Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.10.2013.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima doktor Milorad Mijatović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala gospodine potpredsedniče.
Poštovani potpredsedniče Vlade, poštovani državni sekretari, pomoćnici, savetnici, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, ne mogu a da ne kažem kako bi bilo sjajno da smo i ovaj zakon imali ranije, jer bi mnogi naši građani bili pošteđeni loših iskustava, prilikom kupovine ili prodaje svojih nepokretnosti.
Najgore iskustvo svakako su imali građani koji su kupili ili platili stan za koji se kasnije ispostavilo da je prodat drugome, ili pak što nije bio redak slučaj, višestruko prodat.
Upropašćavanje ovih ljudi i neizvesnost da li će uspeti da povrate svoj novac, bile su manjkavosti našeg pravnog sistema i tek 2009. godine kada su usvojene dopune Zakona o prometu nepokretnosti, otklonjena je mogućnost da ista nepokretnost bude prodata u isto vreme različitim licima.
Međutim, jedna poslovica kaže da je i sadašnji minut bolji od minuta kasnije. Dakle, izražavamo veliko zadovoljstvo što će i oblast posredovanja u prometu nepokretnosti biti uređena posebnim zakonom.
Praksa je pokazala da odredbe Zakona o obligacionim odnosima nisu bile dovoljne, jer život ide brže i promene su svakodnevne.
Donošenjem posebnom zakona u oblasti posredovanja u prometu nepokretnosti, na dobitku će biti i država i građani, ali i same agencije koje se bave ovim poslom, odnosno zaposleni u agencijama.
Doslednom primenom ovog zakona obezbeđuje se pravna sigurnost, konkurentnost i razvoj tržišta nepokretnosti, kao i profesionalizacija lica koja se bave posredovanjem, što podiže kvalitet usluge.
Ovim Predlogom zakona utvrđuju se uslovi za obavljanje posredovanja, registar posredovanja, ako i uslovi za brisanje iz registra. Propisana je i obaveza da posrednik uvek ima važeći ugovor o osiguranju od odgovornosti, za eventualnu štetu koju bi mogao da nanese nalogodavcu.
Ugovorom o posredovanju utvrđuju se međusobne obaveze posrednika i nalogodavca, način oglašavanja, visina naknade, posebne ugovorne klauzule i prestanak važenja ugovora. Takođe ugovor o posredovanju mora imati detaljne podatke o ugovornim stranama i predmetu poslavanja.
Posebno bih izdvojio obavezu izdavanja računa za izvršene usluge. Predlogom zakona regulisani su i drugi odnosi između posrednika, nalogodavca i trećih lica. Zato smatram da je ovaj zakon zaista dobar normativni okvir za uređenje oblasti posredovanja u prometu nepokretnosti, a najvažnije je da se u propisanom roku od 18 meseci usvoji dobra evidencija i registar posrednika.
Dame i gospodo narodni poslanici, u daljem izlaganju govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije. Ukratko najznačajnije novine koje donosi ovaj Predlog zakona su promenjen način utvrđivanja šta je dominantan položaj učesnika na tržištu, pojam koncentracije, uslovi za izbor predsednika komisije i članova saveta, donošenje etičkog kodeksa, dopunjuju se odredbe postupka pred komisijom, kao i mere i pravo na žalbu. Takođe ovaj zakon se usklađuje sa Zakonom o budžetskom sistemu i drugim zakonima.
Konkretno, u predloženim izmenama i dopunama merilo za utvrđivanje dominantnog položaja učesnika na tržištu je tržišna snaga učesnika na tržištu na osnovu propisanih kriterijuma, pojedinačno i u njihovoj međusobnoj zavisnosti.
Utvrđeni procenat tržišnog udela od 40% može opredeliti dominantan položaj učesnika na tržištu, ali samo u sklopu drugih kriterijuma. To znači da za proglašavanje dominantnog položaja učesnika na tržištu ovaj procenat može biti i manji, odnosno da je i veći procenat od 40% udela ne mora direktno značiti dominantan položaj na tržištu. Teret dokazivanja je na komisiji.
