Zahvaljujem se gospodine ministre na odgovoru i nije bila vama upućena primedba što se tiče termina održavanja ove sednice, nego predsedavajućima Narodne skupštine.
Naravno, bio sam dužan da vas upitam za ove primedbe koje je iznela Unija poslodavaca Srbije. Prosto, ukoliko postoji takav dogovor na socio-ekonomskom savetu i ako je zaista sve to na taj način dogovoreno sa premijerom, mislim da je bilo potrebno da se to na taj način i uradi. Ali, nakon vašeg objašnjenja potpuno je jasno da svi oni koji su izneli ovakve primedbe sigurno su imali prilike da to urade preko drugih foruma, paralelno, tako da u tom smislu nemam zamerki.
Ono što je bilo inicijalno, razlog zašto sam i čitao ovo saopštenje, zaista me ova ideja o tome da su poslati amandmani određenim poslaničkim grupama, zaista me zagolicao da prosto razradim malo ovo i da vas pitam da li je postignuto jedinstvo oko glasanja za izmene i dopune Zakona o trgovini i koje su to poslaničke grupe, pošto mi u DS nismo dobili te amandmane, tako da ne znamo kome su ti amandmani i prosleđeni. Zahvaljujem vam se.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini.
Iz diskusije mojih prethodnika očigledno je da izmenama ovog zakona je nastavljeno sa giljotinom propisa što će olakšati posao svim pravnim licima koja se bave trgovinom. To znači da će veliki broj pravnih lica koji se bave trgovinom, a ima ih puno, lakše i slobodnije obavljati svoju delatnost. Trgovina je specifična i po tome što se i svi proizvođači bave direktno ili indirektno trgovinom. Tako da izmenama i dopunama ovog zakona pored pravnih lica koji se bave trgovinom olakšavamo posao i svim proizvođačima. Složićete se da je to jedan od načina da se automatski uposli i više ljudi.
To je jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa JS upravo i podržati ove izmene i dopune Zakona o trgovini. Ovakvom sečom propisa u trgovini biće ugašena i neka nepotrebna državna tela, kao što su Javna agencija za poslove unapređenja trgovine, Centar za razvoj trgovine, a sa druge strane uvodi olakšani analitički mehanizam za prikupljanje podataka u robi od vitalnog značaja, kao što su ulje, brašno, mleko. Pojedini članovi starog zakona su onemogućavali, pa čak i sprečavali konkurenciju. Ono što je bitno je da trgovci više ne moraju da rade elaborate za objekte veće od 2000 kvadratnih metara, ili da šalju elaborate Centru za trgovinu i lokalnoj samoupravi na odobrenje.
Uvodi se pravni osnov za tužbu, za nematerijalnu štetu, zbog narušavanja poslovnog ugleda pravnih lica u pogledu radnji nelojalne konkurencije. Ono zbog čega vredi pohvaliti ovaj zakon je pojednostavljena procedura za otvaranje velikih trgovinskih lanaca, kako domaćih tako i stranih. To će direktno uticati na povećanje konkurencije, što za posledicu ima ponudu nižih maloprodajnih cena. Zdrava konkurencija će svakako uticati na cenu potrošačke korpe, koja je u ovom trenutku veliko opterećenje za sve građane Srbije.
Ovim zakonom će i mali trgovci biti zaštićeni u odnosu na velike trgovinske lance, upravo zbog činjenice da će se smanjiti ta nelojalna konkurencija. Malo pre, je bilo, u jednom trenutku i komentara da se mali trgovci pre svega žale kada kontrole izađu na teren da uvek obilaze one koji imaju prijavljene radnje, a da sve one koje se bave trgovinom na crnom, nekako zaobiđu. Ne direktno ovim zakonom, naravno, ali drugim zakonima i ovlašćenjima, tržišnoj inspekciji je dat zakonski osnov i već su na terenu upravo počeli da kontrolišu one ljude koji se bave trgovinom na crnom, tj. sivom trgovinom.
