Iskoristiću prvih deset sekundi da službe uklone tu karticu, pošto, ako je neko prijavljen, a nije u sali, to znači da je njegova kartica u sistemu, a on fizički nije prisutan, pa vas molim, da ne ukazujem posebno na član 128, da to rešite.
Gospodine Ljajiću, koleginica Popović je dosta već govorila o ovim zakonima, a ja ću se u nekoliko minuta koncentrisati, naravno, na pitanje izmena Zakona o zaštiti konkurencije, posebno motivisan ovim o čemu je govorila koleginica Tomić.
Ima jako mnogo u ovim našim raspravama i u obrazloženju zakona pozivanja na evropske standarde i evropsku praksu. Ovo što je jednim delom govorila koleginica Tomić u svom izlaganju bi bilo apsolutno nezamislivo ili nemoguće u bilo kojoj evropskoj zemlji koja ima sličan sistem zaštite konkurencije kroz neku vrstu nezavisnog regulatora. Takve, vrlo česte insinuacije kako je komisija radila, da li je kršila zakon, da li neko u komisiji donosi određenu odluku da bi naneo materijalnu štetu državi, su vrlo zabrinjavajuće.
Razumem da je to u žaru političke borbe, ali mislim da ćemo najviše na putu evropskih integracija i standardizacije, odnosno harmonizacije naših standarda napredovati ako shvatimo da ovo pitanje nije pitanje dnevne političke borbe, nego je najvažnije pitanje, s jedne strane, razvoja ekonomije, a sa druge strane zaštite položaja građana jedne zemlje. Svi smo mi, bez obzira koliko kupovna moć pada, pogotovo posle ovih najnovijih mera Vlade, potrošači pre svega i to treba da bude ključni kriterijum kada razmišljamo i o ovakvim zakonima.
Vi ste delimično izmenili ovim predlogom zakona taj član 15. Zakona o zaštiti konkurencije i postavili nešto drugačija, nešto fleksibilnija pravila, da tako kažem, za procenu one najčešće situacije dominantnog položaja. Klasičan monopol je mnogo ređa, neuporedivo ređa situacija, čak i kod nas, a u drugim zemljama još i mnogo više. Ali, i ove izmene zakona i generalno naš Zakon o zaštiti konkurencije ne reguliše jedno vrlo važno pitanje ili ga ne reguliše na adekvatan način. To je pitanje odnosa zaštite konkurencije i državne pomoći. To je ključno pitanje u reformi naše države i naše ekonomije.
Uvek verujem da su neki konkretni primeri najefikasniji. Dakle, kakav je položaj kompanije „Simpo“, gospodine Ljajiću, u ovom trenutku na domaćem tržištu? Sasvim je jasno i bez ispitivanja, mislim da ona nema ni blizu 40% tržišnog učešća. Pitanje je da li ispunjava neke od ovih drugih uslova koje ovde navodite kao razlog za utvrđivanje ili kao pomoćne razloge, pomoćne kriterijume za utvrđivanje dominantnog položaja. Da li je narušeno pravilo konkurencije na domaćem tržištu odlukom države da prvo oprosti deo dugova tom preduzeću, a onda da da deo novca poreskih obveznika kako bi to preduzeće saniralo kršenje zakona koje je obavilo u prošlosti? U našoj javnosti se u vezi sa tim slučajem najčešće govorilo o tome da li je novac dat. Nije se pričalo sa aspekta konkurencije.
Vi ste iz Sandžaka, znam da u tom delu Srbije postoji nekoliko ozbiljnih privatnih kompanija koje se time bave, pa moje pitanje glasi – da li je narušeno pravilo konkurencije kada je uzet novac tih ljudi kao poreskih obveznika ili deo novca koji su oni uzeli naplaćujući cenu za robu koju prodaju, a onda iz državnog budžeta dat njihovoj direktnoj konkurenciji?
Besmisleno je da govorimo o ovim drugim situacijama, da li neko ima 42, 23 i o tim možda najatraktivnijim situacijama trgovine, trgovine na malo posebno. To su periferne stvari, one će se rešiti uglavnom razvojem tržišta, ali ovakve stvari direktno utiču. Ovaj primer „Simpa“ i neki drugi primeri direktno utiču na odbijanje investitora.