Dalje, precizirano je da se koncentracija odnosi i na kontrolu nad udelom, odnosno udelima drugih učesnika. Sledeća novina je da će u savetu biti po dva predstavnika iz oblasti prava i ekonomije, a takođe, i donošenje etičkog kodeksa radi očuvanja ugleda i nezavisnosti komisije.
Predviđa se dodatni razlog za ponavljanje postupka u slučaju pojedinačnog izuzeća zabrane. Posebna žalba na zaključak dozvoljena je u situacijama na koje se odnosi. Zatim, propisano je i da se protiv zaključka predsednika komisije, koje je naložena privremena mera, može uputiti žalba savetu, i odluke u pogledu upravnih mera koje određuje komisija usklađene su sa primedbama Evropske komisije iz godišnjeg izveštaja o napretku i utvrđeno je prinudno izvršenje mere zaštita konkurencije. Preciznije, utvrđeni institut prekida postupak na osnovu preuzete obaveze stranke u postupku, a te obaveze mogu biti mere ponašanja ili strukturne mere. Rok za trajanje prekida postupka produžen je sa šest meseci na najduže tri godine.
Inače, navedeno je i to da je primenom ovog instituta u praksi Evropske komisije rešeno više od 60% slučajeva. Uneta je i nova odredba o posebnom osnovu za ukidanje ili poništenje rešenja o pojedinačnom izuzeću. Produžen je rok za donošenje rešenja u ispitnom postupku sa tri na četiri meseca. Precizirano je da je početak roka za pristupanje komisije, podnošenju popune prijave. Mere zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja 10% od ukupnog godišnjeg prihoda, određivaće se u odnosu na prihod ostvaren na teritoriji republike, a rok za naplatu produžen je sa tri na pet godina.
Dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje o Predlogu zakona zaključiću time da su pravila o zaštiti konkurencije i kontrole državne pomoći najbitnija pravila za stvaranje jedinstvenog tržišta EU. Danas je ova oblast regulisana u članovima od 81. do 93. Ugovora o stvaranju evropske zajednice, kao sekundarnim aktima EU. Politika konkurencije EU ostavlja se na četiri tačke. Pod jedan – zabrana poslovnih sporazuma usmerenih na podelu tržišta i dogovaranje cena; pod dva – zloupotreba dominantnog položaja; pod tri – kontrola spajanja firmi i pod četiri – kontrola državne pomoći. Dakle, zabranjuje se svako dogovaranje o visini cena kao i fiksiranje cena. Zabranjuje se i podela tržišta, ograničavanja proizvodnje ili prodaje, razmene informacija o kretanju cena, fiksiranjem minimalne prodajne cene, nameštanje izvozne zabrane.
Kada je reč o državnoj pomoći koja je tesno vezana za pravila zaštite konkurencije dozvoljene su samo one subvencije državne pomoći koje mogu da pogoduju velikom broju firmi, na primer - izgradnji naučno-istraživačkih centara.
Međutim, i u pravu EU postoje izuzeci od opšte zabrane državne pomoći u slučajevima kada se unapređuje kultura, za razvoj ekonomskih aktivnosti ako takva pomoć ne utiče negativno na trgovinske uslove za projekte od zajedničkog evropskog interesa, ali i za unapređenje ekonomskog razvoja tamo gde je životni standard enormno nizak i gde postoji ozbiljna nezaposlenost.
Nesumnjivo je da je reč o nizu pravila i pojedinih izuzetaka koje naša država na puta ka EU postepeno prihvata polazeći od sadašnjih ekonomskih prilika i poslovnog okruženja. Moramo se i u ovoj oblasti ponašati tako da strane investitore privlačimo, umesto da ih odbijamo, što je neretko bila naša praksa u Srbiji.
Sada nekoliko reči o preostala dva Predloga zakona.
Predlog zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, predloženo je donošenje posebnog zakona, a odredbe koje su do sada regulisale ovu oblast izmeštaju se iz Zakona o spoljnoj trgovini. Kao što je rečeno u obrazloženju Predloga zakona i zemlje u regionu imaju posebne zakone u ovoj oblasti, što je u skladu sa zakonodavstvom EU. Odredbe ovog zakona odnose se na kontrolu izvoza, uvoza, tranzita, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa robom dvostruke namene. Propisane su i kaznene odredbe za prekršaje za pravna lica i preduzetnike koji obavljaju ove poslove, novčane kazne i zaštitne mere čime je obezbeđen čvrst sistem kontrole u ovoj oblasti.