Politika, zakon i život moraju da budu usklađeni. Dve godine stari zakon je bio u primeni i u praksi su uočene potrebe za unapređenjem pojedinih njegovih delova, a što se najviše odnosi na smanjenje administrativnih prepreka za poslovanje privrednih subjekata. Poslanička grupa JS će baš zbog toga podržati ovaj jednostavan i pragmatičan zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, složiću se sa kolegama koji su rekli da razgovor o ovom zakonu, koji je veoma važan, možda ovo vreme nije najprimerenije, da smo možda umorni, jer smo ovde ušli u 11 sat rada, ali ja ću se iskreno truditi da dam svoj maksimum, jer DSS je ozbiljno pristupila analizi ovog zakona. Podneli smo određen broj amandmana, zaista dobronamerno da ukažemo na neka rešenja koja mislimo da su možda, ovim predlogom nisu obuhvaćena i možda smo imali viđenje rešenja nekih od problema na drugačiji način, sa kojima će te se i vi složiti.
Moje kolege su govorile o značaju trgovine, kao privredne grane. Pored toga, koliko po obimu prometa, po učešću bruto domaćem proizvodu, po broju zaposlenih lica koja posluju u trgovini, a to je oko 200 hiljada. Izmena ovog zakona treba da im pomognu, da trgovina zaživi, da naši trgovci mogu da nastave da rade, da se trgnu iz onoga, to je znate došlo do velikog pada u prometu, da posluju sa gubicima. Odnos 2008. na 2011. godinu, gubici su se udvostručili. U 2008. godini bili su 26,5%, 2011. godine 55,3%, za 2012. godinu nemamo podatke, zato što još uvek nisu izašli zbog završnih računa. Ali, ono što je sigurno to je da nije dobro trenutno stanje, da teško posluju, da treba da se borimo za svako radno mesto, za svaku trgovinu i da, jednostavno, poboljšamo uslove rada.
Određena rešenja iz važećeg Zakona nisu zaživela u praksi, vi ste to rekli, i mi se slažemo sa vama i treba da ih menjamo. Neka rešenja treba da poboljšamo i da pojedina rešenja unapredimo, u tom smislu što ćemo administrativne prepreke za poslovanje privrednih subjekata, jednostavno izbaciti. Jedna od ključnih promena, koja je zaista za pohvalu, je prepreka za investicija oblasti trgovine u vidu studija, uticaja za velike trgovinske formate i sami ste rekli da to nije u praksi zaživelo, da čak nije ni bilo zahteva, tj. da nije bilo primene.
Naša bojazan je jednino, i smatramo da treba da postoji neka vrsta zaštite da ne bi došlo do monopola. Zakonom o zaštiti konkurencije, definisano je da 40% učešća određenog privrednog subjekta u trgovini na relevantnom geografskom tržištu, znači to je granica za monopolsko učešće, ne treba da pređe 40%. I smatramo da treba da se obrate, kada se otvaraju tako veliki formati, Komisiji za zaštitu i konkurenciju Republike Srbije i da ima Komisija u nekom razumnom roku odgovori da li posle urađene analize tržišnog udela preduzeća, da li možda na određenoj teritoriji lokalne samouprave, da ne dođe možda do monopola da bi smo zaštitili sve učesnike, sve trgovce, kako male tako i velike, na određenoj teritoriji.
Osvrnula bih se i na jedan od najvećih problema u trgovini, to je siva ekonomija. Prethodne kolege su govorile o tome, ona zaista predstavlja najveću prepreku u razvoju trgovine u Srbiji. moja koleginica vam je iznela podatke neke, koji se tiču sive ekonomije, a to je koliko se samo, što se tiče PDV od prometa roba gubi, neke procene su od 540 miliona evra do 800 miliona evra, da postoje različite procene prometa sive ekonomije od 2,7 milijardi do 4,6 milijardi evra godišnje. To zaista nisu zanemarljive sume.
Mislim da treba da stavimo akcenat na kontrolu velikih distributivnih centara, da vidimo kako te velike količine uopšte dospevaju na naše tržište, kako se ta distribucija sprovodi u tim velikim količinama i mislim da je to jedan od ključnih problema i da država treba da iznađe način da se osmisli neka strategija kako da se reši taj problem, kroz adekvatan zakonski okvir, efikasno sudstvo i uvođenje kontrole tokova roba, od carinjenja do plasiranja na tržište.
