Gospodine Iliću, nemate pravo na repliku. Molim vas, želimo da nastavimo dalje, ne mogu da vam pustim repliku.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavno-pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u članu 15. odnosno u starom zakonu član 23. stav 2, dodali novu tačku 1a koja glasi – da je hrana i oprema za bebe, više ne može da prati stopu povećanja od 20%, nego ostaje na 8%.
Dakle, zbog čega smo mi to smatrali da je potrebno? Demokratska stranka Srbije je jedna od retkih stranaka koja u svom programu ima i te kako dobro razrađen program demografske obnove Srbije. Zbog toga smo se zaista obradovali, kada je premijer Dačić u svom prvom obraćanju ovde u parlamentu rekao da je najveći problem Srbije pad nataliteta, i kada je obećao da će se i on i Vlada, da žele sve da učine kako bi se zaustavilo izumiranje nacije. Tada nam je, i to u ekspozeu jasno piše, obećao da će Vlada hitno izaći sa konkretnim merama zaustavljanja biološkog nestanka nacije. Citirala sam gospodina Dačića.
Moram da podsetim da je pred izbore jedna velika grupa zainteresovanih ljudi i udruženja, izašla sa predlogom zakona o ukidanju PDV na hranu i opremu za bebe. U predizbornoj kampanji tada je rečeno da ovaj zakon ne može ući u proceduru, tada je predsednica parlamenta, gospođa Dejavnović, rekla da ovaj zakon ne može ući u proceduru. Nažalost, svi bi se saglasili, ali da prosto će sačekati neki novi saziv, ali da oko toga ne bi trebalo da bude problema.
U predizbornoj kampanji, ne znam ni jednu stranku koja se složila da će povećati PDV na hranu i opremu za bebe, nego da će zapravo, raditi sve da se ovaj vrlo važan element odgajanja dece, znači oprema i hrana, jednostavno ukine PDV na njih. Neki su bili vrlo glasni, neke stranke su bile vrlo glasne u ovim obećanjima. Mi nismo bili mnogo glasni u tome, ali smo evo uložili amandman.
Posle predloga rebalansa, videlo se da je predlog Vlade, i videli smo svi da je predlog Vlade takav da se na bebe porez PDV podigne na 20% i javnost je vrlo burno reagovala i bila je vidno iznenađena i posle toga je usledio jedan amandman Vlade. Bilo je potpuno jasno da je amandman iznuđen, da zapravo imamo priču o povraćaju PDV, koji je po mišljenju DSS vrlo komplikovan. Zašto je komplikovan? Zaista u vreme jedne izrazito birokratske države stajati pred šalterima i kupiti razne potvrde o primanjima, zatim potvrde o vrednosti imovine, jer su to sve uslovi da biste mogli da dobijete povraćaj PDV, je komplikovan i puno ljudi neće ući u celu tu proceduru nego će dići ruke od svega toga. Nisam sigurna da se time, kako je gospodin Dinkić rekao, pomaže srednji sloj, prosto, nema srednjeg sloja u ovoj zemlji, imate enormno siromašne i siromašne i one koji su vidno bogati. Tako da nisam sigurna da taj amandman vlade zaista može da doprinese ovome o čemu mi govorimo. Zbog toga mislimo da je bilo uputnije, ako zaista želite da se zalažete za sve ovo što je premijer rekao u svom ekspozeu za povećanje nataliteta, za mere zaustavljanja biološkog nestanka nacije, zaista ste morali da prihvatite naš amandman, jer on je upravo u pravcu toga. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić, izvolite.