Na kraju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini kojim se posle tri godine primene menjaju odredbe Zakona o elektronskoj trgovini, koji je inače donet 2009. godine. Predložena su nova rešenja koja imaju za cilj da se ovaj zakon uskladi sa drugim sistemskim zakonima, Zakonom o trgovini, Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o registraciji privrednih subjekata. Novina je i to da je polje primene ovog zakona prošireno i na pružaoce usluga koji nemaju sedište u Republici Srbiji u odnosu na oblast potrošačkih ugovora i netraženih komercijalnih poruka. Takođe je propisano da pod određenim uslovima sud izriče meru ograničenja pružanja usluga informacionog društva a povećani su i novčani iznosi kazni za prekršaje ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržaće ove izmene i dopune zakona, a isto tako i sporazume koji su danas na dnevnom redu. Hvala vam na pažnji.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam gospodine potpredsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, napokon smo stigli do dnevnog reda, s obzirom da je jesenje zasedanje započelo sa jednim dnevnim redom, pa je sednica prekinuta i to dva puta. Dve sednice su se ubacile od onog početnog dana kada se otvorila ova prva sednica pa do današnjeg dana.
Na ovaj način se ustvari pokazalo koliko se ova vlast ne snalazi u upravljanju državom, u predlaganju zakona i ustvari u organizovanju poslova na koje se obavezala čim je formirala Vladu. To je neozbiljno ukoliko Vlada ne ume da se organizuje, a time što dozvoli sebi da predloži određene zakone parlamentu za ovo drugo redovno zasedanje a izgubi iz vida da će neki rokovi da se preklodiraju u vezi javnih preduzeća ili da je započet i zimski semestar pa će i prava studenata da se ugroze zato što nije preduzela određene korake u pogledu podnošenja određenih zakonskih predloga, da bi se izbegle sve one neprijatnosti i štetne posledice nedonošenjem tih zakona. To jeste neozbiljno.
Nažalost, nije nam jasno ni šta je to rukovodilo Vladu kada je ove zakone predložila kao prve zakone koji će se raspravljati u ovom jesenjem zasedanju u parlamentu. Koji su bili kriterijumi i zašto je upravo Vlada pomislila da je prioritetno da parlament raspravlja o Predlogu zakona o posedovanju, o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, o elektronskoj trgovini, o Zakonu o zaštiti konkurencije, kao i određene ratifikacije? Dakle, šta je rukovodilo Vladu sa ovakvom odlukom da se brzo potezno podnesu ovi zakonski predlozi a da se ne podnesu neki drugi zakoni?
Kada se država nalazi u krizi u kojoj se nalazi pre svega ekonomskoj, a nećemo isključiti ni sve ostale krize društva i države, u tom slučaju mora mnogo ozbiljnije da se razmisli šta se hoće i kako se hoće i koje zakone ćemo staviti prioritetno u skupštinsku proceduru. Ovo meni sve liči na činjenicu da vi imate jedan korak napred kada se radi o upravljanju državom, a dva koraka nazad, pa onda jedan okret i vi ustvari upravljate ovom državom kao da igrate tango.
To je prosto nedopustivo, ukoliko želite nešto ozbiljno da promenite. U čemu se ogleda ta vaša želja za promenama? U tome što ne znate da se organizujete u pogledu predlaganja zakona, ne znate da se organizujete u pogledu prioriteta koji su najbitniji za izlazak iz krize ove države.
Kada govorimo o dnevnom redu, ne možemo da ne pomenemo Predlog zakona o posredovanju, koji zaista, kada pogledate obrazloženje zašto je bilo potrebno da se zakon predloži, mi nemamo neke zamerke na te razloge, na ciljeve. Dakle, mi bismo mogli da podržimo te vaše namere koje su iskazane u obrazloženju zakona.