Većina zemalja EU, ali i Rusija, Kina, Kanada i još neke zemlje, distribuciju većih količina robe u sivoj zoni, tretiraju kao organizovani kriminal i suzbijaju je pojačanim merama kontrole i rigoroznom kaznenom politikom koja obuhvata visoke novčane kazne, zatvorske kazne i oduzimanje imovine vinovnicima.
Mislim da trebamo da se pozabavimo tim pitanjem, da razmislimo da te neke oštrije kaznene mere i da se možda čak i kod uvede da je to možda pod organizovani kriminal, da jednostavno pokušamo to da sprečimo i da tu sivu ekonomiju smanjimo na nivo koji neće biti na sadašnjem.
Kolege su takođe pričale o inspekciji. Probleme koje imamo, što se tiče inspekcija nije problem inspektora, već adekvatnih propisa i u postupcima. Imamo neusklađenost inspekcija. Znamo da što se tiče trgovine, a to je tržišna inspekcija, zatim imamo inspekcije kao što su sanitarna, veterinarska, poljoprivredna, ekološka, sve one borave u objektima. Nadam se da znate da po nekom istraživanju, kaže se da u malim trgovinama inspekcija boravi 17 dana godišnje, u većim po 32 dana godišnje. Treba da postoji kontrola, inspekcija treba da bude prisutna, ali to opterećuje rad, pogotovo što nisu usaglašeni svi pravilnici inspekcija i oni ne treba samo da budu tu da se gleda, da trgovac strepi da li će doći do neke kazne, da će dolazak inspekcije podrazumevati gubitak za tu trgovinu. Treba da se stavi akcenat na preventivu i na edukaciju.
Preventiva znači da sve ono što su nepravilnosti koje se uoče, a ne oštećuju direktno budžet Republike Srbije, ili nisu neki ozbiljniji prekršaji, da treba da im se ukaže na to, da im se da neki razumni rok da se to ispravi. Tako, da se napravi saradnja između inspekcije i trgovaca.
Ono što smo zapazili, gledajući predloge izmena i dopuna ovog zakona je član 11, koji se odnosi na član 43. važećeg zakona, to je regulisanje radnog vremena trgovina, gde se po novom predlogu daje lokalnim samoupravama da odrede radno vreme trgovinskih objekata. Mislimo da je važeće rešenje bolje rešenje i da treba da ostane nepromenjeno, zato što i domaći i strani investitori, kada ulažu i kada žele da otvaraju objekte, njima informacija o radnom vremenu je i te kako važna za pravljenje biznis plana i svojih troškova, zavisi koliko će smena da se radi, koliko će radnika biti potrebno.
Smatramo da te informacije, ako trebaju da prikupljaju od lokalne samouprave do lokalne samouprave, ako je to sklono promenama, da nije dobro. Bolje je da je zakonski određeno kada rade, a da se kao što je dosadašnjim zakonom bilo predviđeno, da lokalna samouprava može, po specifičnosti, da odredi da ili produži radno vreme, da kreće ranije ili kasnije, u zavisnosti od potreba određene lokalne samouprave.
O izmenama i još nekim našim sugestijama koje smo predložili govoriće moja koleginica. Ja zbog vremena neću govoriti više o tome. Zaključiću s time da smo zaista želeli dobronamerno da ukažemo na neka naša zapažanja, da poboljšamo ovaj zakon zato što je izuzetno važan, kažem zbog trgovine koja je izuzetno važna privredna grana u Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dragana Đuković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, 2010. godine usvojen je aktuelni Zakon o trgovini. Nakon višemesečne javne rasprave i višegodišnjeg rada na izradi tog akta, trgovci u Srbiji su dobili zakon koji je u praksi, hajde da kažemo, dosta primenljiv. S obzirom na to da se većina stanovništva kod nas i bavi trgovinom, a nakon ukidanja taksi i raznih nameta za trgovce kroz set finansijskih zakona koji je usvojen u ovoj Skupštini krajem prošle godine, predložene izmene i dopune Zakona o trgovini svakako će dovesti do unapređenja poslovnog ambijenta.
