Deveto vanredno zasedanje, 24.07.2013.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

5. dan rada

24.07.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Sledeći se prijavio narodni poslanik Nenad Konstantinović.
...
Socijaldemokratska stranka

Nenad Konstantinović

Demokratska stranka
Ja sam se javio između ostalog i za repliku, ali bilo je davno. Ovako velike kazne dovode do sledećih podataka: u Beogradu 12.324 ljudi je tražilo da se zameni novčana kazna za kaznu zatvora u 2011. godini. Zatim, u 2012. godini taj broj je porastao na 14.309. Sa ovako velikim kaznama vi imate u 2012. godini 14.000 ljudi koji radije idu u zatvor jer nemaju para da plate kaznu. Stavite da budu kazne što više, imaćete 50 hiljada ljudi koji će tražiti da zamene kaznu kaznom zatvora, samo ne znam u koje zatvore ćete da ih stavite?
U prilog cele ove polemike i naših argumenata ide i vaše obrazloženje koje ste vi pisali. Napisali ste u obrazloženju ovog zakona da postoji veliko povećanje zamena novčanih kazni kaznama zatvora. Niko ne ide u zatvor što voli, nego zato što nema para da plati. Zbog toga kazne moraju biti primerene ekonomskoj situaciji u kojoj se mi nalazimo. Da li je ekonomska situacija mnogo lošija? Jeste, mnogo je lošija i u poslednjih godinu dana je sve lošija, ali za to sigurno nije odgovorna opozicija.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, hajde prvo da se oslobodimo populizma. Socijalistička partija Srbije i poslanička grupa SPS, kada je u pitanju i ovaj amandman i tekst zakona, neće robovati populizmu. Dijapazon kažnjavanja jeste opšta norma i dobro je što je zaprećena kazna ovako visoka. Dobro je upravo zbog toga što postoji ta tzv. dvodimenzionalna posledica kažnjavanja. Jedna je prevencija, a druga je represija. Tu ne možemo apsolutno imati bilo kakvu dilemu. Ako spustimo nivo kazne, šta smo prevenirali? Da li mi na taj način stimulišemo učinioce, bilo prekršaja, bilo krivičnih dela, a u konkretnom slučaju prekršaja? U svakom slučaju stimulišemo.
Prema tome, ovako određena visina novčane kazne, po stanovištu poslaničke grupe SPS i mom ličnom stanovištu, jeste opravdana, a čak može biti i veća. Ona koja je najniža, od 5.000 dinara, ona je predviđena za one prekršaje i protivpravne radnje koje imaju najmanji stepen društvene opasnosti, kojima se na najblaži način povređuju zaštitna dobra i gde su zaštitna dobra takve prirode da se ovom kaznom može postići svrha kažnjavanja. Pa, kakvu poruku mi treba da pošaljemo odavde građanima? Da čine prekršaje, tako što će biti kažnjeni sa nekom kaznom koja je izuzetno mala? Da li je to politička poruka ovog parlamenta i nas narodnih poslanika koji moramo da vodimo računa o interesima građana? Uveren sam da nije.
Osim toga, mi ne smemo sebi dozvoliti da vezujemo ruke sudovima i sudijama. Zašto? Zbog toga što sudovi i sudije za svaki konkretni slučaj imaju i predviđenu kaznu i predviđenu kvalifikaciju prekršaja, bez obzira gde je prekršaj sistematizovan, u kome zakonu ili čak podzakonskom aktu, pa na kraju i odluci skupštine lokalne samouprave. Onda ostavljamo diskreciono pravo sudu i sudiji da o tome odluči. Zato se ni u kom slučaju ne mogu složiti sa tim da se faktički vezuju ruke sudiji u ovom pravcu kako bi se nametnuo princip obaveznosti. Onda sudija ne bi bio sudija, onda bi bio samo neki transmiter odluka, a mi bi preuzeli faktički jurisdikciju suda. To je apsolutno nedopustivo.
Osim toga, i iz prethodnih diskusija takođe provejava neka vrsta nametanja principa obaveznosti sudijama. Ja se sa time ne mogu složiti. Malo pre je bilo priče da umesto: "može se osloboditi kazne", stoji: "će se osloboditi kazne". Pa, šta ćemo za svaki individualni slučaj? Šta ćemo za svaku situaciju? Sve situacije nisu iste. Učinioci krivičnih dela nisu isti. Mora se posmatrati individualno i zbog toga je sasvim dobro što Ministarstvo pravde i vi, ministre, niste prihvatili nešto što bi sudijama vezalo ruke, sa jedne strane, a sa druge strane bi mi preuzeli ogromnu dozu odgovornosti na sebe što smo tako nešto propisali, naročito materijalno-pravnim propisom.
Na kraju samo da kažem da poslanička grupa SPS stoji na stanovištu da je, što se tiče člana 39, član 39. dobro propisan, jeste opšta norma i sa stanovišta zaprećene kazne, koja treba da prevenira, da utiče na potencijalne učinioce krivičnih da, da s obzirom na tako visoku kaznu ne trebaju da čine krivična dela, da je dovoljna mera prevencije i kao opšta norma treba da opstane. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vučeta Tošković