Međutim, šta je tu problem sa ovim posredovanjem? Mi zaista podržavamo pravnu sigurnost, podržavamo konkurenciju, podržavamo uvođenje reda u funkcionisanje posredovanja. Mi zaista podržavamo kvalitet i stručnost, sve ono što bi trebalo da krasi jedno posredovanje. Ali, kao prvo, ukoliko već razgovaramo o posredovanju u prometu nepokretnosti i o zakupu nepokretnosti, ne možemo da izostavimo jedno mnogo ozbiljno pitanje, što se posredovanja tiče, a to je posredovanje u uvozu gasa iz Rusije.
Dakle, ovde se radi o ogromnim sredstvima koja nekako prolaze mimo pažnje Vlade, kada govori o tome šta to misli da uradi u pogledu rešavanja krize u ekonomiji. Jeste posredovanje u prometu nepokretnosti jako bitno, da se reguliše zakonom, i jako je bitno da se zna koliko se novaca može uzeti na ime poreza iz tog pravnog posla posredovanja. Isto tako je bitno da se zna koliko cena gasa raste zbog postojanja posrednika u tom pravnom poslu uvoza gasa.
Milioni evra se plaćaju na godišnjem nivou kada se uvozi gas iz Rusije, samo zato što imamo posrednika koji postoji na papiru, koji samo premešta papir iz jednog u drugi ugao. Ništa drugo ne radi i uzima za to milione evra, desetine miliona evra. A vi u obrazloženju ovog zakona o prometu nepokretnosti govorite o vrednosti, milijardu evra nepokretnosti koje su predmet tog pravnog posla posredovanja i govorite o tome koliko je velika ta naknada od tri milijarde dinara provizije koja se uzima od strane agencija i ukoliko to ulazi u legalne tokove, koliko država može od toga da ima benefite, baš po osnovu poreza.
Zaboravljate da država potpuno gubi iz vida desetine miliona evra, baš na ime posredovanja, a spremni ste da povećate PDV sa 8% na 10%, između ostalog i na cenu gasa, na osnovne proizvode koji će u velikoj meri da ugroze egzistenciju građana ove države.
Dakle, toliko o tome koliko ste ozbiljni kada govorite da želite transparentnost, javnost, pravnu sigurnost, red, redovno plaćanje poreza itd, jer dok ste sa jedne strane toliko represivni i toliko želite da uvedete red, sa druge strane celu jednu oblast posredovanja ostavljate nebranjenu, nekontrolisanu, netransparentnu, a pri tome zbog toga svi trpimo štetu.
To je samo još jedan dokaz da zakone koje predlažete i koji mogu i na ove zakone da se odnose, da vi bukvalno formu praznite sa sadržinom. Ostaje vam prazna forma, floskule ostanu, opšta mesta zalaganja za pravnu sigurnost, za ravnopravnost, za jačanje pravne države i uvođenje reda u funkcionisanje države i odnosa pojedinaca, pravnih lica prema državi.
To je toliko jasno, kada mi raspravljamo o zakonima, i prosto moramo uvek da vam ponovimo ovu činjenicu, zato što ne nailazimo na odgovarajuću reakciju od strane vlasti. Ne pokazujete ambiciju da na bilo koji način odgovorite pozitivno, u smislu prihvatanja naših sugestija, naših preporuka i naših kritika. Ne radi se ovde o tome da mi vas kritikujemo samo zato što ste vlast. Mi vas kritikujemo zato što za 14 meseci, od kada ste vlast, niste uradili ništa konkretno da biste stvari pomerili, ne od nule, nego od minusa.
Zato, kada kažete da je potrebno da se uvede stručnost u ovu oblast posredovanja nepokretnosti, mi vama ne možemo da verujemo da vi to odgovorno mislite, da vi to u stvari shvatate zaista ozbiljno. Jer, kako možemo da vas ozbiljno shvatimo ukoliko vi tu stručnost postižete tako što se zadovoljavate time da zaposleni u agenciji, odnosno preduzetnik, onaj ko radi posredovanje, ima najnižu stručnu spremu, srednju školu, a pri tome u nekoj drugoj odredbi tog zakona vi od tog posrednika tražite daleko veće obaveze od onih koje je on u mogućnosti da ispuni, ukoliko zaista ima samo srednju stručnu spremu.