Osim toga, najznačajnije izmene ovog zakona su smanjenje administrativnih prepreka, brisanje studije uticaja, ukidanje administrativne procedure, dakle, javne agencije i uvođenje posebnog oblika pravne zaštite zbog nelojalne konkurencije.
Ovim zakonom ukidaju se i posebni uslovi za zaposlene, daju se veća ovlašćenja jedinicama lokalnih samouprava i uvode se tzv. jedinstvene kepo knjige vezane za promet u objektima. Izmenama člana 43. stav 4. Zakona o trgovini značajno će se proširiti ovlašćenja lokalnih samouprava u pogledu uređivanja radnog vremena i to u skladu sa komunalnim redom lokalnih samouprava.
Kada se govori o smanjenju tzv. administrativnih prepreka, to podrazumeva i dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnosi na promet i strukturu trgovinske mreže, koji je do sada teretio sve trgovce, što je dodatno opteretilo poslovanje jer su trgovci morali da dostavljaju podatke u određenim rokovima dok se izmenama to sad odnosi na tačno ciljane, odnosno targetirane podatke i određene kategorije trgovaca.
Jedna od bitnih, ako ne i najbitnija, izmena Zakona o trgovini jeste upravo ukidanje studije uticaja na strukturu tržišta, odnosno na brisanje člana 45. Zakona o trgovini. Aktuelni zakon primenjuje se više od dve godine i u tom periodu studija uticaja za trgovinske objekte, čiji ukupni prodajni i skladišni prostor iznosi više od 2000 kvadratnih metara, očigledno nije dala očekivane rezultate, ili jednostavno taj koncept nije bio dobro osmišljen, te je najbolje predloženo rešenje, dakle, ukidanje te studije.
U skladu sa ciljevima racionalizacije i merama štednje Vlade Republike Srbije i kroz ove izmene i dopune Zakona o trgovini, ukida se postojanje javne agencije, odnosno Centra za razvoj trgovine, što će dovesti do smanjenja trošenja budžetskih sredstava a samim tim i poboljšati stanje u finansijama Republike Srbije.
Ovim izmenama uvodi se poseban oblik pravne zaštite zbog nelojalne konkurencije i to je, u stvari, kao što je ministar već rekao, prvi put kod nas u trgovini da se uvodi jedan ovakav oblik pravne zaštite poslovnog ugleda putem tužbe za nematerijalnu štetu.
Ove izmene i dopune Zakona o trgovini svakako treba podržati u Danu za glasanje iz razloga što će se njima olakšati razvoj trgovine i u ovaj sektor uvesti još bolji red.
Ovako usvojene predložene izmene i dopune Zakona o trgovini mogu samo doprineti kako razvoju ovog sektora tako i, jednim delom, razvoju čitave države. Pošto u obrazloženju, naravno, piše da neće biti potrebna nikakva dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, nema razloga da se uz sva ova poboljšanja predložene izmene i dopune Zakona o trgovini ne usvoje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se, između ostalog, na početku pridružiti kritikama koje su izrekle kolege pre toga, a to je da mi nemamo ni elementarni plan rada, ne za nedelju, nego za jedan radni dan, što je stvarno fascinantno za ovaj naš parlament. Dokle god to ne budemo imali, ne verujem da ćemo moći uopšte da idemo dalje i da ne pričamo o nekoj EU.
Nismo ovde zbog toga, nego zbog izmena i dopuna Zakona o trgovini. Kako je na Odboru za privredu pomoćnik ministra rekao, cilj zakona je unapređenje poslovnog ambijenta, preciziranje odredbi u Zakonu o trgovini koji je donet 2010. godine, a stupio na snagu početkom 2011. godine, smanjenje određenih administrativnih procedura, odnosno prepreka, kako je to navedeno i kako su već sve moje kolege rekle. To je nekoliko članova koji se odnose na studiju uticaja na strukturu tržišta, ukidanje Centra za razvoj trgovine, dostavljanje određenih obrazaca o podacima o prometu i strukturi tržišta itd. Ministar je negde izjavio da je cilj ovih izmena liberalizacija tržišta i ukidanje restriktivnih odredbi koje su postojale u Zakonu o trgovini.
