Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

05.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 14:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Ako vas je iko slušao pažljivo kao ja, onda je jasno zašto vaš amandman nije usvojen. Rekli ste da ste ga podneli u jednom tekstu, pa ste posle brisali. Pitam da li je to bila ispravka? Onda kažete – identičan je, samo nedostaje rok od 30 dana. Čekajte, da li je isti, pa samo neko nije hteo da kaže da je i vaš amandman, ili se ipak razlikuje od konačnog rešenja koje je usvojeno? Znam da su vaše primedbe uvek bile dobrodošle, da smo se uvek odlično razumeli, ali ono što je usvojio Odbor za finansije i vaš predlog nisu identični.
Drugo, koliko sam informisana, kolega iz Odbora za ustavna pitanja je izašao, vi ste imali nešto nedostajuće u samom tehničkom uređenju amandmana i mislim da je to bilo problem. Kao što vidite, konačno rešenje se razlikuje od vašeg podnetog amandmana i mogu da kažem da ste vi imali dobru nameru koja je u obrazloženju definisana, ali da je ona u amandmanu definisana ispravno samo onako kako je to dao Odbor za finansije.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Neistina je da sam ja bilo šta menjao u podnetom amandmanu. Znači, isti stav sam imao na prvoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, tu je gospodin Jovanović i ima tu još ljudi koji su bili na toj sednici Odbora. Znači, na sednici Odbora sam izneo primedbu da naročito ovaj drugi deo rečenice je u suprotnosti sa Ustavom. Citirao sam član 170. Ustava gde je predviđena ustavna žalba i vaši saradnici su bili na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, to se dešavalo pre početka načelne rasprave. Znači, pre početka načelne rasprave sam ukazao gde je suprotnost sa Ustavom.
Drugo, kada sam video da je ipak izglasan, odnosno da je data saglasnost da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, uzeo sam i odmah napisao amandman ne bi li popravio tu stvar. Popravljajući to dobio sam odgovor Narodne banke gde se ne izjašnjavate uopšte o tome da li se time ispravlja neustavnost ili se ne ispravlja neustavnost. Dajete iskopirano obrazloženje koje je dato za amandmane gospođe Gordane Čomić i gospodina Jovana Palalića i Miloša Aligrudića bez obzira što prvi deo tog člana nisam napadao nego samo ovo pitanje ustavne žalbe. Nigde se ne govori o ustavnoj žalbi. Glavni deo obrazloženja, znači Odbora za finansije bilo usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije.
Ne sporim da postoji mogućnost svakog pojedinca koji je ovlašćeni predlagač amandmana da uz neko popravljanje još nešto popravi, ali što je bilo koga sramota ukoliko se jedna popravka prihvata da se i to ne prihvati. Neka se prihvati predlog odbora u pogledu samog roka. Mislim da sa te strane nije u redu, odnosno principijelno nismo korektni u pogledu samog otklanjanja ustavnosti, odnosno neustavnosti. Činjenica je da se predlogom amandmana Odbora dodaje rok koji nije bio napisan u Predlogu zakona. Saglasan sam sa time da treba što je moguće odrediti bliže, da to treba odrediti bliže. Ali, ne vidim zbog čega je sramota priznati da je jedna poslanik opozicije bio u pravu. To je bio u pravu dok svi ostali nisu videli da taj problem postoji jer taj problem je konstatovan tek nakon sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo gde je u sali dva posle toga održan radni sastanak gde je ukazano, gospodin Arsić je bio prisutan, da li je tako?
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Narodna banka Srbije i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Član 11. se tiče originalnog člana 73, a tiče se imovine prihoda, rashoda i kapitala Narodne banke, bar se tako zove poglavlje.
Do sada je vezano za imovinu NBS Izvršni odbor donosio opšta akta, a guverner donosio pojedinačna akta u konkretnom slučaju. Predloženim rešenjem ukida se nadležnost Izvršnog odbora, a ubuduće će i opšta i pojedinačna akta donositi guverner.