Kada se pozivate na polaganje stručnog ispita, vi zaboravljate da mi imamo stručne ispite i za javne beležnike, imamo stručne ispite i za državnog revizora i za stečajnog upravnika itd. i ti stručni ispiti su pokazali sve svoje mane, sve svoje potencijalne izvore za neku vrstu korupcije, trgovinu uticajem i slično, jer je na Vladi da utvrdi koji će to biti uslovi za polaganje tih stručnih ispita i da li će taj stručni ispit moći da parira Pravnom fakultetu, kada dođemo u situaciju da posrednik posreduje u prometu nekih nepokretnosti koje su izgrađene bez građevinske dozvole, nemaju upotrebnu dozvolu, a upisane su nekretnine u katastru nepokretnosti, što je inače još jedan ozbiljan nonsens koji je proizvela ova Vlada, kada je pre par meseci usvojen ovde zakon o upisu takvih nekretnina u javne knjige.
Kako vi mislite da jedan stručni ispit može biti dovoljan da pruži pravnu sigurnost građanima koji žele da prodaju ili kupe neku nekretninu? Kako vi mislite da ćete na taj način da uvedete takav red, da više pojam posredovanja u prometu nepokretnosti ne podrazumeva u stvari veliku mogućnost različitih prevara, zloupotreba, počev od toga da će biti oštećen građanin, pa sve do toga da će biti oštećena država, tako što se neće platiti porez.
Dakle, to su neke činjenice koje ste ozbiljno morali da razmotrite kada ste predlagali ovakav jedan zakon.
Inače, da razjasnimo, ovakva vrsta propisa ne postoji u EU. Šta više, vi i kažete da nije ni potrebno i nema obaveze da se usklade odredbe ovog zakona sa propisima EU, pošto takvi propisi u EU ne postoje. Dakle, kada se pozivate na evropske standarde, onda morate biti jasni u tome na koje to standarde mislite. Slažem se sa vama da su to sve evropski standardi, to je nepobitno, i pravna sigurnost, i stručnost u posredovanju, i plaćanju poreza itd, ali prosto ne radi o tome da je ovo jedan zakon koji se ogleda, odnosno traži svoju podršku u nekom evropskom propisu.
Jasno mi je da ste vi dosta odredaba prepisali iz hrvatskog zakona iz 2007. godine. Nije ni to problem. Dakle, mi ne smatramo da vi svaki put kada pišete zakone trebate da izmišljate toplu vodu, ali morate pre svega da vodite računa o kontekstu, da vodite računa o uslovima u kojima će se taj zakon primenjivati u Srbiji i koje su to anomalije koje taj zakon mora da popravi kako bi u stvari mogla da se sprovodi i da se uredi jedna pravna sigurnost u državi.
Zakon o zaštiti konkurencije je donet 2009. godine, pre četiri godine i, evo, vi ste našli za shodno da promenite neke odredbe tog zakona, što je legitimno pravo Vlade. Međutim, kada te promene radite, bilo bi dobro da one pre svega budu u interesu celokupne države, pa i onih protiv kojih će se voditi određeni postupak u proceduri utvrđivanja narušavanja tog prava na zaštitu konkurencije.
Zato, kada čitamo ovaj zakon, možemo naći neke viruse koji su ubačeni u sam tekst zakona. To je virus ugrožavanja nezavisnosti. Uvođenjem takse umesto naknade vi u stvari ugrožavate nezavisan rad ovog državnog regulatornog tela, što zaista nije za pohvalu, jer taksa se naplaćuje po Zakonu o administrativnim taksama i to nije naknada, to ide direktno u budžet, a iz budžete se transferiše, u obimu u kome se bude želelo, od strane izvršne vlasti Komisiji za zaštitu konkurencije.
Zatim, tu vam je u stvari narušavanje prava na pravično suđenje, kada ukidate pravo žalbe na zaključak kojim se upravlja postupkom. Zatim, tu vam je represija, jer povećavate u velikoj meri novčane kazne koje su zaista ogromne. Tu vam je i retroaktivnost koja se odnosi na primenu odredaba, odnosno primenu ovog zakona na postupke koji su zatečeni i nisu završeni pre donošenja ovog zakona, a vođeni su po zakonu iz 2009. godine. Dakle, to su ozbiljni nedostaci, koji možda na prvi pogled nisu toliko uočljivi, ali jesu problem za sprovođenje ovog zakona.