Srpska napredna stranka
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stičem utisak da pojedini pravnici ne žive u ovom vremenu i da zaobilaze ono što ne bi smelo da se zaobiđe.
Dakle, niko nije postavio pitanje zašto taj prekršilac krši zakon i koga tera da krši zakon, a da ovakve mere koje su predložene ne sprovedemo? Represivne mere moraju biti. Bez obzira na ekonomsko stanje zemlje, ako bismo te kazne smanjili, kako predlažu pojedini ovim amandmanom, mi ne bi dobili nikakv efekat tim merama. Onaj ko krši nešto, on zna da mora da plati toliko i ne bi smeo da to uradi. To su te represivne mere, koje ne dozvoljavaju unapred prekršiocu da pravi takve prekršaje.
Tu se ne bih složio sa gospodom koja predlažu neke manje kazne i da se daje sudijama diskreciono pravo da oni određuju od 5.000 do 150.000 ili od 20.000 do 150.000 dinara, zavisi od prekršajne mere.
Srpska napredna stranka će prihvatiti Predlog zakona, da se prihvate ove represivne mere, tako da ćemo u Danu za glasanje glasati za ovaj zakon.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Što se tiče amandmana na član 39, mogu se delom složiti sa tim da se traži smanjenje propisanih novčanih kazni, kako za fizička lica ili odgovorna lica, odnosno pravna lica i za preduzetnike, pa da opravdanje bude to -  eto, nema novca. Nema novca, nije ga bilo ni prošle, ni pretprošle godine, za to treba da pitamo jednog finansijskog eksperta, koji je u svakoj vlasti bio ministar finansija.  Ali, kada neko od poslanika kaže – nema novca, nema prekršaja, onda je evidentno da Zakon o prekršajima nije pročitan.
Postoji, znate, nešto što se zove institut rada u javnom interesu, ovde su ga mnoge poslaničke grupe podržale. Postoji nešto što se takođe zove pooštravanje kaznene politike. Mnoge ovde opozicione poslaničke grupe isto su bili zagovornici tog povećanja kaznene politike.
Ako se striktno držimo samo Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, onda je nedopustivo reći - nema novca, nema prekršaja, jer imate nešto što se u ovom zakonu zove zamena neplaćene novčane kazne. Ta neplaćena novčana kazna, znate, može se zameniti i nekim drugim institutima i nije to samo zatvorska kazna, postoji jedan institut koji se zove rad u javnom interesu. Meni je jako simpatično za vreme čije vlade je upravo uveden institut rada u javnom interesu, koji je, nažalost, bio tako malo puta primenjivan. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Slobodan Homen

Demokratska stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dosta smo argumenata čuli za i protiv. Kao i predlagač ovog amandmana, i ja smatram da bi celishodno i bolje bilo da se kazne smanje, ali mislim da nema potrebe da iznosim dodatne argumente, već smo dosta čuli o tome, o teškoj ekonomskoj situaciji, promeni okolnosti danas u odnosu na neki period od 2008. do 2009. godine, kada se definitivno bolje živelo. Ali, nije mi to tema.
Želim nešto pragmatično da pričam iz perspektive pravosuđa. Deo sredstava koji se naplaćuje od sudskih taksi i od svega ostaje pravosuđu, deo se uplaćuje u budžet. Ono što je suština, da i sudske takse, što nije danas tema, naravno, i visina prekršajnih kazni moraju biti realne, iz prostog razloga da bi bili naplativi. Možemo mi da propišemo velike kazne, kao što smo i ranije radili, ali tada smo smatrali da to može u realnom životu da se izvrši. Ako se ne varam, a ispravićete me, mislim da je vrlo mala naplata izrečenih kazni, svega negde oko 40%, iz prostog razloga što ljudi ne mogu da plate te kazne.
Mislim da, ukoliko bi smanjili maksimume samih kazni, da bi i država i budžet i građani iz ovoga profitirali. Naravno, građani bi plaćali manje kazne, ali bi ih plaćali. Mislim da to jeste ideja prekršajnog naloga koji smo isto u ovom zakonu uveli, da ako neko treba da plati kaznu, da ako je plati ranije ili na vreme, da će platiti u nekom određenom manjem iznosu. Mislim da ta ista analogija koju ste ovde uveli može da se primeni i na visinu kazne. Ako građani mogu sebi da priušte kazne, oni će je plaćati. Ako smanjimo kazne, ovako kako mi predlažemo amandmanom, a izvršenje tih kazni bude veće, biće više novca u budžetu, biće više za rad države, za rad pravosudnih organa. Mislim da treba gledati šire na pitanje, da to nije usko samo pitanje visine kazni, nego da li su te kazne izvršive ili ne.
Doći ćemo već na sledećem amandmanu do onog suštinskog pitanja, šta se dešava ako ne mogu da se izvrše kazne? Jeste, tu je rad u javnom interesu, to je jedan od segmenata, ali ima i ono - zamena novčane kazne kaznom zatvora. To samo pravi dodatan trošak za državu, vrlo nepopularna mera, a naravno, svi znamo da kratkotrajne zatvorske kazne, pogotovo za mlađa lica, samo mogu biti štetna, a nikako korisna.
Molim vas da razmislite, prilikom glasanja za ovaj amandman, upravo o ovom segmentu, da će smanjenjem kazni sigurno doći i do povećanja ukupne naplate kazni, čime bi se višestruko ostvario efekat, ono što jeste ideja visokih kazni, a građani bi mogli to da podnesu i mogli bi da plate sve obaveze koje imaju prema državi. Hvala.