Stalno o tome pričate, ali nisam siguran da su „Ikea“ ili neko drugi pozitivno reagovali na činjenicu da njihov konkurent ili potencijalni konkurent ima tako izdašnu državnu pomoć, koja čak nije pomoć za neku vrstu investicije ili razvoja, nego za zaštitu nezakonitog ponašanja na tržištu. To se desilo pod ovom Vladom, koleginice Tomić. Nije se desilo pod nekim prethodnim i nije odlučivala komisija o tome.
Drugo pitanje koje je možda važno i možda možemo, gospodine Ljajiću, o tome da razgovaramo. Postoji značajan deo ekonomije ili privrede u ovom trenutku gde ne biste mogli ni da utvrđujete, odnosno gde komisija ne bi mogla da utvrđuje postojanje nekih od ovih drugih elemenata. Jedan od elemenata je ekonomska i finansijska snaga. Ona u sebi podrazumeva i procenu vrednosti svojine, odnosno imovine nekog učesnika na tržištu, pa onda na osnovu toga se procenjuje i njegova tržišna snaga, kako vi kažete u zakonu.
Poslanici većine su ovde pre nekoliko dana doneli zakon kojim se omogućava državnim firmama da još godinu dana izbegavaju obavezu da upišu sopstvenu imovinu, odnosno sopstvenu svojinu nad sredstvima koje koriste. Kako će komisija procenjivati njihovu snagu? Na osnovu prava korišćenja koje samo još ovde postoji u nekakvom obliku?
Nema presude evropskog suda koji vam govori o tome kako se tretira to pitanje pošto su prvo zemlje izašle iz te socijalističke prošlosti, transformisale svoj pravni poredak, transformisale između ostalog i koncept prava svojine i vlasničkih prava, pa su tek onda počele da razvijaju ove prakse o kojima se ovde govori.
Jutros sam u delu sednice koji je bio posvećen pitanjima ukazao na jedno pitanje koje se takođe značajno kod nas gde deformiše pitanje tržišta slobodne konkurencije itd. To je pitanje javnih nabavki u različitim segmentima države. Kaže koleginica Tomić - osetiće se u budžetu za ovu godinu pozitivni finansijski efekti ovog zakona. Neće se osetiti kao što se nisu osetili ni zakoni, ni efekti toliko hvaljenog Zakona o javnim nabavkama.
Dakle, ne da nema nekoliko stotina novih miliona evra, nego ćemo raditi još jedn rebalans budžeta zbog toga što su prihodi u budžetu premali, a uštede nisu ostvarene. Ukazao sam na primer nabavke i recimo u Fondu penzijskog invalidskog osiguranja. Kada se raspiše javni tender i kaže se da taj deo države kupuje, naručuje posao, odnosno nabavlja fascikle, foldere, registratore itd. i propiše da one moraju biti u šest boja, s time se ograničava konkurenciju ili se ne ograničava. Koji je poslovni razlog da Fond PIO ima i fascikle u narandžastoj boji? Znam reći ćete postoje drugi propisi, postoji pravilo o arhiviranju koje obavezuju uz navođenje boja kakav mora da bude kancelarijski materijal, ali to je problem naše zemlje.
Mi možemo da usvojimo najmoderniji, najusklađeniji Zakon o konkurenciji i dalje ćemo imati desetine drugih propisa koji deformišu njegovu primenu i koji nas vraćaju u neki period od pre 30 ili 40 godina i o tome na kraju niko neće voditi računa. Kroz taj deo se zapravo urušava tržište, dovodi u situaciju da država ima, koje najdominantnije na tržištu kod nas, nažalost, to je najveći problem gospodine Ljajuću.
Mi smo godinama ovde raspravljali s predsednikom Vlade, gospodinom Dačićem, posebno. On stalno priča vidim i ovde poslanici današnje vlasti stalno pričaju o tome kako nas je neka divlja privatizacija uništila, a onda sledeća faza neoliberalni kapitalizam nas je uništio. Onda je došao ministar Krstić i pre dva dana rekao kako ovde država utiče na 50%, privrede ili 50% tržišta. Pa, tu nema nikakvog ni liberalizma ni kapitalizma, to je gotovo planska ekonomija. U njoj nećete moći ovakvim zakonom da zaštitite ni tržište ni konkurente. Hvala.

Replika, Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, pošto sam direktno prozvana za pitanje uopšte Komisije za zaštitu konkurencije.
