniji, u severnoj Africi, ali nikada u sto zemalja sveta. Ovaj automobil ide svuda. Nastojaćemo u narednom periodu da razgovaramo o mogućnosti da ode i na ona tržišta gde trenutno nije moguće izvoziti bez carine.

U svakom slučaju imamo jasan plan, pa apsolutno posle ovih 45 dana i posle rasprave koju smo imali čitave ove nedelje u Skupštini, uveren sam da ćemo uspeti da uradimo ono što Srbija od nas očekuje, a to je da preokrenemo stvari, da ubrzamo neke procese, pokrenemo privredu i ako budete fer i konstruktivni, kao što kažete da jeste, verujem da kada sledeći put budemo ovde razgovarali o budžetu, a to će biti nadam se u novembru mesecu, oko budžeta za narednu godinu, da ćete imati ovo u vidu i pohvaliti to kada se bude desilo.

Do sada ne mogu da kažem, morate da kritikujete deo rebalansa, jer sam sam rekao da je rebalans iznuđen. Napravljen je tako što je, ono što je urađeno i potrošeno u prvih sedam meseci, na to je dodato ono što mora da se doda dokraja godine, da bi se isplatile i subvencije poljoprivrednicima, i plate železničarima, i sve naknade za nezaposlene i dobijen je jedan rebalans budžeta koji, objektivno, ekonomski nije dobar i o tome nema nikakvog sporenja.

Ali, bolje je da stavimo te stavke u budžet i da damo onima kojima je najneophodnije nego da ćutimo i kažemo da je navodno, ne znam gde, deficit pod kontrolom, a u stvari je takav kakav jeste. Biće stavljen pod kontrolu, najpre, usvajanjem ovog paketa zakona, deficit obaramo na negde oko 4,5 BDP, a onda sa Zakonom o budžetu za 2013. godinu prepolovićemo ga.

Mogu da shvatim i razumem da postoji sumnja dok se tone dogodi, ali ova poslanička grupa i ova poslanička su radile sa mnom zajedno u jednoj Vladi 2004. godine i 2006. godine. Tada smo zatekli deficit koji nije bio ovako veliki, bio je 2003. godine 4% BDP. Uspeli smo tada da to preokrenemo na plus dva, dakle, za 6% BDP.

Ako sam jednom to mogao sa tadašnjim kolegama da uradim od 2004. do 2006. godine, za tri godine, ubeđen sam da ću za četiri godine moći da uradim to isto sa kolegama iz nove Vlade, koji zaista žele da se Srbija promeni i da građani žive bolje.

Hvala lepo. Ima tri prijavljena poslanika. Prvo Ivan Andrić. Po kom osnovu? Izvolite.

Vrlo je zanimljivo sada, jer sam samo pomenuo taj auto, želeći da izađemo iz ovih rovova, sudeći po tome koliko ga hvalite, očigledno ste i vrlo zadovoljni. Želim vam da i ostanete. Mogu i da preformulišem to što sam hteo da kažem. Želim da se više vozite njim, a ne ovim službenim, da vam kraće traje. Ili što bi narod rekao u "zdravlju da ga terate".
Stalno se podmeće jedna teza. Nisam ja pomenu Rusiju kao zemlju sa kojom ne treba sarađivati. Vrlo je zanimljivo da ste to odabrali. Zanimljivo je zato što mi imamo izvesnu predistoriju, jer su se naše dve političke grupacije zajedno borile protiv jednog sporazuma za koji smo i vi i mi mislili da je po Srbiju loš, odnosno da je bio moguć bolji. Moje pitanje je išlo u tom pravcu. Voleo bih samo da se nikakav sporazum koji je sada potpiše sa Rusijom ne pokaže lošim po Srbiju na način koji se ovaj prethodni pokazao, gde smo ostali bez većine vlasništva nad nečim zašta smo i vi i mi verovali, a i dan danas verujem da imamo bar 50%. Pričamo o južnom toku.
Prosto, vrlo ste precizno izbegli da pomenete ono što sam ocenio kao najveći probleme. Opet i u ovom rebalansu četvrtina budžeta ide kao subvencija PIO fondu. Taj fond se proteklih 12 godina, a verovatno i duže, ne menja i ni na koji načni ne olakšava bilo kojoj vladi, ili bilo kom građaninu ove zemlje da se novac ne presipa od lekova u Agenciju za suzbijanje nezaposlenosti, nego da se relaksira jedan deo budžeta koji ovako ide kao prioritet svaki put tom fondu i time se onemogućava Vlada da ga uloži u nešto od čega će svaki građanin Srbije imati koristi. To ne znači da smo protiv. To samo znači da se zakon konačno započne reformom koja će na kraju dovesti, nadamo se do toga, da tom fondu nije potrebno trećina ili četvrtina srpskog budžeta da bi penzioneri imali šta da jedu.