Kada govorimo o podršci zakonima koji su danas na dnevnom redu, mi uvek ističemo da smo spremni da podržimo sve dobre izmene, sve dobre predloge, ukoliko zaista pronađemo u njima potencijal za ono što obećavate i za ono što tvrdite i u predlogu zakona i u vođenju politike. Međutim, retko kada pronalazimo da tu postoji jedna suštinska politika u smislu jačanja pravne države i u smislu jačanja koraka koji se preduzimaju za izlazak iz opšte krize u kojoj se država nalazi.
Zbog toga, kada govorimo o Predlogu zakona o posredovanju, mi vam možemo reći da ne možemo da podržimo zakon koji ima tolike anomalije da zaista neće unaprediti tu vrstu poslovanja, bez obzira što ste iskazali određenu spremnost, ali tu spremnost putem ovog zakona nećete uspeti da realizujete.
Isto tako, možemo da kažemo da nećemo moći da podržimo ni ove izmene Zakona o zaštiti konkurencije, ukoliko ostanu ova rešenja koja sam nabrojala, koja u toj meri u stvari ugrožavaju rad Komisije za zaštitu konkurencije.
U svakom slučaju, za ove zakone o elektronskoj trgovini ili izvozu i uvozu robe dvostruke namene možemo reći da se zaista slažemo sa tim da se i u toj oblasti stvari zakonom regulišu i nemamo politički problem oko toga da podržimo te zakone. Ali, još jednom podvlačim, jedno je obećavati nešto i pričati o nečemu, a sasvim drugo je kada vi nešto realizujete, odnosno ne realizujete.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Reč ima ministar Rasim Ljajić. Izvolite.

Rasim Ljajić

Mislio sam da se javim na kraju rasprave, ali dozvolite mi samo par reči, ne polemike, već možda pojašnjenja.
Što se tiče brzopletosti, mi smo pripremili nacrt ovih zakona i prosledili iz Skupštini. Zaista ne određujemo kada ćemo doći ovde. Bili smo spremni za prošlu sredu još, kako nam je rečeno, ali zbog nekih izmena i donošenja zakona po hitnom postupku, nažalost, osmi dan kasnimo. Što se tiče ministarstva, mi apsolutno ne određujemo prioritete. Ni jedan od ovih zakona nije po hitnom postupku. Došli smo ovde kada nam je praktično rečeno i po dnevnom redu same Skupštine.
Što se tiče ovih primeni na zakone oko polaganja stručnog ispita, a vezano za Zakon o posredovanju, vi ste delimično u pravu, ali mi smo morali da uvažimo neko realno stanje. U velikom broju agencija veliki broj ljudi radi upravo sa srednjom stručnom spremom. Jedino što smo mogli da uradimo, jeste da na neki način legalizujemo to postojeće stanje i da odemo jedan mali korak napred i da tražimo polaganje stručnog ispita samo za poslove posredovanja i za pravljenje ugovora, za šta u agencijama postoje stručni ljudi koji će to raditi. Veliki broj agenata, veliki broj ljudi je sa srednjom stručnom spremom i plašimo se da bi ih sa novim obavezama prema tim agencijama doveli još u teži položaj. Naravno, to ne znači da mi nećemo povećavati standarde. Ovo je jedan prvi korak koji je u skladu sa nekim realnostima koje danas uvažavamo.
Što se tiče toga, tačno je, ja sam i sam rekao da ovo nije obaveza bila prema EU, niti postoji obaveza usklađivanja sa standardima EU. Ono što smo mogli da uradimo, to je da sa kompatibilnim tržištima i tržištima koja tamo aktivno rade, a to su slovenačko i hrvatsko tržište, gde su i sami posrednici rekli da imaju najviše poslovnih kontakata i ugovora upravo sa posrednicima u tim zemljama i zato smo koristili iskustva u najvećem delu iz tih zemalja, hrvatski zakon, slovenački zakon, kao i, naravno, zakone iz drugih zemalja regiona. Najveći deo tih rešenja smo primenili u ovom zakonskom predlogu, uvažavajući neke naše specifičnosti.