Na osnovu ovog izlaganja i mog prethodnika mogu samo da zaključim da je opravdano, suštinski da mora da postoje pola ekonomista, pola pravnika u komisiji, jer očito se nikada nećemo složiti u tom delu šta je ekonomski, a šta je pravni praktično deo rada, pogotovo dela koji se odnosi za zaštitu konkurencije.
Retroaktivnost ovog zakona na primer u „Imleka“ je dovela jednostavno izlaska 750 hiljada evra iz budžeta Republike Srbije. Ako je ugovor po kome su „Simpo“, i država potpisali o reprogramu duga spada u određeni deo konkurencije onda je komisija trebala da izađe sa određenim svojim mišljenjem odlukom i da to jednostavno kaže.
Znači, govorila sam o prošlosti kako je komisija radila, kako se tržište ponašalo, a znalo se da su postojali jedan do dva centra moći po pitanju tržišta uopšte prometa roba i usluga Srbiji. Do trenutka dok gospodin Mišković nije otišao u zatvor. To se jasno znalo. Od tog trenutka je jednostavno donosi se nova reforma sistema, novi zakoni, konsolidacija javnih finansija, uspostavljaju se mehanizmi onako kako to treba da izgleda, kako su dati standardi EU. Zahvaljujem se.

Gospodine Đuriću nemate pravo na repliku. Izazvali ste je, a znate dobro da po Poslovniku ne možete se obraćati narodnim poslanicima neposredno.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi potpredsedniče, poštovani potpredsedniče Vlade, članovi resornog ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se danas nalazi naravno u jednom procesu dinamičnih, prvenstveno, ekonomskih reformi. Tu prvenstveno moram da navedem reformu javnog sektora, fiskalnu reformu, reformu monetarnog sistema, a ono što jeste cilj ove zemlje je brže i dinamičnije uključivanje u evropske integracije.
Jedan od glavnih uslova kako evropskih integracija naše zemlje ali i ono što je najbitnije napredovanja naše ekonomije je stvaranje jedne konkurentne, tržišne ekonomije. Smatram da su neke kolege koje su pre mene diskutovale u pravo da mi i nemamo tržišnu ekonomiju u pravom smislu te reči, u tom punom kapacitetu, ali smatram da izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije i te kako će uticati na to da taj posao i taj cilj ostvarimo.
Jedan od najvećih ciljeva interesa SDPS jeste prvenstveno prevazilaženje i pretvaranje Srbije iz jednog službeničkog društva koje sada imamo. Čuli smo pre neki dan da je u javnom sektoru u našoj zemlji zaposleno oko 660 hiljada ljudi u jedno preduzetničko društvo, u društvo u kome će svi moći da se bave privatnim biznisom, svi moći da ulaze na to tržište i napuštaju ga po svom nahođenju i sopstvenoj volji kako je to u svim razvijenim i demokratskim zemljama ovog sveta, čijim primerima dobrim stremimo.
Mogu da kažem da je politika konkurencije imala, a ima i danas, centralnu ulogu u razvoju EU, gradi se još od 1957. godine od Rimskog ugovora. Da ne pominjem SAD u kojima ista ovakva politika, zakon, Komisija za zaštitu od konkurencije postoji od 1890. godine, o Šermanovog zakona, Klejtonovog zakona iz 1914. godine gde je bila jako izražena borba protiv monopola, borba protiv kartela i svaka borba protiv bilo kakvog sprečavanja igrača da mogu da ravnopravno učestvuju na tržištu.
Ovo je potpuno u saglasnosti, interesu ciljeva partije kojoj pripadam i poslaničke grupe kojoj pripadam, da je jedna ravnopravna, tržišna utakmica, kompanija, preduzeće, bilo da su oni iz javnog ili privatnog sektora i uvod u ono što je najveća vrednost demokratije danas, a to je slobodna tržišna utakmica ljudskih sposobnosti, ljudskih ideja. Na taj način, kroz ostvarivanje ove ideje mi ćemo moći da ostvarimo i da napravimo jedno kvalitetno i fleksibilno i tržište rada i tržište kapitala i naravno ovo o čemu danas pričamo tržište roba i usluga.
Evo, nekog preseka stanja ili svojevrsne svote analize kada je u pitanju situacija o stanju konkurencije i politika konkurencije u našoj zemlji. Navešću slabosti, to je učešće privatnog sektora u bruto domaćem proizvodu, nedovoljna liberalizacija cena, visok stepen mešanja države u ekonomiju.
