Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 111 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine. Obaveštavam vas da je sednici sprečen da prisustvuje sledeći narodni poslanik Milorad Stošić.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u načelu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 153, protiv – niko, uzdržanih – šest, nije glasalo – 11 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Podsećam vas da je sastavni deo predloga zakona postao amandman narodnog poslanika Zorana Babića na član 2.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Obradović, Ivan Jovanović, Ljiljana Lučić, mr Božidar Đelić, Ljuban Panić i Maja Videnović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 31, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 140 narodnih poslanika od ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 35, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 138 narodnih poslanika od ukupno prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Donka Banović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 27, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 145 narodnih poslanika od ukupno prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Obradović, Ivan Jovanović, Ljiljana Lučić, mr Božidar Đelić, Ljuban Panić i Maja Videnović i narodni poslanik Donka Banović, sa ispravkom.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 39, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 136 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 30, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 145 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Prelazimo na odlučivanje Narodne skupštine o postojanju naročito opravdanih razloga za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Stavljam na glasanje Predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 155, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 19 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 174 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Sada pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 152, protiv – niko, uzdržanih – sedam, nije glasalo – 13 narodnih poslanika od ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Druga tačka dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 168, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo – pet narodnih poslanika od ukupno prisutnih 174 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS.
Povodom ukazivanja narodnih poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 103. stav 6. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština, bez pretresa, o tome izjasni u danu za glasanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik Srđan Milivojević, na sednici 9. oktobra 2013. godine, u 10 časova i 20 minuta, ukazao je na povredu člana 88. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 154 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 174 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Miljenko Dereta, na sednici 9. oktobra 2013. godine, u 10 časova i 55 minuta, ukazao je na povredu članova 107. i 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 25, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 150 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na sednici 9. oktobra 2013. godine, u 11 časova i pet minuta, ukazao je na povredu člana 109, a u vezi sa članom 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 154 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Jadranka Joksimović, na sednici 9. oktobra 2013. godine, u 11 časova i osam minuta, ukazala je na povredu člana 109. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 66, protiv – 13, uzdržanih – nema, nije glasalo – 96 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
( Sednica je završena u 10.35 časova)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Dozvolite da utvrdimo kvorum.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 103 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
S obzirom da je danas četvrtak, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja u skladu sa Poslovnikom.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala.
Zatražio bih ovom prilikom od Ministarstva za rad i socijalnu politiku obaveštenje o reakciji na nezakonitu i politički motivisanu suspenziju radnika u Novom Pazaru. Radnici Direkcije za izgradnju grada Novog Pazara su stupili u potpuno opravdani i zakonit štrajk u trajanju od pet minuta, štiteći imovinu svog preduzeća od zloupotreba i zahtevajući svoje zarade i bolje uslove za rad. Umesto ispunjenja tih uslova, njih 14 je dobilo suspenzije.
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku je 17. maja ove godine naložilo poslodavcu, tj. Direkciji za izgradnju da isplati radnicima sve zarade i naknade, a rukovodstvo ovog preduzeća to nije učinilo. Ovo nije jedino javno preduzeće u Novom Pazaru koje je dovedeno do potpunog kolapsa i ovo nisu jedini radnici kojima su uskraćena prava koja im po Zakonu o radu pripadaju.
Alarmantno stanje je u vodovodu, čistoći, sportskom centru. Regionalna televizija Novi Pazar je postala partijski bilten i putopis gradonačelnika Novog Pazara. Radnicima u Gradskoj upravi se izdaju nevažeće markice za zdravstvene knjižice, iako im po zakonu pripada zdravstveno osiguranje, oni su primorani da iz svog džepa plaćaju zdravstvene usluge u bolnicama.
O ovome sam već upozoravao Ministarstvo rada i socijalne politike. Samo nekoliko dana pre početka grejne sezone katastrofa u gradskoj toplani je tolika da je samostalno privukla pažnju i naterala Ministarstvo energetike i ministarku Mihajlović da ovaj problem tretiraju kao posebno ozbiljan i posebno alarmantan u Srbiji. Gradske vlasti umesto da osećaju odgovornost za ovakvo stanje, oni postižu za diktatorskim metodama, obračunavajući se sa svima onima koji traže ono što im pripada.