Što se tiče Zakona o zaštiti konkurencije, gospodin Jugović je naveo sličnu primedbu. Dakle, uvođenje takse umesto naknade, jedino što smo mogli da uradimo i što smo morali da uradimo jeste da uskladimo zakon sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji govori o taksama, a ne naknadama. Ali, pravilnik o tim taksama će pisati članovi Komisije.
Prema tome, ovim se zaista ne ugrožava nezavisnost. Video sam da je tu sumnja kod gospodina Jugovića. Što se nas tiče, moglo je da ostane i naknada, ali smo dobili primedbu i sugestiju iz zakonodavstva da moramo da uskladimo zakon sa Zakonom o budžetskom sistemu i zato je uvedena reč: „taksa“ umesto: „naknade“, ali se suštinski ne menja ništa.
Što se tiče retroaktivnosti, započeti postupci se okončavaju odredbama novog zakona samo u onom procesnom smislu, u materijalnom smislu započeti postupci se završavaju po modelu odnosno odredbama starog zakona. To važi i za dominantan položaj, po kriterijumima iz prethodnog zakona, za zastarelost, itd. Zaista nema nikakvih elemenata retroaktivnosti. Na to nam je ukazala Evropska komisija i na kraju, kada smo došli do ovakvog rešenja, nije imala nikakvih primedbi. Ali, postojala je sumnja, to razumem i na tu sumnju su ukazali i drugi. Računam da smo to otklonili i na kraju je stigla najviša ocena upravo od Evropske komisije koja je od samog početka bila inolvirana u izradu ovog zakona.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Hvala.
Repliku ima Judita Popović. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala, gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, samo nešto da razjasnimo. Kada sam se vama obraćala, obraćala sam vam se kao predstavniku Vlade. Što se vašeg ministarstva tiče, ja tu zaista ne bih posebno iznosila neke zamerke, ali, uopšteno gledajući, zaista imamo ogromne zamerke na rad Vlade u celini i zato, kad god se obraćam vama, gospodine ministre, to se odnosi na celu Vladu. A Vlada se pokazala kao veliki iluzionista, a to je ono da stvara iluzije da nešto radi, da nešto dobro radi, a u stvari stvara maglu. Iza te magle i iza svih tih iluzija, u stvari postoji jedna veoma nevesela stvarnost. To polako postaje, čini mi se, mnogo vidljivije i za sve veći broj građana, naročito od kada je prvi potpredsednik javno izjavio da je država pred bankrotom. Dobro jutro.
Trebalo je da prođe 14 meseci da gospodin prvi potpredsednik vidi o čemu se ovde radi kada se priča o ekonomiji u Srbiji. Dakle, o tome se radi, gospodine ministre. Za 14 meseci Vlada stvari nije pomerila iz minusa. Ne možemo da očekujemo, niste nam dali nade, da će nešto bitnije da se promeni u budućnosti. Dakle, ovakvom neorganizovanošću koju ste pokazali predlaganjem zakona, skidanjem zakona sa dnevnog reda, pa nova sednica, to je neozbiljno.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Vreme, gospođo Popović.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Slobodan Veličković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, samo bih nekoliko mojih oposervacija o Predlogu zakona o prometu i zakupu nepokretnosti.
Predlog zakona koji je sada pred poslanicima Narodna skupština po prvi put u Republici Srbiji na celovit i temeljit način reguliše jedna privredna grana koja se poslednjih godina nalazi u znatnoj ekspanziji, ali u kojoj je svo vreme poslovanje obavljeno stihijski i bez odgovarajuće regulative koja bi pravila poslovanja postavila jednoobrazno i svim učesnicima na tržištu omogućila jednake i fer uslove.