Ono što je dobro i ono što je urađeno za vreme ove Vlade koja je formirana prošle godine u julu mesecu jeste da je to visok stepen liberalizacije trgovine, visok stepen trgovinske integracije sa zemljama EU koje je ova Vlada i ovo ministarstvo uspostavilo imajući u vidu činjenicu da se 60% trgovinskih odnosa i trgovinske razmene odigrava sa EU. Dakle, jedna veoma bitna trgovinska i poslovna integracija sa zemljama članicama EU kojoj naša zemlja stremi.
Ono što je veoma bitna slabost i ono što treba da popravimo u narednom periodu, to je da privatni sektor učestvuje u bruto domaćem proizvodu samo sa 60%. U Albaniji je to 80%, a 82% zaposlenosti u Albaniji definiše naravno privatni sektor. Mislim, da globalno možemo svi da uočimo gde je problem, a to je razvoj tržišta, razvoj konkurencija, a samim tim razvoj privatnog sektora. Stvaranje i onoga zašta se SDPS od svog osnivanja zalaže, stvaranje jedne start-up nacije u kojoj će mladi ljudi o kojima smo govorili u prethodnih nekoliko dana kada je bio u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, neće kao imperativ svog razmišljanja imati zapošljavanje u državnom institucijama, ministarstvima, lokalnoj samoupravi nego pokretanje sopstvenog biznisa i jednu otvorenu utakmicu na tržištu rada i konkurentnost koju će ispoljavati u odnosu na svoje kolege.
Pošto je bilo govora o tome i bilo određenih kritika, kada je u pitanju ono što definiše zakon o zaštiti konkurencije, a to je, naravno, politika zaštite od koncentracije, politika zaštite od dominacije na tržištu, evo podataka od Konferencije UN za trgovinu i razvoj i zato je upravo ovo napor ovog ministarstva i ove izmene i dopune zakona idu ka tome da popravi ovu sliku, 2010. godine 65 zabeleženih koncentracija, 2011, godine 94, 2012. godine 105.
Imamo najdrastičniji primer u tim godinama rasta koncentracija na našem tržištu. Kada je u pitanju zloupotreba dominantnog položaja u Srbiji imamo blagi rast. Od tri 2010. godine, do pet 2012. godine.
Ništa toliko značajno, ali se beleži jedan alarmantan rast jednog kršenja zakona o zaštiti konkurencije kojom, naravno, ovim izmenama zakona samo ministarstvo koje, vidim, ima podršku jedne velike većine u Narodnoj skupštini, želimo da stanemo na put.
Mnogi govornici pre mene su govorili o tome šta i u kojim segmentima ovaj zakon definiše izmene. To je zakonski rok zastarelosti. Navođenje postupka se produžava sa tri na pet godina. Komisija više nema trošak kamate usled umanjenja ili ukidanja mere zaštite konkurencije u sudskom postupku.
Nije više jedini kriterijum za ocenjivanje dominantnog položaja na tržištu 40% zauzeća tog tržišta, već su tu uključeni i biće uključeni drugi parametri i drugi kriterijumi. Teret dokazivanja statusa dominantnog položaja pada na komisiju. Za kaznu od prihoda kompanija 10% se odnosi na prihod na domaćem tržištu, ne na globalnom tržištu, što je, naravno, isto tako jedan veliki interes naše države, što znači da ćemo na taj način ohrabriti strane direktne investitore da još više investiraju ovde i da napravimo jedan kvalitetniji ambijent i klimu za njihovo investiranje, a ovo je definitivno predstavljalo jednu od najvećih prepreka.
Što se tiče institucionalnog kapaciteta, mislim da tu i nema neke dileme. Naravno da je potrebno da se ekonomska analiza, ekonometrijska analiza u okviru rada Komisije za zaštitu konkurencije upotrebljava i da nije bila ni logična ni dobra situacija da u Savetu te komisije funkcionišu četiri pravnika, da ne postoji i da ne radi ni jedan ekonomista.
Bilo je ovde predloga koje mi možemo da podržimo i možemo da apelujemo na ministra i na samo ministarstvo da u nekom narednom periodu, narednoj fazi, razmisli i o formiranju instituta glavnog ekonomiste Komisije za zaštitu konkurencije, što mislim da bi unapredilo i poboljšalo kapacitet ove komisije u tom aspektu ekonometrije i ekonomske analize koja je, po našem mišljenju, najvažniji aspekt u toj borbi i zaštiti konkurencije.