Sada pitam – šta da rade radnici iz drugih javnih preduzeća koji po sedam, osam meseci nisu primili plate, kojima se godinama ne uplaćuje penzijsko i zdravstveno osiguranje? Kome i na koji način oni da skrenu pažnju na katastrofu koju su gradske vlasti napravili u njihovim preduzećima?
Zato tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da zaštite radnike u Novom Pazaru od samovolje gradskih vlasti, kako oni ne bi morali da štrajkuju i izlažu se riziku od suspenzija ili gubitka posla. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih pitanje, odnosno zahtev za razjašnjenje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao nadležnom ministarstvu.
Ono što je problem i što je bila jedna od tema na sednici Gradske skupštine grada Šapca, a što je veliki problem za ljude iz Šapca i okoline, to je situacija da od početka godine u Šapcu preko 500 ljudi je vodilo postupak za oslobođenje, odnosno za izlazak iz poljoprivrednog osiguranja, odnosno 500 porodica ima problem sa osiguranjem u Fondu PIO, a svi su oni zaduženi kao poljoprivrednici.
Zato bih postavio nekoliko pitanja direktorki Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to je – koliko po poslednjim informacijama ima poljoprivrednih osiguranika na teritoriji Republike Srbije? Koliko je od tih lica vodilo postupak za istupanje iz evidencije Republičkog fonda PIO? Koliko je tih ljudi uspelo sa zahtevom za istupanje iz svoje evidencije i koji su najčešći razlozi koje poljoprivrednici navode kao razloge da istupe iz evidencije, odnosno registra poljoprivrednih osiguranika? Koliko lica koja su vodila taj postupak, odnosno koliko lica koja su osiguranici poljoprivrednici su u isto vreme u jednom domaćinstvu, odnosno da li Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zna koliko poljoprivrednih osiguranika plaća dva ili više puta doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kao poljoprivrednici?
Zašto sam postavio sva ova pitanja? Mi moramo da znamo koliko u Republici Srbiji, a u duhu ovih novih reformi koje su najavljene u našoj državi, koliko se lica bavi poljoprivredom, koliko lica može da izmiri doprinose za poljoprivredno osiguranje. Imamo situaciju da u isto vreme kada neko treba da uplati na nivou godine 80.000 dinara po jednom članu svoje porodice, on je korisnik i socijalne pomoći. Da li Republički fond PIO zna koliko lica koja su zadužena kao poljoprivrednici u isto vreme ostvaruju pravo na socijalnu pomoć preko Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike?
Smatram da su naši poljoprivrednici u nejednakom položaju u odnosu na lica koja žive u gradu. Imate situaciju da mladi ljudi koji završe školovanje i ne nastave to školovanje na fakultetu sa 18 ili 19 godina, samom činjenicom života na selu bivaju zaduženi kao obveznici uplate poljoprivrednog doprinosa, bez obzira da li se oni zaista bave poljoprivredom i bez obzira na to da li oni od tog bavljenja poljoprivredom ostvaruju bilo kakve prihode.
Imamo činjenicu da u jednom malom domaćinstvu u selu u okolini Šapca imate sedam članova porodice i sva četiri punoletna člana porodice su obveznici uplate doprinosa za Fond PIO. To na nivou godine podrazumeva obavezu od preko 320.000 dinara za jedno domaćinstvo. Ako pri tom uzmete sličnu porodicu koja živi u gradu, imate situaciju da oni nemaju nikakve obaveze.
Postavlja se pitanje – da li je živeti na selu privilegija ili kazna i kako naš administrativni sistem gleda na to? Da li postoji mogućnost da se ovaj problem sagleda na jedan ozbiljniji i odgovorniji način i da se uđe u izmenu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako bismo zapravo situaciju, odnosno činjenicu života na selu izjednačili sa činjenicom života u gradu?
Napominjem da Fond PIO zadužuje kao poljoprivrednike sva ona lica koja žive na selu, punoletni su, bez obzira na to koliko imovine imaju, koliki im je posed i kojom se vrstom delatnosti bave. Ako oni žive na selu, a imaju više od 50 ari zemlje i pri tom se bave ili ne bave poljoprivredom, oni su obveznici, a ako imaju manje od toga, Fond PIO pretpostavlja da se oni bave pčelama, uzgojem meda, pečurkama, kalifornijskim glistama ili slično.