Mi smatramo da je do sadašnje rešenje bolje, tim pre imajući u vidu da je imovina NBS, odnosno imovina Republike Srbije koju koristi NBS čine dinarski i devizni, kratkoročni i dugoročni plasmani, devizna sredstva, hartije od vrednosti, ostala aktiva i imovinska prava u posedu NBS, pokretne i nepokretne stvari i novčana sredstva na žiro računu NBS. Kada se pročita stav 1. koji ostaje na snazi, šta je sve to imovina NBS onda je potpuno jasno da bi bilo mnogo bolje da opšta akta donosi Izvršni odbor, a da pojedinačna akta donosi guverner. Tim pre ako se uzme član 6. o kome smo govorili na početku ove rasprave u kojoj se kaže – ako ih sve bira NBS, ako guverner predlaže Narodnoj skupštini viceguvernere, nema razloga da u njih nema poverenja. Mislimo da naš amandman omogućava da NBS mnogo bolje sprovodi svoju funkciju.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Mirko Čikiriz, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Mislim da je predloženi amandman zaista celishodan i mislim da je jednostavnije guverneru da radi sa starim rešenjem i celishodnije, a samim tim je njegova odgovornost podeljena sa odgovornošću Izvršnog odbora, odnosno Izvršni odbor zadržao bi ovlašćenja koja je imao.
Neću se više javljati po ovim amandmanima ali budući da malo pre nisam dobio reč reći ću nešto vrlo kratko, pošto je očigledno bilo pogrešno protumačeno jedno moje izlaganje.
Naime, sa svojim kolegama iz naše poslaničke grupe sam dosta puta rekao u ovoj skupštini, mi uopšte nismo zadovoljni iz SPO o reformama i brzinom približavanja naše zemlje EU. Mi smo zaista mnogo zakasnili u odnosu na civilizovani svet i bivše komunističke zemlje i budući da smo bili u nekoliko vlada posle 5. oktobra, mi smo svim vladama na to ukazivali. Ukazivali smo da reforme nisu bile sveobuhvatne, nisu bile pravične i često su rešenja bila dosta loša. Ali, reforme u okviru bankarskog sektora su sigurno najbolje reforme koje su sprovedene posle 5. oktobra. Mislim da niko ne treba da pominje ni Dafinu, ni Jezdu, ni kako je to državna televizija svojevremeno reklamirala i nasleđeno stanje, a mislim da je 2000. godine osnivački depozit da bi se osnovala neka banka bio 10 ili 12 hiljada dolara, a kasnije su depoziti povećavani od milion i po na tri hiljade evra itd.
Ako se ne varam centralna banka i dalje drži 60% plasmana svih banaka kod sebe, što je dobro rešenje. Mi smo podigli visinu, čini mi se 2010. godine Zakonom o osiguranju depozita građana na 50 hiljada evra država garantuje svakom građaninu svoj štedni ulog što je takođe dobro. Loše je što vlada fama da su banke koje nose imena nekih stranih banaka u stvari starana pravna lica. Mislim da je premijer davao dosta ne odmerenih izjava da oni pljačkaju naše građane, iznose novac, pa on upozorava finansijski sektor da se tako ne ponaša, a što nije odgovorno ponašanje premijera.
Ali, u svakom slučaju zbog građana treba reći da su sve banke bez obzira da li imaju naziv na srpskom ili naziv neke strane banke, domaća pravna lica i da ovde posluju po našim propisima, da je zaista u tom delu, ne samo poslovanja banaka bilo mnogo bolje već neuporedivo bolje sa poslovanjem svih banaka do 2000. godine, nego da je i harmonizacija pravnih propisa bila dobra. O tome sam pričao, a mi sada idemo u neku disharmoniju svesno sa tim da se pravdajući to da možda zakonska rešenja nisu bila dobra. Ne, rešenja su bila dobra, a pitanje je da li su kontrole bile adekvatne, da li su bile sveobuhvatne, da li su se neke banke kontrolisale, a neke ne i šta je u tom delu radila politika, rukovodstvo banaka itd.