Hvala.
Smatrali smo da ne bi bilo dobro ukidati PDV za ovu namenu, iz prostog razloga što ne treba imati jednak tretman prema onima koji mogu da plate pelene i ljudima koji nisu u stanju zbog imovinskih mogućnosti to da učine. Mislim da je bitna selektivnost i zato smo se odlučili da vraćamo novac koji se potroši za te namene, kroz proces refundacije u periodu od dve godine od rođenja deteta.
Dakle, Vlada se opredelila da, a to je i skupštinski Odbor za finansije posebnim amandmanom utvrdio da se vrši povraćaj PDV za kupovinu opreme za bebe, i to za sledeće stavke – za mleko za odojče, za kašice, za krevetac, za kolica, stolicu za hranjenje, stolicu za kola i za pelene. Smatramo da smo odredili dobar nivo, rekli smo da pravo na refundaciju ovog PDV periodu od dve godine od rođenja deteta imaju roditelji, dakle, ili staratelj deteta, ukoliko je njihov prihod do 80.000 dinara mesečno i ukoliko je ukupna imovina ispod 200.000 evra koje poseduju.
U podzakonskim aktima koje imamo nameru da propišemo kada se ovaj zakon usvoji, nećemo tražiti od ljudi da nam donose potvrdu o imovini, jer te podatke već poseduje poreska uprava. Ona će samo proveriti kada neko dođe sa isečkom fiskalnog računa i pokaže da je kupio pelene ili mleko ili kašice da li on ima imovinu veću od 200 hiljada evra ili je ona niža. Dakle, taj papir neće morati da donose oni koji traže novac za refundaciju.
Takođe smo ovde amandmanom predvideli da u suštini kažemo da je to 960 hiljada godišnje, a to je 80 hiljada mesečno. Mi ćemo u narednom periodu, a to je period od narednih godinu dana, osposobiti Poresku upravu da na bazi isplata primanja zaposlenima tačno zna koliko koji građanin u ovoj zemlji ima primanje i oni neće morati da donose potvrdu o svojim ličnim primanjima, nego kada dođete u Poresku upravu, da oni sami znaju koliko ko ima. Na taj način ćemo maksimalno da smanjimo papirologiju koja se za ovo traži. Suštinski, fiskalni isečak će biti potreban da se pokaže da je kupljena ova oprema za bebe i za početak samo potvrda o prihodima domaćinstva u prvoj godini. U drugoj godini ćemo to već ukinuti. Dakle, kada osposobimo Poresku upravu da sama zna koliki su prihodi roditelja. Prva ideja je bila da budu domaćinstva, pa smo onda to redukovali da bi što više ljudi moglo da ostvari ovo.
Ideja nam je da poboljšamo informacioni sistem Poreske uprave, između ostalog i zbog ovoga, da građani ne budu u obavezi da popunjavaju prijavu za godišnji porez na dohodak, nego da Poreska uprava na bazi podataka isplatioca plata, zarada, bude u stanju sama da to ustanovi i da samo šalje rešenja građanima, da građani više nemaju kontakt sa Poreskom upravom. Naša ideja je da u što većoj meri smanjimo i birokratiju u Poreskoj upravi i kontakt sa poreznicima i da pojednostavimo sistem. U tome će nam pomoći elektronska uprava.
U svakom slučaju, na neke od ovih stavki koje smo ovde dali, zabranjeno je direktivama EU da se primeni snižena stopa i na pelene i na stolicu za hranjenje i na kolica i na krevetac i na kašice. Jedino mleko je i dan danas na stopi od 8%, to se neće menjati. Zato smo smatrali da je dobar način da pomognemo ljudima koji imaju niža primanja proces refundacije. Ali, morali smo da postavimo tu granicu na 80 hiljada dinara mesečno.
Moram da kažem da smo o svemu ovome imali konsultacije i sa udruženjima roditelja, tako da nismo samostalno došli do ovih cifara. Oni su proračunali da u roku od dve godine od rođenja deteta ono što se plati na ime PDV-a za sve ove stavke iznosi oko 70 hiljada dinara, koliko smo i dali mogućnost da se može refundirati u ove dve godine – 40 hiljada dinara u prvoj, kada su najveći troškovi, a 30 hiljada dinara u drugoj. Zapravo, to je povraćaj PDV-a koji se plaća na ove stvari a ostvariće ga samo oni kojima je to zaista potrebno. Deca bogatih roditelja i bogati roditelji sigurno neće. I ne mogu. Mi mislimo da to njima i ne treba, oni mogu to da plate.

