Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 27. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, dr Nenad Popović, Milica Vojić-Marković i Donka Banović.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društveni uključenost i smanjenje siromaštva, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je bilo povećanje penzija. Originalnim predlogom to uvećanje je bilo za oktobar 2012. godine od 2%, a za april 2013. godine 2%. Svojim amandmanom sam predložio da to bude 5% za sve penzionere čija je penzija manja od 80% od prosečnog ličnog dohotka.
Zašto sam to uradio? Iz prostog razloga što se svakim povećanjem penzija, linearnim, povećava razlika između najmanje i najveće penzije, pa tako će penzioner sa najvećom penzijom dobiti 2% i povećanje će biti 1.500 dinara, a ovi sa poljoprivrednim penzijama, koje su izgleda manje nego socijalna pomoć, dobiće manje od 200 dinara. Svakim narednim povećanjem razlika će se povećavati u korist onih koji imaju velike penzije, a često neki nezasluženo tako velike penzije.
Mislim da starost ne sme da bude kazna, da svi stariji ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, a posebno oni koji imaju jako niske penzije. S toga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga što, ponovo podvlačim, svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Stoga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga, što ponovo podvlačim da svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Ukoliko moj amandman ne prođe, voleo bih da to bude polazna tačka za neko razmišljanje ubuduće. Budući da se iz budžeta za penzije izdvaja negde oko 2,3 milijarde evra ili 250 milijardi, što tako i nije sporno jer treba dotirati stare ljude, a u Srbiji je sve više starih, a malo je onih koji rade i koji uplaćuju doprinos. Kad se podelio te 2,5 milijarde dobio sam da prosečno svaki penzioner, ima ih milion i 700.000, bi samo iz budžeta imao osnovicu od 11.500 dinara. Izgleda nerazumno da neko ima penziju manju od onoga što bi prosečno dobio iz budžeta. Taj koji ima toliko malu penziju, ili je nema uopšte.
Ima ljudi zemljoradnika koji ima 80 i nešto godina a nemaju penziju, ali kupuju dizel gorivo, plaćanju poreze. Nemaju penziju ali pri tome dotiraju penzionere koji imaju penziju, a posebno im je krivi što dotiraju one koji imaju penziju koje su veće od jedno i po prosečnog ličnog dohotka. Kad ubuduće budemo razgovarali o ovome, ja ću predlagati i dalje da se ta razlika između starih osoba smanji u korist razlike između penzija, u korist onih čije su penzije bedne, mizerne i gotovo nikakve, da bi i oni imali neku šansu da obraduju svoje unuke nekim poklonom.
Dakle, sledeći put ću se zalagati da se svim penzionerima podjednako podeli ona suma koja je predviđena budžetom, a da ono što se uplaćuje iz PIO fonda, da se po koeficijentima isplaćuje kao dodatak onim penzionerima koji su više uplaćivali, da taj deo koji se uplaćuje iz PIO fonda više dobije, a da onaj deo koji ide iz budžeta ide svima ravnomerno. Tako ćemo smanjiti razlike između najveće i najmanje penzije.
Ne vidim da ću dobiti neku veliku podršku, ali moj razlog su pre svega ove mizerne i nikakve penzije, ne samo zemljoradnika, već i radnika, ima radnika čije su penzije 11.000, a seljaci i radnici su braća po znoju, braća po muci. Stoga se do kraja moram zalagati za njihova prava.
Amandman ću najverovatnije povući imajući u vidu da i Odbor za borbu protiv siromaštva nije podržao moj amandman iako je on bio u korist pre svega siromašnih, pa ću ga ostaviti za neka bolja vremena kada steknem, izlobiram neku većinu u okviru većine. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Borislav Kovačević.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, kolege i koleginice, pobuda kod predloga ovog amandmana je sasvim prihvatljiva i ja uz nju stojim. Ja vas molim gospođo predsedavajuća, uzmite mi od vremena poslaničke grupe.

Kao čovek stojim uz to. Ovde je izrečeno u obrazloženju ovoga amandmana mnogo toga što apsolutno urušava postojeći sistem. Tu je problem. Kao prvo sve ovo o čemu je govoreno ovde u obrazloženju traži veliku raspravu i traži zadiranje u sistem i sistemski mora da se dogradi. Kao prvi i osnovni temeljni problem ovakvog postavljanja u vezi amandmana jeste i bilo bi prevođenje penzija iz ekonomske u apsolutnu socijalnu kategoriju. Priznaćete da to nije moguće.

Da ne ulazim sad u ono što je već svima poznato da su penzije kategorija i nešto što je odrađeno, zasluženo, stečeno pravo, a ne socijala. Lepo je razmišljati o tome i ja sam apsolutno za to da razmišljamo o najsiromašnijim, o onima sa najmanjim platama. Ja sam iz stranke i iz poslaničke grupe koja se upravo bori za tu nekakvu socijalnu jednakost, ali se na ovaj način to ne može postići. Jer zadirete u neprikosnoveno pravo onoga koji je zaradio svoj lični dohodak kada je radio i na osnovu toga mu je određena penzija.

Kakva će biti reakcija svih drugih kojima će biti uskraćeno to pravo? Mi možemo na način kao što smo se opredelili ovoga puta da idemo sa tom tzv. 13 penzijom, odnosno sa socijalnom pomoći na kvartalnom nivou. Možemo na taj način postizati ovo što je rečeno u obrazloženju amandmana, ali ne možemo sistemski narušiti ako hoćete Ustavno pravo penzionera.