Ovo pre svega iz razloga što, kako je i sam predlagač u obrazloženju Predloga zakona naveo, manji broj subjekata koji se bave pružanjem posredničkih usluga na tržištu svoje usluge pruža kvalitetno, transparentno i u skladu sa Zakonom, dok veliki broj njih otpada na tzv. sivu ekonomiju, gde ne postoji kontrola tokova novca. Usluge se pružaju pod sumnjivim okolnostima, a državi i građani zakidaju za ogromne svote novca na ime neobranog poreza. Pretpostavlja se, kako predlagač kaže, da je godišnji iznos nenaplaćenog poreza između 600 miliona i dve milijarde dinara.
Navedenim predlogom zakona nastoji se da se u ovu oblast uvede red, u smislu propisivanja pravila poslovanja radi zaštite, kako opštih interesa, znači uvođenja posredničkih usluga kako u legalne tokove, registracije pružaoca usluga, bolje naplate poreza, tako i pojedinačnih interesa korisnika posredničkih usluga, kvalitetna posrednička usluga od za to stručnog lica, osiguranje od profesionalne odgovornosti posrednika, zabrana ugovaranja prekomernih obaveza za korisnike posredničkih usluga itd.
Zakon definiše posredničku uslugu u prometu nepokretnosti oslanjajući se na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima. Kao dve bitne novine koje do sada nisu postojale u našem pravnom sistemu, zakon uvodi licenciranje posrednika i uvođenje registra posrednika. Licenciranje posrednika podrazumeva polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti. Uvođenjem registra posrednika se upisuju podaci o privrednim društvima i preduzetnicima koji obavljaju poslove posredovanja u skladu sa odredbama zakona.
Zakon propisuje da poslove posredovanja mogu obavljati preduzetnici koji su položili stručni ispit za obavljanje poslova posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti, odnosno da te poslove može obavljati pravno lice koje je radno angažovano, najmanje jedno lice koje je položilo takav ispit. Takođe, zakon uvodi zabranu sukoba interesa propisujući da jedno lice sa posredničkom licencom može obavljati poslove posredovanja za samo jednog registrovanog posrednika.
Shodno odredbama zakona posrednik u prometu nepokretnosti može biti jedino onaj privredni subjekat koji je upisan u registar posrednika kod nadležnog ministarstva. Ovo je još važnije jer zakon propisuje striktnu zabranu obavljanja delatnosti posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti onim privrednim subjektima koji to svojstvo nemaju što je odstupanje od opštega načela da je jedna registrovana delatnost privrednog subjekta pretežna dok su ostale dozvoljene.
Ujedno zakon uvodi i obavezu registrovanim posrednicima da se osiguraju od profesionalne odgovornosti za eventualnu štetu koja bi kršenjem zaključenog ugovora o posredovanju mogao naneti korisnicima usluga.
Zakon po prvi put uvodi obavezno zaključenje ugovora o posredovanju, te propisuje obavezne elemente za punovažnost tog ugovora. Kao obaveznu formu zakon predviđa pisanu ili elektronsku formu. Podrobno se uređuju prava i obaveze nalogodavca, tj. korisnika usluga i prava i obaveze posrednika, uz izričite zabrane ugovaranja pojedinih klauzula koje bi za predmet imale raspolaganje koje je protivno temeljnim načelima građanskog prava. Dopuštene klauzule kojima se ugovara je ekskluzivitet posredovanja kao i načini prestanka važenja posredničkog ugovora.
Zakon ujedno uređuje i kontrolni mehanizam propisujući ovlašćenje ministarstva nadležnog za trgovinu da preko tržišnih inspektora nadzire primenu odredaba ovog zakona. Smatramo da se radi o dobrom tekstu koji po prvi put na temeljit i potpun način reguliše privrednu oblast veoma važnu kako za sve ukupne privredne prilike u zemlji, podrazumevajući tu ulogu posredničkih kompanija u tržišnom plasmanu građevinskih objekata ali i procenta ubranih javnih prihoda od strane države. Tako i za građane koji za angažovanje posrednika u prometnu nepokretnosti rešavaju jedno od svojih egzistencijalnih pitanja, recimo, stambeno pitanje.
Poslanička grupa će uz manju korekciju, predloženim amandmanom, bez obzira na to bude li prihvaćen ili ne, u danu za glasanje podržati Predlog zakona o prometu i zakupu nepokretnosti jer je ovakav zakon neophodno potreban Srbiji.