Kao narodni poslanik kada je ovde bila rasprava o Zakonu o sudskim veštacima, a što je pokazala i afera "Agrobanke" da su sudski veštaci imovinu koja vredi određenu vrednost procenjivali možda 10, 20, 30 puta većom nego što je ona realna. To nije pitanje zakona i to nije bilo pitanje uređenja zakonskih normi što se tiče Zakona o NBS, to je bilo pitanje ljudi i kriminala za koji oni u svakom slučaju treba da odgovaraju.
Ono o čemu sam pričao, a to je da smo mi sa jednom usklađenošću pravnog
sistema, znači Zakon o NBS bio je u potpunosti usklađen sa Ustavom i pravnim sistemom sada čini mi se u velikoj meri svesno ulazimo u neku vrstu neusklađenosti zarad nekih rešavanja praktičnih problema, a praktični problemi se mogu rešavati i na neki drugih način.
Mislim da je ovo dobro i da je moja diskusija konstruktivna. Pre svega, zbog razloga da bi se razbila fama koju je i premijer posle kampanje često neodgovorno ponavljao, da bankarski i finansijski sektor u Srbiji postoji da bi pljačkao građane Srbije i da bi iznosio novac iz ove zemlje.
Onda se postavlja pitanje zašto banke sa većinskim udelom države u njihovoj imovini i kapitalu nisu davale našim građanima povoljnije uslove u odnosu na banke, eventualno sa poreklom stranog kapitala, a očigledno je da su se i banke sa većinskim državnim kapitalom, i banke sa većinskim privatnim kapitalom ponašale istovetno na domaćem tržištu zbog opštih prilika koji važe u zemlji Srbiji.
Mislim da sve ovo na šta ukazujem je dobronamerno, konstruktivno i još jedna čini mi se, a kasnije je bilo i sa drugih nivoa, opomena premijeru da je finansijski sektor jako osetljiv da reaguje na svaku izjavu vlasti, a posebno na izjavu prvog čoveka Vlade, i da u svakom slučaju svako onaj ko bira gde će uložiti svoj novac, jako dobro osluškuje šta će o njemu, kao potencijalnom investitoru reći premijer. Ako vam premijer, nekome kao potencijalnom investitoru, u startu kaže da ste vi neko ko će doći tu da opljačka građane Srbije i šalje jasnu poruku finansijskom sektoru da tako ne sme da se ponaša. Finansijski sektor će sigurno tražiti neko pogodnije tržište i tražiće da uloži tamo gde će ga premijer na drugi način tretirati, poštovati njegov kapital, a naravno da tu komunističku famu o tome da neko osniva firmu da bi se obogatili, ili osnovao banku da bi stvorio profit, treba razbiti. Profit, stvaranje profita na zakonitim i pravilnim osnovama je dobro. Dobro je da dođe što više novca, dobro je da dođe što više i banaka, bez obzira da li je kapital domaći ili strani, ali mi prema njima treba da imamo drugačiji odnos i čini mi se da je to premijer shvatio i u zadnje vreme se, što se toga tiče ućutao. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedniče, poštovana guvernerko, koliko pre par meseci, odnosno u avgustu, mi smo već po hitnom postupku imali raspravu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, i mi iz DSS smo tada kritikovali tu hitnost tih izmena, prevashodno razmišljajući i akcentujući to da li će se te izmene, dopune zakona odnositi na bolju nadzornu funkciju NBS nad finansijskim sistemom, nad bolje regulisanje stabilnosti i cena, a mnogo manje smo obratili pažnju na to koliko su te izmene i dopune Zakona o NBS usklađene sa evropskom regulativom, koliko su se bavile neke druge poslaničke grupe i što su vam tada najviše i spočitavale.
Vi sada tu opravdavate, evo samo posle par meseci, doduše, mi smo i tada rekli da može vrlo lako da se desi da ćemo posle par meseci doći zbog one hitnosti u situaciju da sada opet, kao što je sada slučaj po hitnosti, opet donosimo neke izmene i dopune Zakona o NBS. U vašem obrazloženju uglavnom se jedan od glavnih razloga i ciljeva koji se žele postići ovim izmenama i dopunama navodi baš to usklađivanje sa evropskom regulativom, kada je u pitanju Zakon o NBS.