Ja vas molim da u kratkom roku dobijemo te informacije kako bismo mogli na odgovarajući način da sagledamo njihov problem i rešimo ga. Napominjem da kada su ta lica obveznici Fonda PIO, oni su u isto vreme zaduženi i za uplatu zdravstvenog doprinosa, te samim tim ne mogu da imaju overenu knjižicu i ne mogu da se leče. Smatram da su im time uskraćena elementarna prava, pa tražim brz odgovor. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, imam nekoliko pitanja.
Moje prvo pitanje je novoizabranom ministru poljoprivrede. Poljoprivreda Srbije je od početka ove godine izgubila preko 30 miliona evra, samo zato što država nije uložila sedam miliona evra u protivgradnu zaštitu. Procenjeno je da je šteta od grada preko 45 miliona evra i da je uloženo sedam miliona evra u protivgradnu zaštitu, bar 70% ove štete ne bismo imali.
Od početka godine grad je oštetio skoro 70.000 hektara pod poljoprivrednim kulturama, a najmanje na polovini ovog zemljišta rod je potpuno uništen. Stradalo je tri puta više useva, nego što je to slučaj prošle godine. To su, naravno, ogromni gubici i alarmantni podaci na osnovu kojih bi država trebala da reaguje, jer SPO ovo govori ne prvi put, svaki put pre nego što na početku godine mi ove podatke iznosimo i ništa se ne dešava kada je u pitanju povećanje budžeta, upravo za ovakve namene. Naprotiv, konstantno se bavimo posledicama, a nikako preventivom, da bismo ovo sprečili. Ako imamo u vidu da je na uloženi jedan evro za protivgradnu zaštitu da se u kasu države vraća 10 evra, prosto je neverovatno da ovaj problem još uvek nismo rešili.
Uskoro će pred nama poslanicima biti Predlog zakona o budžetu i smatram da je pravo vreme da o ovome konačno ozbiljno razgovaramo, da se sa ovakvom praksom prestane. Apsurd je još veći ako imamo saznanja da se daju subvencije za zasade koji nisu pokriveni zaštitnom mrežom koja nije u plastenicima, da faktički i ne postoji nikakva zaštita od grada. To je dodatno bacanje para i sa ovakvom praksom, naravno, da bi trebalo da se prestane. Moje pitanje je šta će Ministarstvo poljoprivrede učiniti da se ovakvo stanje, tj. ovakva praksa promeni?
Drugo pitanje koje želim da postavim je, takođe, pitanje u vezi sa poljoprivredom, ali ga postavljam Ministarstvu pravde. Nakon dva i po meseca od održavanja vanredne Skupštine akcionara, novoizabrano rukovodstvo PP „Aleksa Šantić“ nije ušlo u krug preduzeća. Bivši direktor, Aleksandar Marotić, i dalje se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. U sprezi sa svojim partijskim drugovima, na prvom mestu sa gospodinom Sinišom Lazićem, inače poslanikom u parlamentu, utiče na sudsku vlast i ne dozvoljava da se postupak protiv njega pokrene sa mrtve tačke.
Naime, iako se u posedu AD „Aleksa Šantić“ nalazi 900 hektara zemlje, a ukupno se obrađuje 3.500 hektara, poslednji finansijski pokazatelji su izrazito loši i pokazuju da su zaduženja ovog preduzeća veća nego što je njihova celokupna imovina. Sudovi su posebna tema i zato se obraćam Ministarstvu pravde. Privredni sud se oglašava nenadležnim. U Osnovnom sudu se igraju igre bez granica, tj. igraju se igre sa istinom. Iako na sajtu APR jasno stoje imena novoizabranog rukovodstva koje je država izabrala, sudije, jedan za drugim traže izuzeće, tj. kupuju vreme. Verovatno po nalogu onih koji su ih u tzv. reformi pravosuđa i birali.
Na kraju su predmet prebacili u Apatin, što je jedna smejurija i nonsens, jer je Aleksa Šantić selo u opštini Sombor, koje je i centar okruga. Verovatno više nemaju nikakve mogućnosti da rade ono što su do sada radili i ovo im je, da kažem, očajnički pokušaj. Obraćam se zato što u Šantiću vlada haos i u firmi i u selu. Huškaju se ljudi jedni na druge. Stanje je neodrživo. Čak se huškaju ljudi iz iste stranke jedni na druge. Zahtevamo hitnu reakciju državnih organa.