U svakom slučaju, podržavamo i potpuno se slažemo sa liberalizacijom tržišta, ali svakako do neke određene granice, a ne u potpunosti i sa ukidanjem određenih restriktivnih odredbi, ali u delu da one ne budu u potpunosti ukinute, već na neki način pojednostavljene, kako bi dobili mnogo kvalitetnije odredbe i bolje primenjivali zakon, a da on može da posluži svrsi da se zaštite trgovci i da trgovina kao privredna grana, koja zapošljava najveći broj ljudi od svih grana privrede prosto se i dalje razvija, unapređuje kako bi se još više ljudi zaposlilo upravo u ovoj privrednoj grani.
Čuli smo da su izmene zakona, ne bih to ponavljala, došle ovde pred poslanike bez konsultacija i sa Unijom poslodavaca Srbije, ali i sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća. U toj Uniji poslodavaca Srbije, koliko sam razumela, nalaze se predstavnici skoro svih, odnosno većine velikih i srednjih trgovina i najvećih udruženja malih trgovaca, tako da ne bih se baš složila da je njihovo mišljenje zanemarljivo. Ali, u svakom slučaju, verujem da će biti još izmena ovog zakona.
Ono o čemu je moja koleginica govorila, to je najveći problem koji imamo i koji ne znam da li se uopšte rešava ovim zakonom, a to je problem trgovine u sivoj zoni. Imamo tu legalnu trgovinu i imamo ovu u sivoj zoni koja predstavlja za sada nerešiv problem. Mislim da izmenama ovog zakona takođe nije rešen: Promet na crnom tržištu, čuli ste koliki je, toliki da može da eventualno pokrije i deficit u budžetu Republike Srbije. Tu se gubi na PDV, kao što je koleginica rekla, ali i na porezima i doprinosima, na porezu na dobit, akcizama i drugim taksama i naknadama. Takođe, istakla bih da npr. trgovina na crno živinskim mesom i mlečnim proizvodima može da bude izuzetno štetna po zdravlje ljudi, pre svega zato što poljoprivredna i veterinarska inspekcija uopšte ne pregledaju te proizvode, tako da može da dođe do velikih problema.
Mi nemamo nekog jasnog plana, niti sistema u razvoju i unapređenju trgovine, kao jedne od najvažnijih privrednih grana, niti ovaj zakon koji treba da bude sistemski, odnosno ove izmene menjaju nešto u tome. Znamo da tamo gde odredbe nisu precizne, gde nisu jasne, tu ima prostora za manipulaciju i tada prosto ni sam zakon ne može da posluži svrsi i može da dođe do neuspeha.
Preko 500.000 ljudi radi na crno, radi neprijavljeno i tu se gube veliki prihodi. Inspekcije i nadležne službe ne rade dobro svoj posao. Smatramo i već su moje koleginice govorile, ali sigurno nije na odmet da se ponovi, da rad inspekcijskih službi treba da se u svakom slučaju unapredi, da se npr. objedine sve inspekcijske službe, da ne budu one na različitim mestima, u različitim ministarstvima, nego da se objedine u okviru jedne institucije. Mislimo da tržišna inspekcija predstavlja jednu od važnijih karika u okviru Ministarstva koje može da se još bolje i još više postara da se spreči ova nelojalna konkurencija.
Istakla bih takođe da je tržišna inspekcija u toku protekle godine podnela 4.425 zahteva za pokretanje postupka pred nadležnim sudovima tamo gde su utvrdili da postoje određene neregluarnosti u okviru trgovinskih radnji. Međutim, znamo kakvo je naše sudstvo, dosta sporo i ti se procesi sigurno dosta i otegnu, tako da zaista mislim da je rad inspekcije jedan od najvažnijih elemenata kako bi unapredili, kako bi trgovina uopšte u Srbiji opstala, a eventualno se i unapredila.