Međutim, ako samo kratkom analizom povučemo nit kroz izmene i dopune sadašnjeg zakona, mi vidimo sledeće, znači ono kratko, da vidimo gde su to te suštinske promene. U članu 4. dodaju se NBS poslovi zaštite korisnika finansijskih usluga, da ne širim dalje kako tačno glasi ovaj ceo stav, jasno će biti; u članu 6, briše se stav da Statut NBS potvrđuje Narodna skupština, a nakon toga se objavljuje u "Službenom glasniku", već se uvodi novi stav kojim se kaže da NBS ima Statut koji se objavljuje u "Službenom glasniku" RS. To je ovde bilo prilično napadano, i naravno mi iz DSS smo i na taj član podneli amandman.
Novi stav člana 8. je samo preformulisao poslovanje Zavoda za izradu novčanica u Topčideru, ništa suštinski nije promenio; u članu 20. – tumačenje povezanih lica sa guvernerom, samo se novim stavom upućuje na Zakon o sprečavanju sukoba interesa, naravno izostavlja se ovo pobrojavanje, kako je to bilo u dosadašnjem stavu; u članu 21. i 22. dodaju se novi stavovi, kojima se predviđa da ako viceguverneru ili članu saveta prestane funkcija pre vremena, kako će se birati novi viceguverneri i novi članovi saveta, znači u roku od isteka mandata tih svojih prethodnika, kao i član 26. koji kaže da – ako funkcioneru NBS prestane funkcija pre isteka mandata, novi se biraju u roku od 90 dana, znači tu je precizirano u kom roku se biraju. Uostalom, na taj amandman ste i čuli obrazloženje našeg poslanika Radojka Obradovića.
U članu 28. novim stavom protiv odluke o razrešenju, funkcioner NBS ima pravo podnošenja žalbe Ustavnom sudu ali ne i na podnošenje ustavne žalbe. Čuli smo dva sata, maltene, raspravu naših kolega poslanika da li je član ustavan ili ne. U članu 73…
(Predsednik: Izvinite što vas prekidam, ali mi sada razgovaramo o amandmanu po članu 11. Mislim, samo vas vraćam na raspravu.)
Evo završavam. Upravo sam kod člana 11. kojim se menja član 73. i naravno da se još jednom pridružim i diskusiji odbrani amandmana našeg poslanika Radojka Obradovića. Ne vidimo svrsishodnost i celishodnost da se u stavu promeni stav 3. koji kaže da guverner sada donosi akte o pribavljanju, korišćenju, raspolaganju imovinom i zašto je sve to izmeštaj iz nadležnosti izvršnog odbora, zašto je ranije izvršni odbor mogao da donosi opšta akta a guverner samo posebna akta, koliko su ove izmene, prosto bi hteli da znamo zbog, na kraju krajeva i javnosti. Znam da gospođa guvernerka i te kako drži do toga da i javnosti ovde bude jasno o čemu govorimo, koliko su ove, hajde da kažem suštinske ili manje suštinske izmene, u stvari usklađene sa EU. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Narodna banka Srbije i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Za reč se javio narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Jedna od osnovnih stvari koja mora da važi za Narodnu banku je da bude nezavisna i samostalna u ostvarivanju svojih funkcija. Za ceo bankarski sektor, ili ceo bankarski sektor je baziran na poverenju.
Treba podsetiti kako su u stvari nastale banke. Banke, pa samim tim i centralne banke su nastale iz potrebe, ili kada su shvatili da, u stvari, kad narod ostavi ili građani ostave depozite, nije potrebno da u svakom trenutku svi depoziti budu raspoloživi, odnosno da uvek postoji neka rezerva koju je moguće finansirati. U neka davna vremena kada su banke stvarno bile banke, da bi dokazali koliko su one pouzdane i da bi kod građana stvorile poverenje, to su obavezno bile zgrade zidane od kamena, vrlo moćne, da pokažu da je depozit koji je ostavljen u banci siguran. E sad, kako je vreme prolazilo banke su počele da dobijaju staklene fasade, pa su i depoziti postali isto toliko sigurni koliko i nove fasade.