Moje pitanje je šta će ministarstvo i kada učiniti da legalno izabrani državni organi uđu u državni posed i počnu konačno da rade svoj posao? O ovome ceo Sombor zna. Pričaju čak i oni koji trpe stravične pritiske, a dovoljno je pogledati krivične prijave i finansijski izveštaj i mislim da će sve biti jasno. Jednostavno, više nemam nikakvih mogućnosti da se sa ovom temom bavim kao poslanik. Jedino mi preostaje da budem na usluzi ministarstvu i da iznesem imena i prezimena ljudi koji se na ovakav način štite od kriminala i pokušavaju da što duže ostanu na pozicijama, ne bi li zatrpali sve ono loše što su radili.
Ako mi dozvolite, moje treće pitanje je za ministra privrede i ministra finansija. Imali smo prilike da nedavno čujemo da nam slede mere za oporavak privrede, za oporavak ekonomskog stanja i moje pitanje je više nego konkretno.
Ako ćemo svi, na prvom mestu poslanici i svi oni koji su birani od građana tj. koji se nalaze na pozicijama na kojima može da se odlučuje i da se čini neki boljitak za građane, pristati da imamo manje plate i da prvi pokažemo koliko ove mere utiču prvo na nas, zašto se dozvoljava da se pojedinci poput Srđana Srećkovića zapošljavaju u državnim preduzećima sa platom od nekoliko stotina hiljada dinara, sa zlatnim karticama i ko to dozvoljava u ovo vreme kada se svima plata smanjuje, a samo pojedincima se plata povećava? Hvala.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, svi smo svesni dubine ekonomske krize u kojoj smo se našli kao društvo i svedoci smo napora koji Vlada ulaže da tu ekonomsku krizu amortizujemo i da što lakše i što bezbolnije kroz nju prođemo. Naravno da su takve mere uvek vrlo dramatične i nisu lake  za izneti, ali ako smo svesni šta je cilj, onda ćemo prevazići i ovaj trenutak. Imala je Srbija i težih i bolnijih trenutaka u svojoj prošlosti.
Međutim, moje pitanje je pitanje upućeno Ministarstvu finansija i ministru finansija. Naime, kriza nije nastajala kratko, ona traje već duži period i traje u celom svetu. Prenela se u Srbiju po sistemu spojenih sudova. Pre nekoliko godina u prethodnom sazivu vrlo transparentno i vrlo hvalospevno najavljivani su zaista napredni koraci uspostavljanjem tzv. ekonomske diplomatije.
Ovo je pitanje koje sam postavljala i prethodnoj Vladi. Dakle, bez obzira koliko je javnost i tada svesna svog siromaštva, upozoravala da ekonomska diplomatija, dupliranje postojeće diplomatije koja već ima zadatak da se bavi i ekonomijom zemlje koju predstavlja, uvedeni su i ekonomski ambasadori koji su imali samo jedan zadatak, da budu ispostava Srbije u drugim zemljama. Naravno za to su bili plaćeni, odabrani na konkursu prema nekim svojim sposobnostima i da u Srbiju dovedu što više investitora i što više investicija, da će Srbiji posle toga zaista krenuti toliko dobro da će verovatno svi ostali prepisivati od nas taj recept.
Recept nisu prepisale druge zemlje, zadržale su se na svojim diplomatskim predstavnicima onako kako su to i do tada radile. Mi nismo dobili neke efekte, barem ih u društvu uopšte ne vidimo i oni nigde nisu reklamirani i predstavljeni. Da ih je bilo, verovatno bi nam u javnosti bili pokazani, ali nas interesuje koliko se novca na ime ekonomske diplomatije odlilo iz ovog skromnog i siromašnog budžeta Republike Srbije? Koliko su oni koštali Srbiju, jer postoji u javnosti jedna spekulacija da su oni povučeni. Interesuje me da li su povučeni, ako jesu, koliko su do sada potrošili? Ako su još uvek tamo koliko nas osim, što nas interesuje koliko su do sada potrošili, koliko nas koštaju i koliki su konkretni i koji su konkretni efekti njihovog rada u inostranstvu?
Očekujemo taj odgovor od Ministarstva finansija, očekujemo kompletnu analizu toga. To očekuje javnost Srbije. Mislim da će samo analiza tog segmenta novom ministru finansija pomoći da vidi kako se još lakše i još bolje može rešiti postojeća teškoća krize u Srbiji. Hvala.