Ovo o čemu je govoreno o terminu dotacije penzionera, dotiranja penzionera, da je penzija dotiranje itd, iz budžeta, još manje je čini mi se u ovom trenutku moguće rešavati to na način da se razlikuje penzija po tome koje se deo uzima iz budžeta, a koji se uzima na drugi način. I odakle se uzima? Nisu penzioneri potrošili to što sada država mora iz budžeta da isplaćuje, niti su krivci oni za to što smo došli u situaciju da se ovoliko mora izdvajati, država iz budžeta za penzije.

Prema tome, jedno su pobude, jedno humanizam, humana strana, socijalno opredeljenje, ali ne možemo narušavati sistem kao sistem. Iz tog razloga misli da je Vlada potpuno u pravu što je ovaj amandman odbila. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Bojim se da sam pogrešno protumačen, nije moj smisao da urušim penzijski sistem, nije moj smisao da oduzmem ljudima pravo na penzije, smisao mog amandmana je bio da smanjim razlike između najveće i najmanje penzije. Hteo sam da kažem, posebno iz razloga što se jedna polovina penzija isplaćuje iz budžeta. Dakle, od onih ljudi koji plaćaju porez i koji imaju jako mizerne penzije.
Stvarno se izvinjavam penzionerskoj partiji, ali smisao mog amandmana je bio da se povećaju penzije ljudima koji imaju penzije od 9 hiljada, 10 hiljada, 11 hiljada, 15 hiljada, 16 hiljada i 17 hiljada. Dakle, njima sam želeo da pomognem time što bih, solidarno raspodelili ono što penzioneri imaju da oni koji imaju astronomski visoke penzije ne dobiju sva povećanja od hiljadu i po, a ovi koji imaju male dobiju svega 200 dinara.
Jedina ta preraspodela je bila smisao mog amandmana i shvatio sam da neću imati većinu i to sam ostavio za neka bolja vremena, pa ćemo izračunati tu formulu koja će biti pravednija i koja će biti u korist svih starih ljudi, da ne postoji neka povlašćena kasta među ljudima koji su stariji od 75 godina. Da ne pravimo neke super penzionere, a da neki jedva preživljavaju.
Dakle, želeo sam da oni koji imaju jako male penzije, imaju priliku da obraduju svoje unuke i da oni mogu sa delom svoje penzije da izdržavaju nekog drugog. Nije mi bio smisao da urušim sistem, nije smisao mog amandmana da bilo koga od tih starih ljudi ponizim čak naprotiv hteo sam da ponižene malo unapredim. Zato se izvinjavam i svoj amandman ću povući. Ostaviću za neka bolja vremena, ili za sledeću projekciju budžeta da to nekako ispravim. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kasni je sat, slabo već vidim, pravo da vam kažem i ove brojeve i ovo sve, ali ću pokušati da obrazložim ovo što smo mi napisali na amandman na član 1. Predlagač je u ovom članu predložio da će se penzije usklađivati u oktobru 2012. godine i aprilu 2013. godine po dva posto povećanja.

Mi smatramo da ovo, treba ostaviti, da se usklađuju u oktobru 2012. godine, ali da ne može da planira danas, naročito ne rebalansom budžeta da će tako isto stanje i u budžetu za 2013. godinu.

Pošli smo od tri činjenice. Prva činjenica je da su uz decu, penzioneri najsiromašniji deo društva. I prema statistikama penzijskog fonda kaže se da preko 200 hiljada ljudi prima penziju tek devet hiljada i 900 dinara. Dok je, recimo, u korist ovog što govori gospodin Rističević, 60 penzionera prima mesečno po 115 hiljada 787 sedam dinara. Statistika dalje kaže da 87 hiljada 345 penzionera u Srbiji nema najnižu penziju. Izvinite, prima najnižu penziju, koja je oko 13 hiljada dinara, dok čak 141 hiljada i 800 penzionera prima manje od ovog iznosa. U isto vreme, oko 800 hiljada penzionera prima oko 25 hiljada dinara što je prosek. To je prva činjenica.

Mi smo inače kao poslanička grupa podnosili, dok je ministar finansija bila Dijana Dragutinović, vrlo sličan amandman ovom što je gospodin Rističević predložio, naravno, ne isti, i dobijali smo slično obrazloženja zašto ga ne prihvataju.

Druga činjenica od koje smo pošli jeste podatak, ovo je rebalans budžeta, sada ovaj rebalans može da se odnosi na ovu kalendarsku godinu. Ne može on da prenositi zakonska rešenja na budžet za 2013. godinu. Evo, tri meseca je do donošenja budžeta. Ostavite mogućnost da ovaj iznos, koji je zaista minimalan 2% povećanja penzije, možda poraste na 2,5%, možda je to nekakav pomak, možda će biti 3%, ali nemojte rebalansom budžeta da regulišete pitanje budžeta. To je prosto logično.

Treća činjenica od kojih smo pošli, jeste ono što smo već mi kao poslanici DSS više puta isticali, to da penzionerima opštinski budžeti, odnosno gradski budžeti koji su bogati i mogu da pomognu, slažem se, pomažu, ali time diskriminišu jednu armiju drugih penzionera koji žive u malim sredinama gde su budžeti mizerni i gde to davanje ne može da bude prebačeno. Onda diskriminišete one koji su najviše siromašni, oni su ti koji žive u tim malim sredinama. Prosto ne znam da li su vas ubedile ove tri činjenice. One su potpuno dobronamerne, znači objektivne, tako je - kako je.

Predlažem da naš amandman prihvatite, jer, izvinite, ovo je fiskalna godina, 2012. godina, povećajte penzije za 2%, ostavite mogućnost da se to menja u fiskalnoj godini 2013. Hvala.