Kolega Čikiriz je pričao o osiguranju depozita i odlična je stvar što je država Srbija osigurala depozite do 50.000 evra. Postoji direktiva EU, postoji neka preporuka da se i ona primeni u Srbiji, da se osiguraju depoziti do 100.000 evra i to je odlično rešenje. Ali ako se pažljivo pogledaju podaci, u ovom trenutku u Srbiji, otprilike oko devet i po milijardi je ukupna štednja. Mislim oko osam milijardi su devizni depoziti, milijardu i nešto su dinarski depoziti. Sve to treba da osigura Agencija za osiguranje depozita. Nisu još objavili podatke za 2011. godinu, ali 2010. godine su na računu imali 140 miliona evra. Ako su imali priliv kakav su imali 2010. godine, danas oni na svom računu nemaju više od 200 miliona evra. To nije dovoljno da se isplate depoziti samo za "Novu Agrobanku". Osigurani depoziti u "Novoj Agrobanci" su bili 250 miliona evra. Odlična je stvar da Srbija garantuje, ali to vam dođe kao sa svim onim stvarima, kako je besplatno zdravstvo, besplatno školstvo, sve je besplatno, jedino ako nema para da se to besplatno realizuje, onda to da je besplatno ne važi.
Nažalost, ovo što se desilo sa "Novom Agrobankom", odnosno "Agrobankom" pa "Novom Agrobankom", pokazuje nam da će država teško ostvariti te depozite. Mislim da je bolje da imamo zakone koji su primenljivi, i da garantujemo samo ono što možemo da realizujemo, nego da obećavamo mnogo, a da ne možemo da realizujemo sve to.
Ovaj konkretan član omogućava da mandat svih funkcionera bude stepenast i da se svake godine menja jedan od funkcionera Narodne banke.
Istini za volju, ovo rešenje je već bilo u zakonu ranije. Moram da priznam da nikakva pozitivna iskustva vezana za ova rešenja nemam. Nikakvu razliku nisam primetio kada je bilo ovo rešenje na snazi u odnosu na rešenje kada je mandat isto trajao.
Ne mislim da će se samo ovim stavom omogućiti i povećati nezavisnost NBS. Ukoliko se vratimo na praksu Srbije, jer idealna rešenja bez prakse takođe ništa ne znače, vi ste imenom i prezimenom peti guverner. Bilo ih je ukupno šest od 2000. godine, jer je gospodin Jelašić, promenom Ustava, bio biran dva puta. Četiri vaša prethodnika nisu otišla sa funkcije tako što im je istekao mandat. Svaki od njih je otišao tako što je smenjen. Gospodin Šoškić je podneo ostavku, nije smenjen, ali je bilo jasno da će biti smenjen izmenom zakona. Sva četiri dosadašnja guvernera su promenjena tako što je pronađena forma da se promeni zakon. Promenom zakona je utvrđen prelazni period. Tako je bilo sa gospodinom Dinkićem 2003. godine. Tako je bilo i sa Kori Udovički 2004. godine. Tako je bilo i sa Radovanom Jelašićem. Skoro da je tako bilo i ove godine. Preduhitrio nas je Šoškić svojom ostavkom, ali je zakon uvodio nekakav rok.
Ovakvo rešenje je možda dobro, ali praksa u Srbiji pokazuje da, u odnosu na NBS, imamo vrlo fleksibilan odnos i da promena zakona omogućava da se promeni bilo koji funkcioner.
Jedan od prvih zakona koji je ovaj saziv Skupštine doneo je bio izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, jer svaka stranka u Srbiji, svaka vlada u Srbiji se zalagala za profesionalizaciju državnih službenika. Jedan zakon je utvrdio da postoji rok kada oni mogu da se promene. Oni su takođe promenjeni zakonom, iako im je zakon garantovao stalnost funkcije na mandat na koji su izabrani.
Mislim da je dug put do nezavisnosti Centralne banke. Svi u ovoj sali imamo najbolje moguće želje vezano za nezavisnost. Praksa će pokazati koliko će to biti dobro. Na žalost, dosadašnja praksa govori sve suprotno od toga.