Zakonom o trgovini, za koji smo sada dobili predlog izmena, nadležnost u suzbijanju sive ekonomije prebačen je na lokalne samouprave za koje, kao što i mnogi smatraju, i mi između ostalog smatramo, lokalna samouprava nema dovoljno kapaciteta, a možda nema dovoljno ni interesa da se baš pozabavi povremeno tim ljudima, koji se na taj način zaposle u toj trgovini na crno itd, tako da je dosta teško za lokalne samouprave da se izbore. Zato je mnogo bolje, opet se vraćam na tu inspekciju koja bi time trebalo da se više, ozbiljnije i sistemski bavi.
Takođe, ovde bih navela i da su brigu oko postavljanja tezgi i sličnih stvari u lokalnim samoupravama preuzele komunalne inspekcije. Na primer, komunalna inspekcija u opštini Čajetina, odakle dolazim, ima samo jednog zaposlenog, zato što mi imamo 16.000 stanovnika i prema ovom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, mi imamo samo jednog opredeljenog za te poslove, a na Zlatibor dolazi godišnje preko 300.000 ljudi i imamo ogroman broj tezgi, prodavaca koji su na trgovima, ulicama i prodaju svoje proizvode. Prosto, jedan inspektor ne može sa tim da se izbori, a komunalnu policiju imamo samo u gradovima, nemamo u opštinama. Uopšte nisu uzete u obzir specifičnosti pojedinih opština, npr. turističkih opština. Da li je to Čajetina, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Brus, Raška, koje bi možda trebalo da imaju komunalnu inspekciju. Dakle, i drugi zakoni treba da rade, odnosno da imaju određene odredbe kojima bi se unapredila i poboljšao razvoj trgovine.
Što se tiče ostalih odredbi i izmena zakona, reagovali smo amandmanima. Možda bi se više trebalo pozabaviti pojednostavljenjem određenih procedura, ali nikako ukidanjem određenih odredbi bez alternative i bez cilja. Uzrok lošeg rejtinga Srbije među investitorima je upravo poslovno okruženje koje želimo ovim izmenama zakona da unapredimo. Jedno su neke naše želje, želje Vlade i slično, a drugo su ostvareni rezultati. Tu je disproporcija zaista velika.
Ono što je najvažnije i na čemu nam najviše zameraju, bez obzira što imamo nisku cenu rada i imamo niže poreze nego zemlje u okruženju, to je svakako nedostatak vladavine zakona i sudske zaštite u velikoj meri. Tako da, opet sa neke treće ili četvrte strane, reforme sudstva takođe dosta utiču na dobru primenu ovog zakona.
Kada govorimo o trgovini, opet se možemo nadovezati i na građevinsku industriju. U drugoj polovini prethodne godine su se za 20% uvećale cene građevinskog materijala. Imamo problema sa plasmanom proizvoda, naročito kod ovih manjih trgovina i država tu mora naći način da pomogne.
Smatram da smo se ovim zakonom trebali pozabaviti promenom fokusa sa nelegalnih trgovaca na legalne. Znamo da je neka simbolična kazna, ako se dođe u situaciju da se kazni neko od nelegalnih trgovaca radnji, 3.000 do 5.000 dinara i slično. Te inspekcije stalno idu u one legalne, odnosno u one koje posluju, registrovane su radnje i slično. Kod njih se uvek nađe nešto da se kazne, a ovi koji rade na crno, o staju nekažnjeni, a na primer, dešava se da na tim svojim tezgama imaju robu u vrednosti od preko 10.000 evra. Ono što treba da uradimo je da otklonimo pravnu nesigurnost i svaku mogućnost korupcije.
Naš cilj kao poslanika, odnosno Vlade i Ministarstva za trgovinu treba da bude da svima obezbedimo mogućnost da oni imaju interes da rade u skladu sa zakonom. Mi nekako do sada to nismo činili, jer vidimo po poslodavcima koliko ima radnji i radnika, koliko prometa na tržištu je na crno.
