Narodni poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, postavio bih jedno pitanje – da li se posle prihvaćenog amandmana od strane ovlašćenog ministra može i dalje raspravljati i diskutovati o tom istom amandmanu? Pošto vidimo da je ministar prihvatio, ne znam zbog čega smo nastavili dalju diskusiju. Ako već jesmo, onda da se na kratko opet vratim na amandman koji je podneo gospodin Rističević.
Mislim da je ministar Dinkić pogrešno shvatio intenciju amandmana koji je podneo gospodin Rističević i koja nije išla u smislu koji sud je nadležan za vođenje postupka prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Intencija amandmana je bila u cilju utvrđivanja individualne odgovornosti postupajućeg inspektora koji vodi postupak protiv nekog pravnog lica. Tu je početak i kraj pitanja – šta se dešava sa onim inspektorom, u praksi imamo puno slučajeva, o tome mogu sigurno i mnogi poslanici da govore na osnovu ličnih iskustava, kada postupajući inspektor obojen nekom ideološkom, partijskom ili nekom drugom osnovom tendenciozno nastupa u cilju utvrđivanja prekršaja, odnosno krivice privrednika, subjekta koji je predmet kontrole. Molim ministra da se ponovo vratimo na amandman gospodina Rističevića i utvrđivanja individualne odgovornosti postupajućeg inspektora u slučaju da njegov nalaz, njegov zapisnik padne sutradan pred sudom, nebitno kojim, da li prekršajnim, da li osnovnim ili višim. Hvala.

Gospodine Mikoviću, po kom osnovu? Izvolite.

Po članovima 27.  i 106. Poslovnika. Činjenica je da ste vi počeli da raspravljate o amandmanu koji sam ja podneo, zatim pomenuli ste sledeći amandman.
Da bi se govornik vratio na amandman o kojem je pre toga završena rasprava o njemu. Niste ga ni na koji način opomenuli u pogledu toga, a činjenica je da sve do trenutka dok amandman ne postane sastavni deo teksta, aposlutno je otvorena mogućnost rasprave svih i obrazlaganja zašto neki amandman treba prihvatiti. U svakom slučaju, da je u međuvremenu stiglo pozitivno mišljenje Vlade, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo se izjasnio da je amandman pravno moguć, znači u
skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, da je do današnjeg dana Odbor za finansije prihvatio amandman ne bi se pojavljivala potreba da ja diskutujem i da trošim 5-6 minuta u pogledu ovoga, niti da se tri puta javljam što za replike, što za ukazivanje na povrede Poslovnika. Znači, u svakom slučaju predlažem da kada pređemo na sledeći amandman, onda više ne možemo da se vraćamo na prethodni koji je razmatran u proceduri.

Svakako se slažem sa vama da treba da se krene dalje. Rasprava se još uvek vodila po amandmanu koji ste vi podneli. Moram da prihvatim svakog govornika ko god se prijavio za reč, a potpuno ste u pravu da treba da krenemo dalje i u tom smislu ćemo i krenuti.
Dragan Tomić, po kom osnovu? Po amandmanu.

Moram da kažem da kada je u pitanju ova materija imam poprilično iskustva i dugi niz godina sam operativno radio na ovim poslovima. Mislim da se u ovih 20 godina predaleko otišlo od nečega što je ovlašćenje direktora poreske uprave i da su oni svedeni na činovnike čija su ovlašćenja da prebrojavaju zaposlene radnike, da vode računa o radnom vremenu, a da siva zona oko njih leti kako ona hoće, odnosno da poreski policajci, inspektori imaju popriličnu slobodu, za koju bih ja rekao, kada je u pitanju ova vrsta delatnosti, da tu nema nikakve slobode, posle jedne koordinacije i dogovora oko svega. U nekim vremenima kada sam ja počinjao na mestu direktora poreske uprave oni su bili savetnici generalnog direktora Republičke uprave javnih prihoda. Njihov značaj u vršenju funkcije podignut je na taj nivo da ni ministri, ni bilo ko nije mogao da interveniše kad je u pitanju da siva zona, odnosno transport roba.

U ovom trenutku prokomentarisali smo i rekli da je ovo jedan sličan trenutak u kojem se ta siva zona podigla poprilično i da se van poreskog obuhvata nalaze brojni oblici koji direktno nanose štetu, smanjuju prihode državi, a onda raspravljamo o deficitu. Moram da kažem da su ljudi koji rade u tim organima, po meni, izuzetno pošteni.

Prvo, za ovih dvadesetak godina koliko traje ova tranzicija, to je služba u kojoj je najmanji broj ljudi došao u situaciju da bude izložen i progonu i bilo kojim drugim merama. Mislim da je u zadnjih četiri, pet godina došlo do toga da se uloga direktora u poreskim upravama još više smanjila, da su postali direktno vezani za koalicione kapacitete na lokalu. Zna se ko je iza koje firme stajao, odnosno koja politička partija je bila u bloku. U te se nije ulazilo. Mislim da je ovaj obim ovlašćenja i način izbora u ovom trenutku mali.

Ovo mogu da prihvatim kao jednu nameru da u vremenu koje sledi prema nama, koji ide prema nama, da na jedan ozbiljniji način tretiramo sistem rukovođenja, način organizacije poreske uprave i posebno ljudi koji imaju ta posebna ovlašćenja. Kada bude došao budžet da ponovo tu temu vratimo, ali na jedan suptilniji način, jer to je čini mi se najznačajnija oblast i sistem. Imamo raspoređeno da nam nešto rade tržišni i finansijski policajci, poreska policija, Odsek za privredni kriminal. Formirali smo neki UBPOK. Sve to treba po istom tragu, rezultata nema. Tako da u tim licima koje vode poreske uprave treba pronaći ozbiljniji model nezavisnosti. Mislim da konkurs sam po sebi neće pružiti tu nezavisnost. Razumem zašto ova gospoda iz DS, koji su mahom svuda vukli kockice kao figure u šahu, svuda se nalaze njihovi ljudi. Zna se gde se ne sme ući. To je opšte poznata činjenica u svim poreskim upravama.

Ovaj trenutak tretiram kao jedan pokušaj da se krene u pravcu ozbiljnije reforme poreske uprave da bismo došli do nečega što je zaštita integriteta zaposlenih u poreskim upravama, ozbiljniji način tretiranja njihovih zarada. Ima mnogo stvari koje su dobro urađene. Znači, možda u nekom tehnološkom smislu pripremljene, ali nisu dobile onu snagu i energiju koju moraju da imaju u smislu efikasnosti, nezavisnosti i zaštite državnih interesa u brojnim zakonima koji se nalaze pred njima i koji su obavezni da primenjuju. Hvala.