Hvala.
Ima reč Milica Vojić-Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ubedili ste me da je vaša ekonomska logika ispravna. Ali, ja govorim sa druge pozicije. Govorim sa pozicije onog ko zaista misli o natalitetu ove zemlje. Znate kako, i deca bogatih roditelja i deca siromašnih roditelja broje se u broj građana Srbije. Sa druge strane, potpuno sam sigurna da bogati roditelji neće stati na šaltere i prolaziti ovu birokratsku proceduru, jer im to nije nužno. Onaj ko mora, on će zaista ući u tu proceduru.
Zaista mislim da mi moramo da mislimo generalno o broju dece u Srbiji. Nećemo valjda govoriti o tome da su neka deca manje vredna, neka više? Zato država mora da razmišlja da su sva deca potpuno ravnopravna pred zakonom. Ne može biti jedno dete manje vredno ili više vredno. Niti može biti da je jedno dete građanin Srbije, a drugo nije. Moramo voditi računa o broju građana Srbije. To je moja logika. Hvala.

Hvala.
Ima reč ministar Dinkić. Izvolite.

Slažem se sa vašom logikom da su sva deca podjednako vredna, ali, ne slažem se da će se podsticati populaciona politika kroz mehanizam smanjivanja PDV-a za sve građane Srbije na bebi opremu. To je razlika. Dakle, sva deca su jednako vredna, ali, oni koji imaju imovinu, koji imaju bogatstvo, njima sigurno umanjenje PDV-a neće biti motiv da dobiju dete.

Hvala.
Reč ima Milan Lapčević. Izvolite.

Gospodine ministre, ako zaista jesmo opredeljeni da pomognemo da se poveća natalitet i da nemamo belu kugu, da nemamo osiromašenje i pustošenje čitavih krajeva, mislim da ova logika zaista nije na mestu.
Verovatno jako dobro znate koliko je papirologije potrebno da bi se došlo do tog vašeg projektovanog povraćaja PDV. Zamislite da svaki roditelj kada ode da kupi kašice skuplja fiskalne račune i da ih onda donosi da refundira, pa da stoji u redove, pa da piše zahteve, da plaća takse i da nekada dobije povraćaj 500 dinara, 1.000 dinara ili već koliko?
Baš bih voleo da čujem, verovatno ste pravili neke analize, koliki je to prihod koji se dobija od PDV-a na ovu opremu, na hranu i na slično, koliko će to para država ubrati po tom osnovu. Da li je moguće da će država da propadne ukoliko ne ubere, ne verujem da se radi o ciframa koje mogu da budu uporedive možda sa 200-300 miliona godišnje do milijardu, u vrh glave, da li je moguće da ne možemo da imamo isti tretman prema deci i jednih i drugih? Oni koji su sirotinja moraće da skupljaju fiskalne račune iz svake prodavnice i da dolaze posle na šaltere da to predaju, da bi refundirali taj novac. Mislim da to nije u redu.
Ako jesmo zaista suštinski opredeljeni da pomognemo natalitet, da li ćemo tu istu meru, tu istu logiku o kojoj ste sada pričali, da primenimo i za pomoć za rođenje prvog deteta, drugog deteta, trećeg, četvrtog, kako ono ide, ne znam, 60.000, 80.000, 100.000, pa ćemo i za to da kažemo – ovi imaju pravo, a ovi nemaju?
Ako zaista želimo da pomognemo natalitetu, mislim da ta logika mora da se primeni, da ćemo pomagati svu decu, da stimulišemo možda više, da okrenemo priču prema majkama koje treba da rađaju, pa da one imaju određene prihode po tom osnovu, a ne da delimo na decu koja su iz sirotinjskih ili bogatih porodica.
Ima načina da se bogate porodice oporezuju zato što imaju velike prihode na drugi način. Evo, recimo, u Zakonu o porezu na dohodak građana, da na taj način prikupimo taj nedostajući novac, a da svu decu tretiramo jednako.
Mislim da je procedura previše komplikovana i da na ovaj način nećemo ništa učiniti.