Što se tiče Centra za razvoj trgovine, koji se ovim izmenama zakona ukida, samo sam htela da postavim pitanje – ko će to sada da radi? Koliko je tu bilo zaposlenih? Šta će da bude sa tim zaposlenima? Kada je 2010. godine predlagano da ovaj centar zaživi, kaže se da je on trebalo da se bavi razvojnim i stručnim poslovima iz razvoja tržišta i trgovine, da definiše mere ekonomske politike, jer samo kroz posedovanje odgovarajućih pouzdanih podataka o stanju trgovine i stručnom analizom istih, može se unaprediti razvoj trgovine, obavlja poslove koji se odnose na strateški razvoj tržišta, trgovine, praćenje stanja, razvoja tržišta, analiza, modeli, predlozi, efikasno planiranje itd. To sve piše na sajtu i to sam pročitala.
Interesuje me na koji način će to sada da se realizuje i da li smo odustali od ciljeva ako ukidamo sam ovaj centar? Slično je i sa Studijom koja je trebalo da definiše, odnosno da pokaže uticaj na strukturu tržišta za ove trgovinske objekte preko 2.000 kvadrata. Kada je uvođen ovaj termin, kaže se – uveli smo da se spreče potencijalni dogovori trgovinskih subjekata na određenim tržišnim područjima da ne bi ostvarivali monopolske pozicije i da usmerimo razvoj u pravcu ostvarenja, interesa potrošača i razvoja konkurentnosti. Isto pitanje – da li smo odustali od cilja ako ukidamo ovu studiju? Treba ipak da vodimo računa i o ovim tradicionalnim trgovinskim radnjama, porodičnim radnjama koje, ipak, u oblasti trgovine zapošljavaju najveći broj ljudi.
Htela bih da napomenem da će, a mislim na trgovinu i volela bih da čujem šta vi mislite koliko će se na samu trgovinu odraziti i primena SSP, odnosno u ovom trenutku prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima? Carine su od 1. januara snižene na nulu za pojedine industrijske proizvode – gumu, kaučuk, plastiku, aluminijum, bakar, krzno i nešto od građevinskog materijala, nove i polovne automobile, od početka 2014. godine, čak na 96% do 97% poljoprivrednih proizvoda će imati mogućnost slobodnog uvoza, kao i industrijskih proizvoda. Kako da unapredimo industriju ako ćemo da snizimo cene industrijskih proizvoda u Srbiji, što se tiče, npr, svežeg voća, povrća, žitarica, mesa, mleka, suvih šljiva, začinske paprike itd.? Carine neće u potpunosti početkom 2014. godine biti ukinute, ali biće smanjene za 20% do 80% od postojećih carina. Odraziće se na sektor trgovine, a to sam i rekla i zanima me u kom obimu? Da li ćemo, u svakom slučaju, kompletno srozati tu trgovinu i smanjiti broj zaposlenih u trgovini? Sigurno da će u narednom periodu, ovakvom politikom i uvećanjem poreza, doći u situaciju da se sve više i više ovih trgovinskih radnji zatvara.
Na kraju bih samo još htela da kažem ono što sam i prethodno pomenula, a to je da energija svih privrednih grana mora da bude na snazi kako bi unapredili razvoj trgovine. Na primer, trgovina kao turistička ponuda može da bude u svim vodećim, odnosno velikim evropskim i svetskim metropolama. Prihodi od trgovine čine od 25% do 50% ukupne javne potrošnje. Tako mi, na primer, na Zlatiboru imamo zaista veliki interes da se ova oblast uredi, da inspekcija dobro radi kako ljudi koji dolaze ne bi bili nezadovoljni tom trgovinom i tom vrstom usluge kada dođu na odmor.
Takođe je i planiranje infrastrukture od izuzetne važnosti za kvalitetan razvoj trgovine. Moramo, kako sinergiju svih privrednih grana, tako i zakona da iskoristimo, da pripremimo, napravimo i organizujemo, kako bi trgovina koja zapošljava najviše radnika u privredi u Srbiji napredovala i unapređenje pravnog sistema, rad inspekcija, ono što je suština, a naravno, jednake mogućnosti za sve i to je osnova da svi imaju interesa da rade po zakonu. To treba da bude cilj ovog zakona i to treba da bude naš cilj za svaki zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.