Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na Zakon o fiskalnim kasama, koji je predvideo ukidanje fiskalnih kasa za određenu grupu zanatlija. U načelu, a pretpostavljam i cela poslanička grupa podržava jednu mogućnost da se za određenu grupu zanatlija olakša poslovanje na način da neće morati da posle svake usluge za to štampaju račun i troše vreme na to. To je zaista prihvatljivo.
Neprihvatljiva je sledeća činjenica i ona je bila osnov za amandman koji sam podneo, a tiče se troškova koje su te iste zanatlije imale za uvođenje kasa. Kao što sam u načelnoj raspravi rekao, ministar Dinkić je bio jedan od zagovornika fiskalizacije i tu je imao našu podršku u to vreme. Smatrali smo da se sa time uvodi red u javne finansije, odnosno u prikupljanje poreza na dodatu vrednost, da bi sada u novoj funkciji ministar finansija predložio da se te iste fiskalne kase ukinu, odnosno da za određenu kategoriju lica postaju neobavezne. Ako je to tako, imamo jedan osnovni problem.
Ti ljudi su, da bi sproveli odredbu Zakona o fiskalizaciji, odnosno uvođenju fiskalnih kasa, morali da ulože određena finansijska sredstva, ne mala, za tu namenu, dakle, da kupe kasu, da se povežu preko određenih uređaja, da se obuče itd. To nije bio mali izdatak za te ljude.
Međutim, sada se obaveza posedovanja fiskalnih kasa ukida, a nisu predviđene odredbe da se tim ljudima vrate uložena sredstva.
Ovde se radi o pravnoj nesigurnosti, ovde se radi o činjenici da su oni tek skora imali jednu obavezu koja se sada gasi. Time se stvara izvesnost "za pravnu sigurnost", odnosno nesigurnost za buduće.
Sve bi to možda bilo u redu, da u obrazloženju koje sam dobio za neprihvatanje mog amandmana ne stoji da je Vlada subvencionisala uvođenje fiskalnih kasa. To bi, kolege poslanici, izgledalo na sledeći način: ja i ministar Dinkić stojimo pored reke, i ministar Dinkić kaže - hajdete kolega, bacite svojih 500 evra u reku, i ja ću baciti svojih 50 evra, ne svojih nego državinih 50 evra, i ja bacim svojih 500 evra u reku a vi bacite 50 evra od strane države. Kad ja kažem – pa, dobro, hajde sada da izvadimo tih 500 evra, vi kažete – ne pa ja sam bacio svojih 50 evra. Ne, bacili ste 50 evra države.
Dakle, vi ne samo što ste doveli građane u situaciju da kupe kase koje sada mogu da bace, ako ih vi nećete lično otkupiti, nego ste doveli i državu u trošak. Dakle, vi ste potrošili za subvencije, za fiskalizaciju, određena sredstva, to ćemo tek utvrditi kolika su, za nešto što sada nema namenu. Molim vas da obrazložite ovo vaše obrazloženje. Hvala.