Etički kodeks, u smislu i u domenu korporativnog, dobrog korporativnog upravljanja, dobre prakse, nije sporan. Dobro ga je uvesti i prosto on predstavlja jedan uvod u bolje rešenje i bolje promovisanje tzv. kompetišn advokas, ili dobrog glasa o tome da takva jedna komisija i sama država spremna da zaštiti tržište, da ga razvija, da unosi i da pravi ambijent da što više konkurenata bude na takvom tržištu.
Ono što je isto tako primećeno, a što može da bude predlog samog ministarstva, ministarstvo od strane SDPS, je rad na povećanju kapaciteta samih sudija u Upravnom sudu i u Vrhovnom kasacionom sudu kada je u pitanju ekonomsko znanje, jer tu imamo jedan primer koji su definisale mnoge analize da više od godinu dana neki slučajevi stoje u tim sudovima, upravo zbog toga što nema dovoljno kapaciteta i nema dovoljno ekonomskog znanja da se po tim slučajevima rešava.
Stoga mislim da nema spora da sve one ideje, izmene i dopune zakona, sve ono što će ići u prilog, privlačenju domaćih i stranih investicija, što će otvarati tržište, što će razvijati preduzetništvo u našoj zemlji, što će uticati na to da napravimo preduzetničko društvo, SDPS u danu za glasanje, ali naravno, u narednom periodu svaki takav konstruktivan, pa naravno i ovakav ćemo podržati i zahvaljujem se na pažnji.

Bojan Đurić, po kom osnovu? Izvolite.

Gospodine Arsenoviću, smatram da ste prekršili čl. 27. i 104. Poslovnika Narodne skupštine. Ne razumem šta znači vaše objašnjenje, odnosno odbijanje da mi date reč da sam izazvao reakciju gospođe Tomić i zato ovaj deo kojim sada predsedavate se zove načelna rasprava i ovde narodni poslanici raspravljaju, iznoseći svoja mišljenja.
Moram da vam kažem da ste prekinuli jednu raspravu za koju mislim da je bila dobra.
Ja se više neću javljati, jer nemam snage da se raspravljam sa vama na ovakvim pitanjima. Vi imate dominantan položaj, da se izrazim jezikom Zakona o konkurenciji, i ne znam da li je to ovaj osnov, pristup mrežama za distribuciju, zato što kontrolišete mikrofon, ali se ipak bojim da je to pitanje vertikalne integrisanosti.
Sledeći put recite, neću pominjati ni Fond PIO, neću ništa drugo, samo nam omogućite da normalno razgovaramo.
Gospođa Tomić i ja smo normalno razgovarali, a vi ste prekinuli diskusiju bez ikakvog razloga.
Dakle, neću se više javljati, hvala vam.

Gospodine Đuriću, vi znate dobro da po Poslovniku nemate pravo da se obraćate narodnim poslanicima neposredno.
Molim vas, saslušajte me, vi ste nekoliko puta prozvali Aleksandru Tomić, vezano za njeno izlaganje, nekoliko puta, a ako vi to ne znate i ako niste svesni toga, meni je žao.
Po tom osnovu sam ja dao pravo replike gospođi Aleksandri Tomić koja je na dostojanstven način i fino obrazložila svoj stav po određenom pitanju, ne spominjući vas uopšte, ni vašu stranku, nije bilo ništa uvredljivo i smatram da po tom osnovu niste imali pravo ni na kakvu repliku i to je isključivo pravo člana 104. moje pravo.
Prema tome, vi imate pravo ako hoćete da tražite da se izjasni Skupština.
(Narodni poslanik Bojan Đurić, sa mesta: Svejedno mi je.)
Judita Popović, po kom osnovu? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, kako da vam kažem, ne govorite istinu. Ne govorite istinu i pri tom predsedavate na prilično neobjektivan način.
Dakle, gospodin Đurić je pominjao član 27. i 107.

Gospođo Popović, ja vam izričem opomenu, ne zato što ste mene uvredili, nego što vi ne govorite istinu. Prema tome, izričem vam opomenu, zbog toga što upotrebljavate neprimerene izraze.
Da li želite da nastavite? Izvolite.